Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Pre svega, ja zaista ne razumem opozicionog poslanika koji me je pomenuo u diskusiji, evo iz kojih razloga. Prvo, on objašnjava kako je upravni odbor RFZO-a bio sasvim drugačiji, kako su u upravnom odboru RFZO-a bili zastupljeni skoro svi predstavnici osiguranika i komentariše na taj način da su oni branili interese tih osiguranika a da ministarstvo nije imalo upliv u sve to što se dešavalo, a u isto vreme samo konstatuje da u tom periodu praktično Ministarstvo zdravlja nije imalo nikakav uticaj na rad RFZO-a i da je RFZO bila jedna nezavisna ustanova, institucija, koja je radila na svoj način.
Nakon toga, u svom kasnijem izlaganju me pominje kao pomoćnika ministra koji je trebao sasvim drugačije, šta je uradio sa sredstvima i finansijama RFZO-a. Mislim da je taj moj raniji sagovornik i sadašnji zaista obrazac jedne kontroverzne osobe.
Ono što mogu da kažem, na čemu ja insistiram, jeste da se utvrdi trošenje sredstava RFZO-a, ne samo u filijalama u Beogradu, već i u filijali u Nišu, da se utvrdi eventualno postojanje milionskih šteta za refundacije, koje nisu bile validne, da se utvrdi da li su postojali mrtvi ljudi koji su uvedeni u osiguranje da bi se izvršila refundacija. To je ono što mora, po zakonu, da se utvrdi i da se vidi da li se to zaista i dešavalo, i ne samo u Nišu već i u drugim filijalama. To je moj zahtev i moj predlog vama, gospodine ministre, da se i time pozabavite u nekom periodu.

Vreme.

Dakle, to je nešto na čemu moramo bazirati tu pojačanu kontrolu. Zahvaljujem.

Reč ima prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Dame i gospodo, možda ne bi bilo loše da pitamo osiguranike šta oni misle? Oni misle da im treba dobro organizovana zdravstvena ustanova u kojoj mogu da dobiju zdravstvenu uslugu na najkvalitetniji način, a ko će o tome odlučiti, ipak oni imaju poverenja u državu. Ja mislim da su možda ovo i pitanja i odgovori.
Naš narod kaže – nije mi žao na malo, nego na nepravedno. A uvek ocenjuje da je nepravedno ono što ide od države, ako misli da nije u redu. Zato mislim da mi u ovom momentu upravo zahteve o kojima kolega Bradić govori jedino možemo realizovati tako što ćemo u one instance gde se odlučuje kako će ići distribucija para za zdravstvo, one koji najbolje poznaju zdravstvene probleme ustanova, njihovi predstavnici u upravnom odboru, mi nikada nećemo moći da imamo predstavnike svih grupa, jer onda bi trebalo da upravni odbor broji stotine ljudi i opet nećemo biti zadovoljni, opet ćemo nekoga ispustiti.
Dakle, dva argumenta. S jedne strane, pravilna distribucija sredstava mora uključiti kod odlučivanja one koji najbolje znaju potrebe zdravstvenih ustanova. Zbog toga se ja zalažem za ovaj predlog i zbog toga kolega Bradić i ja često razgovaramo i složimo se oko mnogih stvari, ali danas zaista ne mogu da se složim. Prosto, kontraargument svemu o čemu govorite je potreba da se zadrži slično stanje. To je neprihvatljivo.
S druge strane, čuje se ovde da ima problema oko finansijskih tokova novca. Znate, pored onih struktura koje su unutar svake ustanove dužne da o tome vode računa, htela bih da podsetim da inspekcijske finansijske službe imaju pravo i moraju sve kontrolisati.
Prema tome, mi sa ova dva pristupa apsolutno možemo korektno rešavati i možda jedino korektno. Prosto imam utisak da se mi ovde ne razumemo. Ne sporim da svi lekari koji pre svega učestvuju u raspravi ovde imaju najbolje namere. Ali, ako smo svedoci činjenice da naš osiguranik ne pita ko mu sedi u upravnom odboru nego pita kakva mu je zdravstvena usluga, mislim da nema nijednog razloga da jedinstveno, kako smo to juče na Odboru, i ovde se ponašamo u skladu sa predlogom koji imamo pred sobom i da za njega glasamo. Dakle, ne za amandman.

Zahvaljujem, gospođo Đukić-Dejanović.
Reč ima narodni poslanik dr Mileta Poskurica.
Molim vas, samo se ponovo prijavite. Ima veliki broj prijava i morate razumeti da sistem ne može to da izdrži. Izvolite.

