Vreme, gospodine Babiću.

…jer ako ga iz te stranke isključe, ostaće samo jedan član i tada će biti u problemu. Tako da vas upozoravam, ali vas molim i da upozorite gospodina Pavićevića da je loše kada se odaziva na nešto što nije.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Ja sam dužan da dam objašnjenje. Ja samo čitam što ovde piše, a ovde ne bi pisalo da neko to nije prijavio. Tako da, ja se izvinjavam što čitam ono što piše i izvinjavam se ako je to tačno, a ja nisam to znao, izvinjavam se.
(Zoran Babić, s mesta: Pa, to je plagijat, gospodine predsedavajući.)
Gospodine Babiću, molim vas nemojte dobacivati. Molim vas, gospodine Babiću, dozvolite da završim.
Ja ću sada zamoliti, pošto ću dati reč doktoru Vladimiru Pavićeviću, da li smem da koristim naziv – profesore doktore? Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Lončar i poštovana gospodo, povređen je član 108. Poslovnika Narodne skupštine.
Da obrazložim. Veliko mi je zadovoljstvo i drago mi je kada u svom govoru šef poslaničke grupe najveće stranke u ovoj Skupštini moje prezime pomene i po više od pet puta. Da nije bila povreda Poslovnika, ja bih sigurno imao pravo na repliku, ali pošto je to bila povreda Poslovnika, a ja smatram da je u okviru korišćenja te povrede Poslovnika gospodin Babić uradio nešto što je trebalo vas da izazove da intervenišete, onda ja reklamiram povredu Poslovnika.
Poštovana gospodo, ja sam docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ja sam tu svoju titulu i zvanje prijavio kada je to od mene traženo u ovoj Skupštini i ne samo to, nego kada je gospodin Bečić i kada su druga gospoda koja predsedavaju sednicama Narodne skupštine meni govorili da sam profesor doktor, ja sam se na jednoj sednici i javio, da se provere stenografske beleške ovde, poštovana gospodo. Da saopštim poštovanoj gospodi da ja još uvek nemam profesorsko zvanje, nego da imam zvanje docenta na Beogradskom univerzitetu.
Poštovana gospodo, očigledno ta moja intervencija nije bila dovoljna da spreči npr. gospodina Bečića i drugu gospodu da me oslovljavaju i predstavljaju kao profesora. To za mene nešto znači. Ja mislim da to znači možda i za ovu gospodu koja su narodni poslanici. Kada jedan narodni poslanik na jednog predsedavajućeg ili predsednicu ostavi takav utisak u svom delovanju i u Skupštini, da oni pomisle – evo ga profesor i stalno govore profesor, meni je to veliko zadovoljstvo. Hvala.

Samo da dam objašnjenje.
Nisam mogao da prekinem gospodina Babića, kao što ste tražili od mene, iz razloga što sam morao da saslušam ono što je hteo da mi kaže. Dao je neku informaciju koju ja nisam znao. Ja se izvinjavam Skupštini što sam koristio tu titulu za gospodina Pavićevića ovih dana. Ja sam samo čitao u amandmanima, kada uvaženi doktor Pavićević predloži amandman, pisalo je – profesor doktor Pavićević. Ja sam to samo čitao, tako ga oslovljavao.
Molim službu Narodne skupštine da više u amandmanima ne koriste titulu profesor doktor Vladimir Pavićević za uvaženog doktora Pavićevića.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 104, poštovani predsedavajući.
Kada bi vi sa dobrom namerom ili nekom drugom namerom prozvali i rekli – reč ima doktor Babić, ja bih se okretao oko sebe i ne bih ustao, jer ja to nisam. Ja sam diplomirani mašinski inženjer. Ponosim se svojim zvanjem stečenim na Beogradskom univerzitetu, na Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta, ali je problem kada vas neko prozove – profesore, a vi to niste i to smo saznali sada iz priznanja gospodina Pavićevića i vi ustanete i to prihvatite.
Gospodine Bečiću, meni to u najmanju ruku liči na plagijat, na plagiranje nečega što nije urađeno, na svojatanje titule koja nije njegova i to se sve mesecima i danima čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Da je gospodin Pavićević odgovoran i da ste ga prozvali sa - profesore Pavićeviću, valjda ne bi ustao s mesta, valjda bi i on gledao po sali koji je to profesor Pavićević u Domu Narodne skupštine.
Takvog nema, gospodine Bečiću. Onda čovek ustane, troši vreme, govori, poziva se na to, još kaže da se profesorska diploma i zvanje stiče na taj način što predsedavajući, ili predsednica parlamenta, u njemu vide, eto, tako nešto. To je strašno, gospodine Bečiću. Koliko pričam ovde, verovatno bih do sada dobio zvanje akademika, koristeći iste ove modele gospodina Pavićevića. Evo, molim vas da me oslovljavate sa akademiče Babiću. Ali, ja to nisam.

