Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.

Pitanje za Vladu Srbije i predsednicu Narodne skupštine. Nakon nedavnog postavljanja poslaničkog pitanja ministru pravde – da li je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić na zakonit način biran na to mesto, izložen sam brutalnoj, neprihvatljivoj i nezakonitoj kampanji pritisaka, zastrašivanja i pretnji od strane Tužilaštva za ratne zločine, pri čemu se ugrožava član 103. Ustava Republike Srbije, u kome se između ostalog kaže da narodni poslanik uživa imunitet i ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje o vršenju svoje poslaničke funkcije.
Tužilaštvo za ratne zločine mi preti nekakvim predistražnim postupkom. Nastoji da me kompromituje izmišljenom pričom o krivičnom delu koje je navodno zastarelo. Pojedinci iz tog tužilaštva bez ikakvih dokaza povezuju moje ime sa navodnim pretnjama koje stižu tužilaštvu. Sem toga, u dužem periodu sam predmet pravih staljinističkih optužbi, medijskog linča i najgorih laži od strane pojedinaca iz Tužilaštva za ratne zločine.
Koliko je ozbiljno zastrašivanje i težak pritisak na mene kao narodnog poslanika, pokazuje skandalozno pismo koje je Tužilaštvo za ratne zločine uputilo ambasadorima SAD i OEBS-a u Beogradu 14.6.2013. godine, pod oznakom „A broj 169/13“, a u kome me prijavljuju i tužakaju da svojim istupanjima u parlamentu navodno, citiram, mogu da nanesem štetu radu Tužilaštva. Žale se stranim ambasadorima što su odgovarali na moja poslanička pitanja i što su došli pred skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju, tumačeći taj dolazak kao dobru volju, a ne kao zakonsku obavezu.
Tužilaštvo za ratne zločine u pismu stranim ambasadorima moje poslaničko pitanje o zakonitosti postavljenja Bruna Vekarića na mesto zamenika tužioca netačno i zlonamerno karakteriše kao napad na Tužilaštvo i neistinu tvrdnju. Na kraju predmetnog pisma ocenjuje se da je navodno ponavljanje neprimerenog ponašanja poslanika Drecuna direktno suprotno ustavnim i zakonskim odredbama i ovlašćenjima narodnih poslanika.
Citirane grube neistine i paušalne ocene na najteži način ugrožavaju i osporavaju pravo narodnog poslanika i predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju da u skladu sa članom 74. Poslovnika Narodne skupštine poziva na sednicu Odbora predstavnike državnih organa, a Tužilaštvo za ratne zločine jeste državni organ, da od republičkog organa traži podatke i informacije od značaja za rad Odbora, te da u skladu sa članom 287. narodni poslanik od funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, traži obaveštenja i objašnjenja.
Ja sam mandat narodnog poslanika dobio od građana Republike Srbije, a ne od stranih ambasadora, pa Tužilaštvo za ratne zločine ne može i ne sme da na obavljanje mog poslaničkog mandata utiče tako što zlonamernim konstrukcijama i neistinama nastoji da me kod stranih ambasadora, a i u javnosti diskredituje, zastraši i spreči u obavljanju poslaničkog mandata. Pomenuta pisma su jedinstven, neprihvatljiv i neviđen skandal koji predstavlja nadasve neprihvatljiv napad na Narodnu skupštinu i njeno Ustavom definisano mesto. To je sumrak parlamentarizma i zahteva utvrđivanje odgovornosti.
Da tragedija bude veća, to isto Tužilaštvo za ratne zločine je 10.11.2010. godine na sastanku sa Kendalom Dejom, pravnim savetnikom u ambasadi SAD, preko tužioca Vukčevića poručilo, citiram - ali u Tužilaštvu su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD i da preciznije govore o toku svakog predmeta.
Na osnovu tog citata, pitam se čije je Tužilaštvo za ratne zločine, Republike Srbije ili američko? Kako to da Tužilaštvo smatra da je njihova dobra volja da dođu na sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju, a s druge strane se nude američkoj ambasadi da je obaveštavaju o toku svakog predmeta? Nije li to odavanje službene tajne?
Pitam i Republičkog tužioca da li ga je Tužilaštvo za ratne zločine obavestilo i da li je dobilo odobrenje da u pisanoj formi ili direktno kontaktira o pomenutim slučajevima sa osobljem stranih ambasada? Takođe, pitam od kojih nadležnih organa Tužilaštvo za ratne zločine dobija saglasnost, odnosno odobrenje i kojim organima, npr. BIA, VBA, MUP, nakon kontakata sa stranim diplomatskim predstavnicima Tužilaštvo za ratne zločine dostavlja izveštaje i na koji način, a u cilju bezbednosne zaštite? Da li su ti nadležni organi obavešteni o pomenutim kontaktima?
Šta će Vlada i predsednica Narodne skupštine da urade, naravno hitno, da mi omoguće da nastavim obavljanje poslaničkog mandata? Jer, u atmosferi pretnji, laži, kleveta i medijskog linča, koje sprovodi Tužilaštvo za ratne zločine, ne mogu da obavljam mandat koji sam dobio od građana Srbije.
Drugo pitanje je upućeno nadležnim organima - kada će proveriti trošenje finansijskih sredstava u Tužilaštvu za ratne zločine, koje stižu iz budžeta Republike Srbije ili od donacija? Da li možda ima zloupotreba u njihovom trošenju? Da li je bilo poslovne saradnje između nevladine organizacije „Centar za tranzicione procese“, koja je brisana iz Agencije za privredne registre 20.6.2011. godine…

