Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.11.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/361-14

4. dan rada

06.11.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Vladimir Đukanović, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsednice, gospodine Babiću, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege već kazale, poslanička grupa SPS će podržati predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Podržaćemo iz razloga koje smo već čuli. Dodaću, smatramo to jednim odgovornim činom, odgovornim prema stanju u Srbiji, odgovornim prema građanima Srbije u celini.
Predložene promene odnose se na izvore i način finansiranja političkih aktivnosti, odnose se na finansiranje redovnog rada političkih subjekata, na finansiranje troškova izborne kampanje. U oba slučaja odnosi se samo na sredstava iz javnih izvora. I na kraju, odnose se na kontrolu trošenja sredstava.
Možda to u odnosu na zakon u celini nisu velike promene, da su one male, ali su značajne i šalju veliku poruku.
Malopre je i kolega pomenuo, ja ću da nastavim gde je stao, da je ovo vreme kada građani mogu da dobiju prave informacije o finansiranju političkih subjekata, odnosno političkih stranaka kao deo toga. Za građane jeste važno ovo pitanje da znaju koliko para i kako se troše sredstva koja država izdvaja za finansiranje političkih subjekata, da to bude javno, na uvid u javnosti stalno i da se tačno zna ko vrši kontrolu trošenja tih sredstava.
To je bitno građanima koji izdvajaju pare za punjenje budžeta. To je bitno na kraju krajeva, i u odnosu na to da su građani ti koji najbolje sude kako se ponašaju oni koji troše državne pare, dakle i političke stranke. A građani su, složićemo se svi vrhovni sudija kada su u pitanju političke stranke.
Zašto je ovo važno još? Važno je i za političke stranke, imajući u vidu kakva je slika u javnosti o političkim strankama koja nije uvek na najbolji način u najboljem svetlu prikazana.
Baza za političke stranke da se veoma jasno i precizno zna kako se i iz kojih sredstava finansiraju po jasnim pravilima, pod jednakim uslovima, jednom rečju rečeno u nekom redu, uvođenje reda u tom delu.
Ono što je takođe veoma važno za političke stranke, a to je javnost koja stalno mora biti obezbeđena, uvid u sredstva koja se troše o naravno efikasna kontrola. To je u interesu i političkih stranaka.
Ovo pitanje je u interesu i Srbije i života u Srbiji, jer su političke stranke deo subjekta političkog sistema, ustavna kategorija, ovlašćene da oblikuju javno mnjenje i pridobijaju narod za svoju politiku i da je to sistem koji vlada u Srbiji i ne daj Bože da bude neki drugačiji. Dakle, veoma je važno i za Srbiju u celini.
Ono što želim da naglasim, bilo je reči, ali prosto potreba da se javnosti saopšti, kada su u pitanju izvori i način finansiranja političkih subjekata, zakon prepoznaje finansiranje iz sredstava iz javnih izvora i sredstvima iz privatnih izvora.
Želim tu da naglasim opet zarad javnosti, da kada je u pitanju finansiranje iz privatnih izvora, nema ograničenja za političke subjekte. Koliko će to biti, ima ograničenje za one koji daju koliko mogu da daju i ima još jedna vrsta ograničenja, koji su to primeri, kako je to regulisano zakonom, šta je nedozvoljeno finansiranje, to je precizno navedeno u zakonu. Pored toga, posebno ističem četiri stvari, a to je nedozvoljeno vršenje pritiska, to je nedavanje odnosno davanje privilegija, to je prikrivanje identiteta davaoca priloga i iznosa priloga. Predlagač u taj deo nije ulazio. Ostaje to, kako bih rekao na snazi.
Dakle, ako iz privatnih izvora nema ograničenja, kada je u pitanju finansiranje iz javnih izvora, tu ima i mora da bude ograničenja. Jedno od ograničenja ili najvažnije ograničenje je u odnosu na ekonomske mogućnosti zemlje. To mora da bude iz realnih izvora. To mora da stvarno. Ako nije tako, onda bi to bilo finansiranje na veresiju. Od toga nemaju vajde ni stranke, ni Srbija, ni građani.
