Zahvaljujem se.
Dakle, gospodine ministre samo dve reči da odgovorim dve reči na ono što ste me pitali. Da, ja sam za to da Fond ostane Fond. Suština Fonda je da u njemu prevagu u odlučivanju imaju oni koji daju novac, ja mislim da smo se tu razumeli.
Predlog koji sam dao, mislim da je konstruktivan, jer je vrlo potreban kod pravljenja lista lekova neko iz Ministarstva zdravlja, koji radi na poslovima analize tih listi, lekova, psihoaktivnih supstanci, vrlo su potrebni predstavnici iz Instituta za javno zdravlje, jer oni prate kako se to sve, što zamisli Ministarstvo, i što finansira Fond, odvija na terenu, i vrlo su potrebni predstavnici Komore zdravstvenih ustanova, ne direktori zdravstvenih ustanova, nego neko, jer oni imaju upošljene koji znaju šta je problem koje zdravstvene ustanove. Za to sam da Fond ostane u suštini ono što jeste.
Mi ovde raspravljamo o Fondu koji je kao Fond zamišljen i napravljen gde su u upravljačkim organima ljudi koji učestvuju u punjenju Fonda.
Vi hoćete da promenite, vi imate pravo na to, ali budite svesni da to više nije Fond, to pokušavam da vam objasnim. Kakav je to Fond gde nas četvoro ulažemo pare, a odlučuje peti, ma ko da je taj peti.
Nije bitno. Suština Fonda je izmeštena. Imate pravo na to, ali treba da se čuje i da se zna.
Za to sam da se zadrži način funkcionisanja Fonda, da se, eventualne greške u radu dopune stručnim ljudima, ali odluku o trošenju para treba da imaju oni koji daju pare. Ja zastupam taj interes i mislim da sam dovoljno jasan.
Da li ste vi u pravu? Ja mislim da niste. Ja mislim da niste, ja vas ne pokušavam, ja pokušavam amandmanom i na Odboru da objasnim zašto mislim da to ne valja što se radi. Zašto mislim da moramo da sklonimo takav način odluke, da moramo da ostavimo pravo ljudima koji pune Fond da odlučuju o sudbini tih para.
Nisu stručni. Nisu, dajmo im struku da bude u upravnom odboru, kao što sam predložio, da im pomognu u radu. Ali, hoćete da kažete da oni koji pune novac, i koji daju novac, nisu sposobni da raspolažu sa novcem, da li to hoćete da kažete? Niste u pravu. Niste u pravu.
Pričamo o tome, opet ću pomenuti, pričamo o tome da je problem u finansiranju, nema dovoljno para, država je u problemima, a rekli smo da, vi ste pričali, stajali iza stanovišta bivšeg ministra Krstića, da 300 miliona je višak u Fondu.
Pre par meseci, gledamo se u oči ovde, i prebacili ste u penziono. Sada nema para. Kako nema. Malo ima, malo nema. Jel ima ili nema para u Fondu?
Da li je kriv upravni odbor? Nije, nije ni pitan. Mi smo pitani ovde. Mi imamo tu moć da uradimo. Ima nas dosta lekara. Vi ste iz državnog zdravstva, ja sam iz privatnog zdravstva, a ja branim državno zdravstvo da mu ostane novac. Dobro, trudim se koliko mogu, i koliko mi pamet daje.
Stoga vas molim da još jednom razmislimo da moj nedorečeni amandman ispravite, tu imate moć, imate glasove, i da ostavimo Fond u suštini kako je zamišljen sa svim onim izmenama do kojih smo došli ovde sada kroz razgovor, šta treba popraviti, ali da suština ostane ista, da oni koji daju novac u Fond imaju prevagu, odluku trošenja tog novca, to je suština priče. Zahvaljujem.