Poštovani poslaniče, naći ćete mi u stenogramu rečenicu – to nema veze sa mnom, pa ću onda reagovati.
Znači, nemojte dezinformisati javnost, ta rečenica nije izgovorena, a ne mogu sprečavati poslanike da koriste poslovnička prava da nešto predlože, to nije u mom domenu da poslanicima držim poduke.
U ostalom, 160 poslanika je odlučilo da se rasprava spoji.
Prelazimo dalje na glasanje.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača obavi odmah po završetku načelnog pretresa tog predloga zakona.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč povodom predloga? (Ne)
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 156, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 29 od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 159, protiv – četiri, uzdržanih – nema, nije glasao 21, od ukupno prisutnih 184 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača;
2. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
4. Predlog odluke o izboru predsednika sudova;
5. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju;
7. Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda;
8. Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT) ;
11. Predlog zakona o zapošljavanju stranaca;
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje ministar pravde Nikola Selaković, predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević, Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Vladimir Davidović, pomoćnik ministra pravde, Miroljub Tomić, član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Majda Kršikapa, sekretar Visokog saveta sudstva, Jovan Ćosić, šef odseka u Ministarstvu pravde, Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i Marijana Šarac, savetnik u Ministarstvu pravde.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tač. 1-6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1, članu 170. stav 1, članu 192. stav 3. i članu 201. stav 2, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam na početku ove objedinjene načelne rasprave ukratko predstavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Na početku, želim da istaknem da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period od 2013-2018. godine, kao i pratećim Akcionim planom, kao jedan od ciljeva predviđeno uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača, odnosno lica koje prijavi sumnju na korupciju.
U aprilu 2013. godine, kao ministar pravde i državne uprave, najavio sam donošenje sveobuhvatnog zakona o zaštiti uzbunjivača. Tada sam govorio na skupu koji je organizovao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Šabić, u okviru predstavljanja modela zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je izradila radna grupa kojom je rukovodio Zaštitnik građana, a koju je okupio i organizovao Poverenik.
Sada, na početku svog obraćanja vama, izražavam naročitu zahvalnost gospodi Šabiću i Jankoviću, koji su organizovali pisanje prvog modela, na osnovu kojeg je kasnije i radna grupa Ministarstva izradila ovaj zakonski tekst koji se nalazi pred vama. Tada su Poverenik i Zaštitnik građana nametnuli jedan snažan okvir donošenja sveobuhvatnog zakona o zaštiti uzbunjivača i utrli put ovakvom regulisanju ove vrste zaštite.
Srbija je jedina zemlja u regionu koja bi trebalo da dobije ovako temeljan i sveobuhvatan zakon. Ovakvi zakoni su prava retkost u Evropi, tako da je Srbija jedan od začetnika ovakvog regulisanja zaštite uzbunjivača, i u regionu i na čitavom evropskom kontinentu.
Ovakav zakon predstavlja savez između države i građana u borbi protiv korupcije. Ko primeti bilo kakvu radnju koja je suprotna javnom interesu, moći će da bez straha prijavi istu, bez straha od bilo kakve posledice po sebe ili sebi bliska lica. Država će zaštiti lice koje je bilo hrabro i odgovorno da prijavi korupciju.
Ovakav zakon treba da ohrabri svakog pojedinca da prijavi zloupotrebu, ili kršenje zakona ili nekoga ko čini nešto loše po životnu sredinu.
Do sada smo imali slučajeve da su ovakvi ljudi trpeli štetu zbog svoje hrabrosti odlučnosti i brige za javni interes. Sa takvom praksom mora da bude završeno. Ko se usudi da otpušta, premešta ili na bilo koji drugi način ošteti
savesne građane koje prijave nezakonitost u radu poslodavca ili bilo kakvu nezakonitost u vezi sa vređanjem javne vlasti ili možda nezakonitost u radnjama privatnika ili korporacija biće suočen sa odgovorom države. Ne samo da će uzbunjivač biti zaštićen nego će i prijavljeno lice, državni organ ili kompanija biti podvrgnuti efikasnoj istrazi državnih organa.
Važećim zakonodavstvom Republike Srbije regulisana je izvesna zaštita lica koje nazivamo uzbunjivačima, ali samo određenih kategorija lica, pri čemu nisu uspostavljeni adekvatni mehanizmi za njihovu potpunu zaštitu.
Obaveza Republike Srbije da na sveobuhvatan način Zakonom uredi pitanje zaštite lica koja prijavljuju sumnju na korupciju i drugo nezakonito postupanje proizlazi iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila i to člana 33. Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije, kao i člana 9. Građansko pravne konvencije protiv korupcije Saveta Evrope.
U Republici Srbiji zaštita uzbunjivača delimično je uređena Zakonom o državnim službenicima, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ovim propisima predviđena je zaštita ograničenog obima po više osnova. Iz navedenih razloga neophodno je na celoviti način urediti pitanje zaštite uzbunjivača kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.
Ministarstvo pravde formiralo je septembra meseca 2013. godine radnu grupu sastavljenu od predstavnika pravosuđa, odnosno sudstva, tužilaštva, nevladinog sektora, državnih organa, kao i predstavnika sindikata radi izrade što kvalitetnijeg predloga zakonskih rešenja. U radnu grupu uključena su i dva uzbunjivača koja su u prošlosti trpela odmazdu zbog uzbunjivanja i koja su kroz lično iskustvo uvidela brojne manjkavosti u sistemu dosadašnje zaštite.
Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije i istovremeno ostvaruju preuzete obaveze iz međunarodnih akata, a pre svega preporuka grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO.
Predloženi zakon pruža pun obim zaštite licima koja prijavljuju sumnju na korupciju i to kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Zaštitom uzbunjivača u najvećoj meri štiti se i javni interes, s obzirom da su uzbunjivači lica koja prijavljuju korupciju, zbog čega ne smeju trpeti štetne posledice, te im je neophodno pružiti odgovarajuću pravnu zaštitu.
Predloženim zakonom uređuju se kako materijalna, tako i procesna pitanja u oblasti zaštite uzbunjivača, nastojeći da se ovakvim celovitim pristupom omogući sveobuhvatna zaštita uzbunjivača i efikasna primena zakona u praksi.
Smisao ovakvog pristupa je da motiviše potencijalne uzbunjivače da obelodane informaciju o postojanju korupcije tako što će im garantovati zaštitu i u najvećoj mogućoj meri suzbiti nanošenje štetnih posledica. Predloženim zakonom konačno se pruža sigurna alternativa ćutanju uzbunjivača kroz postupak zaštite, koji je lako dostupan, izvestan i efikasan.
Uzbunjivanje je u smislu Predloga zakona otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog kojih je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera. Ovakva definicija uzbunjivanja šira je od standarda koji je postavljen Preporukom i Rezolucijom 1279 Saveta Evrope.
Značajno je spomenuti i zabranu sprečavanja uzbunjivanja, te da je odredba opšteg ili pojedinačnog akta kojom se sprečava uzbunjivanje apsolutno ništava, odnosno ne proizvodi pravno dejstvo.
U pogledu kruga lica na koje se primenjuje zaštita uzbunjivača, Rezolucija 1279 i Preporuka Saveta Evrope naglašavaju da je jedna od karakteristika uzbunjivača njegovo radno angažovanje kod poslodavca i to bilo kog tipa, plaćeno ili neplaćeno, stalno ili na određeno vreme i tome slično.
Činjenica da je uzbunjivač radno angažovan kod poslodavca čini ga podložnim mogućim štetnim posledicama koje može trpeti ili pretrpeti zbog svog uzbunjivanja. Upravo ova karakteristika razdvaja uzbunjivača od drugih lica. Uzbunjivač je stoga definisan tako da obuhvata fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom, ili pravo vlasništva na privrednom društvu.
Radno angažovanje obuhvata radni odnos, rad van radnog odnosa, volontiranje, vršenje funkcije, kao i svaki drugi faktički rad za poslodavca. Upotrebom kovanice „u vezi sa radnim angažovanjem“ zaštita se pruža i licima koja više nisu radno angažovana kod poslodavca. Primera radi, bivši zaposleni ili penzionisana lica, a koja su informaciju u vezi sa uzbunjivanjem saznala tokom radnog angažovanja. Termin poslodavac obuhvata organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, nosioca javnih ovlašćenja ili javnu službu, pravno lice ili preduzetnika koji radno angažuje jedno ili više lica.
Postoje kategorije lica koja nisu uzbunjivači u smislu Predloga zakona, ali kojima Predlog zakona pruža istovrsnu zaštitu kao i uzbunjivaču. Radi se o sledećim kategorijama lica: o tzv. povezanim licima, tj. licima koja trpe štetnu posledicu zbog povezanosti sa uzbunjivačem, putativnim uzbunjivačima, tj. licima za koje se pogrešno smatra da su uzbunjivači ili povezana lica, te zbog toga trpe štetne posledice, službenim licima, kao i licima koja prikupljaju informacije koje ukazuju na potencijalno ugrožavanje ili povredu javnog interesa prema kojima je preduzeta štetna radnja zbog traženja tih podataka.
Uzbunjivač ima pravo na zaštitu ako izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način predviđen ovim zakonom, u roku od jedne godine od dana saznavanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a najkasnije u roku od 10 godina od dana izvršenja te radnje.
U glavi tri Predloga zakona ukazuje se na postupak, odnosno uređuje se postupak uzbunjivanja i već u početnoj odredbi propisuje se obaveza naročito hitnog postupanja poslodavca, odnosno nadležnog organa povodom otkrivanja informacije od javnog interesa.