Šta želim još da naglasim? Suština promena ovog zakona jeste upravo u promeni člana 16. i promeni člana 20. Zakona. Dakle, u oba slučaja i sve vreme Zakon tretira samo sredstva iz javnih izvora, ne ulazi u druga pitanja. Dakle, član 16. govori o finansiranju redovnih aktivnosti političkih subjekata i tu su dve promene važne. Jedna je promena procenta. Do sada je bilo 0,15% ili 0,150%, mada ta nula u matematici na kraju ne znači ništa. Sada je predlogom predviđeno da bude 0,105%, tačno 30% manje u procentima.
Ono drugo što je značajno to je da osnovica za finansiranje nije više kao što je bilo, rashodi, već prihodi i to ne prihodi u celini, nego poreski prihodi. Dakle, ono što je nadležnost države da što više u toku godine ubere, toliko će više biti ovamo.
Ta druga promena neće uticati na izdvajanje sredstava iz prostog razloga što se odnosi samo na izmenu u odnosu na zakon. Inače, izmenom Zakona o budžetskom sistemu 2012. godine već je predviđeno da se budžetsko finansiranje stranaka vrši i iz poreskih prihoda. Dakle, u realnom smislu neće se odraziti. Bitno je da se izmeni ili uskladi samo ona zakonska odredba kada je u pitanju finansiranje stranaka, da to bude iz poreskih prihoda, a ne iz rashoda.
Šta želim da kažem? Prethodna Vlada, a i ova sada, izmenom budžetskog sistema, krovnog sistema kada je budžet u pitanju, je ispravila tu stvar i već uvela da je finansiranje iz poreskih prihoda. To se lako može vidite u ciframa. Budžet za 2013. godinu predvideo je bio 837 milijardi poreskih prihoda, od toga 0,15, kada se primeni, milijardu 250 miliona za finansiranje stranaka. Rebalansom je smanjen za 143 miliona zato što su bili manji poreski prihodi, 761 milijarda. Naravno, smanjilo se i sredstva za finansiranje političkih stranaka na milijardu 142 miliona. Potpuno je slična priča iz 2014. godine. Budžetski prihodi su planirani 802 milijarde. Prema tome je, primenom koeficijenta 0,15, milijardu 203 miliona predviđeno i, konačno, zadnjim rebalansom smanjeni su poreski prihodi na 759 milijardi, odnosno na milijardu 139 miliona, kada su u pitanju prihodi političkih stranaka.
Mislim da je ovo važno iz još jednog razloga, što se u javnosti često saopštavaju netačni podaci da su stranke nešto, dok traže od drugih štednju, odrale državu za nekih 500 – 600 miliona. Nije tačno. Zakon predviđa finansiranje redovnog rada političkih subjekata i tu su sredstva u ovoj godini smanjena za 64 miliona, po rebalansu, jer su manji poreski prihodi. Naravno, predviđa finansiranje troškova izborne kampanje. Izbori su bili u martu mesecu i potrošena su ta sredstva u iznosu 0,1%, kako je zakon predvideo. To je činjenica, to je tačno i to ljudi treba da znaju.
Kada se pogleda ovo, treba da kažemo ljudima kakav je efekat ovog zakona, a smatram ga ključnom promenom - smanjenje troškova iz budžeta za finansiranje političkih stranaka. Znači, ako bi primenili na budžet za 2014. godinu, znači ovaj sad postojeći, jer još ne znamo 2015, ta ušteda bi iznosila 361 milion. Moram da kažem dosta i to je prilog, to je doprinos, to je jedan odgovoran odnos, to je jedan ozbiljan odnos prema ekonomskom stanju u državi Srbiji, prema stanju javnih finansija, prema politici ove vlasti da svi ravnopravno podele teret ove krize, da budu troškovi takvi da mogu da budu ekonomski održivi, ali i socijalno izdrživi, što je Vlada već pokazala kroz ovaj rebalans, zaštitom socijalno najugroženijih slojeva stanovništva.
