Nastavite gospodine Pavićeviću.

Hvala.
Dakle, tri su zapažanja, poštovana gospodo i molim vas za pažnju jer ja bih hteo da saopštim ta zapažanja pa da vidimo kako da popravimo ovaj tekst zakona.
Prvo zapažanje, ministre Lončar, vama. Kada je gospodin Bradić ovde obrazlagao svoj amandman, vi ste naravno saopštili da odbijate taj amandman, ali se očekuje jedno obrazloženje za odbijanje. Ne očekuje se od jednog ministra u Vladi da postavlja pitanja narodnim poslanicima, pa da onda narodni poslanici odgovaraju ministru na pitanje. Nije to praksa u Skupštini, poštovani gospodine Lončar, evo i na osnovu Ustava, samo da vam kažem.
U Ustavu naše države u članu 99. kaže – Narodna skupština nadzire rad Vlade. Narodni poslanici su, poštovani gospodine Lončar, oni koji vama neprestano treba da postavljaju pitanja i u okviru amandmanske rasprave, a vi ste ovde naš gost koji ste došli da odgovarate na ta pitanja a ne da ih postavljate, gospodine ministre. Zato vas molim da odgovorite na sva ova pitanja, gospodina Bradića, umesto što vi njemu postavljate pitanje.
Druga stvar, koja se tiče amandmana na član 1, poštovana gospodo, ja sam ovde pažljivo slušao, jedan od osnovnih razloga za odbijanje ovog amandmana, za čak diskvalifikaciju predlagača u jednom delu, što strašno zameramo ovde, bilo je jedno saznanje da amandman ima tehničku grešku. Pazite, gospodin Bradić je vode prihvatio da postoji tehnička greška u vidu jedne vrste nedorečenosti. On se izvinio zbog toga i predložio kako da ispravimo tu grešku, poštovana gospodo, a ja vas podsećam da ministar Lončar kad god dođe u ovu skupštinu pošalje predloge zakona i obrazloženja zakona koja imaju pravopisne greške, tehničke greške, stilske jezičke greške, pa onda to nije prepreka za poslanike naprednjačke većine ovde da prihvate taj predlog zakona. Evo i gospodin Lončar je prekjuče ovde sam potvrdio da je po treći put napravio propuste takve vrste ovde.
Poštovana gospodo, ti propusti mogu da se poprave, to je očigledno ili na primer, mi smo i juče imali raspravu ovde, gde je gospodin Babić na primer, šef poslaničke grupe SNS, sam priznao da je pogrešio što je u obrazloženju jednog predloga zakona ostavio nacrt zakona. Šta smo mi trebali da uradimo? Da li je trebalo sada da kažemo – gospodo, ne možemo danas uopšte da razgovaramo o tom predlogu zakona jer je gospodin Babić napravio tehničku grešku.
Molim vas, kada se primećuju tehničke greške opozicionih poslanika, onda treba ja mislim da imamo jedan normalni sled stvari, da ispravimo to ako se može, a ne da negujemo kulturu u kojoj je ministru moguće prihvatiti sve, sve vrste tehničkih i pravopisnih grešaka, i šefu poslaničke većine ovde da se takođe prihvati sve, a kada se primeti tehnička greška opozicionom poslaniku, onda je to velika zamerka, ne možemo da diskutujemo.
Treće zapažanje povodom amandmana koji je ovde branio gospodin Bradić. Poslanici SNS, evo aj sam to evidentirao ovde govoreći o ovom amandmanu i gospodin Dimitrov i gospodin Girić i gospođa Mrdaković, sada izašla, ali bila je tu i gospoda Peranović i Laketić, oni su se svi pozivali na odgovornost, poštovana gospodo, na etiku odgovornosti, a šta kaže ministar Lončar malo pre ovde u dijalogu sa gospodinom Bradićem i sa ostalom gospodom?
On kaže – gospodo, nemamo mi mnogo vremena da raspravljamo o različitim modelima, da biramo između različitih opcija, nego moramo brzo da delamo i onda ovde pošalje jedan predlog zakona za koji kaže da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, a u okviru člana 59. kaže – a može i do prvog januara 2020. godine da traje prilagođavanje.
Kakva je to odgovornost, poštovana gospodo, kada se kaže – nema se vremena, a ovamo se ostavlja izvesnim akterima vreme od sada. Koliko je to do 2020. godine? Šest godina da se prilagodimo, poštovana gospodo.
