Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i zaista se radi o jednom važnom reformskom zakonu, možda najvažnijem posle Zakona o borbi protiv korupcije.
Sama situacija u ovoj oblasti o kojoj su govorili brojne kolege danas, činjenica da je Srbija na samom kraju liste po dužini čekanja na građevinsku dozvolu, zatim totalni pad građevinske industrije, zatim visoka korupcija koja je bila prisutna u primeni još uvek aktuelnog i važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, a kao posledica te visoke korupcije, činjenica da imamo nažalost oko milion i po nelegalno, odnosno bespravno izgrađenih objekata, itd, govori nam o tome da ako u ovoj oblasti nisu potrebne reforme, onda ne znam u kojoj oblasti su potrebne.
Zaista bih odustao od diskusije da se ne radi o ovako važnom zakonu i kao član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu, osećam potrebu da kažem nekoliko reči o, složićemo se, makar ogromna većina, veoma kvalitetnom zakonskom predlogu.
To smo danas čuli i od mnogih poslanika opozicije, da je Predlog zakona kvalitetan i čini mi se da je najveća primedba, makar većine opozicionih poslanika, bila zašto nemamo nov zakon nego imamo izmene i dopune Zakona.
Ja upravo podržavam ovaj princip za koji se opredelila gospođa Mihajlović, a to je princip da ne počinje sve od mene i da ne mora nužno da se donosi nov zakon da bi se marketinški postigli određeni politički efekti, odnosno poeni.
Upravo ovaj princip izmena i dopuna dovodi do toga da dobijamo zapravo nov zakon, jer u svim oblastima koje su kočile razvoj, kočile građevinsku industriju, kočile i usporavale procedure dobijanja građevinskih dozvola mi imamo izuzetno kvalitetne ponuđene nove zakonske norme, imamo kvalitetna rešenja i ovde se zapravo radi samo o političkoj volji da ovaj zakon bude do kraja i sproveden.
Većina diskusija je bila u tome da neće to moći za 28 dana i tako dalje, poučeni verovatno dosadašnjim iskustvom da smo donosili zakone i moram da kažem da Zakon iz 2003. godine nije bio loš, bio je dobar zakon, ali nažalost nije primenjivan u praksi i zato smo u ovoj oblasti tu gde jesmo.
Ono što posebno želim da pocrtam jeste da najvažnije izmene u Zakonu su uvođenje objedinjene procedure i to je ono što smo dugo čekali. Jeste to bilo dugo najavljivano i obećavano, ali konačno ovim zakonom imamo sada taj predlog i siguran sam, obzirom da ova Vlada ima tako značajnu i brojnu većinu u parlamentu Srbije, ima političku volju, da će konačno ovaj zakon biti zaista primenjen, jer su predviđene i kazne za one koji ne budu ispoštovali ove rokove.
Dakle, imamo značajno skraćenje vremena za dobijanje građevinske dozvole. Zatim, imamo uvođenje lokacijskih uslova koji nisu upravni akt, već su, tako da kažem, inženjerski stručni akt i to je zaista za svaku pohvalu.
Ono što takođe želim da apostrofiram i pohvalim kao dobro rešenje jeste to što je reformisana naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Dakle, to je jedan par ekselans bio parafiskalni namet, koji je bio sve više nego naknada za uređivanje građevinskog zemljišta.
Sada imamo doprinos koji je ograničen. Dakle, neće moći lokalne samouprave da se tu ponašaju kako hoće, neće moći da reketiraju svoje građane i investitore, već će se to kretati negde oko 10% cene kvadratnog metra stana u toj lokalnoj samoupravi o kojoj se radi.
Pohvalio bih i ukidanje Agencije za prostorno planiranje, jer u principu sam za ukidanje svih agencija i mislim da se tu radilo o preklapanju nadležnosti i da će ti ljudi sada u okviru Ministarstva raditi taj posao, ali da će tu biti dosta ušteda. U principu, zalažem se za ukidanje svih nepotrebnih agencija.
Kada je reč o konverziji, čuo sam da je tu neophodno da se ide sa posebnim zakonom. To je veoma važno i osetljivo pitanje i mislim da je za ovu fazu važno da će moći da grade svi oni koji imaju pravo korišćenja, osim onih slučajeva tamo koji su pobrojani, o kojima je gospođa Mihajlović malopre govorila, kada je odgovarala na pitanje poslanika.
Takođe je važno što su mnogi podzakonski akti, a to smo čuli danas i na Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu, već u izradi ili pri kraju izrade i da ćemo do 15. februara 2015. godine imati sve podzakonske akte koji su neophodni za implementaciju zakona.
