Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Samo ću jednu rečenicu reći. Potpuno ste u pravu da je po zakonu, a po moralu drugo.  Upravo sam zbog toga i rekao da je Bojan Pajtić zakoniti predsednik Vlade Vojvodine. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Čanak.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika. Izvolite.

Ne znam da li je i kada je Boris Tadić bio kralj, pa postao car, ali čini mi se da danas Srbijom vlada vladar sveta, svemogući, nepogrešivi, jedan jedini, neponovljivi. Onog trenutka kada neko nešto kaže i posumnja u tu jedinstvenost i neponovljivost, ako to uradi u nekom javnom nastupu, obruši se na njega sva sila medija, pod kontrolom ove Vlade, a emisija,  ako se radilo o nekoj emisiji, volšebno nestane iz etra.
To je stanje danas u Srbiji. Dok je za vreme tog kralja i cara o kome vi govorite moglo slobodno da se kritikuje onoliko koliko je bilo prostora. Da li je bilo idealno – nije. Slažem se sa vama. Da li je bilo zloupotreba tada i napada na ovaj parlament – bilo je. U svom izlaganju sam govorio upravo o tome kako je ovde ceo ovaj zakon pripremljen tako što je krenuo napad kako će stranke po rebalansu da dobijaju više, a ne manje. To niko nije hteo da kaže, pa ni predsednik Vlade.
Na kraju pozdravljam ovu principijelnost SNS da tamo gde ima kupovine poslanika treba da se izađe iz vlasti. I pozivam vas, da u svakoj opštini i gradu gde je bilo kupovine odbornika prilikom prekomponovanja izađete odmah iz te vlasti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Upravo je ovih dana izašao u „Magazinu Forbs“ ko su vladari sveta. Siguran sam da oni ne vladaju Srbijom. Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić.

Žao mi je samo što prethodni govornik nije pažljivije pratio tok današnjeg zasedanja. Ja sam otvoreno, u vidu poslaničkog pitanja danas postavio pitanje ministru Unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, oko sumnje na kupovinu poslaničkih mandata  prilikom rekonstrukcije Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Voleo bih, da to što ste malopre izrekli, gde je eventualno SNS u takvim stvarima učestvovala, voleo bih da izreknete javno, jer ukoliko mislite da je bilo gde napravljeno krivično delo, prikrivanje krivičnog dela je takođe krivično delo.
Prema tome, ne mašite praznim papirima i praznim stvarima, jer jednostavno takvih stvari, a mislim da će vam odgovor na takve stvari, najbolje dati, da ste pažljivije slušali, gospodina Čanka.
Jedno je kada se dogovore poslaničke većine i poslaničke grupe ili odborničke grupe, jedno je kada se napravi jedna koalicija, prekomponuje kako se to moderno i kovanica kakva je, prekomponuje, to je sasvim demokratski i normalno, ako se prekomponuje na osnovu programa, a ne na osnovu kvote i kontigenata, i fotelja direktorskih ili bilo kojih drugih, ali je loše kada se pogazi sva različitost politička, sve međusobne stvari koje su nespojive i kada DS legalizuje svoju saradnju i koaliciju sa SRS, ali taman onoliko koliko je potrebno za većinu i za opstanak Bojana Pajtića sa 6% podrške građana Vojvodine.
To je kriminal, to je loše i zbog toga ja pozivam istražne organe da daju svoj sud o tome da li je bilo primanja ili uzimanja mita u Vojvodini pre nekoliko dana ili da li će ga biti za svaku narednu odluku. To kada se uvreži, rekonstrukcija nije završena ići će se sa sledećom odlukom, sa sledećom stvari koja će ići na Skupštinu AP Vojvodine, koliko će biti Skupština usporena, koliko će odluke biti usporene ako će se oko svake odluke trgovati i kojim sredstvima trgovati, s čime trgovati, koliko će građani Vojvodine na taj način trpeti?
Nemam ja problem u pojedinačno ko je na vlasti. Koliko je efikasna ta samouprava odnosno uprava AP Vojvodine? Ako morate prvo da istrgujete sa svojima, pa da kupite druge, pa da ubedite treće, imaju li vremena građani Vojvodine za tako nešto? Nemaju.
Zbog toga mislim da Bojan Pajtić niti je legalan niti je legitimno na čelu vlade AP Vojvodine.

Zahvaljujem, gospodine Babić.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona sigurno je u duhu racionalizacije javnih troškova kao i raniji predlozi zakona i oko toga nema dosta prostora da se sukobljavamo, ili imamo različita mišljenja.
