Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.11.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/383-14

4. dan rada

24.11.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 12:05

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nadica Nikolić Tanasijević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nadica Nikolić-Tanasijević

Srpska napredna stranka
Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, sa današnjeg dnevnog reda izdvojila bih Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i statusu ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, a koji proizilazi iz Sporazuma koji su predstavnici ove dve vlade potpisali u Moskvi 10. aprila 2013. godine.

Spomenici ili memorijali su obeležja vremena i prostora. Oni su odraz političkih ideja i nosioci poruka koje veličaju njihove vrednosti. Takođe, oni su i materijalizovani deo istorije koja treba da nadživi trenutak koji obeležava. Iz same definicije reči spomenik proizilazi sva bitnost i sva važnost sećanja na prošlost.

Od ruskih vojnih memorijala, odnosno spomenika podignutih u čast palim borcima Crvene armije u Drugom svetskom ratu, izdvojila bih Spomen groblje oslobodiocima Beograda, u čijem se centralnom delu nalazi statusa „Crvenoarmejac“, a koja je inače delo čuvenog vajara Antuna Augustinčića, na kome je sahranjeno 711 poginulih vojnika i oficira Crvene armije, od ukupno 961 palog borca prilikom oslobođenja Beograda.

Kao drugi spomenik pomenula bih Spomen park na Čačalici kod Požarevca, gde se nalaze posrmtni ostaci 441 vojnika Crvene armije koji su poginuli u borbama koje su vođene na potezu od Majdanpeka do Mladenovca, zajedno sa vojnicima koji su pali i prilikom oslobađanja samog Požarevca. U čast palim žrtvama 1967. godine, na dan oslobođenja Požarevca, samo nekoliko godina nakon uređenja Spomen parka, dopremljena je iz dalekog ruskog sela Povarova 441 breza, zajedno sa ruskom zemljom, i posađena na Spomen park na Čačalici.

Postoji još jedan spomenik o kojem želim posebno da govorim, to je Spomen kosturnica u Ritopeku, u mestu gde sam rođena i gde i danas živim. Naime, u Ritopeku je oktobra 1946. godine podignuta Spomen kosturnica palim borcima Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Podizanje ovog monumentalnog spomenika u teškim posleratnim prilikama govori o svesti, elanu, oduševljenju i odricanjima koji su učinjeni radi njegove izgradnje.

Zašto je bitan ovaj spomenik? Napomenuću samo par istorijskih činjenica. Dobrim poznavaocima istorije Drugog svetskog rata poznato je da se odlučujuća bitka za oslobođenje Beograda vodila upravo tu, u Ritopeku, mestu gde su vojnici Crvene armije prešli Dunav u noći između 6. i 7. oktobra 1944. godine. U borbama koje su vođene neprekidno 12 dana poginulo je 257 boraca Crvene armije i 47 meštana Ritopeka. Odmah posle oslobođenja, na inicijativu stanovništva Ritopeka počelo se sa izgradnjom spomenika, za koje se smatralo ad će posle Avalskog spomenika „Neznanom junaku“ biti najmonumentalniji spomenik u okolini Beograda.

Projekat spomenika izradio je arhitekta Momčilo Belobrk, inače čuveno ime arhitekture u posleratnom periodu, a reljefe koji prikazuju bitku izradio je arhitekta Branko Krstić. Spomenik je zamišljen kao obelisk koji se uzdiže sa stepenastog polukružnog postolja, kao dominirajuća vertikala visine 12 metara, koji simbolizuju dugih 12 dana borbe i koja je podignuta na najvišoj tački iznad Dunava da bi mogla da se vidi i sa veće udaljenosti.

Danas Spomen kosturnica u Ritopeku više nema kosturnicu. Naime, 1954. godine, prilikom uređenja Spomen groblja oslobodiocima Beograda i par godina kasnije Spomen parka na Čačalici, o kojima sam već govorila, eshumirani su posmrtni ostaci i preneti na ova dva groblja. Ostao je samo spomenik kao jedan od prvih i najvećih spomenika podignutih u čast borcima Crvene armije, kao svedočanstvo nastajanja monumentalnih spomenika u teškim posleratnim uslovima.