Vreme, gospodine Babiću.

Ja neću ustati na tako nešto, kao što gospodin docent Pavićević ustaje na zvanje profesora, a to nije. Veoma je loše što se poziva na nešto što nije i što nije zaslužio. Kada bude zaslužio, ja ću biti prvi koji će mu čestitati.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Srećom, akademska zvanja se tako ne stiču.
Zamolio bih vas da se izjasnite da li želite da se skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Ja sam još više zbunjen, pošto sam čak i upozoren pre nekog vremena, pre nekih mesec dana, od strane studenata gospodina Pavićevića preko interneta, zašto ne koristim zvanje „profesora“ Pavićevića, kada sam nazivao samo doktore Pavićeviću. To sam lično pročitao na internetu i tada sam vodio računa da koristim titulu „profesore“, jer sam bio ubeđen da studenti Fakulteta političkih nauka znaju da koriste zvanja.
Izvolite, doktor Pavićević. Prijavite se, molim vas.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Ne radi sistem.)
Moraću da obrišem listu, pa se ponovo prijavite.
Morali smo da sačekamo dr Vladimire Pavićeviću, da služba resetuje sistem da se ukloni profesor.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre Lončar, poštovani gosti iz ministarstva, povređen je, mislim, član 112. našeg Poslovnika Narodne skupštine. Dozvolite mi, molim vas, da obrazložim zašto smatram da je učinjena ovde izvesna povreda Poslovnika naše Narodne skupštine.
Naravno, još jednom se zahvaljujem gospodinu Babiću, poštovani gospodine Bečiću, što je i u ovom govoru moje prezime pomenuo više od pet puta i što bih na osnovu toga imao pravo i na repliku da je redovni tok sednice. Drugim rečima, da ne govorim o povredama Poslovnika.
Radi preciznosti i istine, što mislim da treba da budu karakteristike, odlike našeg zajedničkog rada u jednoj instituciji koja predstavlja svetilište političkog života u Srbiji, a to je Narodna skupština naše države, poštovana gospodo, moram da dodam još jednu stvar. Ne samo da sam se uvek, gde je god trebalo, prijavljivao na onaj način koji podrazumeva da se očita tačno ono što ja jesam, nego sam ovde insistirao da i predsedavajući i predsednica Skupštine uvek koriste one informacije koje su tačne. Čak sam predlagao da kada se navodi moje ime i prezime, kada mi se daje pravo na reč, da se čak ni ne čita ni moje zvanje, ni moja titula, poštovana gospodo.
Meni to „docent“, to „doktor“, kada se pojavi ovde na ovom ekranu, ne znači ovde. Meni znači moje ime i prezime, poštovana gospodo. Moj predlog je, poštovani gospodine Bečiću, da uvek ubuduće samo kažete – reč ima Vladimir „Pavićević“, kako bi rekao gospodin Babić, ili „Pavićević“, kako bi rekao gospodin Laketić, ili „Pavićević“, kako bi rekao npr. gospodin Vučeta Tošković, poštovana gospodo. Hvala.