Gospodine ministre, moram da izrazim veliko zadovoljstvo, ovo sada što ste rekli, da će neko ceniti anonimne prijave. Međutim, problem je u samom tekstu, zato što se kaže da je poslodavac dužan da postupi po informaciji bez odlaganja. Onda ne može da ceni. On je dužan šta god mu dođe da postupi po tome. Mislim da bi tu možda trebalo povesti računa da se omogući ono što sam malopre rekao, neka vrsta diskrecione mogućnosti po anonimnim prijavama, da neko ceni njihovu relevantnost.
Što se tiče ove druge stvari, ja sam bio zgranut kada ste malopre rekli da, recimo, ljudi iz Agenciju za borbu protiv korupcije nisu želeli da učestvuju u pisanju ovog zakona. Da je postojao uzbunjivač u toj Agenciji, pa možda bi nam neko rekao kako su kupili zgradu. Znate da je velika afera vezana upravo za to, upravo od onih koji nam danas stalno sole pamet o tome kako da se borimo protiv korupcije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva i Visokog saveta sudstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama u ovoj objedinjenoj raspravi Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, zakon čijim će se donošenjem Srbija pridružiti grupi evropskih zemalja koje imaju posebne propise o zaštiti uzbunjivača, kao što su Norveška, Rumunija, Francuska, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, dok najveći broj evropskih zemalja nema posebne propise o zaštiti uzbunjivača, ali njihovu zaštitu pružaju različite zakonske odredbe radnog i krivičnog prava.
Kod nas je ova oblast regulisana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, Pravilnikom o zaštiti lica koja prijave sumnju na korupciju, Zakonom o državnim službenicima, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period do 2013. do 2018. godine, kao i pratećim Akcionim planom, kao jedan od ciljeva koje je neophodno ostvariti predviđeno je uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača, odnosno lica koja prijave sumnju na korupciju.
Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom takođe je predviđeno donošenje zakonom o zaštiti uzbunjivača. Iz međunarodnih ugovora koja je naša zemlja ratifikovala proizilazi i obavezom da se na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštitom lica koja prijave sumnju na korupciju.
Zaštitom uzbunjivača štiti se javni interes, s obzirom da uzbunjivači postupkom uzbunjivanja pokreću opštu zabrinutost zbog opasnosti ili nezakonitosti koja se tiče drugih ljudi, npr. potrošača, najšire javnosti i njihovih poslodavaca.
Uzbunjivači obično nisu direktno pogođeni nekim stanjem stvari. Shodno tome, uzbunjivač retko ima lični interes u ishodu bilo koje istrage koju pokreće svojim upozorenjem i treba ga posmatrati kao glasnika koji skreće pažnju drugima da se time pozabave. Uzbunjivači daju ogroman doprinos borbi protiv korupcije i zato moraju biti zakonom zaštićeni. Tamo gde vlada teška korupcija nema ni privlačenja stranog kapitala. Tabele o stepenu korumpiranosti u nekoj zemlji gledaju predstavnici krupnog kapitala i neće ozbiljni strani kapital da dođe na prostor koji bije glas teške korupcije, što je bio slučaj sa našom zemljom proteklih godina za vreme vladavine bivšeg režima.
Ova Vlada je u prethodnom sazivu započela odlučnu i ozbiljnu borbu protiv korupcije, a to je nastavljeno i u ovom mandatu, na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem, a kao još jedan primer te borbe jeste i ovaj zakon koji je danas pred nama.
Ovaj zakon doprineće pokretanju većeg broja postupaka, jer podstiče građane da prijavljuju nepravilnosti i korupciju. Zakon donosi važne promene ne samo u zaštiti osoba koje prijave korupciju, već i u samom postupku uzbunjivanja, odnosno načinu prijavljivanja nezakonitosti i nepravilnosti. Do sada su zaštitu mogle da traže samo osobe koje su prijavljivale nezakonitosti u javnom sektoru, a ubuduće će to moći i oni iz privatnog sektora.
Takođe, ranije je zaštitu mogao da dobije samo onaj ko je bio u stalnom radnom odnosu, a sada to može neko ko je angažovan po ugovoru o delu ili onaj ko radi neprijavljeno.
Navela bih kao bitan član 10. zakona kojim je regulisana zaštita podataka o ličnosti uzbunjivača. Odredbom člana 10. stav 1. zakona ustanovljena je dužnost lica koja je ovlašćeno za prijem obaveštenja, a stavom 2. dužnost svakog lica, bez obzira na svojstvo, da štiti podatke o ličnosti uzbunjivača.