O značaju, simbolici, materijalnim i nematerijalnim vrednostima ove spomen kosturnice, odnosno utvrđenom kulturnom dobru, tj. spomeniku kulture mogla bih još mnogo toga da kažem. Međutim, želim da napomenem samo jednu činjenicu, a to je da se ovakve prošlosti trebamo sećati i to sa ponosom je se trebamo sećati i ne trebamo je zaboravljati. U prilog tome govori i činjenica da je na dan sedamdesetogodišnjice oslobođenja Ritopeka i oslobođenja opštine Grocka održan program kulture sećanja u organizaciji rukovodstva gradske opštine Grocka i Centra za kulturu Grocka, a uz svestranu pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Kada sam već pomenula Zavod za zaštitu spomenika, htela bih da kažem da uvidom u njihovu dokumentaciju može da se izvede zaključak da ovaj spomenik nikada do kraja nije završen. Zato mi ovaj predlog zakona, odnosno potvrđivanje ovog sporazuma, čiji je prvenstveno cilj da se obezbedi dostojno mesto počinka i očuva sećanje na one koji su dali svoje živote, daje nadu i veru da će možda jednog dana i projekat ovog spomenika biti u potpunosti realizovan. Do tada, spomenik će i dalje stajati na brdu i stražariti nad moćnom rekom, kao svedočanstvo ne tako daleke prošlosti, kao simbol borbe za bolju budućnost, zapravo, kao pečat jednog vremena. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Irena Aleksić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, kada je u pitanju zapošljavanje stranaca, na snazi je još uvek zakon koji je donet još 1978. godine, sa poslednjim izmenama koje su donete 2005. godine. Poznato je da je ovo živa oblast na kojoj stalno treba raditi, a vidimo da je prošao jedan prilično dug vremenski period. U samom zakonu koji je postojeći postoje neke nejasnoće, a samim tim i mogućnosti različitog tumačenja, što je, priznaćemo, nešto što ni jednom zakonu nije potrebno, tako da je donošenje novog zakona više nego neophodno.
Na osnovu statističkih podataka, Republika Srbija nije imigraciono područje. Ali, kao što svi jako dobro znamo, to je vrlo promenljiva kategorija, tako da je neophodno ovu oblast vrlo precizno, vrlo detaljno obraditi, sagledati i to na jedan sveobuhvatan način. Razlozi za donošenje ovog zakona su brojni, od samog procesa globalizacije koja ide neverovatnom brzinom, već je tu kod nas, do brojnih multinacionalnih kompanija, potrebe spajanja porodice. Najbitniji razlog jeste da mi usklađujemo našu zakonsku regulativu sa zakonodavstvom EU. Još jednom bih istakla i da se usvajanjem ovog zakona stvara jedna pozitivna klima za strane investicije, što je nama više nego potrebno.
Zatim, kada je izdavanje radnih dozvola u pitanju, vrlo su precizno definisani načini, kao i uslovi kada se daju radne dozvole. Pre izdavanja bilo kakve radne dozvole, MUP vrši vrlo detaljnu proveru lica stranog državljanina koji traži dozvolu boravka u našoj zemlji, a dozvola boravka je sam preduslov za dobijanje radne dozvole, kako bi se otklonile eventualne opasnosti i prepreke bilo koje vrste, što našoj državi ne bi išlo u korist.
Takođe, ovim zakonom predviđen je i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i kaznene odredbe ukoliko se neke zakonske regulative ne poštuju. U tom slučaju posledice snosi i poslodavac koji zapošljava stranca, kao i sam stranac, ali i sama Nacionalna služba za zapošljavanje.
Na samom kraju, ono što bih posebno izdvojila kada je ovaj zakon u pitanju, što je najbolji deo od svega, jeste da zakon izuzetno štiti domaćeg radnika, odnosno sopstveno tržište, što je jako bitno, na taj način što će zapošljavati strance, ali na zanimanjima koja su deficitarna, kada nešto možemo od tih stranaca i da naučimo. Zakonom je predviđena i mogućnost uvođenja kvota, tj. ograničavanja broja stranaca koji se mogu zaposliti u Republici Srbiji, naravno, ako se pokaže potreba za takvim jednim korakom na tržištu.
Sve su to razlozi koji nam pokazuju da Srbija, sa jedne strane, maksimalno ide u susret ka evropskim i svetskim vrednostima i standardima, a opet, sa druge strane, u tom za nas jako bitnom procesu nijednog trenutka ne zapostavlja i ne zaboravlja najbolje interese naših građana. Sve su to razlozi zbog kojih smatram da ovaj zakon treba podržati i SNS će to i uraditi u danu za glasanje. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Simić, a zatim Marijan Rističević.
Izvolite, Vesna.
...
Srpska napredna stranka