Držimo se te odgovornosti i etike odgovornosti, pre svega. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću, ali složićete se uvaženi profesore da nije isto tehnička greška u amandmanu i obrazloženje amandmana ili zakona. Zahvaljujem
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se kao pacijent. Prijavio sam se jedno pet puta, ali izgleda sistem danas samo prepoznaje doktore.
Pacijenata u Srbiji ima osam miliona, doktora ima 22 hiljade. Pacijenata koji su po struci zemljoradnici ima negde oko dva miliona. Nas ovde ima jedan, bilo nas je dvojica pa je jedan abdicirao, prestao je da bude vinogradar. Znači, učestvujemo sa 0,4% u Narodnoj skupštini, kao pacijenti zemljoradničkog tipa da to tako nazovem, a ovo ima veze sa sastavom upravnog odbora, videćete.
Doktora ima ovde preko 20, u Srbiji ih ima 22.000, znači ima ih 0,4, odnosno manje, ali zato u Skupštini ima preko 10%. Kad su lekari i advokati u pitanju, e to je onda rasprava nad raspravama. Kad su zemljoradnici u pitanju, to se završi sa sažaljenjem, suzama, simpatijama - naše šanse su na selu itd, ali kad dođe do dodele novca, kada dođe do raspodele, onda ta rasprava bude - nema para, nema ovoga, nema onoga. Kada se raspravljalo o advokatima, onda se kaže oni moraju da budu paušalci, kad se raspravlja o lekarima oni moraju da budu paušalci. Dakle, kad se ovde vodi rasprava, ja bih voleo da se ona vodi o pacijentima.
Ja bih podržao amandman gospodina Bradića, ali sam je priznao da je nedorečen. Ja bih ga podržao i u drugoj verziji, i ovako je nedorečen, ja ću glasati za njega, ali da gospodin Bradić nabroji samo stranke koje čine izbornu listu na kojoj je izabran, ali bez podsećanja s obzirom da sam primetio da meša stranke. U jednom trenutku je rekao da je SNS tu, a mislim da nije.
Takođe to mogu da pomenem i onom drugom kolegi koji je pre mene govorio. Zahvaljujući onima koje će oni propustiti, te koalicije su prešle cenzus i danas su zato to naše drage kolege.
Da se vratim na Upravni odbor. Ja podržavam svaku uštedu. Juče sam podržao uštedu od tri i po miliona, ali za ta tri i po miliona što smo juče uštedeli na političkim strankama, na svim političkim strankama, i na strankama opozicije, hajde da za taj novac kupimo 2.000 krava. Uštedeli smo tri i po miliona. Ako kupimo 2.000 krava to nam je onda novac. Roba je novac. To uvek imamo.
Tih 2.000 krava na mleku i mesu, da kažem žive vage, će dati četiri miliona godišnje. Ušteda tri i po miliona, pretvorimo u krave, domaćini ljudi, svake godine imamo četiri miliona evra veći društveni proizvod na selu. Ako se to preradi u našim mlekarama i iako se to preradi u našim mesarama i klanicama, to neće biti četiri, to će biti osam miliona, tako da te male uštede mogu da budu velike zarade.
Danas, ako usvojimo ovaj zakon, uštedećemo sto hiljada evra, koliko sam ja razumeo. Za sto hiljada evra može da se kupi 3.000 suprasnih nazimica. Možda je nekom smešno, ali one će svake godine da oprase i stvore mogućnost za 60.000 tovljenika. Ako ih mi seljaci utovimo, to će nam dati godišnje 1.200.000 evra. Ako to pretvorimo i preradimo u suhomesnate proizvode, imaćemo svake godine od ove uštede 3.000.000 evra. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje napravimo gurnemo u poljoprivredu i prerađivačku industriju.
Zašto ovo govorim? Ako 6% bruto domaćeg proizvoda ide u zdravstvo, ako sam ja to dobro izračunao, ako uvećamo društveni proizvod, onda nećete imati dve milijarde. Ako ga sa 30 i nešto miliona povećamo na 60, onda ćemo, gospodo zdravstveni radnici, gospodo pacijenti, imati u tom fondu daleko više para, duplo para, ukoliko povećamo bruto društveni proizvod. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje stvorimo idu u proizvodnju.