Predviđene su tri vrste uzbunjivanja: unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti. Unutrašnje i spoljašnje uzbunjivanje postavljeni su alternativno, dok je uzbunjivanje javnosti postavljeno subsidijarno u odnosu na unutrašnje i spoljašnje uzbunjivanje. Unutrašnje se vrši kod poslodavaca, a spoljašnje kod nadležnog organa. Uzbunjivanje javnosti se vrši putem sredstava javnog informisanja, putem interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti dostupnim javnosti.
Predloženim zakonom omogućena su šira ovlašćenja uzbunjivaču u odnosu na uporednu praksu, tako da on može da izabere pravi put za koji smatra da bi bio najefikasniji u konkretnoj situaciji. Naime, u uporednim rešenjima uglavnom se postupak unutrašnjeg uzbunjivanja postavlja kao primaran u odnosu na spoljašnje uzbunjivanje, osim u tačno i precizno određenim izuzecima. Međutim, ovakvo rešenje nije prihvaćeno iz razloga što zakonodavac ne može unapred predvideti i precizno nabrojati sve situacije u kojima bi unutrašnje uzbunjivanje bilo opasno po uzbunjivača, neizvodljivo ili nedelotvorno.
Imajući u vidu ozbiljnost i osetljivost informacije na koje se obaveštenje uzbunjivača može odnositi, propisana je obaveza poslodavca i ovlašćenog organa da postupaju i po anonimnim prijavama, te da provere navode iz anonimnog obaveštenja u okviru svojih nadležnosti.
Uređene su i obaveze poslodavca, čije nepoštovanje povlači za sobom prekršajnu odgovornost. Kako bi se obezbedila ujednačenost odredaba opšteg akta poslodavaca, koje se tiču postupka unutrašnjeg uzbunjivanja, ministar nadležan za poslove pravosuđa će zakonskim aktom bliže urediti minimum pravila koje bi svaki pomenuti opšti akt trebalo da sadrži. Temelj ovakvog rešenja je obezbeđenje jednobraznog postupka, koji bi bio efikasan i lako dostupan uzbunjivaču.
Opredeljenje zakonodavca je da se propiše minimum standarda koji bi bili obavezni za svakog poslodavca. Na ovaj način biće obezbeđen pre svega nadzor nad primenom ovih odredaba.
Predloženi zakon u prvi plan ističe zaštitu uzbunjivača, te propisuje zabranu za poslodavca da nečinjenjem ili činjenjem stavi uzbunjivača ili povezano lice u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a potom se propisuju najčešće situacije u vezi sa kojima se uzbunjivač u vezi sa uzbunjivanjem stavlja u nepovoljniji položaj, kao što su zapošljavanje, sticanje svojstva pripravnika ili volontera, rad van radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje ili stručno usavršavanje i tome slično.
Apsolutno su ništave odredbe opšteg akta kojima se uzbunjivaču uskraćuje ili povređuje pravo, odnosno kojima se ova lica stavljaju u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem. Stoga i u situaciji kada bi postojale odredbe opšteg akta, recimo, kolektivnog ugovora, kojima bi bila predviđena mogućnost uskraćivanjem prava uzbunjivaču, a u vezi sa uzbunjivanjem, iste odredbe ne bi proizvodile pravno dejstvo. Na napred opisani način pruža se potpunija zaštita uzbunjivača, odnosno lica koje uživa zaštitu kao uzbunjivač.
Uzbunjivač ima pravo na naknadu štete koju pretrpi zbog uzbunjivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Predloženim zakonom predviđeno je da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu. Sudska zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem nadležnom sudu u roku od šest meseci od saznanja za preduzetu štetnu radnju, odnosno tri godine od trenutka kada je štetna radnja preduzeta, a što je optimalni rok u kome tužba može biti podneta i koji u potpunosti odgovara primerima dobre prakse.
Imajući u vidu faktičku dužinu trajanja sudskih postupaka, činjenicu da su uzbunjivači uglavnom ekonomski slabija strana, predloženim zakonom predviđena je i posebna privremena zaštita uzbunjivača u vidu privremene mere i vraćanje radnika na rad, odnosno uklanjanje štetnih posledica u vezi sa uzbunjivanjem. Privremena mera se može odrediti pre pokretanja, za vreme trajanja, kao i po okončanju sudskog postupka, čime se postižu dvostruki pozitivni efekti u korist uzbunjivača, koji se ogledaju u: prvo, obezbeđivanju materijalne egzistencije uzbunjivača za vreme trajanja sudskog postupka i drugo, u prebacivanju tereta dokazivanja na poslodavca.
U pogledu sadržine predloga za određivanje privremene mere, propisano je pravilo po kome se može zahtevati da sud odloži pravno dejstvo akta, zabrani vršenje štetne radnje, kao i da naloži otklanjanje posledice prouzrokovane štetnom radnjom. O predlogu za određivanje privremene mere sud će odlučiti u roku od osam dana od dana prijema predloga. Protiv odluke o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.
Predlogom zakona predviđeno je da što širi krug lica bude obuhvaćen zaštitom koja se pruža ovim zakonom, kao i da zaštita bude efikasna i potpuna. Tužbom u vezi sa uzbunjivanjem ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada. Međutim, napravljena je veza između pravnog režima zaštite uzbunjivača sa sudskim postupcima u kojima se ocenjuje zakonitost pojedinačnog akta poslodavca, te su predviđena posebna prava uzbunjivača i u ovim postupcima.
U skladu sa tim u postupku po tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca, kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, koji se navod može istaći u tužbi ili na pripravnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da iznese ovaj navod ranije.
Predloženim zakonom je ne remećenjem postojećeg sistema zaštite radno-pravnih odnosa i pravnog sistema Republike Srbije uneta radikalna izmena u korist uzbunjivača. Promena se sastoji u tome što u situaciji kada uzbunjivač u toku parnice, koja se vodi u vezi sa ocenom zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca, na primer, rešenja o otkazu ugovora o radu ili rešenja o premeštaju na drugo radno mesto, učini verovatnim navod da je predmetni pojedinačni akt poslodavca u vezi sa uzbunjivanjem. Sud pred kojim se vodi postupak za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta je u obavezi da primenjuje pravila ovog zakona, a koja se tiču posebne zaštite prava uzbunjivača, poput pravila o obrnutom teretu dokazivanja ili istražnog načela.
Na opisani način domen primene predloženog zakona faktički se proširuje i na parnice u kojima se osporava zakonitost pojedinačnog radno-pravnog akta donetog na štetu uzbunjivača u vezi sa uzbunjivanjem. Propisano je i posebno pravilo o obrnutom teretu dokazivanja koje je motivišuće za uzbunjivača, s obzirom da on treba samo da učini verovatnim da je pretrpeo štetne posledice u vezi sa uzbunjivanjem, a tada poslodavac treba da dokaže da nastale štetne posledice po uzbunjivača nisu u vezi sa uzbunjivanjem.
Predviđena je i istražno načelo, i to u cilju zaštite uzbunjivača, te u ovom postupku sud može, ako oceni da je to od značaja za ishod postupka, utvrđivati činjenice i kada one među strankama nisu sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela u postupku.
Propisano je i pravilo da sudija, koji postupa po tužbi u vezi sa uzbunjivanjem ili u posebnim postupcima, mora biti lice koje je steklo posebna znanja u vezi sa uzbunjivanjem.
Program i način sticanja posebnih znanja propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Dakle, osim sudija viših sudova, koji su nadležni za postupanje po tužbama u vezi sa uzbunjivanjem, i sudije osnovnih sudova i upravnog suda, koji sude u radno-pravnim sporovima moraju biti dobro obučene u vezi sa pravilima zakona o zaštiti uzbunjivača i posebnim pravima uzbunjivača.
Naglašavamo da će do početka primene zakona biti sprovedene posebne obuke u vezi sa zaštitom uzbunjivača, i to svih onih koji će primenjivati ovaj propis u svom radu.
Takođe, napominjem da je za štampu pripremljen i priručnik u vezi sa zakonom o zaštiti uzbunjivača, kao svojevrsni putokaz koji će olakšati postupanje sudija.
U narednom periodu biće dovršen i komentar zakona o zaštiti uzbunjivača, koji će sadržati detaljna objašnjenja svake zakonske odredbe, kao i primere iz uporedne prakse.
Posebna pažnja biće posvećena praćenju slučajeva u vezi sa uzbunjivanjem, i to kako predmeta po tužbama u vezi sa uzbunjivanjem, tako i radno-pravnih sporova u kojima je istaknut navod da je do štetne radno-pravne posledice došlo zbog uzbunjivanja.
Na napred opisani način, Ministarstvo pravde će imati puni uvid u stvarne efekte primene ovog zakona, te u efikasnost i delotvornost privremene zaštite uzbunjivača, odnosno lica koja shodno zakonu uživaju istovetnu zaštitu.
Predlogom zakona se ne predviđa novčana nagrada za uzbunjivača. Razlozi na kojima se temelji ovakvo rešenje su brojni. Obelodanjivanje koruptivnog, ali i drugog potencijalno opasnog delovanja ne sme biti motivisano lukrativnim razlozima. Novčana nagrada je u direktnoj koliziji sa razvijanjem morala i izražavanjem društvene osude nezakonitog postupanja, kao elemenata koji čine okosnicu zdravog sistema vrednosti koji treba uspostaviti u jednom društvu.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi i predlog za izbor javnih tužilaca u apelacionim javnim tužilaštvima. Na osnovu liste kandidata za izbor javnih tužilaca u apelacionim javnim tužilaštvima, koju je utvrdilo Državno veće tužilaca, a potom dostavilo Vladi, Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini predlaže sledeće kandidate.