Naravno, da i princip proporcionalnosti je, po meni, pravičniji od bilo kojeg drugog principa, s tim što principom proporcionalnosti i propocionalno smanjivanje, u ovom slučaju, sigurno više pogađa manje strane, u ovom slučaju manjinske stranke i oko toga smo imali poprilično rasprava, kada je usvojen aktuelni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji je u priličnoj meri reducirao mogućnosti za finansiranje, kako redovne delatnosti, kako kampanje za izbore, kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina.
U ovom slučaju mislim na one koje su parlamentarne. Poznato vam je da u ranijem, pre dva saziva, ili tri, da su ovde u ovom parlamentu bila i dva romska predstavnika ispred svojih stranaka, a da više predstavnika ispred romskih partija nemamo.
Na prethodnim, i ranije, godine 2012. se lako moglo desiti da ne bude i predstavnika Albanaca, jer uopšte i pored zakona iz 2007. godine, kada je omogućen tzv. prirodni prag, a koji je dao prostora da pojedine manjine preko svojih političkih stranaka budu zastupljene, pre svega Mađari koji su najbrojniji, Bošnjaci, pa onda su Romi i Albanci, bili kao što znate profesionalno zastupljeni na osnovu brojčanosti, ali sa veoma krhkom osnovom, veoma osetljivom situacijom, da mogu lako da ostanu i bez predstavnika.
Shodno tome je, naravno, teže organizovati manjine, da bi bile zastupljene u centralnom parlamentu.
Ovo je jedinstveno rešeno, ranije 0,15%, sada 0, predloženih 105, u lokalu mislim da je to sasvim simbolično. Kada su u pitanju partije koje konkurišu i ulaze u izbornu kampanju za lokalne izbore, pogotovo kod nerazvijenih opština, uzmite tamo, od 200 – 300 miliona, pa neka bude i do 500, 0,1% je najviše tu negde 500.000, a onih 0,15 je bilo 750.000, kada podelite na pet, šest tih lokalnih partija u toj lokalnoj samoupravi, to je sasvim simbolično, kako za redovnu delatnost, tako i za sredstva za predizbornu kampanju.
Zna se šta se na lokalu odigralo, poput onoga što i na centralnom nivou, da glavnu ulogu imaju sponzori, na centralnom nivou „tajkuni“, taj termin se u javnosti koristi.
Naravno da je osnovna zamisao da ulaže u stranke, a da se ne isplati to ulaganje, ne da im se isplati, nego zna se posle višestruko dobiju na osnovu te investicije koje imaju, i u lokalu govorim, kada treba da podrže određenu grupu, određenu stranku, da bi dobili izbore, onda preko tendera zna se koliko puta više vraćaju na osnovu tog ulaganja koje su učinili.
Kada je centralni nivo u pitanju, kažem da takvog interesovanja, ama apsolutno nema. Verujem da je isto i kod drugih manjina, da u slučaju kada je predstavnik jedne manjine u više navrata opozicija, nema mogućnosti da bude deo većine, onda apsolutno nema nikakvog interesovanja da neko od tih sponzora u lokalu finansira stranku koja želi da bude parlamentarna.
Sasvim jasno, zašto bi ako nema nikakvog uticaja u centralnu izvršnu vlast. Zato se dešavalo da su Romi imali dva, pa su sada ostali bez ijednog, Albanci mogu da ostanu, takođe bez ijednog, to je verovatno i za sve druge manjine, ajde da kažem sem Mađara, koji su sa šest predstavnika ovde prisutni i predstavljaju ozbiljnu političku snagu na nivou države i Bošnjaci su tu blizu, svi drugi su, u neku ruku, u toj situaciji da mogu biti, lako mogu i nestati iz ovog parlamenta, da ih ne bude uopšte i da manjine u tom slučaju, ogromna većina ostanu bez zastupljenosti.
U ovom pravcu mislim da, ono što smo imali članom 17, koji sam ja tada osporavao, u stavu 2, u neku ruku je trebalo da bude zameni onu pozitivnu diskriminaciju koju smo u ranijem zakonu.
U tom stavu 2. je rečeno da će se primeniti koeficijent 1,5 ne samo na manjine nego na broj glasova svih stranaka parlamentarnih do 5%. One su ojačane tim koeficijentom od 1,5 a iznad toga primenjuje se koeficijent 1, što znači da nije to specifično samo za manjinske stranke, nego u celosti za sve parlamentarne stranke.