Vreme. Možete da završite rečenicu.

… sa Tužilaštvom za ratne zločine i da li je njihovo međusobno poslovanje zakonito? Konačno, da li je urednik „Studije reči i nedela“ pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u medijima u Srbiji 1991.-1992. godine, koju je izdao Centar za tranzicione poslove“ u pomenutoj publikaciji objavio podatke iz pretkrivičnog postupka, koji su službena tajna?

Hvala.
Ja bih vas molila da mi predate dokumentaciju koju posedujete i na koju ste se pozvali, pa ću moći da vam odgovorim nakon uvida u tu dokumentaciju, znači, u skladu sa Poslovnikom, pismeno u roku od 15 dana. Drugi deo pitanja ćemo proslediti organima kojima ste postavili pitanje. Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč u skladu sa članom 287? (Ne.)
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković i prof. dr Vladimir Marinković.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 2. i članu 101. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je u toku sednica Odbora za ustavna pitanja i da još nisu završili rad, prema tome, nismo u stanju da odštampamo mišljenja povodom amandmana, pa vas molim za razumevanje. Možemo nastaviti sednicu u 10,45 časova, kada oni završe svoj deo sednice i daju nam mišljenja Odbora za ustavna pitanja. Odbor za zaštitu životne sredine je završio svoj deo posla.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine; prof. dr Zoran Rajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Slobodan Erdeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine; mr Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine; mr Sonja Gašić, načelnik Odeljenja za održivo korišćenje ribljeg fonda u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Ružica Tripić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; mr Dušan Ognjanović, šef odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Milica Jevtić, šef odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Tatjana Kaluđerović, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Aleksandar Milošević, diplomirani pravnik u Kompenzacionom fondu.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: dr Blagoje Bradić, dr Branislav Blažić, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Milan Novaković, Marijan Rističević, Ivan Karić, Olena Papuga, Nada Lazić, mr Dejan Čapo; Ivan Jovanović, Aleksandar Senić i Arpad Fremond.

Pisanim putem, amandmane su povukli narodni poslanici Gordana Čomić i Borislav Stefanović koje su podneli na članove 3, 4, 7, 8, 10, 25, 41, 43, 60. i 61.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik dr Branislav Blažić.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić.

Dame i gospodo, oko ovog amandmana na član 2. i svih ostalih koje sam podneo, ukupno 23, radi se oko dve različite koncepcije zakona koji je podnela Vlada i zakona koji sam ja, na neki način, zajedno sa ribolovačkim savezima i sa ljudima koji su tu u praksi decenijama i godinama došli do nekog saznanja kako bi to trebalo da izgleda.

Ovaj amandman je deo jedne široke rasprave i konsultacija koje sam obavio sa ljudima iz prakse i ljudima koji se tim poslom bave. Ono što je suština ovog amandmana, pročitaću ga, a to je da se u tom članu 2. Predloga zakona tačke 11, 20, 21, 27, 30, 32. menjaju i glase: „11) korisnik ribarskog područja, kao prenosnik javnog ovlašćenja, je privredno društvo ili javno preduzeće kome su ribolovne vode ustupljene na korišćenje; 20) pritisak na riblji fond je stepen opterećenja koje riblji fond trpi usled ribolovnih aktivnosti, akcidentnih situacija i nepovoljnih hidroloških prilika; 30) ribolovne organizacije su udruženja građana osnovana radi rekreativnog i takmičarskog ribolova, popularizacije ribolova, edukacije ribolovaca, njihovog organizovanja i evidencije“.