Za javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu tužioca Tomislava Kilibardu. Tomislav Kilibarda rođen je 14. aprila 1968. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1993. godine u redovnom roku, a pravosudni ispit je položio 1995. godine. Nakon diplomiranja započeo je pripravničku praksu kao advokatski pripravnik, a zatim je nastavio da radi kao pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu i raspoređen u Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu.
Nakon položenog pravosudnog ispita 1995. godine izabran je za tužilačkog pomoćnika u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a za zamenika javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu izabran je 1997. godine i dužnost je obavljao sve do 2002. godine, da bi u januaru 2003. godine bio izabran za zamenika u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu i ovu funkciju obavljao je sve do 2008. godine kada je postavljen za vršioca dužnosti javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu do decembra 2009. godine, kada je izabran za javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Za vreme obavljanja javno tužilačke funkcije prisustvovao je velikom broju seminara i edukacija iz raznih oblasti krivične materije.
Za javnog tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Kragujevcu predložena je Milijana Dončić. Milijana Dončić rođena je 1. marta 1961. godine u Biči, opština Klina. Završila je Pravni fakultet u Nišu 1986. godine, a pravosudni ispit položila je nakon dve godine. Radni odnos zasnovala je 1986. godine u Okružnom sudu u Peći. Po završenom pripravničkom stažu položila je pravosudni ispit i primljena je u stalni radni odnos na mesto sudijskog pomoćnika u Okružnom sudu u Peći. Za zamenika javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Peći izabrana je 1992. godine, a zatim 1996. godine i za javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Peći. Za javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Peći izabrana je 2005. godine.
Rešenjem Republičkog javnog tužioca od 2007. godine, kao javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Peći upućena je na rad u Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu na mesto zamenika javnog tužioca i tu funkciju obavljala je do 2009. godine kada je izabrana za zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Rešenjem Republičkog javnog tužioca postavljena je 2013. godine za vršioca funkcije javnog tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Kragujevcu.
Za javnog tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Nišu, predložen je Edvard Jerin. Edvard Jerin rođen je 18.01.1952. godine u Leskovcu. Završio je Pravni fakultet u Nišu 1975. godine, pravosudni ispit položio je 1977. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Nišu kao student generacije, a od 1975. godine zaposlio se kao pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Leskovcu.
Nakon obavljenog pripravničkog staža, položio je pravosudni ispit i raspoređen je na radno mesto tužilačkog pomoćnika u Okružnom javnom tužilaštvu u Leskovcu. Godine 1978. je izabran za zamenika javnog tužioca u opštinskom javnom tužilaštvu u Leskovcu. Za zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Leskovcu izabran je 1982. godine, a na osnovu rešenja republičkog javnog tužioca obavljao je funkciju zamenika u Okružnom javnom tužilaštvu u Gnjilanu u toku januara i februara 1992. godine.
Rešenjem Republičkog javnog tužioca od 2001. godine postavljen je na mesto vršioca dužnosti javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Leskovcu, a 20.09.2001. godine izabran je za javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Leskovcu i tu funkciju je obavljao do 2009. godine.
Od 2010. godine obavlja funkciju zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu. Rešenjem Republičkog javnog tužioca postavljen je 2013. godine za vršioca funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu.
Za javnog tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu, predložen je Milan Tkalac. Milan Tkalac rođen je 9.09.1961. godine u Vršcu. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1985. godine, a pravosudni ispit položio je 1988. godine.
Pripravničku praksu obavio je u Fabrici aviona „Utva“ Vršac, gde je obavljao poslove stručnog saradnika i rukovodioca sektora za opšte, pravne i kadrovske poslove. Izabran je 1989. godine za zamenika javnog tužioca za opštine Vršac i Plandište.
Počev od 2000. godine obavljao je funkciju vršioca dužnosti javnog tužioca u opštinskom javnom tužilaštvu u Vršcu. Odlukom Narodne skupštine od 12.07.2000. godine izabran je za javnog tužioca u opštinskom javnom tužilaštvu u Vršcu i tu funkciju obavljao je do 2009. godine kada je izabran za zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Učesnik je brojnih naučnih skupova i seminara, a rešenjem republičkog javnog tužioca postavljen je na mesto vršioca funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju, te mi dopustite da u svega nekoliko rečenica ukažem na njegovu sadržinu.
Između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine 5. septembra 2013. godine, potpisan je ugovor o izručenju okrivljenih i osuđenih lica. Ovaj ugovor sadrži standardna rešenja o izručenju okrivljenih i osuđenih lica osim u slučaju kada se radi o izručenju sopstvenih državljana.
Naime, ovaj ugovor predviđa izručenje sopstvenih državljana, ali samo za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, kao i za određena druga teška krivična dela.
Ugovor se ne primenjuje na krivična dela genocida, krivična dela protiv čovečnosti i ratnih zločina. Za krivična dela za koja se dozvoljava izručenje sopstvenih državljana izručenje će se dozvoliti samo za krivična dela koja su izvršena posle stupanja na snagu ovog ugovora.
Krivična dela organizovanog kriminala prema ovom ugovoru su krivična dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od četiri godine ili teža kazna za dela koja su počinjena od strane organizovane kriminalne grupe u skladu sa domaćim pravom, organizovanje i pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi, u skladu sa domaćim pravom.
Krivična dela korupcije prema ovom ugovoru su zloupotreba položaja od strane službenog ili odgovornog lica, aktivno i pasivno protivzakonito posredovanje korišćenjem uticaja, aktivno i pasivno podmićivanje službenog lica, aktivno i pasivno podmićivanje u privatnom sektoru, kao i pronevera.
Izručenje sopstvenih državljana u cilju krivičnog gonjenja dozvoliće se i za druga teška krivična dela za koje je propisana kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode, odnosno lišenja slobode u trajanju od najmanje pet godina ili teža kazna, kao i u cilju izvršenja pravnosnažno izrečene kazne zatvora ili mere koja uključuje lišenje slobode, ako trajanje kazne ili mere odnosno njihov ostanak koji treba da se izvrši iznosi najmanje dve godine.
U pogledu svih ostalih pitanja, kao što su pretpostavke za izručenje, načelo „ne bis in idem“, zastarelost, pojednostavljeno izručenje i drugo, ugovor sadrži standardna rešenja kao i svi drugi ugovori. Zaključenje ugovora o izručenju treba da doprinese efikasnijoj i boljoj pravnoj saradnji između dve države u oblasti izručenja okrivljenih i osuđenih lica.
Napominjem da su do sada zaključeni ugovori kojima je predviđeno izručenje sopstvenih državljana sa Republikom Hrvatskom, Crnom Gorom i Republikom Makedonijom, s tim što je u odnosu na Republiku Hrvatsku i Republiku Makedoniju, dozvoljeno izručenje samo za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, a u odnosu na Crnu Goru, osim za navedena krivična dela, dozvoljeno je i izručenje za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaključenih, odnosno zaštićenih međunarodnim pravom, kao i za određena druga teška krivična dela.
Napominjem da je BiH ovaj ugovor ratifikovala 14. oktobra 2014. godine. zahvaljujem vam se na pažnji. Izražavam svoju nadu i uverenje da ćete nakon rasprave u načelu i pojedinostima, kada je u pitanju Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, kao i kada su u pitanju druge tačke koje sam obrazlagao, predlozi biti usvojeni u danu za glasanje. Hvala.

Da li izvestioci nadležnog odbora žele reč? (Ne.)
Prvi govornik je narodna poslanica Elvira Kovač.

Poštovana predsednice, potpredsednici, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u nekoliko minuta izložim stav poslaničke grupe SVM vezano za Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača.
Kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvaženog gospodina ministra, kako nacionalnom strategijom, tako i akcionim planom za borbu protiv korupcije je predviđeno usvajanje efikasne i delotvorne zaštite onih lica koja prijavljuju sumnju na korupciju i predviđeno je i spominje se već izvesno vreme donošenje posebnog zakona o zaštiti uzbunjivača.
Značajno je da i raznim međunarodnim dokumentima koji su spominjani, kao što je Konvencijom UN za borbu protiv korupcije propisano da svaka država ugovornica, među kojima je i Republika Srbija predvidi odgovarajuće mere pružanja zaštite od bilo kog neopravdanog postupanja prema bilo kom licu koje nadležnim organima prijavi činjenice koje se odnosi na koruptivna krivična dela.
Građansko pravna konvencija protiv korupcije Saveta Evrope takođe sadrži, ali u ovom slučaju i obavezujuću odredbu koja propisuje da svaka strana ugovornica treba da obezbedi u svom domaćem pravu odgovarajuću zaštitu od neopravdanih sankcija protiv zaposlenih koji imaju opravdanu sumnju u korupciju i koji u dobroj meri svoju sumnju prijave odgovornim licima ili organima.