U tom smislu, možda u ovoj situaciji, kada će doći do prepolovljenja finansiranja svih parlamentarnih stranaka, a koje će se specifičnije i teže odraziti kod manjinskih stranaka, moglo se tu sada razmišljati, ako nije moguće u tom članu 17. koji nije deo ovog Predloga izmena i dopuna, onda je ta mogućnost na osnovu amandmana koje je naša grupa dala uz, da kažem, ne mora u celosti naš predlog da se usvoji, ali bi trebalo da se vidi kojim koeficijentom bi se ublažilo ovo drastično smanjenje do kog će doći i koje će staviti stvarno u nezahvalnu poziciju sve stranke koje predstavljaju manjine.
Ja bih samo još da dodam i onom delu kada su u pitanju izbori za finansiranje kampanje. Pa zamislite, dok bude na snazi zakonsko rešenje da i manjinske stranke moraju da obezbede 10.000 potpisa, sudski overenih potpisa, biće to veoma ogroman posao koji u slučaju Albanaca treba da se obavi u samo dve opštine. Zamislite od skoro svih naših birača, mi moramo dva puta, jedan put kada glasaju i pre toga moraju javno, od sudskog overioca, da daju glas preko potpisa što naravno, opet iziskuje poprilične troškove.
To su neke pojedinosti koje sam smatrao važnim da iznosim da bi do Dana za glasanje ozbiljnije razmili kako bi se došlo do pravičnijih rešenja koje bi odgovaralo i političkim strankama koje zastupaju manjine. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM su i pre malo više od tri godine pozdravili i podržali tada donošenje novog zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Mi smo tada i učestvovali u radu šire radne grupe koja je zaista, tokom 2010. godine, vrlo studiozno i često se sastajala i radila na izradi zakona. Onda je taj nacrt otišao do tadašnje Vlade RS i čekalo se nekoliko meseci dok je on došao u skupštinsku proceduru i moramo naglasiti da postoje delovi koje radna grupa nije predložila, već je tada takav bio zakon, ali pošto je tada takva bila politička volja i takav bio predlog Vlade, mi smo to podržali.
Zašto je bitno da imamo dobar zakon o finansiranju političkih stranaka, kao što se nekada zvao, ili o finansiranju političkih aktivnosti kao što se danas zove? Izuzetno je značajno da finansiranje političkih subjekata bude transparentno i da kontrola istog bude bolja.
Naravno, složićete se da zajednički cilj svih nas treba da bude razvoj višestranačja, parlamentarizma političkog sistema. Zašto razlika u nazivima tih zakona spomenutih? Zato što Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne reguliše samo finansiranje političkih stranaka, već i političkih subjekata. Znači, može da se radi o grupama građana, koalicijama, itd. Najpre moramo da razdvojimo. Postoji finansiranje redovnog rada i finansiranje izborne kampanje. Kada govorimo o finansiranju redovnog rada iz javnih izvora, to se odnosi na one parlamentarne stranke koje imaju svoje predstavnike kako ovde u NSRS, tako i u Skupštini AP Vojvodine i u skupštinama jedinicama lokalnih samouprava.
Drugi deo zakona reguliše finansiranje izborne kampanje, tih raznih političkih subjekata na svim nivoima.
Spomenuti zakon iz 2010. godine je doneo velike novine i promene u odnosu na prethodni zakon. Samo da razjasnim radi javnosti. Prema trenutno važećem zakonu o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo, finansiranje redovnog rada, tih famoznih spominjanih 0,15% budžeta za redovan rad, se ranije delilo tako što je bila linearna podela, što znači da je 30% sredstava se delilo ravnomerno, svim političkim strankama koje su imale predstavnike u izabranim telima, a 70% sredstava se ranije delilo na osnovu broja osvojenih mandata.
Prema novom, trenutno važećem Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, od njegove primene, posle 2011, 2012. godine, finansiranje redovnog rada se vrši ne više na osnovu broja osvojenih mandata, već na osnovu broja osvojenih glasova na izborima što mi svakako podržavamo. Znači, ukinuta je linearna podela i poslanici SVM smatraju da je mnogo pravičnije da politički subjekti, političke stranke budu nagrađene na osnovu toga kako je njihova lista prošla na izborima a ne na osnovu toga da neko u okviru koalicije uspe da uđe u parlament pa se svi oni računaju kao posebni antiteti. Sećamo se u ranijem periodu su mnogi imali samo po jednog poslanika a ulazili na velikim listama i dobijali skoro isti novac kao one stranke koje su samostalno izlazile na izbore a imale dvoje-troje poslanika. bila je vrlo mala razlika.