Zakonom se uvodi da zaštitu mogu da dobiju osobe koje su u postupku zapošljavanja, korisnici javnih usluga, mali akcionari. Zakonom je predviđeno mogućnost privremene, trenutne zaštite uzbunjivača u vidu određivanje privremene mere od strane suda, npr. ako neko dobije otkaz nakon što je ukazao na nepravilnosti, on se obraća sudu za privremenu meru i sud po hitnom postupku donosi meru kojom se odlaže pravno dejstvo tog akta. Radnik nastavlja normalno da radi sve dok se ne donese pravosnažan odluka.
Vrlo je važno da postupak dokazivanja pada na teret poslodavca, što znači da je uzbunjivaču dovoljno samo da donese dokaz da je otpušten i objasni da je do toga došlo zbog uzbunjivanja. Menja se i postupak prijavljivanja nezakonitosti. Uzbunjivaču je data alternativa da on izabere da li će svoje informacije dati nekom u svom preduzeću ili će odmah obavestiti ovlašćeni organ, inspekciju, policiju, tužilaštvo.
Kao bitan član navela bih i član 19. zakona, kojim se uređuje postupak uzbunjivanja javnosti. Uzbunjivač može da uzbuni javnost i bez prethodnog obaveštenja poslodavca ili ovlašćenog organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javnog zdravlje, bezbednost, životnu sredinu od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza. Tom prilikom uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka.
Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze između narodnih akata, preporuka, i to preporuka grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO. Zakon će doprineti promeni svesti da uzbunjivači nisu cinkaroši, već ljudi vredni poštovanja.
Zbog svega gore navedenog, a i zbog toga što ovaj zakon predstavlja savez između građana i države u borbi protiv korupcije, kao što je to ministar i rekao danas, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, a pozivam i ostale narodne poslanike da učine isto. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Maletić, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, saradnici, poštovani narodni poslanici, danas se pred nama nalazi zakon o zaštiti uzbunjivača, koji predstavlja još jedan korak napred u sistemskoj borbi protiv korupcije i oslikava jasnu orijentaciju aktuelne Vlade da se konfrontira korupciji u državi.
Do sada je ova oblast bila nejasno, površno i ne sistemski regulisana određenim propisima, što nije bila odgovarajuća zaštita za sve one građane koji su želeli da ukažu na nezakonitost u poslovanju. Možemo slobodno reći da je stepen zaštite uzbunjivača jedne države zapravo i pokazatelj koliko jedna država želi da se suprotstavi korupciji.
Danas smo slušali one koji su bili decenijama na vlasti u Republici, a koji se i danas nalaze u vlasti Autonomne Pokrajine Vojvodine, koji su govorili o tome kako Zakon nije dobar i šta treba tu izmeniti. Treba napomenuti samo da su ti isti ljudi deceniju sedeli na vlasti i nisu našli za shodno tokom svojih priča o navodnim evrointegracijama i želji da privredni rast u zemlji napreduje da donesu jedno ovakvo zakonsko rešenje. Ti isti ljudi su za vreme svoje vladavine se isključivo bavili svojim foteljama, ne misleći na građane i na njihovu zaštitu, koji su imali nameru da prijave korupciju u nekim privrednim društvima.
Za sve to vreme se građani Vojvodine – pitaju šta je zapravo sa AP Vojvodinom? Čuli smo već ovde već i od koleginice i od ministra o listama čekanja na Institutu u Kamenici, što je u najmanju ruku skandalozno, što je koštalo života građane u Vojvodini.
Iz ovog primera se može zaključiti da bivši režim nije imao jasnu nameru niti želju da reguliše oblast zaštite uzbunjivača i da na taj način pruži adekvatnu zaštitu ljudima koji su ukazali na nepravilnosti u poslovanju.
Šta je to što ovaj zakon donosi? Prvo, proširuje se krug lica koja mogu da traže zaštitu, pa tako da sada istu zaštitu mogu da traže i ljudi zaposleni u privatnom sektoru. Takođe, to se odnosi na ljude koji su u stalnom radnom odnosu, koji su angažovani preko ugovora o delovanju, o volonterima ili oni koji stupaju u radni odnos.