Međutim, činjenica je i da u mnogim državama članicama Saveta Evrope još uvek ne postoji poseban, specifičan zakon za zaštitu onih koji upozoravaju na korupciju. Postoje samo neki određeni delovi zakona koji se tiču najpre odnosa u oblasti rada, krivičnih procedura, medija i diskriminacije i upravo zbog toga poslanička grupa SVM pozdravlja i podržava donošenje posebnog zakona o zaštiti uzbunjivača u ovom visokom domu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nadalje, značajno je spomenuti da je odlukom Ustavnog suda koja datira krajem oktobra, tačnije 23. oktobra ove godine, jedna odredba Zakona Agencije za borbu protiv korupcije upravo ona, na osnovu koje je donet Pravilnik o zaštiti uzbunjivača, je oglašena neustavnom. To bi u praksi zapravo značilo da sedam dana posle objavljivanja ove odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku“ bi uzbunjivači ostali u potpunosti bez bilo kakve pravne zaštite koju im je kakav takav ali ovaj pravilnik omogućavao. Kako do sada, do ovog momenta nije postojao poseban zakon o zaštiti uzbunjivača, ipak je doneta odluka da je odloženo objavljivanje ove odluke na tri meseca i data je mogućnost da mi u ovom periodu donesemo zakon, što će se desiti za nekoliko dana.
Svi ćemo se složiti da je ovo jedna izuzetno osetljiva tema, da predmet zakonskog teksta, zapravo borba protiv korupcije i lošeg upravljanja, a značajno je da se ne odnosi samo na javni već i na privatni sektor. U središtu ovog predloga zakona je zaštita onih koji skreću pažnju na korupciju i druge nepravilnosti u njihovom radnom okruženju, pošto je njihova uloga, znači uloga onih koji su spremni da doprinesu otkrivanju konkretnih slučajeva korupcije od izuzetne važnosti, ako ne i ključna.
Usvajanjem ovog zakona je plan da se izbegne opasnost, da ljudi koji imaju status uzbunjivača ostanu bez pravne zaštite. Predlog zakona u prvi plan ističe zaštitu uzbunjivača, odnosno lica koja uživaju zaštitu kao uzbunjivači, kao i zabranu da poslodavac bilo činjenjem ili ne činjenjem stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem.
Čuli smo u uvodnom izlaganju uvaženog gospodina ministra koji su ti postupci, situacije u vezi sa kojima se uzbunjivač stavlja u nepovoljniji položaj i svesni smo toga. Ja ću spomenuti samo nekoliko. Najčešće je to upravo zapošljavanje ili osposobljavanje, stručno usavršavanje, određeno napredovanje na poslu, ocenjivanje, menjanje uslova rada, prestanak radnog odnosa, isplata otpremnina, zarada, premeštaj na drugo radno mesto, itd.
U slučajevima nanošenja štete uzbunjivaču, prema ovom predlogu uzbunjivač će imati pravo na naknadu štete, a u slučaju preduzete štetne radnje u vezi a uzbunjivanjem imaće pravo i na sudsku zaštitu.
Značajno je, čuli smo, ne bih da se ponavljam, i može da se vidi tačna definicija uzbunjivanja u ovom zakonu, ono što bih želela da naglasim i kao članica naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, da je zapravo definicija uzbunjivanja u ovom našem budućem zakonu, u Predlogu zakona proširena. Znači, standard Saveta Evrope je proširen uzimajući u obzir specifičnosti kako pravnog, ekonomskog i društvenog uređenja RS, pa je pojam uzbunjivanja u javnom interesu. On obuhvata i razotkrivanje informacija u vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog kojih su ta javna ovlašćenje poverena, ali i radi sprečavanja štete velikih razmera.
Želela bih još da naglasim, izuzetno je zanimljivo da uzbunjivač može da uzbuni i javnost bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji direktna neposredna opasnost od uništenja dokaza.
Veoma je važno, i to svakako pozdravljamo, da je ovde naglašeno da i tom prilikom, u slučaju uzbunjivanja javnosti, uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, kao i pravo na zaštitu podataka o ličnosti i da se ni na koji način ne ugrožava vođenje sudskog postupka.
Kada tužilac, u ovom slučaju uzbunjivač, odnosno lice koje prijavljuje sumnju na korupciju ili lice koje uživa zaštitu kao uzbunjivač, sa njim povezano lice, u toku postupka učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem na poslodavcu je sam teret dokazivanja da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.
Tužilac, odnosno uzbunjivač, treba samo da učini verovatnim da je pretrpeo štetne posledice u vezi sa uzbunjivanjem, a na samom poslodavcu je da dokaže da nastale štetne posledice po uzbunjivača nisu u vezi sa uzbunjivanjem, što je dobro.
Nažalost, trenutna situacija je takva da ne postoji još uvek adekvatna dovoljna i celovita društvena zaštita onih koji svojim aktivnostima upozoravaju, skreću pažnju široj javnosti na štetne i protiv pravne pojave koje su od značaja za svako društvo, koje su od značaja za naše društvo ako je zaista cilj napredak i zdrav društveni razvoj. Zbog toga smatramo da je normativna efikasna zaštita osoba koje prijave korupciju od velikog značaja upravo za borbu protiv iste.
Kao što smo spomenuli, ovim zakonom se proširuje krug zaštite lica i izvan državnih službenika, odnosno zaposlenih u organima javne vlasti i na sve ostale kategorije lica koja ne smeju da trpe štetne posledice ako u dobroj nameri podnesu prijavu sumnje na nezakonitu radnju.
Zakon sa jedne strane treba da podstakne radnje uzbunjivanja, prijave, a sa druge strane da obezbedi i garantuje posebnu zaštitu uzbunjivača i drugih kategorija koje su povezane sa njima. Zakon propisuje zabranu postupanja kroz najčešće situacije u kojima se, nažalost, uzbunjivači u praksi još uvek stavljaju u nepovoljniji položaj. U svakom tranzicionom društvu opasnost od korupcije potpuno opravdava potrebu za donošenjem posebnog zakona koji bi regulisao ovu oblast, a sve radi uspostavljanja efikasnog mehanizma razotkrivanja nezakonitosti i nepravilnosti.
Poslanici SVM smatraju izuzetno značajnim vraćanje poverenja građana u demokratske institucije. Stanovišta smo da se pozitivnim efektima ovog zakona stvaraju preduslovi za jačanje vladavine prava i za poštovanje zakona, za stvaranje ambijenta u kojima se zaista ti zakoni poštuju. Naravno, razvijanje morala i izražavanje društvene osude nezakonitog postupanja su elementi koji čine okosnicu zdravog sistema vrednosti. Ali, slažemo se i da zakonske koncepte i posebno normativna rešenja treba sagledati sa onog stanovišta cilja koji se njime želi postići. U slučaju zaštite uzbunjivača i uzbunjivanja je cilj da se što veći broj slučajeva kojima dolazi do ugrožavanja javnog interesa otkrije i da se otklone štetne posledice ugrožavanja prava tih uzbunjivača.
Nesumnjivo je da će se ostvarenju tog cilja pomoći da ovi ljudi zaista budu spremni da prijave kršenje zakona i štetne pojave po javni interes i zbog toga moraju zaista delotvorno da se zaštite.
Relevantna istraživanja kako u Evropi i drugim državama, tako i u Republici Srbiji ukazuju da je glavni motiv uzbunjivača da se efikasno reši problem na koji oni ukazuju. U tom cilju treba obezbediti da uzbunjivač ne trpi štetu, da dobije razumnu naknadu ako je već pretrpeo štetu kako ne bi imao razloga da se kasnije kaje zbog toga što je zapravo samo pokušao da zaštiti javni interes.
Smisao uređivanja oblasti zaštite uzbunjivanja jeste da se motivišu uzbunjivači, oni koji imaju saznanja o bilo kojim nezakonitostima da u što većem broju ukažu na takve prakse, a sve u javnom interesu, da se zakonskim odredbama ograniče mogućnosti za štetne radnje upravo prema tim licima posle razotkrivanja, kao i da njihov prolazak kroz sve ove pravne postupke nakon toga budu što manje bolni za njih same.
Bez obzira na sve, poboljšanje zakonske regulative mora biti praćeno i opštim promenama stava ljudi prema prijavljivanju korupcije. Ono što je takođe značajno, mora da se prati i primena ovih zakona i efektivi. Mora da se proveri kakvi su stvarni efekti na zaštitu zaposlenih.
Da zaključim, ukoliko zaista želimo da radimo na mehanizmu za povećanje odgovornosti i da ojačamo borbu protiv korupcije i lošeg upravljanja, prvi i osnovni korak je stvaranje posebnog zakona, zakonodavnog okvira za zaštitu onih koji upozoravaju na koruptivne radnje. Zahvaljujem.

Reč ima Neđo Jovanović.

Hvala predsednice.
Poštovani ministre, predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, drage kolege narodni poslanici, odmah ću na samom početku ove diskusije istaći da poslanička grupa SPS bezrezervno podržava formiranje zakonskog okvira ili kodifikacije svega onoga što smo ranije imali u drugim zakonima i sistematizovali u drugim zakonima, a vezuje se za borbu protiv korupcije.
Istovremeno, to je i usaglašavanje sa drugim aktima, pre svega preporukama država koje su potpisale Protokol za borbu protiv korupcije, a to su države EU, odnosno ispred Saveta Evrope, kao i shodno Konvenciji UN.