To je, recimo, konkretna cifra kada je u pitanju ovo, ali još veća pouka od cifre jeste da političke stranke imaju šansu, priliku da pokažu sopstvenu odgovornost, ozbiljnost prema stanju u zemlji u ekonomskom, finansijskom i da, kada pozivaju i druge, sami daju svoj doprinos u štednji, u smanjenju tih rashoda, da svoje finansije vežu za poreske prihode, pa kada bude bilo bolje u državi, kada bude bilo više poreza i oni će imati više.
To je ta, po meni, velika poruka, koja se, u odnosu na male promene, da tako kažem, u odnosu na ceo zakon, šalje danas i kojoj se mi pridružujemo i dajemo punu podršku da građanima Srbije, jednostavno rečeno, političke stranke, odnosno politički subjekt, dakle, svi oni koji su učestvovali na izborima, takođe moraju i daju svoj doprinos štednji, ekonomskoj, finansijskoj stabilizaciji zemlje, s ciljem da u Srbiji se sprovedu reforme, da se poveća prihod, da se poveća proizvodnja, privreda, da se zapošljava, a onda će biti više, onda će biti veći bruto društveni proizvod i onda će biti lako deliti onoga što ima više nego sada, onoga što nema. Jednostavno, da bude i ekonomski održivo iz realnih izvora, ali i socijalno izdrživo za sve kategorije stanovništva, a i za političke stranke da dele sudbinu svih onih koji treba da ponesu teret krize u Srbiji.
Ponavljam, podržaćemo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, jer ga smatramo odgovornim i ozbiljnim činom u ovom trenutku u odnosu na ovo stanje u kojem se nalazi Srbija. Hvala lepo.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč ima narodna poslanica prof. dr Aleksandra Tomić, neka se pripremi narodni poslanik Radmilo Kostić.
Izvolite profesorka Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.
Danas je tema izmene i dopune Zakona o finansiranju stranaka koje praktično treba da nam daju jedan pokazatelj da politički život u Srbiji postoji, a postoji u tom sistemu koji do sada praktično sve države u okruženju i u EU zasnivaju svoja državna uređenja.
Zašto ovo govorim? Zato što smo imali prilike da čujemo da postoji legitimitet i legalitet kod određenih odluka kada se konstituišu određene vlade, a nekada ne postoji legalitet, ali postoji legitimitet, ili obrnuto, ali ono što je važno reći to je da ovaj zakon nam ipak daje određenu proceduru kako treba da se ponaša politička elita.
Političke stranke inače u Srbiji po opštoj definiciji su u stvari dobrovoljno relativno trajne organizacije političkih istomišljenika čiji je cilj preuzimanje i vršenje vlasti zarad ili stalnog uticaja, radi ostvarivanja određenih ciljeva. Ti ciljevi su praktično konstitutivni elementi, a to je da svaka stranka izlazi pred svoje birače sa određenim programom, sa određenom ideologijom, ali postoji ono što se zove organizacija i funkcionisanje i nastojanje da na osnovu svog programa i delovanja zaista to implementira u svakodnevni život građana, koji se u suštini opredeljuju za određene programe, ne isključivo za političke stranke, nego isključivo programe.
Zbog toga je vrlo važno reći danas da ono šta građani kažu kroz određene ankete i kakvo mišljenje se kreira u društvu, snose svi politički činioci u društvu. Zašto ovo govorim? Imali smo prilike da čujemo od gospodina Babića da građani Srbije danas u 30% anketiranih praktično nemaju dobro mišljenje o tome da politički akteri su tu zbog toga da bi kreirali bolje društvo, bolje uslove za ekonomiju jedne države, nego da jednostavno postoji sumnja kod 30% građana da su izvor koruptivnih aktivnosti. To je ono što mi u svom društvu moramo da menjamo. Moramo da menjamo na osnovu toga kako živimo svakodnevni život, a pogotovo kada pričamo o članovima političkih stranaka koji šalju poruku svojim radom i svojim životom da jednostavno dele sudbinu ovog naroda.