Šta je suština ovde, na šta želim da upozorim odmah na startu? To je da je Ustavni sud svojim rešenjem konstatovao da izdavanje dozvole za rekreativni ribolov ne predstavlja vrstu privredne usluge koje korisnik ribarskog područja pruža rekreativno ribolovcu, već predstavlja javno ovlašćenje za korisnika ribarskog područja, a u ime države, koja je vlasnik tog područja, omogući, odnosno dozvoli pojedincima rekreativni ribolov, jer izdavanje dozvole za rekreativni ribolov ne predstavlja privrednu delatnost, već prenošenje javnog ovlašćenja na osnovu zakona kojim su uređeni uslovi i postupak za sprovođenje javnog ovlašćenja.

Reči „drugo pravno lice“, koje imamo, treba izostaviti zato što „drugo pravno lice“ podrazumeva mogućnost da udruženje sportskih ribolovaca ili grupe građana dobije ribarsko područje na upravljanje, a za osnivanje ovakvog pravnog lica potrebna su dva fizička lica, jedan pečat i registracija u APR, koja svojom ozbiljnošću i kapitalom ne može nadoknaditi eventualnu štetu nanetu ribljem fondu, a i kazne zaprećene zakonom se ne odnose na ovu vrstu pravnih subjekata.

Prema tome, da ne čitam kako je formulisano, imate u amandmanu, suština je da budemo oprezni. Ako je Ustavni sud doneo to rešenje, onda treba obratiti pažnju, jer ako korisnik podnese tužbu Ustavnom sudu, tvrdim vam da će on to dobiti. Nije dobro da odmah u startu, kod člana 2, ovim zakonom dođemo u koliziju sa Ustavom ove zemlje. Zato je trebalo obratiti pažnju na to, jer to je najvažniji deo nečega što je ovde trebalo da se napiše.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milan Novaković.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik dr Branislav Blažić.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 5. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, uvaženi ribolovci, član 5. govori o ustupanju ribarskih područja na korišćenje i on kaže „da ribarsko područje ili deo ribarskog područja, u daljem tekstu: ribarsko područje, ustupa na korišćenje ministar. Ribarsko područje koje se nalazi na teritoriji AP ustupa na korišćenje nadležni pokrajinski organ“. Dalje, kaže: „ribarsko područje ustupa se na korišćenje javnim konkursom na 10 godina, ribarsko područje ustupljeno na korišćenje korisnik ne može ustupati drugim subjektima, tj. ne može ga davati u zakup“.

Predložio sam da se reč „ministar“ zamenjuje rečima „načelnik upravnog okruga“ i da se drugi stav koji kaže „da ribarsko područje koje se nalazi na teritoriji AP ustupa na korišćenje nadležni pokrajinski organ“ – briše. Iz kog razloga?

Mišljenja sam da možemo, naročito kada je zakon o kome sada pričamo, da uđemo u poglavlje 22. koje nas čeka u daljem periodu kako pristupamo EU, koje govori o decentralizaciji, da je potrebno da, barem kada je gazdovanje ribolovnim vodama i ribolovnim resursima, uradimo maksimalnu decentralizaciju i da ta ribarska područja daju načelnici okruga na čijoj teritoriji se ta ribarska područja nalaze.

Mislim da ćemo time prvo postići da oni, koji su zainteresovani za kvalitet održavanja i gazdovanja tim ribarskim područjima, budu uključeni i budu motivisani da sa više pažnje i odgovornosti nadziru rad zakupaca tih ribarskih područja, a sa druge strane, decentralizacijom ćemo postići da širi slojevi zainteresovanih sa tih teritorija mogu da odlučuju o sudbini. Mislim na ribolovce koji, videći po ovome što ste odbili sve amandmane kojima smo pokušali da, nekako sportski savez, ribolovni sportski savez vratimo u život i damo mu šansu da radi ono što radi već 65 godina. Vidim da ga ovim zakonom maksimalno dezavuišemo, da želimo, tj. da skupštinska većina želi da paralelnim ribolovnim organizacijama, koje osnivaju korisnici, hajde da pričamo, da se potpuno razumemo, radi ličnih interesa biti na kraju jače od onoga što je sportski savez ribolova u Srbiji.

Mislim da bi trebali da prihvatite, poštovane kolege, ovaj moj amandman, da se izuzme iz odluke Ministarstva ko će koristiti ribolovna područja, da to treba da se radi na nivou okruga, dok ne dođe do primene Poglavlja 22, tj. decentralizacije, a onda to preuzimaju ti budući regioni, a to će ova Skupština da usvoji, na predlog pravne struke.

Logično je da se, ako se izuzme iz odluke ministarstva podela ribolovnih područja, da se i na teritoriji AP Vojvodine primeni isti metod, tj. da tamo tamošnji načelnici okruga odlučuju o podeli tih ribolovnih područja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Bradiću.

Reč ima ministar, gospođa Snežana Bogosavljević Bošković.