Dugo sam na stend baju, ali, evo, došao sam do reči, ispred stranke, kao ovlašćeni predstavnik.
Nisam se javljao ni po prvom amandmanu, sličan je ovom drugom. Suština je samo u broju onih koji će obnašati funkciju upravnog, odnosno, videćemo i kasnije, nadzornog odbora.
Diskusija vodi u sasvim jednom drugom, meni nejasnom pravcu. U pravcu nekakve kritike da se politika, tako što će ministar postaviti veći broj članova, direktno uključi u zdravstvo. Ja ne znam sistema u Srbiji, ministarstva, u kojima ili ministar jeste političar ili je po volji političke stranke izabran. Da li to znači da u Srbiji ništa neće funkcionisati jer je negde ministar baš iz te političke stranke i čitavo ministarstvo i ostali resori i državne institucije, da neko ne sme da se školuje, da neko ne sme da se leči, jer to ima političku konotaciju?
Ja ne vidim šta je sporno. I da nema, čak bi trebalo predložiti da tamo budu ljudi koji će predložiti ministarstvo. Zašto? Ne samo zato što će to biti operativnije, nego što ta nužna interakcija koja postoji između dva stuba zdravstvenog sistema mora da funkcioniše koordinirano.
Taj samoupravni model koji sada ne valja, ne iskazuje se žal što je manji, neka i bude malji, ali je bio reprezentativan čist samoupravni model u kome su se svi abonenti usluga prijavljivali srazmerno procentu po ključu, pokazuje mnogo slabosti, sem glomaznosti, pokazuje ničim objašnjiv predominantni uticaj trošenja sredstava za različite potrebe, čak često predimenzionirane.
Sećate se afere sa citostaticima. Čak su se izmišljali citostatici, pa ogroman broj citostatika koji nije bio potreban, pa ljudi ili jesu ili nisu dobijali, pa u delu nabavke opreme, recimo kada se odlučuje o materijalu za dijalizu, a sa druge strane vam stigne sasvim druga donatorska vrsta mašina koja se koristi, a onda na fond ide nabavka potrošnog materijala.
Tu usaglašenosti nikakve nije bilo. Da je bilo Ministarstvo da kaže – čekajte, imamo 400 stotine mašina koje je Tomica podelio za noć, za tri meseca, urnisao sistem u Srbiji. Doveo mašine koje i sada leže kao pokojnici ispod čaršava, neupotrebljene.
Onda je Fond morao da nađe kompatibilne dijalizatore. Da je tu bio čovek iz Ministarstva rekao bi- čekajte, ovo nije kompatibilno, ovakva vrsta donacije nije od koristi. Onda morate prilagoditi tendere koje radite, nekakvoj drugoj vrsti linija, setova, da mašine koje nam stoje pokrivene prašinom, jer nam nisu ni potrebne bile tog časa, ali neka donacija je došla. Nikada to nije ispitano uopšte. Opusom Tomičinog rada nikad se niko ozbiljnije nije bavio, nikada mi neće biti ni jasno zašto, ali dobro, to je tako kako je, dakle ta strana priče.
Drugo, mi smo svi svedoci da smo ovde usvajajući budžet, izvršili i procenu stanja finansijskih sredstava Fonda, zar na njemu ne postoje particije koje su opredeljene za šta i gde novac ide. Na stranu, kontrole svake vrste koje moraju da budu.
Ne vidim u čemu je ta loša spona, koga će predložiti ministar, možda čak nekog iz strukture koje ste vi ovde predočili u amandmanu.
Drugo, u amandmanu nije predočeno čak ni krunska većina onih koji bi bili korisnici fonda po strukturi osiguranika. Opet imate nekih ljudi, socijalna medicina, ovoga ili onoga.
Dakle, ne vidim razloga da se ogromna prašina diže oko toga, da li će se uključiti u taj rad Ministarstvo. Ono ne može da preusmeri pozicije.
Treća stvar, kada narod negoduje, kada deca, vladine organizacije treba da se leče. I kad štrajkuju ili mitinguju, ili pokazuju javne manifestacione skupove nezadovoljstva da država nema para, kao što zaista nema, da sve pokrije, ali ne idu pred Fond, idu pred Ministarstvo, prozivaju ministra.
Mora ministar da bude uključen preko svojih ljudi koje bude tamo predložio da budu, da na neki način može da se ozvaniči i učini koherentnim i zajedničkim rad ta dva sistema, jer jedno bez drugog ne mogu biti apsolutno samostalni i potpuno nezavisni.
To bi onda bio potpuno neprimeren način trošenja sredstava i izgubila bi bila svaka kontrola. Zato mislim da ne treba ovome preterano dugo raspravljati, iako to može biti politički vrlo korisno, da se ubaci, kobajagi, kontrolni mehanizam, ministarstvo i politički uticaj.
Imate politički uticaj i u sistemima kontrole obrazovanja, inspekcijama obrazovnim, u sanitarnim inspekcijama, carinama, svuda možete reći – imenuje se neko telo u drugom resoru ministarstva, ono je pod političkom kontrolom ono nije za građane Srbije od koristi. To je potpuno neodrživa priča, zaista. Zahvaljujem.