Upravo kada govorimo o implementaciji zakona, želim da apelujem i tražim od Ministarstva da se zaista uvede red u ovu oblast i da se dogovorim kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, koja deluje u sandžačkim opštinama, ne mogu da govorim o drugim opštinama, ali tamo znam situaciju i znam da je bilo mnogo pljačke građana i reketiranje građana prilikom izdavanja građevinskih dozvola, tako da se mora stati tome u kraj, mora se pojačati inspekcija. Čuli smo da ima samo sedam građevinskih republičkih inspektora. Mora se formirati ozbiljna inspekcija, koja će kontrolisati ove ljude u državnim organima koji rade na izdavanju određenih akata i određenih dozvola i da će konačno ljudi onda biti motivisani da rade u skladu sa zakonom i da ćemo na taj način najbolje stati u kraj divljoj gradnji.
Kada već govorimo o nelegalno izgrađenim objektima, ne bih se složio sa diskusijom jednog poslanika u današnjoj popodnevnoj raspravi, koji traži da investitori tih objekata moraju da plate sve, jer ako smo bili kao država u prilici da društvene stanove, za koje smo svi izdvajali sredstva, dozvolimo da se otkupe za po stotinak, dvesta tada još maraka ili evra, onda moramo naći tu jednu optimalnu meru i omogućiti da država, ako treba, i po službenoj dužnosti uknjiži i legalizuje sve objekte za neke normalne iznose, jer moramo imati u vidu stanje naših građana, da je zaista velika besparica i da jedan ogroman deo našeg građanstva jedva sastavlja kraj s krajem i da ne bi ni bilo te divlje gradnje da su oni imali novca da izgrade za sebe svoje porodične i stambene objekte. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, državni sekretari, koleginice i kolege, mislim  da je danas iscrpljujući dan, ali mislim da dobro izdržavaju i ministarka i državni sekretari. Mislio sam da mnogo više govorim, ali skratiću. Mislim da neke stvari koje nisu dovoljno apostrofirane jednostavno iznesem i da se obrati pažnja na njih.
Prvo ću početi sa jednim pitanjem na koje ne morate da mi date odgovor. Ovih 28 dana izdavanje građevinske dozvole je jednostavno jako kratak rok. Ne znam da li vas je rukovodio februar mesec ili zaista treba 28 dana? Stalno pričamo o 28 dana, mislim da je ušlo to dovoljno u uši, ali jednostavno treba doći do tih 28 dana i treba sve to izneti.
Hoću na tri stvari da se obrati posebna pažnja. Pod broj jedan, protivpožarna zaštita. Do sada je protivpožarna zaštita nastupala tri puta – jednom prethodno, jednom kada se završi projekat i jednom u okviru tehničkog pregleda. Ako dejstvuje ovaj član 134. izmena i dopuna ovog zakona i Zakona o protivpožarnoj zaštiti, mislim da je to u redu, a ako ne, onda ćemo da imamo problem, a trebalo bi da dejstvuje član 134. predloženog zakona.
Drugo, ovde se vrlo često pominju lokalne samouprave i mislim da ima dosta paušalnih ocena o snazi i mogućnosti lokalnih samouprava da primene ovaj zakon. Tvrdim da će dobar deo lokalnih samouprava donošenjem podzakonskih akata ovo primeniti bez velike obuke i pripreme. Tvrdim da ih ima čak i malih i srednjih i velikih, pogotovo one koje su uradile planska dokumenta, o kojima se manje govori danas ovde, više se govori o onoj izgradnji i realizaciji, ali sve to prethodi planska dokumentacija. Tvrdim da je to tako.
Svaka lokalna samouprava treba da vidi svoj interes u svemu ovome, a to je ako dobro rade, ako ima planska dokumenta, ako može brzo da izda građevinsku dozvolu, onda će ona pre da dobije investitora, imaće bolji razvoj i to je jednostavna formula.
Nešto je danas isto neoprezno izgovoreno u prepodnevnom delu ove sednice, a rečeno je – revizija državnog premera. To je previše krupna reč, prelako izgovorena, a preteška za realizaciju. Mislim da je to neozbiljno i ja vas molim da to jednostavno ne uzimate kao ozbiljnu stvar, bar u ovom momentu.
Ono što danas gotovo da nije rečeno ništa o tome i ne zameram nikom, ali moja je obaveza da kažem da u okviru prostornog planiranja i izgradnje, jednostavno geodetska delatnost se prostire kroz ceo postupak od početka do kraja. Znači, neka je početak matični broj, a to je u geodetskoj delatnosti broj parcele i katastarska opština, odmah je definisano sa time, kroz ceo postupak i završni deo, to je upis pravo na nepokretnostima, odnosno na objektima i na zemljištu.