Vesna Simić

Srpska napredna stranka
Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas dva zakonska propisa, za koja ćemo sigurno glasati u danu za glasanje, obzirom da se radi o sveobuhvatnim propisima koji vode što boljem regulisanju našeg zakonodavstva.
Najpre ću se osvrnuti na Predlog zakona o zapošljavanju stranaca. Svaka država sa uređenim pravnim sistemom je svojim pravnim aktima uredila i ovu materiju. I SFRJ i SRJ i SCG, kao i Republika Srbija, bavile su se uređenjem ove materije. Sledeći volju naroda za pridruživanje EU, Republika Srbija mora poštovati konvencije Međunarodne organizacije rada, na osnovu kojih je uređeno između ostalog i zapošljavanje stranaca.
Ovo pitanje je pravno definisano i Sporazumom o pridruživanju iz 2008. godine između zemalja EU i naše zemlje. Ako je intencija društva pridruživanje EU, onda i naše zakonodavstvo mora predvideti zapošljavanje stranaca kao važne tekovine EU, što će omogućiti slobodu kretanja radnika unutar Unije, a sve u vezi sa direktivom iz 2004. godine. Primenjujući pomenutu direktivu postiže se potpuna harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU.
Naše namere da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji zahtevaju, a u skladu sa zakonom, da se fizičkim licima, tj. strancima da mogućnost zapošljavanja u našoj zemlji, kako bi se između ostalog stvorila pozitivna klima za strana ulaganja, na način kada se u potpunosti izjednače naši građani i strani državljani koji su stalno nastanjeni u našoj zemlji. Na ovaj način ovoj materiji se pristupa veoma transparentno i u skladu sa našim društveno-političkim i ekonomskim kretanjima i opredeljenjima. Ovakva načela su prihvatile i ostale zemlje članice EU.
Dakle, po ovom zakonu stranac koji se zapošljava u Republici Srbiji ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike Srbije. Dakle, pravo na slobodan pristup tržištu rada imaju kako državljani EU, tako i članovi porodice državljana EU, a pod članovima porodice se podrazumevaju supružnici u braku ili van braka, direktni potomci državljana EU mlađi od 21 godine, usvojena deca ili pastorci mlađi od 21 godine, lica starija od 21 godine ukoliko nisu u stanju da se sami izdržavaju i direktni preci državljana EU.
Međutim, intencija zakonodavca je da napred pobrojana lica ne smeju postati neprimereni teret sistemu socijalne zaštite Republike, odnosno moraju da imaju dovoljno sredstava da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.
Slobodan pristup tržištu rada imaju i ona lica kojima prestane radni odnos za vreme privremene nesposobnosti za rad, ako bez svoje krivice ostanu bez posla ili je lice uključeno u program dodatnog obrazovanja i obuke. Naravno, i za ovo su predviđeni dodatni uslovi.
Da bi mogao da bude zaposlen, stranac mora da poseduje, kao što su to istakle i kolege koje su ranije govorile o tome, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad koja se može izdati kao lična radna dozvola i kao radna dozvola. Lična radna dozvola se izdaje na zahtev stranca, a radna dozvola na zahtev poslodavca. Važenje lične radne dozvole povezano je sa važenjem isprave kojom je stranom državljaninu dozvoljen boravak u našoj zemlji. Radna dozvola se izdaje na zahtev poslodavca i zato ona sadrži i određene obaveze, ali i ograničenja za poslodavca. Dakle, poslodavac, na čiji zahtev je izdata, ne može uputiti stranca na rad kod drugog poslodavca, u obavezi je da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje, a tako taj poslodavac snosi troškove izdavanja radne dozvole i ne može ovu svoju obavezu da prebaci na stranca.