Ono što poslanička grupa SPS kao stav zauzima povodom ovog zakona jeste činjenica da se moramo suočiti sa nečim što može metaforički da se predstavi kao kancer, koji kada metastazira, bukvalno razjeda zdravo tkivo onoga na čemu se nalazi, a to je korupcija. Pojavni oblici korupcije, barem se nadamo, u prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, pravosuđu i ko zna gde još su upravo razlog što se ovim zakonom doprinosi da se tim pojavama stane na put, da se terapija, odnosno lečenje odmah preduzme i da se upravo kroz ovaj zakon o kome mi raspravljamo dođe do cilja, a to je da se korupcija svede na onaj nivo koji podrazumeva normalno funkcionisanje države, normalno funkcionisanje pravnog sistema, bez ugrožavanja temelja ili stubova države.
Naravno da smo i u odnosu na ovakav predlog zakona se odredili tako što smo amandmanima pokušali da doprinesemo da se zakon po kvalitetu poboljša. Nadamo se, gospodine ministre, da ćete te amandmane pažljivo razmotriti i u uverenju smo da ćete iste usvojiti, imajući u vidu da se amandmanima upravo ukazuje na ono što bi možda moglo da bude još preciznije i usaglašenije, naročito kada su u pitanju procesno-pravna načela i odredbe ovog zakona.
Mi u poslaničkoj grupi SPS istrajavamo na tome da se u borbi protiv korupcije, za šta se vezuje ovaj predlog zakona, moraju udružiti svi, da se mora stvoriti jedan širok front uzbunjivača i to ne samo lica koja su poimovno označena kao uzbunjivači u članu 2. Predloga zakona, već bukvalno svi oni koji sadrže informacije kojima mogu raspolagati u smislu ukazivanja na kršenje zakona, na oblike koruptivnog delovanja u bilo kojoj sferi i na taj način doprineti da se u zakonom propisanom postupku takve pojave sankcionišu i na kraju i eliminišu.
Zbog toga smatramo da je upravo taj pojam uzbunjivača trebalo malo šire navesti u terminološkom smislu reči, tako da se faktički pod pojmom uzbunjivača, pored onoga što je ovde navedeno, navedu i svi oni koji imaju saznanja za kršenje i to flagrantno kršenje javnog interesa, a koje se manifestuje kroz koruptivno delovanje.
Poslanička grupa SPS čvrsto podržava stanovište da uzbunjivači moraju imati adekvatan stepen zaštite, kako sudske, tako i bilo koje druge. Ali, isto tako smatramo da uzbunjivači uz tu zaštitu moraju ispoljiti savesnost, moraju ispoljiti odgovornost, moraju ispoljiti sve ono što podrazumeva nepostojanje pribavljanja odgovarajuće koristi. Naravno da i u tom delu imamo jednu dobronamernu sugestiju, zbog toga što su sve to vidovi zloupotrebe, koje niti smemo dozvoliti, niti se u praksi smeju dešavati, ukoliko ih pravilno sistematizujemo u zakonu.
U članu 11. predloženog teksta zakona smo uočili da je dobro procesno rešenje ili materijalno-pravno rešenje, kako god da se uzme, da je zabranjena zloupotreba uzbunjivanja ukoliko je učinjena tako što se sa traženom informacijom istovremeno zahteva i korist. Postavlja se pitanje – za koga korist, da li samo za samog uzbunjivača ili za neko treće lice? Zbog toga smatramo, u tom pravcu smo podneli i amandman, da ta korist mora pre svega da bude jasno definisana, da je to kako imovinska, tako i neimovinska korist i da se ona odnosi kako na samog uzbunjivača, tako i na svako treće lice. Imamo takav institut i u krivičnom pravu, pa smatramo da može analogno da bude primenjen i u ovom zakonu i da ta protivpravna imovinska korist ne sme biti stečena kako za sebe, tako ni za drugog. Zbog toga smatramo da se ova odredba da poboljšati po kvalitetu, upravo sa ovom krajnje dobronamernom sugestijom koju iznosim.
S druge strane, i u uvodnom izlaganju predlagača, odnosno ministra uočili smo da je intencija predlagača, koju inače podržavamo, da se reaguje u hitnim postupcima. Međutim, to reagovanje u hitnim postupcima ne podrazumeva za nas, socijaliste u SPS, tako baš smatramo duge rokove. Naime, rok od 15 dana, koji je definisan u odredbama ovog zakona, a po kome treba da se reaguje od strane onih koji moraju na informaciju odreagovati shodno odredbama ovog zakona, je ipak predug rok. Zašto predug rok? On je sadržan i u odredbi člana 18. i u odredbi člana 15. Pre svega, predug je zbog toga što se u tom roku mogu stvoriti određene zloupotrebe, mogu se izazvati određene štetne posledice. Naravno da to treba izbeći i da taj rok treba skratiti.
Mišljenja smo da taj rok ni u kom slučaju ne bi trebao da bude duži od tri dana. Zašto? Zbog toga što onaj kome je informacija prosleđena nema razloga da čeka, a da ne reaguje na informaciju. Zbog čega mu treba 15 dana da bi odreagovao, ukoliko mu se ukazuje na koruptivno delovanje, ukoliko mu se ukazuje na ponašanje koje je zloupotreba, uzimanje novca ili davanje novca, bilo šta drugo što predstavlja manifestaciju korupcije i da se čeka 15 dana?
Tačno je da je u članu 15. navedeno da treba da reaguje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, ali je zato u članu 18. opet vezano striktno za rok od 15 dana. Smatramo da je taj rok nedopustivo dug i da zaista može biti znatno kraći.
Danas na Odboru za pravosuđe smo diskutovali i o pojavi koja je inače predložena u ovom tekstu Zakona o zaštiti uzbunjivača, koja se odnosi na tzv. anonimne prijave. Nesumnjivo je da i anonimne prijave trebaju da imaju određenu procesno-pravnu snagu i da na te anonimne prijave treba odgovoriti, ali isto tako treba voditi računa o jednoj opasnosti, da se niko ne zatrpava anonimnim prijavama, da sve anonimne prijave nemaju isti cilj, da se tim anonimnim prijavama možda dovodi u situaciju da se i odugovlači sam postupak po anonimnim prijavama, ako nemamo potpisnika, a znamo i te kako dobro svi mi ovde šta se sve može pisati u anonimnim prijavama, od najtrivijalnijih do najvulgarnijih konotacija.
Zbog toga treba izbeći ono što na neki način ugrožava samu proceduru, bar u pogledu njenog trajanja, ako ne nečeg drugog. Stoga bi trebalo razmisliti i o nekom diskrecionom pravu onoga ko odlučuje o anonimnoj prijavi, da li će svaku anonimnu prijavu procesuirati, odnosno da li će se po svakoj anonimnoj prijavi postupiti.
Takođe je veoma važno istaći činjenicu da se sudska zaštita mora pružiti uzbunjivačima u slučaju da postoji tendencija nanošenja štete ili bar u slučaju da je preduzeta štetna radnja prema uzbunjivaču. Međutim, kod te sudske zaštite, bar u ovom procesnom delu, moramo biti svesni činjenice da inicijalni akt, odnosno tužba mora biti potpuno usaglašena sa odredbama zakona.
Vi ste, gospodine ministre, nagovestili, što je apsolutno tačno, da se u ovakvim situacijama, odnosno sudskoj zaštiti, postupcima koji se vode u vezi ovog zakona shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku i to poseban postupak koji se odnosi na radne sporove. Međutim, nije samo radni spor i nisu samo radno-pravni statusi zaštićeni ovim zakonom, već i drugi, i privredno-pravni, i platni nalozi, upravni i mnogi drugi.
Stoga smo i u tom pravcu podneli jedan amandman kojim se, pored radno- pravnih sporova, podrazumeva mogućnost primene odredaba Zakona o parničnom postupku, ali koji regulišu i druge materije, a ne samo radne sporove. Nadamo se da ćete i jedan takav dobronameran predlog prihvatiti i da će on biti sastavni deo ovog zakona.
Takođe, u tom pravcu treba istaći i činjenicu da je jako dobro rešenje što se ovim zakonom predviđaju i privremene mere, koje se, pored ovih razloga koji su navedeni, podnose ne samo pre i u toku trajanja, ili nakon okončanja postupka, već i prilikom podnošenja tužbe, odnosno, tada su sastavni deo tužbe kao inicijalnog akta. To bi trebalo da stoji u samom zakonu.
Uvaženi gospodine ministre, ono što je elementarno iz procesnog prava, to je šta treba da sadrži tužba. Ovde je navedeno šta može da sadrži, a mi narodni poslanici moramo da kažemo šta je obavezno da sadrži. Ono što je obavezno da sadrži, to je taj takozvani deklaratorni deo, odnosno da se utvrdi da je došlo do toga da se preduzima akt koji može izazvati štetnu posledicu po uzbunjivača. Bilo činjenje, bilo nečinjenje, ali je deklaracija u tužbi neminovnost.
Zašto? Zbog toga što ako utvrdimo da je došlo do štete, tek tada možemo tražiti ta takozvana sporedna pravno-zaštitna traženja ili zahteve da se otkloni opasnost od štete, da se prekine sa takvim činjenjem ili nečinjenjem, kao i sve ostalo što je ovde navedeno u zakonu. Tek tada to možemo da tražimo, zbog toga što ta deklaracija prejudicira, ona je neka vrsta prethodnog pitanja od koje zavisi sve ostalo.
Ali, hajde da se vratimo sa tog čisto pravnog terena na životni teren. Socijalisti i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije čvrsto stoji na stanovištu da i oni koji moraju odlučivati po informaciji imaju i te kako visok stepen odgovornosti. U tom pravcu je taj stepen odgovornosti utoliko veći ukoliko je veća zaštita samog uzbunjivača, koju oni moraju da pruže, kako u pogledu zaštite tajnosti podataka o uzbunjivačima, tako i u pogledu svega onoga što uzbinjavaču mora da se pruži.