Kad smo već kod zemljoradnika, moram da kažem gospodinu ministru, a i budućim članovima Upravnog odbora, od kojih će jedan biti zemljoradnik, koliko sam razumeo, u Nadzornom odboru nećemo imati, u Upravnom odboru ćemo imati predstavnika reprezentativnog udruženja, ja ću svakako pogledati koje je to reprezentativno udruženje i ko će nas zastupati. S obzirom da ima problem na selu. zemljoradnici i radnici nisu jednaki, nemaju ista prava. Nećete mi verovati, ali ću objasniti.
Ukoliko radnika gazda nije prijavio, ukoliko mu nisu uplaćeni doprinosi, on teško može da se leči, ne može da ima te usluge, ali ako pređe kod poslodavca koji ga prijavi, od tog trenutka počinju da mu uplaćuju doprinos, od tog trenutka on ima pravo da se leči.
Kod zemljoradnika to nije slučaj. Ukoliko ste imali preskok od tri godine, za to vreme niste mogli da se lečite, morali ste lekarske usluge da plaćate, ali dug niko neće da vam izbriše. Ako krenete, ako ste dužni za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu, doći će da vam uzimaju imovinu zato što niste uplatili te doprinose. Ako uplatite 2014. godinu, takva mogućnost ne postoji da je uplatite. Da bi mogli da se lečite vi morate prvo da nivelišete du,g pa da uplatite tekuću godinu, pa tek onda da se lečite.
Kod zaposlenih taj slučaj nije i ja ću moliti tog čoveka u Upravnom odboru, a molim i sve vas da to dobro razmislite, jer se ljudima zbog neplaćenih doprinosa u periodu 2007, 2008, 2009. i 2010. godina pleni imovina zato što to nisu platili, iako u to vreme nisu mogli ni da koriste usluge, a tim gore što sad ne mogu da uplate samo 2014. godinu i ne mogu da se leče, dok radnik kome poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje, pređe kod drugog poslodavca koji to uradi, on od tog trenutka ima pravo da se leči.
Mislim da je to jedna nepravda koja je načinjena zemljoradnici i da moramo naći način, ja shvatam da je teško, bilo koji da to ispravimo.
Što se tiče ukupnih sredstava, ja se slažem sa gospodom lekarima da je sredstava malo. Ono što nas pacijente zanima svakako je da mi hoćemo da se smanje u čekaonicama redovi. Mi želimo kvalitetnu uslugu, a ona košta. Mi hoćemo da se smanje redovi u čekaonicama, da se skrati ona lista i rok čekanja za važne operacije, hemoterapije itd. i hoćemo da imamo kvalitetne lekove i kvalitetno lečenje. Da bi to imali, mi moramo, a poljoprivrednici će se truditi, da podignemo i prerađivačku industriju što bliže mestu proizvodnje, da uvećamo taj bruto društveni proizvod da bi imali više novca za lekare, za lekove, za zdravstvene usluge.
Ovako siromašna država bogatoj Nemačkoj poklanja lekare. Svaki lekar koji ode je poklon Nemačkoj od najmanje 100 hiljada evra. To ministar najbolje znamo. Mi imamo dovoljno zdravstvenog kadra. Nama treba novca. Novac se proizvodi.
Ovde obično raspravljaju oni koji znaju kako se novac troši, a ne kako se zarađuje. Naš problem je veliki. Našom poljoprivredom, našom privredom su upravljali potrošači, a ne proizvođači. Zato nam je proizvodnja slaba i mi moramo da uvećamo proizvodnju. U suprotnom ćemo se samo ovde jalovo raspravljati oko preraspodele siromaštva.
Ja sam za to da trošimo više, ali da prvo proizvedemo robu, da napravimo novac, da zajedno svi podelimo, da lekari imaju super plate, da ne idu u Nemačku, da imamo najkvalitetnije zdravstvene usluge, ali, dame i gospodo, možda bi to imali da nije 400 hiljada ljudi u proteklom periodu, u proteklih sedam, osam godina ispalo iz privrednog landa.
Sada vas pitam koliko bi to bilo penzijskih doprinosa, zdravstvenih doprinosa više, koliko bi robe proizveli više? Mi moramo da se učimo na njihovim greškama. Ne treba da se učimo na svoja. Njihove greške i učenje na njihovim greškama je naša najbolja škola. Mi nećemo kao oni da zavrćemo ljudima ruke. Mi treba da zavrnemo svoje rukave i da omogućimo našim građanima da zarade novac i da se više ne bavimo preraspodelom siromaštva. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima dr Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvaženi kolege narodni poslanici, ja postavljam pitanje s kojim pravom gospodin Pavićević poziva na odgovornost ranije govornike kada većina njih nije apsolutno učestvovala u izvršnoj vlasti ili učestvovala je u nekom kratkom vremenskom pravom, s kojim pravom kada se zna da je njegov šef bio premijer države, a stranka na čijoj listi je izabran bila dugogodišnji nosilac vlasti?