Zakon o finansiranju stranaka je jedan krupan korak u demokratizaciji društva i on je počeo očito 2003, 2007. i 2011. godine je praktično doneo određene odluke koje su se odnosile na finansiranje iz budžeta, pa je rekao – od svih troškova 0,15%. Ono što sada SNS suštinski menja je to da kaže – smanjujemo taj procenat izdvajanja iz budžeta, ali ne želimo više da na kontu određenih kredita, određenih troškova to upoređujemo, nego to radimo ih prihoda. Onoliko koliko smo sposobni da prihodujemo budžetu Srbije, toliko ćemo biti sposobni i da damo političkim strankama da one mogu da žive. Rad koji se finansira iz budžeta je svakodnevni i onaj koji se odnosi na samu kampanju.
Kada pričamo o uspostavljanju opšteg standarda u ovoj oblasti, kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka, vrlo je važno, a to su uglavnom i nevladine organizacije koje se bave ovim temama, a reći ću, tu je i Transparentna Srbija, CESID, radili su različita istraživanja, pa govore o tome, čak 2011. godine su radili istraživanje, da javnost i odgovornost nije na određenom nivou na kom bi trebalo da bude. To je očito razlog zbog čega danas imamo početak otvaranja ove teme. Do sada niko, osim SNS, nije otvorio temu na adekvatan način. Počeli smo da otvaramo na onom delu najsuptilnijem kada je u pitanju novac i praktično smo najviše kaznili sebe kao politička stranka, ali zato da bi pokazali građanima Srbije da mi delimo sudbinu ovog naroda, svakodnevnog života, da put reformi važi za sve, a najviše važi za one koji su najodgovorniji, a u ovom trenutku SNS je najodgovornija.
Demokratizacija društva podrazumeva prihvatljivost pravila ovog zakona, ali i podrazumeva upoznavanje javnosti sa izgradnjom podrške za primenu ovog zakona. Kada pričamo o finansiranju iz javnih izvora finansiranja, onda možemo da kažemo da je najvažniji deo suština koju do sada mislim da je malo ko dotaknuo, a to je kontrola, odnosno način na koji ćemo da kontrolišemo kako se troše ta sredstva. U nekom svom istraživanju iz 2011. godine navedeno je da nijedan model u ostalim državama nije idealan, znači, nije idealan ni u Švedskoj koja se od 1951. godine bori sa tim, a uopšte ne postoji organ koji vrši kontrolu i građani nemaju uvid u izveštavanje kada su u pitanju trošenja sredstava političkih stranaka. U Nemačkoj je obaveza da objavite izvore finansiranja, kao i kod nas, ali je i formirano posebno telo, državno telo koje vrši praktično tu kontrolu. Kod nas se to radi u saradnji sa DRI i Agencijom za borbu protiv korupcije i taj model se uopšte za prostor Balkana jako dobro pokazao. Sjedinjene Američke Države recimo imaju federalnu izbornu komisiju koja praktično od 1974. godine mora da obezbedi tu svoju nezavisnost, a tvrde istraživači da Kanada ima najbolji model.
Zašto ima najbolji model? Zato što se pronašla ravnoteža upravo između ovoga što mi radimo u Srbiji, a to je transparentnost u trošenju finansija, jedan deo izdvajanja iz budžeta, ali ono što recimo kod nas još uvek nije zaživelo, a to je da se donatori prilično kriju kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka, jer postoji jedan osnovani strah. Prvo je strah od toga da ćete biti kažnjeni zbog toga. U Kanadi postoje subvencije, poreske olakšice kada pomažu određene političke stranke.
Zašto to radim i zbog čega je takvo stanovište privrednika koji bi možda želeli određeni program, platformu da pomognu? Zato što neposredno, političari su posredno, a oni su neposredno, praktično oni koji su pod velikom osudom građana, ali i velikom osudom medija. Kada pričamo o medijima, podsetiću vas da smo imali set zakona o medijima i provejavala je jedna misao koja je sve nas ovde na neki način obavezivala, ali nas je malo i čudila, a to je da smo mi dužni da trpimo praktično sve ono što mediji objavljuju, iako je istina, iako nije istina, zarad toga što radite određeni javni posao, a pogotovo kada su u pitanju političari. Oni su dužni da jednostavno trpe sve ono što se iznosi.