Ako smo ja i moj uvaženi kolega Miša Petronijević podneli informaciju da je neko učinio bilo šta koruptivno, onda imamo puno pravo da nam onaj ko o tome odlučuje uzvrati informacijom dokle je taj proces stigao, šta je u tom procesuiranju učinjeno, kao i pravo da ostvarimo uvid u spise tog predmeta. Bez toga mi ostaje uskraćeni za nešto što je isključivo bilo plod naše aktivnosti i naše inicijative.
Na kraju, moram da istaknem da je jako dobro što se krenulo ovim putem formiranja zakonskog okvira za borbu protiv jedne, moram tako iskreno da kažem, pošasti u društvu, koja jednostavno u Republici Srbiji zahvata određene delove sistema, određene delove državnog uređenja, a slepo ili nemo gledanje na takve pojave može da bude jako opasno, sa dalekosežnim posledicama. Zbog toga poslanička grupa SPS podržava i nesumnjivo je da će u danu za glasanje predložiti usvajanje ovog zakona, odnosno da ćemo glasati za ovaj zakon.
Što se tiče ostalih delova, pre svega predloga koji je ispred Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca prisutan ovde, a vezuje se za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i ostale predloge koje ste vi, gospodine ministre, pročitali, moram da istaknem nešto što je uvek bio dosledan stav socijalista i poslaničke grupe SPS, a to je da mi tražimo, kao što i građani od nas traže, da imamo elitno pravosuđe, da u pravosudnom sistemu moraju da budu nosioci pravosudnih funkcija koji to zaslužuju, kako po svojim stručnim referencama, tako i po svojim ljudskim kvalitetima, da pre svega budu dostojni ličnosti, ličnosti koje profesionalno mogu da odgovore svom pozivu i ličnosti koje mogu da nose teret obaveze tog poziva. Nažalost, svesni smo da nije bilo uvek tako.
Nažalost, svesni smo činjenice da je u nedavnoj prošlosti došlo do bukvalno eksperimentisanja sa ljudima koji su nosioci pravosudnih funkcija. Svesni smo i svedoci smo činjenice da smo u pravosuđu ostavili i one koji to zaslužuju i one koji to ne zaslužuju, imajući u vidu da nismo imali prave kriterijume za ocenjivanje rada sudija sve do nedavno. Sada Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca od strane poslaničke grupe SPS imaju punu podršku, zbog toga što su doneti pravilnici o ocenjivanju rada i sudija i tužilaca i što je započeto sa ocenjivanjem rada sudija i što su formirane komisije za ocenjivanje rada sudija. Zašto? Zbog toga što bez ocene o radu sudija niko od nosilaca pravosudnih funkcija ne sme da bude izabran za tu časnu profesiju nosioca pravosudne funkcije.
Ono što je započeto treba da bude trend, treba da bude jedna naša aktivnost koja će se nastaviti i ubuduće, isključivo sa ciljem da imamo najbolje u najboljem pravosuđu i najbolje u najboljem tužilaštvu. Zbog toga podržavam svaki izbor i tužilaca i sudija koji podrazumeva izbor po kriterijumima merljivim, jasnim i preciznim, gde dolazi do izražaja kvalitet rada, a kvalitet rada nije samo ažurnost, što kolega Tomić najbolje zna. Nije kvalitetan sudija koji će rešiti priliv od sto predmeta u roku od mesec dana, a da mu sve presude budu ukinute po narednom redovnom ili vanrednom pravnom leku. Kvalitet mora da bude uvek prisutan, a taj kvalitet se ogleda u broju potvrđenih, odnosno ukinutih presuda. Zbog toga smatramo da je ono što je uradio Visoki savet sudstva, ono što je uradilo Državno veće tužilaca jako dobro i SPS će uvek podržati takva rešenja.
Prema tome, na kraju, ono što predstavlja i zaključak cele ove diskusije ispred poslaničke grupe SPS, sve ono što je u ovom objedinjenom delu rasprave prisutno kao predlozi zakona će biti podržani od nas i uvek će biti podržano ono što podrazumeva kvalitet zakona i kvalitet predloga. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, gospodin Miroljub Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, želim najpre da vas pozdravim u ime i ispred Visokog saveta sudstva. Ovde sam danas pred vama kao ovlašćeni predlagač ispred Visokog saveta sudstva, kako bih vama, ali i građanima Srbije, ukoliko prate ovo skupštinsko zasedanje, izložio i obrazložio Predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na izbor predsednika sudova u pojedinim sudovima, kao i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije.
Kada je reč o Predlogu odluke vezane za izbor predsednika sudova, mogu da kažem da je na osnovu člana 47, a u vezi člana 80. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva u julu mesecu 2014. godine oglasio izbor predsednika jedanaest sudova u Republici Srbiji, kako bi se na taj način zaokružio postupak izbora predsednika sudova, obzirom da svi znamo da je ovaj republički parlament na nekim od ranijih sednica izvršio izbor najvećeg broja predsednika sudova u Republici Srbiji u gotovo svim sudovima.
U postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika sudova Visoki savet sudstva je, na osnovu člana 52. Poslovnika o radu VSS, na sednici održanoj 22. jula 2014. godine, doneo Odluku u obrazovanju Komisije za izbor predsednika sudova. Zadatak ove komisije jeste bio da izvrši proveru podnetih prijava od strane kolega koji su aplicirali za ove značajne funkcije, zatim, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, da obavi razgovor sa prijavljenim kandidatima koji su se prijavili za izbor i da oceni da li prijavljeni kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor.
Na oglas za izbor predsednika sudova prijave je podnelo 30 kandidata. Uz prijavu, kandidati za predsednike sudova podneli su i kratke biografije i program rada, u kome su izneli svoje viđenje problema u funkcionisanju suda, za koji su podneli prijavu, zatim način njihovog prevazilaženja i ideje za unapređenje rada u tom sudu.
U skladu sa odredbom člana 70. stav 2. Zakona o sudijama i člana 50. stav 2. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva ova institucija je za sve kandidate pribavila mišljenje sednica svih sudija u koje je kandidat izabran na sudijsku funkciju i sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika suda.
Komisija za izbor predsednika sudova je dana 24. i dana 25. septembra 2014. godine, obavila razgovore sa svih 30 prijavljenih kandidata koji su podneli prijave za izbor predsednika sudova. Na to nas obavezuju i odredbe Zakona o sudijama, ali verujem da ćemo se ovde svi složiti da nas na to obavezuje i potreba da kao telo koje predlaže ovom republičkom parlamentu izbor najviših funkcija u srpskom pravosuđu obavimo i razgovor sa kandidatima koji su podneli prijave, kako bi od njih samih čuli koji oni to probleme uviđaju u radu pojedinih sudova, koje su to njihove ideje kojima žele da unaprede rad suda, da prevaziđu te probleme i da učine da rade u tim sudovima, a time sveobuhvatno gledano u srpskom pravosuđu bude bolje i efikasnije.
Na osnovu člana 13. alineja 4. Zakona o visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva na sednici održanoj 30. septembra 2014. godine utvrdio je predlog odluke za izbor predsednika sudova, tako što je predložio ovom parlamentu da se za predsednika Privrednog suda u Somboru izabere Aleksandara Pozder, sudija Privrednog suda u Somboru, da se za predsednika Osnovnog suda u Dimitrovgradu izabere Branislav Lukić, sudija Osnovnog suda u Dimitrovgradu, da se za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu izabere Zlatoje Ankić, sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, da se za predsednika Osnovnog suda u Lebanu izabere Svetomir Cvetković, sudija Osnovnog suda u Lebanu, da se za predsednika Osnovnog suda u Šidu izabere Ljubica Petrić, sudija Osnovnog suda u Šidu, da se za predsednika Prekršajnog suda u Pančevu izabere Ljiljana Košutić, sudija Prekršajnog suda u Pančevu, da se za predsednika Prekršajnog suda u Trsteniku izabere Nada Jeftić, sudija Prekršajnog suda u Trsteniku i da se za predsednika Prekršajnog suda u Čačku izabere Danka Đorđević Grujičić, sudija Prekršajnog suda u Čačku.
Napominjem, da je pred Visokim savetom sudstva u toku postupak radi razmatranja podnetih prijava i utvrđivanja predloga za izbor predsednika sudova u sudovima i to u Višem sudu u Prokuplju, Osnovnom sudu u Prokuplju i Osnovnom sudu u Vranju, čime bi se, kažem, još jednom zaokružio ovaj postupak izbora predsednika suda i prekinulo ono tzv. v.f stanje koje je dugo bilo prisutno u srpskom pravosuđu kada je reč o predsednicima sudova.
Imajući u vidu vaše vreme, neću vam sada ovde iznositi kompletnu biografiju svih prijavljenih kandidata, s obzirom da se kompletna biografija i kretanje u službi svih kandidata koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva nalaze u prilogu koji nam je dostavljen uz obrazloženje Visokog saveta sudstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam ukažem da se Visoki savet sudstva opredelio za ove kandidate, jer su se o predloženim kandidatima pozitivno izjasnile sve sednice sudija u kome ovi kandidati obavljaju svoje sudijske funkcije. Ovi predloženi kandidati imaju dobre rezultate rada u materijama u kojima sude, dakle postupaju, jer su u programu koji su dostavili uz prijavu sagledali stanje u sudovima na čijem čelu žele da se nalaze kao predsednici sudova, predstavili svoje ideje, predstavili mere u cilju unapređenja rada sudova.