Ono što je bitno i što je ministar, takođe napomenuo, jeste da poslodavac mora da dokaže zapravo da korupcije nema u onom što je prijavljeno, što su građani prijavili. Takođe je bitna i zaštita ličnosti uzbunjivača, odnosno informacija o ličnostima koje su nam ukazali neke koruptivne radnje u preduzećima.
Ovaj zakon, s jedne strane pruža zaštitu građanima koji ukažu na neke radnje koje se tiču korupcije u privrednom sektoru, a sa druge strane imamo i tu da država garantuje posebnu zaštitu takvim ljudima.
U borbi protiv korupcije, pored ovih zakonskih rešenja, veliku ulogu imaju i savesni građani koji prijavljuju korupciju. To nije bio problem i zaista postoje svetli primeri građana Republike Srbije, koji su i u ranijem periodu, za vreme bivšeg režima, iako nije postojala adekvatna zaštita, imali snage da prijave korupciju. Međutim, država tada nije stala iza njih.
Danas se pred nama nalazi zakon, koji će na sveobuhvatan i sistemski način regulisati ovu oblast i pružiti zaštitu građanima koji budu ukazivali na nezakonita poslovanja. Zamislite samo, građani, da je ovaj zakon postojao 2008, 2009. ili 2010. godine. Sigurna sam da bi neko od zaposlenih u organima AP Vojvodine, npr. ili Fondu za kapitalna ulaganja ili na institutu, kao što je već bilo pomenuto, imao snage i ukazao na nepravilnosti.
Pre svega, možemo da nabrajamo veliki broj primer koji se odnosi na korupciju iz ove oblasti, ali ono što je tačno i što možemo da nađemo i u različitim člancima i što se procesuira ne ispitivano u ove dve godine jeste, na primer, da u Vojvodini imate situaciju da je bivši režim zaista voleo da angažuje jednog preduzimača prilikom izgradnje saobraćajnica na čitavoj teritoriji Vojvodine.
Firme „Borovice“ su poslovale i učestvovale u izgradnji mnogih infrastruktura na teritoriji AP Vojvodine, a u skoro svim slučajevima su prijavljene afere tokom poslovanja. Tako imamo primer jednog zaposlenog u putarskom preduzeću, koji je ukazao na malverzacije direktora, odnosno da su namešteni tenderi. Čim je prijavio, iako je dobio status uzbunjivača, kreće pakao za tog čoveka, mobing na poslu i sve ostalo što je bilo, nažalost, propraćeno time. Mislim da ne treba da napominjem da su i direktori i članovi upravnog odbora bili predstavnici bivšeg režima.
Ono što jeste i na šta upućuje ovaj primer je da zapravo nije postojalo sistemsko rešenje da se zaštite građani koji su imali nameru da ukažu na nezakonite radnje u poslovanju.
Imamo još jedan primer. Na primer u opštini Majdanpek, nekadašnji predsednik opštine je našao za shodno da sebi i svojim bliskim saradnicima dodeli solidarnu pomoć. Na ovaj način je budžet opštine veoma oštećen i mislim da to zaista pokazuje koliko je bilo bitno da budu zaštićeni na jedan jači način ljudi koji su ukazivali na nezakonite radnje.
Svi ovi primeri su ljudi koji su imali status uzbunjivača, ali to nije bilo dovoljno. Nije bilo dovoljno, jer kao što je moja koleginica napomenula, npr. u Kamenici institutu da je Agencija donela zaključak da direktor bude smenjen, pokrajinska Vlada je rekla da to ne treba da se uradi, prosto je ignorisala tu činjenicu, ovaj zakon će to onemogućiti.
Korupcija je, nažalost, godinama negovana na našim teritorijama i taj način su oni koji su, pre svega, trebali da vode računa o građanima, o razvoju privrede u Republici Srbiji, osiromašili celo društvo. Ovaj zakon će omogućiti neposredno i da se poveća investiciona klima u Republici Srbiji, jer će stvoriti povoljnije uslove za poslovanje.