Mislim da konsenzus oko političkih ciljeva, koji danas imamo po pitanju finansiranja stranaka, ćemo sigurno postići, samo je pitanje da li će opozicione partije podržati to sutra, kada bude bilo glasanje, ili prekosutra ili možda za godinu dana, zato što će videti da jednostavno su dužni pred građanima i svojom odgovornošću da jednostavno polože račune i da te troškove smanje, jer su i građani smanjili svoje troškove i odrekli se mnogih drugih stvari.
Zbog toga kada pričamo o tome da je došlo jedno novo vreme, a to je da je zaštita parlamentarizma ovde jedna od praktično najbitnijih delatnosti, koja je nama zadatak, mislim da je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem praktično prva koja je parlamentu vratila ono mesto koje jednostavno treba da postoji u društvu kao najveći institucionalni i najviši zakonodavni deo razvoja društva. Ono što je bitno je da se različita mišljenja ovde mogu uvek sukobiti i da iz tog sukoba treba da izađemo sa određenim rezultatima i da smo time odgovorni i prema svojim građanima, ali i prema institucijama, prema državi i prema ekonomiji koje sutra treba da ostavimo našim pokoljenjima.
Ovim zakonom mi uvodimo red. Uvođenjem ovakvog reda, mi jednostavno stvaramo stabilnu državu sa kojom će svi želeti danas, sutra da rade, u smislu investiranja, u smislu ulaganja, pogotovo kada pričamo o obrazovanju mladih. Zbog toga je ova ideja o tome da političke stranke treba da imaju svoju imovinu i da to treba da bude kupljeno na najtransparentniji mogući način jako dobra, jer time vi u stvari, kreirajući sadašnjost, otvarate put za budućnost mladih koji će biti na određenom nivou obrazovanja baš u oblasti politike.
Ono što je interesantno, a to je da ćete uvek naći ljude, pa i u obrazovanju i u zdravstvu i politici, koji nisu ušli u politiku zbog nekog programa koji treba da zastupaju, zbog nekog dela koji se odnosi na ideologiju, nego su ušli zbog određenih interesa, ali to je jednostavno prilika da se ljudi pokažu onakvim kakvi jesu i sigurno da onda i mediji i organi stranke uvek reaguju prema takvim ljudima. Sigurno je da takve mane u društvima i razvijenih demokratija postoje i zna se da postoje mehanizmi kako to treba sankcionisati.
Zbog toga je ovaj Zakon o finansiranju stranaka početak razvoja demokratije u ovoj Srbiji baš u vreme velikih ekonomskih promena, u vreme ekonomskih reformi, koji treba da jednostavno građane stave u jedan zajednički blok zajedno sa političkom elitom, kako nazivamo, gde jednostavno neće biti različitih mišljenja po pitanju sagledavanja ekonomske budućnosti jedne zemlje.
Mislimo da je Srbija za ovih godinu i po dana, odnosno za ovih poslednjih šest meseci zaista otišla mnogo daleko u demokratizaciji ovog društva, što potvrđuju praktično i dokumenta EU, pa čak i Izveštaj o napretku Srbije, jer je na tom putu imala jako puno prepreka. Nadamo se da će svi politički akteri i sve političke stranke u budućnosti zajednički izaći u odbranu uopšte demokratizacije Srbije.
Srpska napredna stranka će biti otvorena potpuno za takav vid saradnje i mislimo da će to biti svima bolje. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.
...
Srpska napredna stranka

Radmilo Kostić

Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju političkih stranaka i političkih organizacija je veoma jasan i veoma precizan. Jasni su ciljevi za donošenje ovog zakona, kakve efekte želimo da postignemo i oni su i u nominalnom izrazu jako merljivi. Od jutros smo slušali u jutarnjoj raspravi i ovako i onako, međutim, ova ušteda će pomoći bar u tolikoj meri da se koliko-toliko smanjuje antagonizam rashodne i prihodne strane budžeta.