Komisija koja je obavila razgovor sa svim kandidatima koji su podneli prijave za izbor ove značajne i odgovorne funkcije dala pozitivno mišljenje i najpozitivnije mišljenje upravo ovim kandidatima izrazilo uverenje da će ovi kandidati, a napominjem da se radi o iskusnim sudijama što može lako da se uoči uvidom u njihove radne i sudijske biografije da očekujemo kao Visoki savet sudstva da će oni na najbolji način ostvariti dobre rezultate u organizaciji, rukovođenju i upravljanju sudovima, da će se na taj način, složićemo se svi, uspešnije ostvariti ciljevi zacrtani Strategijom za sprovođenje reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za ostvarivanje ove reforme i kao što je rekao neko ovde od prethodnih govornika da će i oni dati doprinos da srpsko pravosuđe bude efikasnije, stručnije, transparentnije, ali i odgovornije.
Kada je reč o predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, s obzirom da se radi, kako sam shvatio o objedinjenom pretresu, obe ću ove odluke da obrazložim zajedno i da ukažem da je Visoki savet sudstva na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, a u vezi sa Odlukom o broju sudija u sudovima, u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj pet od 22. januara 2014. godine oglasio izbor sudija za Upravni sud radi popune četiri upražnjena sudijska mesta. Zatim u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 14 od 7. februara 2014. godine oglasio izbor sudija za Privredni sud u Zaječaru za jedno sudijsko mesto, Privredni sud u Novom Sadu za tri sudijska mesta i Privredni sud u Pančevu za jedno sudijsko mesto. „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 15 od 11. februara 2014. godine oglasio izbor za Osnovni sud u Vrbasu za popunu četiri sudijska mesta i u „Službenom glasniku Republike Srbije “ broj 14 od 7. februara 2014. godine oglasio izbor sudija za Privredni sud u Zaječaru za jedno sudijsko mesto i za Privredi sud u Požarevcu za dva sudijska mesta.
Videli ste iz same sudijske dokumentacije koja se nalazi u prilogu, odnosno u obrazloženju Odluke koja vam je dostavljena u prilogu da se za ova sudijska mesta prijavio veliki broj kandidata pa je Visoki savet sudstva u postupku predlaganja kandidata za izbor sudija na osnovu člana 52. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva takođe obrazovao Komisiju za izbor sudija čiji je zadatak bio da izvrši proveru podnetih prijava na oglas da utvrdi njihovu potpunost, da obavi razgovor sa kandidatima koji su podneli prijavu za izbor i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama Visoki savet sudstva je za sve kandidate pribavio mišljenje o stručnosti, o osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Složićemo se da je za obavljanje jedne ovako značajne funkcije značajno da kandidat ispunjava sve uslove. Dakle, da ispunjava sve uslove, da bude i stručan, da bude i osposobljen ali i dostojan kako bi se sveukupno podigao nivo i kvalitet pravosuđa u Srbiji.
Za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje sednice svih sudija iz koga potiče kandidat kao i mišljenje sednice svih sudija neposrednog višeg suda. Zašto? Zato što svi znamo da instanciono viši sud prati rad nižih sudova kroz odlučivanje po žalbi na pojedine presude u određenim niže stepen sudskim instancama i najbolje može da kaže, ukaže i proceni da li određeni kandidati ispunjavaju uslove za određeni izbor.
Za kandidate koji ne radi u sudu pribavljeno je mišljenje o stručnosti, o osposobljenosti i dostojnosti za vršenje sudijske funkcije kao i od organa i organizacija u kojima kandidati rade, a za kandidate iz reda advokata pribaljeno je mišljenje Advokatske komore u čiji je imenik advokat upisan.
Komisija za izbor sudija obavili su razgovor sa kandidatima koji su podneli prijavu na oglas za izbor sudija pa je na osnovu izveštaja komisija, a uzimajući u obzir i pribavljeno mišljenje sednice svih sudija iz koga kandidat potiče i neposrednog višeg suda, Visoki savet sudstva je utvrdio koji kandidati ispunjavaju sve kriterijume i merila za izbor sudija propisan odredbom člana 43. Zakona o sudijama i odredbama člana 4, 5, 6, 7, 8. i 9. Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Visoki savet sudstva predložio je da Narodna skupština na osnovu člana 147. Ustava Republike Srbije, člana 51. stav 1. Zakona o sudijama izabere sledeće kandidate i to za sudiju Privrednog suda u Novom Sadu Natašu Kiš sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Novom Sadu. Za sudiju Privrednog suda u Pančevu Vesnu Loci, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Pančevu.
Za sudiju Privrednog suda u Zaječaru, Dragana Jocića, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Zaječaru.
Za sudiju Osnovnog suda u Vrbasu, Anitu Budimir, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Novom Sadu. Nikolu Petrović, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Novom Sadu. Milana Debeljačkog, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Vrbasu i Milana Đukanova, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Vrbasu.
Za sudiju Upravnog suda, Vesnu Čogurić, sudijskog pomoćnika u Upravnom sudu.
Za sudije Privrednog suda u Zaječaru, Jelenu Milenković, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Zaječaru.
Za sudije Privrednog suda u Požarevcu, Svetlanu Đurić, sudijskog pomoćnika u Privrednom apelacionom sudu i Savu Tošić, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Požarevcu.
Visoki savet sudstva je predložio ove kandidate, rukovodeći se činjenicom da se radi o sudijskim pomoćnicima, koji su u svom prethodnom radu ostvarili odlične rezultate, da su od strane sudije, onih koji su merodavni da prate i ocenjuju njihov rad, dobili najviše ocene za svoj rad u prethodnom periodu, odnosno ocene „naročito se ističe“, da su podržani i od strane sednica svih sudija suda iz koga dolaze i sednice svih sudija suda koji je neposredna viša sudijska instanca, da uživaju ugled i poverenje u sudovima u kojima su do sada obavljali sudijsko-pomoćničke funkcije, da se radi o iskusnim sudijskim pomoćnicima, te da je i mišljenje Komisije VSS koja je obavila razgovor sa svim prijavljenim kandidatima, da će upravo ovi kandidati, ceneći njihov dosadašnji rad moći uspešno da ostvare sve zadatke, kada je reč o izuzetno odgovornoj funkciji, izuzetno značajno, teškoj, ali smatram vrlo bitnoj za ovu državu, a to je sudijska funkcija.
Napominjem da se biografije i ovih kandidata, kandidata za izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijskoj funkciji, njihovi rezultati rada, rezultati vezani za izjašnjavanje sednica svih sudija, zatim njihov uspeh na fakultetu, uspeh prilikom polaganja pravosudnog ispita, položenim postdiplomskim studijama, objavljenim stručnim radovima, učešću na stručnim skupovima i seminarima, da se sve to nalazi u obrazloženju predloga koji je VSS dostavio ovom parlamentu.
Ceneći vaše dragoceno vreme, uvaženi poslanici, smatram da nije bilo potrebno da o svakom kandidatu se posebno čitaju kompletne biografije, jer bi to trajalo više od nekoliko sati, s tim što napominjem, da smo kao predstavnici VSS otvoreni za sva pitanja koja bi se eventualno pojavila u diskusiji i uverenju, da su kandidati koje je predložio VSS, da se radi o kandidatima koji su stručni, odgovorni, savesni, dostojni da obavljaju ove značajne funkcije, da će se njihovim izborom u sudove za koje su aplicirali i za koje su predloženi na ovoj sednici parlamenta, podići nivo kako rada tih sudova, da će se podići efikasnost u radu sudova i da će se podići kvalitet u radu sudova i sveukupnog srpskog pravosuđa, a što verujem da nam je svima zajednički cilj. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Tomiću.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše ime i u svoje, pozdravim delegaciju Nacionalne Narodne skupštine Narodne Demokratske Republike Alžir koju predvodi njegova ekselencija dr Muhamed Larbi Old Kalifa, predsednik, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravite goste.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvaženo predsedništvo, ministre, kolege i koleginice poslanici, donošenju ovog zakona prethodila je jedna živa, ozbiljna i sveobuhvatna javna debata koja je trajala nekoliko godina unazad. Posebno želim da istaknem aktivnost u okviru Projekta zaštite uzbunjivača koje je počelo od jula 2012. godine i koju je sproveo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. To je podrazumevalo zaista puno okruglih stolova i tribina u desetak važnih gradova Srbije na kojima su ostvareni susreti novinara, predstavnika pravosuđa, predstavnika civilnog sektora, pa i uzbunjivača.
I ovaj projekat konferencije, kao i brojna sučeljavanja na medijima na ovu temu, javna slušanja, te naša današnja diskusija, pa i samo usvajanje zakona, za koji verujem da ćemo usvojiti jednoglasno, moraju poslati veoma jasnu poruku, da uzbunjivači nisu potkazivači, već ljudi vredni svakog poštovanja i da je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, zloupotrebi javnog ovlašćenja, kao i otkrivanju informacija radi sprečavanja po život, zdravlje, bezbednost i životnu sredinu, kao i štete velikih razmera, časna i odgovorna stvar i da je vredna svake pohvale.