Svi smo bili svedoci za vreme bivšeg režima kako je propadala srpska privreda zbog korupcionaških afera. Dok se bivši režim, pre svega, bavio proganjanjem ljudi koji su ukazivali na nezakonite radnje, naša privreda je propadala. Borba protiv korupcije jeste prioritet SNS, čitave Vlade na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Donošenjem ovog zakona Srbija će pojačati svoj liderski položaj u regionu kada je ova oblast u pitanju. Donošenje ovog zakona predstavlja borbu Vlade za svakog građanina, za zaposlene i zapravo on će na neposredan način štititi i prava radnika. Zbog svega što sam gore napomenula, u danu za glasanje ću podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem, gospođice Maletić.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set zakona među kojima i zakon o zaštiti uzbunjivača. Fokusiraću se na taj zakon, s obzirom da ga smatram istorijskim iskorakom i odlučnošću ove Vlade i nadležnog ministarstva u borbi protiv korupcije.
Svima je poznato da je programsko opredeljenje SNS stalna borba protiv korupcije i, naravno, nulta tolerantnost na korupciju. Iz ovog zakona svakako proizilazi i opredeljenje kompletne Vlade, ali i ono što je programska orijentacija SNS.
S obzirom da su moje kolege dosta toga rekle o zakonu o zaštiti uzbunjivača, ja ću se fokusirati na nekoliko osnovnih tačaka, odnosno fokusiraću se na ono za šta je ovaj zakon važan, i to sa više aspekata: sa aspekta države, sa aspekta zaposlenih u ustanovama, sa aspekta građanina, sa aspekta uspostavljanja novih vrednosnih pravila i novih vrednosnih normi.
Sa aspekta države, ovaj zakon je i te kako značajan, jer se štiti dalje siromašenje naše države i dalje siromašenje budžeta. Naime, znamo i svima nam je dobro poznato da korupcija kao karcinom razara tkivo svake države, odnosno razara pre svega ekonomiju. S obzirom da se radi o budžetu RS svakako da je ovo jedan i te kako značajan antikoruptivan zakon, i te kako značajan zakon sa aspekta očuvanja sredstava koja se nalaze u budžetu i sa aspekta smanjenja, u stvari obima daljeg siromašenja i ekonomskog propadanja društva.
Sa aspekta zaposlenih, jako je značajan ovaj zakon, jer on povećava svest kod onih koji rade da mogu u svom koruptivnom delovanju biti otkriveni. Sa aspekta građanina ovaj zakon je i te kako važan, jer ovim zakonom u stvari građaninu se vraća poverenje u demokratske institucije društva, a cilj ove Vlade i cilj SNS je svakako da u zemlji Srbiji postoje demokratske institucije koje savesno i odgovorno rade svoj posao.
Takođe, ono što bih posebno želela da istaknem, sem antikoruptivnog i vrednosni karakter ovog zakona. Naime, ovim zakonom, jasno se šalje poruka da biti pošten i biti odgovoran, biti disciplinovan u izvršavanju svojih radnih obaveza i zadataka, nikako nije mana, naprotiv, to je vrlina. To je vrlo značajno i za mlade generacije, jer svima nam je isuviše jasno da u prethodnih 10, a možda i više godina, idol jednom delu mladih bili su oni koji su kroz raznorazne koruptivne radnje i na lak način, dolazili do velikog bogatstva.
Ono što želim da istaknem, a što se odnosi na zaštitu zakona na ovaj zakon, odnosno na zaštitu uzbunjivača, to je pre svega, postupak koji se odnosi na donošenje privremene mere, kako pre sudskog postupka, tako u toku sudskog postupka, ali i po završetku sudskog postupka, dok odluka ne postane pravosnažna.
Zašto je donošenje privremene mere važno? Zato što se donošenjem privremene mere postiže trenutna pravna zaštita uzbunjivača, odnosno lica koje prijavljuje sumnju na korupciju. Sem ovog postupka donošenja privremene mere koje naravno zakon precizira da se privremena mera donosi u roku od osam dana od dana prijema zahteva za sprovođenje privremene mere, važno je napomenuti da ovu privremenu meru može pokrenuti i sud po službenoj dužnosti.
Sem privremene mere, htela bih da istaknem i obrnut teret dokazivanja, odnosno načelo obrnutog tereta dokazivanja, odnosno načelo koje podrazumeva da uzbunjivač može da navede razloge zašto je prema njemu predložena štetna radnja, a na poslodavcu je da dokaže da između štetne radnje i uzbunjivanja nema nikakvog uzročno posledičnog odnosa.