Poslodavac može da zaposli i studenta, međutim u onim slučajevima kada traju nastavne aktivnosti student stranac može da radi najviše dvadeset sati nedeljno ili do 80 sati mesečno. Poslodavac može takođe, da zaposli stranog državljanina i za vreme obavljanja sezonskih poslova.
Radna dozvola može da se izda i za posebne slučajeve zapošljavanja, za upućena lica, kretanje u okviru privrednog društva kao i za nezavisne profesionalce. Radna dozvola za upućena lica izdaje se između poslodavca za koga se vrše usluge i stranog poslodavca, ali ne na period duži od godinu dana. Dozvola za upućena lica radi nabavke robe, nabavke ili zakupa mašina, isporuke, montaže na period koji je potreban za obavljanje tog posla i to je ono što je takođe od posebnog interesa za našu zemlju. Radna dozvola može da se izda i za samozapošljavanje, ali u tom slučaju, stranac je u obavezi da započne sa obavljanjem poslova u roku od 90 dana od dobijanja dozvole, u protivnom ona neće važiti.
Vlada može odlukom da ograniči broj stranaca kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada u skladu sa migracionom politikom. Ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom dozvola za rad se može, i produžiti. Zahtev za izdavanje, kao i zahtev za produženje podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja.
Dozvola za rad se takođe može poništiti. U kojim slučajevima? Ako stranac obavlja poslove za koje nije izdata dozvola za rad, ako stranac ne otpočne sa radom u roku od 15 dana od dana izdavanja dozvole, ako stranac kome je izdata dozvola za samozapošljavanje ne otpočne sa radom u roku od 90 dana od dana izdavanja, ili ako u momentu izdavanja ili produženja, nisu pak bili ispunjeni uslovi za izdavanje, odnosno produženje tih dozvola predviđenih zakonom. Pored poništenja, dozvola može i da prestane da važi. Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, dužna je da vodi računa o evidenciji dozvola za rad i strancima koji ostvaruju pravo na rad.
Pored ovog zakona danas govorimo i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o statusu srpskih vojnih memorijala. Obzirom da su kolege pre mene dosta govorile o ovom zakonu, neću oduzimati dodatno vreme, s tim što ću istaći da je ovo takođe jedan važan zakon, jer svakako, da treba sačuvati uspomenu na ljude koji su dali svoje živote, kako za vreme Prvog, tako i za vreme Drugog svetskog rata, i ne smemo dozvoliti njihove kosti ostanu rasute po svetu. Hvala vam.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vulin, i poštovani gosti iz Ministarstva, vidim da se poslanici Napredne stranke raduju ovom jednom dijalogu koji sledi. Želim da kažem da će poslanici Nove stranke, glasati za ova dva Predloga zakona.
(Govor prekinut aplauzom poslanika SNS)
Nije to dovoljno bilo, ali evo da ja nastavim, da zaslužim i malo jači aplauz.
Dakle, glasaćemo za Predlog zakona o zapošljavanju stranaca i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Povodom rasprave o ova dva predloga zakona, hteo bih ministru Vulinu, pre svega da saopštim i nekoliko dodatnih napomena koje ja mislim, mogu da koriste i u daljem radu Vlade Srbije, a i u ovom odnosu zakonodavnog tela Skupštine, i izvršne vlasti, pre svega Vlade.
U obrazloženju za ovaj Predlog zakona o zapošljavanju stranaca, pročitao sam da piše, da je ovaj zakon neophodno usvojiti između ostalih razloga i zbog toga što treba da živimo u savremenim uslovima tržišne privrede i da naša država pripada tim savremenim uslovima tržišne privrede. Takođe, imamo pozivanje na izvesne direktive institucija EU. Onda zaključujem da je to deo harmonizacije našeg prava sa pravnim sistemom EU i smatram da je to uredu. Naravno, slobodno tržište mora da bude ovde konačno primenjeno, i naravno Srbija treba da postane punopravna članica EU.
