Dame i gospodo narodni poslanici, zbog mene samog i Odbora, mada sam ja svoj amandman povukao jer je gospodin Miodrag Nikolić predložio bolji amandman, nije mi ni dalje jasno zašto se država stavlja na stanu poverilaca, bez obzira da li je to fizičko lice. To fizičko lice ne verujem da će biti običan sitan zemljoradnik.
Dakle, verujem da će biti omogućeno i fizičkim licima da budu poverioci, ali će najveći poverioci ipak biti oni kojima sam govorio, a govorio sam i o situacijama kada seljak nije isplaćen za poljoprivredne proizvode, a dug nije vratio, a to nije bila viša sila.
Viša sila ne može da bude dug „Farmakoma“ dobavljačima mleka prema zemljoradnicima. To nije viša sila. Nije viša sila kada Miodrag Kostić smanji cenu šećerne repe za 10%, iako je ugovorom bio vezan da ta cena bude 38 evra za tonu. Znači, to nije viša sila. To su okolnosti koje dovode jednog zemljoradnika do situacije da ne može da isplati svoj zajam, svoj dug i u takvoj situaciji država ne treba da se ponaša kao uterivač duga i da stane na stranu poverioca, tim pre što može da se desi da poverioc ostane dužan zemljoradniku, s jedne strane, a s druge strane da ga prijavi Ministarstvu, jer dug nije viša sila. Ako on duguje za isporučeno mleko, znači, to nije viša sila on duguje, ali s druge strane je dao zajam zemljoradniku i može se desiti da onaj ko je ostao dužan zemljoradniku ga prijavi ministarstvu i ministarstvo ga izbriše iz registra poljoprivrednih gazdinstava i time gubi pravo na subvencije.
Ne gubi samo on. Ja vidim intenciju da se što manje subvencije isplati. Subvencije i premije se ne isplaćuju samo zemljoradniku. One ne pomažu samo njemu, one pomažu i prerađivačkoj industriji da bude konkurentno u okruženju. Mi imamo osam do devet puta manje subvencije i podsticaje u poljoprivredi nego što to imaju evropske zemlje. Ukoliko im budemo uskraćivali sve više podsticaja i subvencije sve ćemo manje biti konkurentni na svom tržištu.
Mi imamo jednu plodnu njivu. Srbija je jedna plodna njiva koja je delimično nasleđena 2012. godine, potpuno zapuštena. Ta njiva je okrnjena, delimično prodata, zapušena u korove itd. Mi se moramo starati da podignemo primarnu poljoprivrednu proizvodnju i to što seljaci proizvedu da naši radnici prerade i da tako napravimo dodatnu vrednost koju treba da podelimo svi zajedno, da imamo dovoljno novca za sebe i svoje porodice. O tome treba da se staramo.
Dakle, ne treba da na ovakav način država kažnjava već ljude koji mogu biti kažnjeni time što njihovi poljoprivredni proizvodi nisu isplaćeni, a oni nisu zbog toga u situaciji da izmire dug. To nije viša sila. Na kraju se pojavi država koja, umesto da bude dobra vila ona, ih kažnjava i izbriše iz registra poljoprivrednih gazdinstava, prebaci u pasivne i na takav način im uskrati pravo da imaju premije i subvencije.
Uskraćivanjem, ako je to stočar, njemu ne preostaje ništa drugo ako izgubi premiju za mleko, ako izgubi podsticaje po grlu itd, već to za pajvan i na pijacu ili će doći Albanci natovariti to u kamion i ide pod nož. Na takav način gubi država. Ne znam zašto bi se u jednom obligacionom odnosu država ponašala u korist poverioca, a ne u korist dužnika?
Do sada je bila situacija da kada je seljak izvisio, kada mu neko ništa nije isplatio, država nije mrdnula malim prstom da mu se to isplati, a sada odjednom briga za poverioce.
Ja shvatam da je ovaj zakon korak napred, shvatam da se novac mora vratiti poveriocu, ali ukoliko u raznim situacijama on ne može to da uradi, zašto bi ga država, to već postoji sud i postoji način da on naplati onaj novac koji je pozajmio dužniku, dodatno kažnjavala brisanjem iz subvencija, iz podsticaja? Ti podsticaji mogu biti daleko veći nego što je njegov dug prema poveriocu. Iz tih razloga i mnogo drugih razloga šta ćemo sa drugim kreditima koji nisu vraćeni bankama i drugim poveriocima? Šta ćemo sa tim? Hoćemo li kažnjavati građane da nemaju regres za godišnji odmor? Hoćemo li im adrese proglašavati pasivne? Zašto samo oni koji budu uzimali kredit prema poljoprivrednoj proizvodnji da budu kažnjavani na ovakav način? Zašto to onda ne primenimo na sve građane?
Postoje mnogi razlozi da ministarstvo ovo prihvati. Ukoliko ne želi, ja sam spreman i na to, nije nikakav problem.
Dame i gospodo narodni poslanici, od vas očekujem da u skladu sa vašom savesti glasate ili ne glasate za ovaj amandman. Meni su stvari dovoljno jasne, ali ja neću dodatno mutiti vodu, niti ću ljuljati čamac, niti ću talasati. Dakle, verujem da argumenti koje je gospodin Nikolić iznosio podnošenjem svog amandmana i koji su na odboru prihvaćeni od svih članova odbora su oni argumenti koje ja ovde moram da branim.
Ja ne branim ovde sebe, ja branim zemljoradnike koji su mnogo puta već bili kažnjeni, koji rade u najsurovijim uslovima. Dakle, pre svega njih radi, gledalaca naših dragih i zbog ekonomskog napretka ove zemlje koji je vezan za poljoprivrednu i prerađivačku industriju ja želim da se ovaj amandman usvoji. Ako se ne usvoji, Bože moj, idemo dalje. Nije ovaj zakon sveto pismo, jednom će doći vreme da ga popravimo. Hvala.