Takođe, kao jedno od vrlo važnih načela, to je načelo poverljivosti, odnosno obaveza organa da postupaju po anonimnim prijavama. Ovo smatram takođe jako važnim, jer naravno da to postupanje po anonimnim prijavama ne znači da, možda i znači da svako može da prijavi sve i svašta, ali ovde moramo da imamo poverenje u one ljude koji sprovode tačnost anonimne prijave, tako da ne sumnjamo da će one anonimne prijave koje iz raznoraznih razloga ne budu osnovane, odnosno koje nemaju nikakav osnov na sumnju za korupciju, da se po njima neće ni postupati.
Takođe ono što želim da istaknem, a što je predviđeno novim zakonom, to je obuka sudija koji će se baviti u ovim postupcima zaštite uzbunjivača. Ta obuka je i te kako značajna, to je dodatna obuka na sticanje novih znanja, sticanje novih veština, ali takođe i razmene iskustva sa onim ljudima na međunarodnom nivou koji imaju svoja iskustva u sprovođenju ovog zakona, imaju ta iskustva i znanja tih ljudi i te kako mogu da koriste sudijama koji budu zaduženi u ovim predmetima.
Takođe, vrlo važno je, sem obuke sudija da će se raditi i kampanja, odnosno da će se kroz tu kampanju građani obaveštavati šta znači uzbunjivanje i na koji način se uopšte može prijaviti uzbunjivanje. Kampanja po ovom zakonu i te kako značajna sa aspekta dobijanja pravovremenih i blagovremenih informacija što se građana tiče. Ovaj zakon je zakon protiv korupcije, zakon protiv prevare i zakon protiv loše uprave. To su razlozi zbog kojih će SNS u Danu za glasanje dati punu podršku ovom zakonskom rešenju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvažene kolege poslanici, utvrđivanje i donošenje zakonske regulative za sankcionisanje svekolikih oblika korupcije je jedan od strateški važnih ciljeva naše države.
U tom smislu usvajanje zakona o zaštiti uzbunjivača je važan uslov za realizaciju nacionalne Strategije borbe protiv korupcije, koju sprovodi ova Vlada. Za održivost Strategije borbe protiv korupcije na duži rok neophodna je što veća saradnja i uključenost ne samo javnih subjekata, nego posebno građana pojedinaca koji su pored države ujedno i najveće žrtve korupcije.
Kratkoročno, usled nemogućnost da završe neki trenutni posao ili trenutni interes, a dugoročno jer se korupcija širi geometrijskom progresijom, sve do stepena krajnjeg urušavanja potpune blokade države u kojoj više ništa ne funkcioniše mimo koruptivnih tokova.
Brojni su primeri da građani prosto više ne žele da žive u jednoj takvoj državi. Između ostalih, to je i dalje apsolutna i dalje rastuća podrška vodećoj SNS čiji je programski cilj nulta tolerancija na korupciji, dobio do sada nezabeleženu podršku. Naravno, otud i obaveza vladajuće većine da taj projektovani zadatak ostvari kroz i pre svega, dobar pravni mehanizam koji je svakako predlog ovog zakona.
Takva plebiscitarna podrška referendumskih razmera, rekla bih, obavezuje i poslanike opozicije. Potpuno je sigurno da su i građani koje oni predstavljaju podjednako žrtve korupcije i da su i oni za raskidanje ovih okova. Građani su u ovom kontekstu najbolji saveznik države. Oni su ti koji u svojoj svakodnevnici svedoci brojnih koruptivnih radnji i kao takvi su najpozvaniji da detektuju korupciju i da ukažu na nju.
Zato reakcija nadležnih organa na uzbunu uzbunjivača mora biti krajnje odgovorna. U protivnom građani će se osetiti izdanim. Poput posla i boljeg standarda većina naših građana prosto vapi za pravednim društvom u čijem stvaranju moraju učestvovati, ali država i njen pravni sistem ima obavezu da ih zaštiti kada savesni građani reaguju na korupciju.
Znam da su u mnogim i brojnim segmentima našeg društva stvari otišle opasno predaleko, pa će trebati dosta vode da protekne da se građani uvere da država ozbiljno računa na njih, umesto da će i dalje misliti da vrana vrani oči ne vadi, pa je sve uzalud. Zato, kada bude usvojen ovaj zakon, mora da zaživi i da se građani kroz očigledne primere uvere da se korupcija prosto ne isplati i da će biti sankcionisana žestoko, odlučno i neselektivno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, a neka se pripremi narodni poslanik Boban Birmančević, kao poslednji prijavljeni govornik.
Izvolite, dr Marko Atlagić.