Ali, imam tu jednu opasku, jednu napomenu ministre Vulin, koja je mislim važna, za oba ova kriterijuma koja ste vi definisali. Nije moguće da živimo u uslovima savremene tržišne privrede i nećemo moći da postanemo punopravna članica EU ukoliko ne obezbedimo jednu prethodnu stvar kao preduslov za to, a to je poštovana gospodo vladavina prava na kojoj mi u zakonodavnom telu, u ovoj Skupštini treba najviše da insistiramo. Meni se čini gospodine Vulin, uz uvažavanje kvaliteta sadržine ovog predloga zakona o zapošljavanju stranaca, da vladavina prava sada jeste prepreka. Ili nivo ostvarenosti vladavine prava u našoj državi jeste prepreka za dostizanje ovih ciljeva koji se navode i u obrazloženju za usvajanje ovog zakona.
Mislim da je dovoljno da vam navedem dva primera kako to vidim da je sada prepreka. Jedna stvar, mi smo čak i ovde, uz saglasnost skupštinske većine, pre svega poslanika SNS, uspeli, zamislite, gospodine Vulin, da usvojimo i neke neustavne zakone. Ne samo to, nego i pravosuđe kao jedan temeljni stub te savremene demokratije u našoj državi je koliko mogu da primetim u kolapsu. Nije moguće da parcijalno regulišemo stvari. Da imamo jedan predlog zakona za koji kažemo da je dobar, a sa ove druge strane da imamo na svakom mestu kršenje jednog od temeljnih principa našeg Ustava, a to je princip vladavine prava.
Druga stvar, mislim da je sasvim uredu da se dodatno i na bolji način urede uslovi i postupak zapošljavanja lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije. Precizno su ovde navedeni u ovom predlogu zakona i uslovi za zapošljavanje stranca, naročito u članu 5. na primer uslovi za zapošljavanje državljana EU. Mislim da je dobro da se predvidi zakonski ta mogućnost da neko iz EU dođe ovde i da radi. Tu sam čak saglasan sa narodnim poslanicima iz SNS, gospođom Aleksić na primer i gospođom Simić koje su to pominjale, ali takođe smatram da ovde treba gospodine Vulin, da razvijamo jednu ekonomsku politiku koja će da obezbedi dugoročno i održivo zapošljavanje o lica koja nisu stranci, državljana naše republike.
Moje je mišljenje da je to moguće učiniti preko tri stvari, pa da se razmišlja i o tome. Možda u nekoj najavi budućih predloga zakona. Prvo, mi moramo da povećamo tražnju za radom, a to se uvek radi u uslovima savremene tržišne privrede kroz razvoj i rast privatnog sektora. Ovde moramo da obezbedimo saglasnost oko toga, a potom i institucionalnim reformama koje bi učinile tržište rada fleksibilnijim, poštovana gospodo. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka
Hvala uvažena predsedavajuća.
Ne volim u životu da koristim kritiku radi kritike, kao što je to recimo prethodnik uradio iako hvali sam zakon, ali na kraju ipak nešto mora da pronađe, čisto da bi postojala kritika. To se inače zove kritizerstvo.
Sam zakon je jako dobar i ono što se meni sviđa, gospodine Vulin u ovom zakonu, to je što ste pošli od pretpostavke da se zaštiti pre svega domaći radnik, bez obzira što se zapošljava stranac. Mi sada imamo jasno precizirane norme kako može stranac da se zaposli. S tim u vezi, kada već govorimo o slobodnom tržištu u EU, dobro je da ste krenuli tom logikom jer pojedine zemlje u EU i te kako štite svoje tržište rada upravo od eventualnog nekontrolisanog zapošljavanja stranaca, a to se recimo podrazumeva čak i za neke zemlje koje su članice EU.