Posle ovako, po meni, malicioznih komentara, ja se zaista moram okrenuti političkoj astrologiji, jer po datumu osnivanja, koliko mi se čini, mislim da je Nova stranka u političkoj astrologiji znak raka, ali je definitivno u podznaku tumora. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani gospodine Lončar, poštovana gospodo, dve su stvari koje sada hoću ovde da kažem.

Ja sam pominjao poštovanu gospodu iz SNS zbog toga što mi svi zajedno ovde, ovog jutra, danas, raspravljamo o amandmanima na jedan predlog zakona, a ovde konkretno na amandman na član 1. Predloga zakona, koji je ovde branio gospodin Bradić. Sva pomenuta gospoda, poštovani gospodine Bečiću i poštovani gospodine Laketiću, sva gospoda su se pozivala na princip odgovornosti unutar sistema zdravstva u našoj državi, koliko sam ja razumeo.

Ja sam pokušao to pozivanje na princip odgovornosti da vežem za jedan deo govora gospodina ministra Lončara, u kojem je on tražio da se brzo odlučuje, da se ne raspravlja o različitim modelima. Nemamo vremena - rekao je gospodin Lončar. Onda sam pročitao u drugom predlogu zakona da se primena tog predloga zakona predviđa za 2016. godinu, a prilagođavanje delovanja izvesnih institucija i drugih formacija tom predlogu zakona predviđa se za 2020. godinu, poštovana gospodo.

Šta sam ja zaključio? Da unutar današnje rasprave o jednom amandmanu na član 1. ovog Predloga zakona imamo poslanike napredne stranke koji se pozivaju na jedan princip koji neguje u politici u Srbiji Nova stranka, a to je princip - etika odgovornosti, ali da je taj princip etika odgovornosti u suprotnosti sa onim što ovde sada zagovara i o čemu priča i o čemu raspravlja gospodin Lončar.

Zato vas molim da i ubuduće kada raspravljamo, raspravljamo o onome o čemu je zaista tačno govoreno danas, a ne o nekim prošlostima od pre 10 godina, pet godina, jer mi možemo i o tome da pričamo, ali kada to bude tačka dnevnog reda. Hvala.

Vreme.
Zahvaljujem, profesore Pavićeviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107, gospodine predsedavajući.
Nije problem što vi predstavljate gospodina Pavićevića sa - profesore. Vi to ne znate da gospodin Pavićević nije profesor, već docent. Problem je što se gospodin Pavićević odaziva na - profesore. Nije problem što ja nisam lekar, što ja nisam doktor, problem bi bio kada bi se odazivao na – doktore Babiću. Ali, ja to nisam. Ja sam diplomirani mašinski inženjer. Pa, da li se to onda gospodin Pavićević kosi sa etikom njegove stranke i sa profesorskom etikom i sa poslaničkom etikom i sa svim mogućim etikama, kada se odaziva na nešto što nije?
Opet kažem, vi ste prekršili Poslovnik, da, jer vi jedino možete da prekršite Poslovnik, tako što kolegu Pavićevića umesto docenta, vi ga nazivate - profesore doktore. Ali, profesor nije. Problem je u tome što protivno načelima, protivno etici, protivno poslaničkoj etici. Uostalom, dobro, da je poslaničke etike Nove stranke, gospodin Živković bi već davno bio na pisarnici i predao ostavku na mandat narodnog poslanika, ali je problem što mi ovde danima i danima slušamo o profesoru Pavićeviću, a profesora Pavićevića nema u sali. Ne postoji takav čovek. Docent – da, u redu je, ali ne razumem kako se čovek odaziva na nešto što nije.
Što ne pozivate neke druge ljude da se pozivaju na nešto što nisu? Sigurno da bi ustali ovde i rekli - mi to nismo i upozorili vas, ali ovako, vi gospodina Pavićevića svakodnevno podižete na hijerarhijskoj lestvici i on to prihvata, iako to nema nikakve veze ni sa etičkim normama, ni sa čim ispravnim ni u ovoj sali, ali ni u našem društvu i na taj način krši norme i u okviru svoje stranke…