Od uvaženog prethodnog govornika smo čuli koje su specifičnosti organizovanja manjih stranaka, recimo stranke nacionalnih manjina i ja bih kao poslanica SVM i članica stranke nacionalne manjine, želela upravo da naglasim da je drugačije organizovanje, drugačiji je samostalni izlazak na izbore i učestvovanje u izbornoj trci za stranke nacionalnih manjina i drugačije za one koji u ovaj parlament možda ulaze samo zato što su bile na listi neke veće koalicije. Tada je na osnovu tih promena odlučeno da te stranke dobijaju novac na osnovu koalicionog sporazuma što je takođe dobro, od 2011, 2012. godine do sada se novac iz javnih izvora delio na osnovu koalicionog sporazuma.
Postoji još jedna, ako mogu tako da se izrazim, začkoljica o kojoj je takođe uvaženi prethodni govornik govorio i koja je možda loše protumačena tada 2011. godine kada smo donosili novi zakon, da se broj osvojenih glasova množi koeficijentom 1,5. Pričali smo da je to pozitivna diskriminacija, ali broj glasova koji se množi koeficijentom nije, ne odnosi se isključivo na stranke nacionalnih manjina, već na sve stranke. Znači, broj glasova do 5% se množi koeficijentom 1,5 a dalje samo koeficijentom 1.
Dakle, šta se sada menja? U aktuelnom zakonu stoji da u slučaju redovnog rada 0,15% rashodne strane budžeta ide za finansiranje iz javnih izvora. Sada se najpre smanjuje taj broj 0,15 na nula zarez deset i po, što je logično i što svakako podržavamo kada govorimo o štednji nas vim nivoima i ove izmene se zapravo predlažu upravo zbog toga da nameti iz budžeta budu manji, da svi ravnomerno nosimo teret krize, ali menja se i to da se ovaj procenat više ne odnosi na rashodnu stranu budžeta, već na poreske prihode, što je takođe značajno jer nije logično da u ovom nametu budu uračunati deficit, gubici i dug države baš zbog stabilnosti javnih finansija, time i makro-ekonomske stabilnosti.
Znači, to je deo koji se odnosi na redovno finansiranje rada političkih subjekata, a deo koji se odnosi na finansiranje izborne kampanje se takođe menja. Trenutno je predviđeno zakonom da 0,1% rashodne strane budžeta se koristi za finansiranje izborne kampanje. Sada se ovaj procenat sa 0,1% smanjuje na 0,07% i u ovom slučaju se menja rashodna strana budžeta na poreske prihode.
Samo radi definisanja i konkretizovanja o kojim brojevima govorimo, pošto je danas ovde pomenuto nekoliko cifri kako iz rebalansa, tako i iz budžeta za 2014, godinu, istina je da smo nedavno usvojili rebalans i da sada stoji da 1,9 milijardi dinara je predviđeno za finansiranje političkih stranaka, ali od ovog iznosa skoro 800 miliona se odnosi na finansiranje izborne kampanje. Znači, što se tiče redovnog rada, taj iznos predviđen rebalansom je 1,14 milijardi, trenutno. On je pre rebalansa, u prethodnom budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, bio 1.203.000 dinara. Znači već je smanjen. Sada, pošto za nekoliko dana budemo izglasali ove predložene izmene i zakon stupi na snagu, umesto 1,14 milijardi ovaj iznos će biti 797 miliona.
Zaista, kada proračunate broj osvojenih glasova na prošlim izborima sredinom marta ove godine, kada primenite koeficijent i pomnožite broj glasova ispod 5% sa 1,5 i kada izračunate koliko pojedine stranke sada primaju novac i po novoj matematici izračunate koliko će po novom primati novac, razlika je oko 30%. Ovo naglašavam zbog toga što su određeni uplašeni da, kada je reč, recimo, o strankama nacionalnih manjina, koje su manje, da je taj iznos veći i da će funkcionisanje biti obesmisleno. Nemoguće je da je umanjenje 55%, 60%. Znači, to nije tako. Umanjenje za redovan rad je, kada se to preračuna, oko 30%. Naravno da govorim o onima koji se finansiraju na osnovu koalicionog sporazuma. Ja se uglavnom baziram na finansiranje redovnog rada stranaka nacionalne manjine.
Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune najpre zato što podržavamo što se smanjuje taj namet i što je logičnije da umesto rashodne strane budžeta gledamo poreske prihode.