Imate koliko hoćete primera da danas recimo samo Velika Britanija dopušta tek tako da se zaposlite na njenoj teritoriji. Recimo ljudi koji dolaze iz Bugarske, Rumunije ili nekih drugih država. U Francuskoj i Nemačkoj, to je sada već sve teže, zato što su doneli niz nekih zakona koji to na neki način sprečavaju, štite svoje tržište. Meni je drago da se krenuli od te logike. U redu, dopuštamo slobodno tržište ali imate jasno precizirane norme kako može stranac da se zaposli i s tim u vezi ovo je nešto što je dobro i nešto što zaslužuje svaku moguću pohvalu.
Dugo godina je trebalo da se ovako nešto donese, nažalost nije doneto, nažalost, neko je ovde više razvijao nezaposlenost, nego što je zapošljavao, upravo možda zbog nedostatka ovakvog jednog zakona.
Vi, ako nemate jasno precizirane norme, kako neko ovde može da otvori fabriku, ako je stranac, kako može da zaposli negde nekog, možda iz svoje države? Samim tim, nemate ni sigurnost da ovde nešto investirate i da radite.
Mi donosimo sada zakon koji to apsolutno reguliše i stimuliše, na neki način, stranog investitora da dođe i da ima određenu vrstu pravne sigurnosti i da ovde, naravno, zaposli i domaće a i strance.
Meni je drago da ste vi izneli jednu ambicioznu želju, a to je da se nezaposlenost u Srbiji smanji na ispod 20%. Mislim da ćete do kraja godine to uspeti. To je velika stvar.
Građani Srbije moraju da znaju da smo 2012. godine, zatekli stopu nezaposlenosti od 26 i nešto procenata, što je bila katastrofa, danas je to smanjeno, čini mi se na nekih 20 i nešto posto, što je veliki, veliki uspeh.
Neko će sada reći, pa jeste, ali to je zato što su poslodavci počeli da prijavljuju radnike koji su zaposleni kod njih bili na crno, pa i to je veliki uspeh, pa i to je uspeh ove države da je naterala da inspekcija rada a i poreska uprava rade veoma dobro svoj posao i da su poslodavci krenuli da prijavljuju radnike.
Naravno da je to nešto što je dobro. Taj radnik je počeo da dobija socijalno, penziono itd. što mu je bilo ranije uskraćeno.
Uvažena koleginica Rakonjac je rekla, baš u Kruševcu, sutra bi trebalo da se otvori oko 300 i nešto radnih mesta, posle Nove godine još sto, što je za svaku moguću pohvalu.
Gde god otvorimo neko novo radno mesto, to je najveći patriotizam u ovom momentu danas, omogućiti ljudima da rade.
To je zaista nešto što je za svaku pohvalu. Ova Vlada je uspela za tih skoro 6% da smanji nezaposlenost. Čestitam vam na tome.
Uz Zakon o radu, koji ste doneli, odnosno koji je donela ova Skupština, a naravno Vlada ga predložila i ovaj zakon, mislim da mi to tržište rada veoma dobro regulišemo.
Mislim da to ljudi polako vide i ne možemo se baviti stalno kritizerstvom, nego ako već upućujete neku kritiku, to bi valjalo biti konkretan i reći šta ne valja.
Meni je drago da iz redova opozicije sve manje možemo da čujemo kritike na predlog vaših zakona, posebno iz vašeg ministarstva, gospodine Vulin. Mislim da je to i za vas jedna veoma, veoma dobra referenca.
U svakom slučaju, kada dođe dan za glasanje, oberučke, ovako nešto ćemo prihvatiti zato što štitimo, pre svega, svoje radnike, bez obzira što je ovo zakon o zapošljavanju stranaca, ali jasno se stavljaju pravila, kako može stranac da se zaposli, kako može da radi, kako može da otvori preduzeće i mislim da to uliva pravnu sigurnost i samom strancu i da će ovde, naravno, strani investitori doći i zaposliti i naše radnike, a ne vidim razloga zašto ne i nekoga ko je vičan struci od kog možemo da naučimo iz inostranstva.
U svakom slučaju, hvala vam i sigurno ćemo ovako nešto podržati u danu za glasanje.