Iako je zaštita uzbunjivača kao pravna koncepcija prilično nova, samo uzbunjivanje nije. To je pravo ljudsko postupanje i časno ljudsko delanje, podizanje glasa, da bi se drugi upozorili na opasnost i rizik i mnogo religijska filozofska i moralna učenja, koriste ovu priču o pojedinstvu koji govori o istini, ne bi li upozorio na zloupotrebe, neznanje i štete koje mogu da uslede iz istog.
Iskustvo potvrđuje stav da su uzbunjivači vrlo često korisniji od policije. Stoga na prvi pogled deluje dopadljivo i predlog da se uvede mehanizam nagrađivanja koji u nekim državama, pre svega SAD postoji i koji su se tamo pokazali kao veoma uspešni. Međutim, dosadašnja praksa pokazala je da je finansijska naknada izuzetno osetljiva i da kao takva na našem prostoru, sa našim kulturnim miljeom, verovatno zaslužuje ozbiljno preispitivanje i stoga je jasno zašto je nismo i zašto predlagač nije uvrstio u ovaj zakon.
Kod nas postoji ozbiljna bojazan da bi možda isplivali cinkaroši, doušnici, plaćenici i da bi nešto tako moglo obezvrediti ovaj zaista vredan i kvalitetan Predlog zakona.
Danas samo četiri zemlje EU imaju pravne okvire za zaštitu uzbunjivača koje se smatraju naprednim, a to su Luksemburg, Rumunija, Slovenija i Ujedinjeno kraljevstvo.
No, jačanje prava uzbunjivača je trend koji se trenutno sprovodi u brojnim državama EU. Duga priprema ovog zakona, kao i učešće najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti, ali i usvojena iskustva drugih, omogući će da Srbija dobije jedan od najprogresivnijih zakona u ovoj oblasti.
Ohrabriti uzbunjivače, zaštititi njihov identitet i sprečiti odmazdu protiv njih, tri su ugaona kamena koja sačinjavaju i koja čine ovaj zakon.
Delotvorna zaštita uzbunjivača podstiče ljude da se suprotstave korupciji u svojoj okolini i prijave povrede koje nadležni organi, drugim mehanizmima ne bi mogli otkriti.
Podsećam da su neke od najvećih korupcijskih afera u Srbiji, prijavili upravo uzbunjivači, ali umesto da budu zaštićeni, te osobe su bile izložene odmazdi.
Neke od njih su ostale bez posla, neki nisu otpušteni, ali im se preti i bivaju šikanirani.
Neki od njih su čak i krivično gonjeni i to je najočitiji dokaz da zaštita koja je pružala uzbunjivačima Agencija za borbu protiv korupcije, nije dovoljan. Zakonom koji donosimo, oni koji prijavljuju korupciju, zaštitu od eventualne odmazde, ostvarivaće na sudu i to u postupku koji je dosta različit od redovnog postupka pred sudom.
Rokovi su apsolutno hitni i ono što je najbitnije, da se teret dokazivanja prebacuje na poslodavca. Predviđeno je da uzbunjivač može da traži privremenu meru u roku od osam dana od izrečen sudske zaštite, bez posledica da ponovo bude vraćen na svoje radno mesto.
Zaštita će biti pružana kako licima u privatnom, tako licima u javnom sektoru. Anonimnost uzbunjivača je takođe ovim zakonom zagarantovana, što je jedan od osnovnih principa koji se moraju ispoštovati.
Korupciju i povredu javnog interesa građani mogu prijavljivati Zaštitniku građana tamo gde rade, tužilaštvu, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naravno da zakon predviđa i novčane kazne, od 50 do 500 hiljada za poslodavce, ukoliko uzbunjivača ili povezano lice sa njim ne zaštite od štetne radnje i ne preduzme mere da se one obustave i ne ostvare njene posledice.
Ono što želim takođe da naglasim i što je takođe veoma bitno, jeste i druga strana medalje. Jako je dobro što se ovim zakonom štiti i poslodavac od moguće zloupotrebe prava uzbunjivanja i to je ono što valja pohvaliti. Time se prevenira mogućnost da uzbunjivači postanu ucenjivači i to je poseban kvalitet ovog zajedničkog predloga.
Korupcija duboko prožima sve sfere našeg života, od korupcije koja građane najviše boli, a to je korupcija u zdravstvu i korupcija u školstvu, do zloupotreba u radu sudstva i policije. Nepotizam i zapošljavanje preko veze su najvidljiviji deo ovog lanca.
Posebno su korupcijom pogođena manja mesta i sredine koje su daleko od očiju javnosti. Sandžak, kao granična regija ali i mesto sudaranja različitih uticaja, je posebno osetljiv, vulnerabilan, za sve vidove korupcije. Ja sam već nekoliko puta sa ovog časnog mesta govorio o korupciji i o zloupotrebama koje su se dešavale i koje i dan-danas postoje u regiji odakle ja dolazim. Podsetiću da je i gospodin ministar iz mog kraja. Stoga mislim da ćemo se ozbiljno pozabaviti tim pitanjima i stati u kraj, što je i bila naša glavna poruka u kampanji, ali i u celokupnom našem delovanju, lošim, retrogradnim i korupcijskim stvarima i krađi koja se dešava i koja se dešavala na terenu.
Ovde sam pominjao korupciju i zloupotrebe u novopazarskoj šumskoj upravi, na šta je upravo ukazao jedan od zaposlenih koji je nakon toga ostao neraspoređen po novoj sistematizaciji o radu. Eto tako je nagrađen od upravnika na čije je zloupotrebe ukazivao. Šumar je kažnjen, šume se i dalje pustoše, a zloupotrebe nastavljaju.
Ovim zakonom ovakvim ljudima, koji su željni da popravljaju stanje na terenu, koji su željni da ispravljaju i zaustavljaju krađe na terenu, omogućićemo da dobiju i javnu podršku, ali i da se spreči mogućnost njihovog kažnjavanja i da se ovakvi slučajevi, na koje sam ja već i ukazivao, više nikada ne dese.
Zato mislim da korupcija predstavlja najvažniji problem koji ova država trenutno ima. Problem koji je toliki da nije samo prepreka reformama, nego preti da uruši ukupnu strukturu države.
Mislim da je jasno da se ne može reformisati obrazovanje, ako ne rešite problem korupcije. Ali, ne možete reformisati ni pravosuđe, a mi smo u aktivnom procesu reforme pravosuđa i to će biti najaktivnija i najteža karika i problem koji moramo rešiti u procesu pristupanja evropskoj porodici naroda.
Moram da kažem da se to poslovično zna da je u Sandžaku u pravosuđu bilo mnogo korupcije. U toj regiji ima mnogo korupcije i u drugim organima koji reprezentuju i predstavljaju državu i da je to jedan od bitnijih problema, pored onog najbitnijeg problema za građane odakle ja dolazim, a to je ravnomerna zastupljenost Bošnjaka u svim institucijama, pogotovo, ministre, u pravosuđu, tužilaštvima.
Mi se zalažemo da ljudi sa lokala, bez obzira na nacionalnu pripadnost, a moraju se zadovoljiti ovi osnovni evropski i principi naše države, budu reprezenti i da se posebno mora voditi računa o njihovom ugledu. To moraju biti časni i pošteni ljudi, koji iza sebe imaju ozbiljne karijere.
Verujem da ovu rekonstrukciju pravosuđa nećete, u šta sam zaista ubeđen, propustiti, a i mi s vama, da ove zatečene i loše stvari u pravosuđu, u mojem kraju, ne ostanu nerešene. Ubeđen sam, verujući i poznajući vas lično, vas i vašu ambiciju i vašu želju za radom, da ćemo mi dobiti mnogo bolje pravosuđe, kojim će se ponositi svi građani Sandžaka i svi građani ove države. Jer, upravo predsednici sudova, sudije i predstavnici u tužilaštvu su Republika Srbija u svim njenim delovima. Od njihovog autoriteta zavisi kakav će biti autoritet ove države.
Ja vas molim da se ozbiljno pozabavite ovim pitanjem. Mi stojimo na usluzi, kao koalicioni partneri i kao ozbiljni i pošteni ljudi, da ove stvari rešavamo na pravi način. Mi volimo ovu državu i želimo da bude efikasna na svim njenim nivoima.
Političke partije su, nažalost, bile jednim delom rasadnici korupcije i mislim da se s tim mora prekinuti, veoma oštro i veoma jasno. Koliko smo kao društvo ogrezli u korupciji a kao pojedinci zastrašeni da korupciju prijavimo najbolje ilustruje primer jednog gradonačelnika na jugu Srbije koji nije smeo da prijavi podređenog zbog koalicionog sporazuma.
Bili bismo na ogromnom dobitku da preokrenemo stvar, da prijavljivanje korupcije postane način života, da neprijavljivanje bude isto što i saučesništvo i da ako vidimo a ćutimo, znači da smo prihvatili zakon mafije.
Stoga, naša iskrena želja da usvojimo ovaj zakon, je najbolji dokaz da je ova vladajuća koalicija odlučila da se ozbiljno sudari i sukobi sa svim oblicima korupcije, na dobrobit građana Srbije. Mi u SDP smo svesni da korupcija posebno razara i pogađa ljude koji žive od svog rada, te da bi se omogućilo ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanja stanovništva, korupcija mora biti iskorenjena u svim njenim vidovima.
Sa verom da je usvajanje ovog zakona veliki korak u sprečavanju korupcije, mi ćemo u Danu za glasanje ovaj zakon svesrdno podržati. Hvala.