Dugo sam na stend baju, ali, evo, došao sam do reči, ispred stranke, kao ovlašćeni predstavnik.
Nisam se javljao ni po prvom amandmanu, sličan je ovom drugom. Suština je samo u broju onih koji će obnašati funkciju upravnog, odnosno, videćemo i kasnije, nadzornog odbora.
Diskusija vodi u sasvim jednom drugom, meni nejasnom pravcu. U pravcu nekakve kritike da se politika, tako što će ministar postaviti veći broj članova, direktno uključi u zdravstvo. Ja ne znam sistema u Srbiji, ministarstva, u kojima ili ministar jeste političar ili je po volji političke stranke izabran. Da li to znači da u Srbiji ništa neće funkcionisati jer je negde ministar baš iz te političke stranke i čitavo ministarstvo i ostali resori i državne institucije, da neko ne sme da se školuje, da neko ne sme da se leči, jer to ima političku konotaciju?
Ja ne vidim šta je sporno. I da nema, čak bi trebalo predložiti da tamo budu ljudi koji će predložiti ministarstvo. Zašto? Ne samo zato što će to biti operativnije, nego što ta nužna interakcija koja postoji između dva stuba zdravstvenog sistema mora da funkcioniše koordinirano.
Taj samoupravni model koji sada ne valja, ne iskazuje se žal što je manji, neka i bude malji, ali je bio reprezentativan čist samoupravni model u kome su se svi abonenti usluga prijavljivali srazmerno procentu po ključu, pokazuje mnogo slabosti, sem glomaznosti, pokazuje ničim objašnjiv predominantni uticaj trošenja sredstava za različite potrebe, čak često predimenzionirane.
Sećate se afere sa citostaticima. Čak su se izmišljali citostatici, pa ogroman broj citostatika koji nije bio potreban, pa ljudi ili jesu ili nisu dobijali, pa u delu nabavke opreme, recimo kada se odlučuje o materijalu za dijalizu, a sa druge strane vam stigne sasvim druga donatorska vrsta mašina koja se koristi, a onda na fond ide nabavka potrošnog materijala.
Tu usaglašenosti nikakve nije bilo. Da je bilo Ministarstvo da kaže – čekajte, imamo 400 stotine mašina koje je Tomica podelio za noć, za tri meseca, urnisao sistem u Srbiji. Doveo mašine koje i sada leže kao pokojnici ispod čaršava, neupotrebljene.
Onda je Fond morao da nađe kompatibilne dijalizatore. Da je tu bio čovek iz Ministarstva rekao bi- čekajte, ovo nije kompatibilno, ovakva vrsta donacije nije od koristi. Onda morate prilagoditi tendere koje radite, nekakvoj drugoj vrsti linija, setova, da mašine koje nam stoje pokrivene prašinom, jer nam nisu ni potrebne bile tog časa, ali neka donacija je došla. Nikada to nije ispitano uopšte. Opusom Tomičinog rada nikad se niko ozbiljnije nije bavio, nikada mi neće biti ni jasno zašto, ali dobro, to je tako kako je, dakle ta strana priče.
Drugo, mi smo svi svedoci da smo ovde usvajajući budžet, izvršili i procenu stanja finansijskih sredstava Fonda, zar na njemu ne postoje particije koje su opredeljene za šta i gde novac ide. Na stranu, kontrole svake vrste koje moraju da budu.
Ne vidim u čemu je ta loša spona, koga će predložiti ministar, možda čak nekog iz strukture koje ste vi ovde predočili u amandmanu.
Drugo, u amandmanu nije predočeno čak ni krunska većina onih koji bi bili korisnici fonda po strukturi osiguranika. Opet imate nekih ljudi, socijalna medicina, ovoga ili onoga.
Dakle, ne vidim razloga da se ogromna prašina diže oko toga, da li će se uključiti u taj rad Ministarstvo. Ono ne može da preusmeri pozicije.
Treća stvar, kada narod negoduje, kada deca, vladine organizacije treba da se leče. I kad štrajkuju ili mitinguju, ili pokazuju javne manifestacione skupove nezadovoljstva da država nema para, kao što zaista nema, da sve pokrije, ali ne idu pred Fond, idu pred Ministarstvo, prozivaju ministra.
Mora ministar da bude uključen preko svojih ljudi koje bude tamo predložio da budu, da na neki način može da se ozvaniči i učini koherentnim i zajedničkim rad ta dva sistema, jer jedno bez drugog ne mogu biti apsolutno samostalni i potpuno nezavisni.
To bi onda bio potpuno neprimeren način trošenja sredstava i izgubila bi bila svaka kontrola. Zato mislim da ne treba ovome preterano dugo raspravljati, iako to može biti politički vrlo korisno, da se ubaci, kobajagi, kontrolni mehanizam, ministarstvo i politički uticaj.
Imate politički uticaj i u sistemima kontrole obrazovanja, inspekcijama obrazovnim, u sanitarnim inspekcijama, carinama, svuda možete reći – imenuje se neko telo u drugom resoru ministarstva, ono je pod političkom kontrolom ono nije za građane Srbije od koristi. To je potpuno neodrživa priča, zaista. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, dr Poskurica.
Reč ima narodni poslanik dr. Vladica Dimitrov.

Hvala predsedavajući.
Nisam bio direktor fonda ili filijale fonda, i ne mogu sa predlagačima amandmana da diskutujem na paritetnoj osnovi, ali pošto se on obraćao građanima, kao građanin, osiguranik, od čije plate se deo sredstava izdvaja za Fond zdravstva, mene zanima kako se troši novac i još više me zanima ko je odgovoran za trošenje tog novca.
Vi se obraćate građanima, ali ja vam garantujem da građanin nije imao pojma kako se troši njegov novac, a još manje običan građanin kome se vi obraćate, imao uticaja gde će njegove pare da odu.
Konstatovali smo svi da nešto nije valjalo, da nešto nije dobro, da nešto treba promeniti, i mi smo predložili princip uvođenja odgovornosti. To traže građani, odgovornost.
Vama to ne odgovara. Recite nam zašto vama ne odgovara uvođenje odgovornosti i zašto da se mi vraćamo na stari sistem, koji i vi sami kritikujete? Hvala.