Moram da naglasim da je već ranije promenjen Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije i da je u tom zakonu već došlo do ovih promena i kada pogledate detaljno rebalans, koji smo nedavno usvojili, budžet za 2014. godinu, već se u tim brojkama, kada vidite u okviru Ministarstva finansija koliko je predviđeno za finansiranje političkih stranaka, primenjuju poreski prihodi, bar što se tiče budžeta Republike Srbije. Znači, tim procentom, ranije veći, se množe poreski prihodi, a ne rashodi, već sada
Ono što smatram takođe značajnim da se spomene, o čemu je samo jedan prethodni govornik danas govorio je izborno jemstvo, jer u samom uvodnom izlaganju sam spomenula da je došlo do dosta velikih promena 2011. godine, kada je donet novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Šta je izborno jemstvo, zašto je to dobro i zašto to može da izazove komplikacije tokom kampanje, smo svi verovatno iskusili u prethodnih nekoliko godina. Imali smo kampanje na nekoliko nivoa.
Znači, jedna od najvećih novina je uvođenje izbornog jemstva. Izborno jemstvo može da se da u obliku gotovog novca, bankarske garancije, hartije od vrednosti ili stavljanja hipoteke na nepokretnu imovinu.
Izborno jemstvo je neophodno predati u slučaju da neko učestvuje u izborima i želi da koristi novac iz javnih izvora, iz budžeta mora u istom iznosu da preda izborno jemstvo i uslov je da učesnik na izborima osvoji minimum 1% glasova, odnosno ako govorimo o strankama nacionalnih manjina, da osvoji minimum 0,2% glasova da ne bi morao da vraća novac.
Ukoliko učesnik na izborima ne osvoji ni taj minimalan broj glasova, mora da vrati novac koji je uzeo iz budžeta, što mi svakako pozdravljamo i što je dobro. Ukoliko nije u mogućnosti da vrati taj novac, onda se on naplaćuje upravo iz ove jedne vrste garancije tog izbornog jemstva.
Zašto je to dobro i zašto to sada naglašavam? Setimo se samo možda malo dalje prošlosti, kada je bilo jako puno učesnika i na parlamentarnim izborima, koji su posle zatvaranja glasačkih mesta i prebrojavanja glasova osvojili vrlo mali broj glasova. Neki su jedva osvojili 10.000 glasova, koliko je potrebno da se preda lista. Oni su svi uzimali novac iz budžeta, imali kakvu takvu kampanju. Dobro je što se uvođenjem ovog izbornog jemstva to sprečilo. Sada je manji broj učesnika. Postoje neki i koji učestvuju, a svesni su toga da im je teško da osvoje 1% glasova. Oni, recimo, sada i ne uzimaju novac iz budžeta.
Šta je još značajno što se tiče regulisanja oblasti finansiranja rada političkih stranaka, kako redovnog rada, tako i izborne kampanje? Odmah po usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kontrola finansiranja rada je sa Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije prešla upravo na ovu Agenciju za borbu protiv korupcije i, kao što svi mi svedočimo i vidimo iz prakse, upravo donošenjem ovog zakona Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše finansiranje i može da izriče mere upozorenja političkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi da je došlo do nekih nepravilnosti u finansiranju. Čak postoji mogućnost da se do okončanja pravosnažnog ili krivičnog, odnosno prekršajnog postupka, u određenom procentu smanji ili potpuno obustavi prenos sredstava iz javnih izvora.
Značajno je da politički subjekti imaju obavezu da dostavljaju godišnji finansijski plan, odnosno godišnji izveštaj do aprila naredne godine Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je u obavezi da taj izveštaj objavi na svom sajtu. Ranije je postojala i obaveza da se on objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Sada se ovim izmenama i dopunama predlaže da se to briše.
U slučaju izborne kampanje politički subjekti koji učestvuju na izborima takođe imaju obavezu da svoj izveštaj dostavljaju Agenciji na vreme i Agencija, takođe, taj izveštaj objavljuje na svom sajtu.
Ovim izmenama i dopunama se menja krajni rok za donošenje tog akta o sadržaju, kako treba da izgleda izveštaj o troškovima izborne kampanje i onemogućava da se taj akt menja tokom same kampanje, što se dešavalo u prošlosti, što je otežalo sastavljanje tog izveštaja.
Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara smatra izuzetno značajnim da finansiranje političkih aktivnosti, odnosno političkih stranaka, političkih subjekata bude transparentno i dostupno javnosti. Ne bi bilo dobro da i dalje javnost kaže da je finansiranje redovnog rada, pa kako učestvuje u kampanji, pod velom tajnosti. Bitno je da kako birači, kako članstvo, tako i svi građani imaju uvid u finansiranje stranaka.
Mi podržavamo ove izmene. U danu za glasanje možete da računate na našu podršku. Hvala.