Da je bilo malo više političke mudrosti 2008. godine i malo više pameti i hrabrosti tih godina, kada je počela svetska ekonomska kriza, verovatno ne bi bili danas u situaciji i ne bi morali da donosimo ovakve zakone. Međutim, trošilo se više nego što smo zarađivali i sad je, što se kaže, „bankar došao po svoje“. Mi moramo, kao i naši penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, svi zajedno da nosimo ovaj teret krize.
Imao sam čast i zadovoljstvo da sa bivšim kolegom poslanikom Zelenovićem primimo delegaciju estonskih parlamentaraca prošle ili pretprošle godine i, između ostalog, u razgovoru smo pitali kako su se oni ponašali u vreme krize, počevši od 2008. godine. Oni su nam tada rekli – pa, mi smo odmah smanjili i plate i penzije za 30% i već posle godinu dana smo prebrodili teret krize.
Međutim, kod nas je bilo obrnuto pa smo povećavali i plate i broj zaposlenih i penzije, a da realnu osnovu za to nismo imali. Zato i ovaj set reformskih zakona, pre svega, mislim na Zakon o privatizaciji i stečaju, gde ćemo, verovatno, svi se nadamo do kraja naredne godine konačno staviti tačku na preduzeća u restrukturiranju i preduzeća sa društvenim kapitalom, obzirom da ona svake godine iz budžeta isisavaju po procenama mnogih ekonomista koji prate ovu oblast između 600 i 700 miliona evra. Tako da ćemo i ovim uštedama, a nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka, uz već donete zakone koliko-toliko obuzdati rashodnu stranu budžeta. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Za divno čudo, danas sam očekivao više jedinstva i istih tonova kada je u pitanju diskusija po ovom zakonu. No, nekima odgovaraju ove predložene izmene, nekima ne odgovaraju. Zaklanjaju se iza raznih objašnjenja i tumačenja, ali iz svih diskusija koje su bile u toku današnjeg dana, odnosno prepodneva, preovladava jedan zaključak da nekima smeta što će imati mnogo manje sredstava za finansiranje iz javnih izvora.
Kao jedan od potpisnika Predloga izmena i dopuna ovog zakona, smatram da zakon donosi nešto dobro, nešto novo. Ako neko smatra da je ušteda od 350, 360 miliona na godišnjem nivou nešto malo, nije. Uvaženi kolega Obradović je to dosta dobro obrazložio na primeru mog grada Kraljeva. Pominjao je budžet grada Kraljeva i određene uštede, a ja ću se pridružiti toj njegovoj diskusiji i reći ću da je to otprilike transfer sredstava sa republičkog budžeta na nivou grada veličine Čačka i tog ekonomskog kapaciteta Čačka.
Što se tiče svih drugih diskusija koje se tiču imovine i omogućavanja da političke organizacije sebi na ovaj način obezbede na legalan i legitiman način i poslovni prostor i nekretnine, smatram da je to u redu i sasvim ispravno. Za razliku od nekih stranaka koje su do imovine dolazile oduzimanjem tuđe imovine, nikada kiriju, zakupninu nisu platili, SNS svakog meseca izmiruje 260.000 dinara na ime zakupa.
Sasvim je legitimno pravo, kao što je to rekao uvaženi kolega Zoran Babić, za neke buduće generacije, za neke druge ljude koji će raditi u SNS, da obezbedimo poslovni prostor i prostor u kome mogu da rade i da bitišu i to je nešto što je javno i svima vidljivo.
Takođe, moram da istaknem da je ovo jedan mali doprinos i nas kao predlagača, a nadam se i svih narodnih poslanika, koji će, ubeđen sam, u danu za glasanje biti jedinstveni i glasati da sa ovim malim doprinosom, da sa tih 353 miliona u ovom trenutku pomognemo oporavku naših javnih finansija, 350 miliona ovde, 350 miliona na deset mesta, to će mnogo značiti.
Da bi ostale kolege, a znam da ih ima dosta prijavljenih, imali i vremena i motiva da nešto kažu, zahvaljujem se.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić.