Gospodine dr Vladimire Pavićeviću, ja imam i domaće vaspitanje i ne možete me sprečiti da ne koristim vašu titulu i sa uvažavanjem ću vas uvek prozvati kao doktor Vladimir Pavićević.
Reč ima profesor, izvinjavam se, narodni poslanik dr Darko Laketić.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, ja nisam prijavio da sam profesor. Prvo ta ispravka. Ja sam doktor Darko Laketić, iako sam doktor medicinskih nauka.
Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 107. i 108. Pre svega, vi ste dužni da se starate o redu na sednici Narodne skupštine, a ja smatram da sam doveden u zabludu zato što sam ja mog sagovornika u replici nazvao „profesorom Pavićevićem“ pod utiskom vašeg prozivanja. Stoga mislim da je u redu da se i vi, a i gospodin Pavićević, izvinite u to ime.
S druge strane, razumem da je oslovljavanje prijalo, ali shodno njegovim godinama zaista nisam sumnjao u njegovo zvanje i iz tih razloga mislim da sam opet na taj način doveden u zabludu. Insistiram da se, što se toga tiče, i vi izjasnite. Hvala.

Zahvaljujem, dr Laketiću.
Nisam za vas koristio titulu profesore, nego je po redu bila prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pa sam hteo da njoj dam reč, pre nego što sam video da ste se vi po Poslovniku javili.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Vlade u ostavci, koliko sam razumeo…(Isključen mikrofon.)

Sa ovim završavamo dr Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, gospodine profesore u ostavci, upravo smo doznali da ste na to zvanje dali ostavku, ali reklamiram član 103, 106, 107, 108, a posebno član 109. Kaže – ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Ko god je ovde želeo da govori, kada pogledamo na ovu stranu, profesor u ostavci Pavićević, stoji i svojim mahanjem, stajanjem, ometa govornike koji su sa ove strane zaprepašćeni i iznenađeni da je jedan predavač dozvolio da se oslovljava sa „profesore“. To ima svoje konsekvence. On je za mene kao profesor, dok ste ga tako oslovljavali, gospodine predsedavajući, bio autoritet. Ja ga nisam smatrao predavačem, nego profesorom. Nekoliko puta sam glasao za amandmane samo zato što ih je predložio „profesor“. Tako ste ga oslovljavali.
Ovo ima implikacije i tražim da se proveri da je to etički odgovorno, akademski čestito koliko puta se to upotrebilo, koliko puta je došlo do te greške, kako je došlo do te greške, kako neko ko je predavač, bude oslovljavan sa „profesore“? Kako mene ne oslovite sa „profesore“? Tu je neko morao da se predstavi. Možda se radi o lažnom predstavljanju. To nije etički odgovorno.
Još nešto mora da se proveri. Od polovnih delova ne mogu da se naprave nova kola, pa ja tražim, etički odgovorno, da se vidi da li od polovnih političara može da se napravi nova stranka? Hvala.

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, nije bitno kako koga prozivate, važno je da mu spomenete ime i prezime.
Reklamiram član 106. i apelujem na vas kao predsedavajućeg da se vratimo na temu dnevnog reda, jer danas raspravljamo o dva važna zakona iz sektora zdravstva. Uvek se borim da zdravstvo ne bude tema političkih prepucavanja i nadmudrivanja.
Apelujem da se vratimo na temu dnevnog reda, na rad sa amandmanima i da pošaljemo sliku građanima da vodimo računa o sektoru zdravstva. Moje je zalaganje da se ovde priča o temi dnevnog reda, a ona je svakako poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite, a za šta se zalažemo svi ovde u sali i polako da se vratimo u sektor zdravstva, a ne politike i da se vratimo na sektor odlučivanja o amandmanima, a ne o titulama i ostalim stvarima. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine Milisavljeviću.
Ja ne mogu da prekršim Poslovnik ako dajem poslanicima reč po osnovu javljanja po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, po amandmanu.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ako se vratimo na amandman, mislim da predlagač amandmana i kroz svoju diskusiju i kroz predlog ovog amandmana, ponovo dovodi, pogotovo svojom diskusijom, dovodi u zabludu osiguranike, tj. građane Republike Srbije.
Svojom diskusijom vi ne branite prava osiguranika kako kažete i način kontrole trošenja sredstava, nego branite autonomnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Iz cele diskusije i cele vaše odbrane, samo to izlazi da što više, odnosno da ostane RFZO potpuna autonomna institucija koja će uzeti novac i s tim novcem potpuno autonomno raspolagati bez ikakve kontrole i bez mogućnosti upliva na to kako će se taj novac trošiti.
Još jedna stvar stoji, da RFZO vrlo često se ponaša kao potpuni regulator zdravstvenog sistema Republike Srbije. Bili smo u situaciji da moramo od Republičkog fonda da tražimo dozvolu za popunu radnih mesta ,za nabavku nekih novih sredstava, znači, apsolutno Ministarstvo nije imalo nikakvu mogućnost, nego je o svemu tome samo odlučivao Fond.
Tako da sada sa ovim zakonom i sa ovom promenom, odnosno, ovim zakonom koji sada donosimo, mi ipak uvodimo red u taj sistem, uvodimo jedan regulatorni faktor kao što je Ministarstvo zdravlja, koje u svakom slučaju radi u interesu svih građana Republike Srbije, ne jedne strane koja je na vlasti i nikada to neće ni biti, tako da nemojmo se odbranom autonomije RFZO braniti na ovaj način.
Dozvolimo da Ministarstvo mora da ima regulatornu funkciju, mora da ima uticaj na rad Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ni u kom slučaju to ne može biti RFZO, biti autonomna institucija, koja će odlučivati o svemu bez ikakve kontrole. Hvala lepo.