Geodetska delatnost jednostavno ima veliku odgovornost za sprovođenje ovog zakona. Nadam se da će naći i načina i mogućnosti da jednostavno ovo sprovede u delo, a pogotovu što će određene kreditne linije dejstvovati u okviru Republičkog geodetskog zavoda i nadam se da će taj novac biti iskorišćen na pravi način da država kroz rad Republičkog geodetskog zavoda dobije onu brzinu i efikasnost i ukupan razvoj, tako da očekujem da to uradi rukovodstvo Republičkog geodetskog zavoda uz vašu pomoć i da jednostavno ovo sprovede po dubini, po isturenim jedinicama Republičkog geodetskog zavoda, popularno nazvani katastari, jer to je kičma Republičkog geodetskog zavoda. Ako to bude sprovedeno po dubini i na nivou lokalne samouprave, gde dejstvuju i lokalne samouprave i katastri po jednom prostoru i za iste građane, onda će to sigurno biti dobro.
Dalje, što je ovde, mislim koleginica Bošnjak, ako sam ja to dobro zapamtio, mislim da je ona obratila pažnju na jednu bitnu stvar i suštinski se menja ovim zakonom, a to je, ja bih rekao da je to hrabra podela odgovornosti, a to je ona formalna i suštinska odgovornost. Formalnu sprovode državna institucija i javna preduzeća, dok suštinsku praktično premeštamo na nivo projektanata, nadzora, tehničkog prijema itd, tako da je po meni to jako dobra stvar i mislim da se prvi put ta vrsta podele nudi u zakonskoj formi. Nadam se da će tako biti i usvojeno.
Na kraju, to sam dužan da kažem, mene su konsultovali pojedine projektantske kuće, pojedine izvođačke kuće, ono što su mene konsultovali i zamolili me da kažem na današnjoj sednici, a to je da je zakon dobar, da oni vide kroz ovaj zakon i svoj interes, što je jako dobro, ali jedan pošten interes i da podržavaju u najvećoj meri donošenje ovakvog zakona. U njihovo ime i u moje ime - hvala i nadam se da ćemo u danu za glasanje doneti ovo kako treba. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama ja danas zakon i izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji svakako jeste reformski zakon u skladu sa svim onim reformskim zakonima koje je Vlada od dana formiranja, a to je 27. april ove godine, obećala i za koje je rekla da će biti doneti.
Naravno, ovaj zakon sem što je reformski, on je vrlo značajan sa pravnog aspekta, zato što je on krovni zakon u pravnom smislu i štiti pravnu sigurnost svih učesnika u procesu planiranja i izgradnje. On je isto tako značajan sa ekonomskog stanovišta zato što jednu dosta posrnulu, a vrlo značajnu granu industrije, a to je građevinska industrija, stvara pretpostavku za jačanje građevinske industrije, koja i te kako može da bude značajan zamajac i pokretač ekonomskog razvoja naše zemlje. On je isto tako ne manje značajan i sa antikoruptivnog stanovišta. Znači, ovaj zakon je antikoruptivan zakon.
Ono što posebno želim da istaknem, to je transparentnost u donošenju ovog zakona. U tom smislu, pohvalila bih Vladu, pre svega nadležno ministarstvo. Ta transparentnost i ta javnost prisutna je od jula meseca ove godine, a to u stvari jeste i te kako dobar pokazatelj kvaliteta ovog zakona. Odlazak pogotovo svim administrativnim centrima u Srbiji, držanje okruglih stolova, uključivanje stručne javnosti, uključivanje inženjerske komore, uključivanje privredne komore, uključivanje drugih ministarstava, svakako da je značajno doprinelo unapređenju kvaliteta samog zakona. To je nešto što posebno želim da pohvalim.
Naravno, želim da pohvalim i analizu ovog zakona i upoređivanje sa uporedno-pravnim rešenjima u drugim zemljama, pre svega Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i naravno, težnja da se i u ovom zakonu približavamo evropskim standardima, odnosno standardima EU, na čijem putu i jesmo.
Ono na šta ću staviti akcenat, to je naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja ovim predlogom Zakona o planiranju i izgradnji nema taj naziv, već se naziva doprinos za građevinsko zemljište.
Zašto želim da stavim akcenat na ovaj segment zakona? Pre svega, zato što je NALED, koji je u istraživanju utvrdio da naknada za uređivanje građevinskog zemljišta predstavlja svojevrsan parafiskalni namet, pre svega za privredne subjekte. Ovim zakonskim odredbama pokušava se da se izmeni najpre u terminološkom smislu, nije više naknada, nego je doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Postavljen je maksimalni iznos koji lokalne samouprave mogu da koriste, a to je 10 do 15% od cene kvadratnog metra građevinskog objekta u toj lokalnoj samoupravi u momentu gradnje i naravno dati odnos između najmanjeg i najvišeg iznosa, a taj odnos je umesto ranijih 1:40 danas Predlogom zakona 1:6.
U skladu sa ovim, hoću da navedem i konkretan primer, a to je primer koji se tiče Beograda, koliko ovaj zakon unapređuje, odnosno snižava ovaj doprinos. Cena naknada za uređenje građevinskog zemljišta za jedan metar kvadratnog prostora po ranijem zakonu iznosio je 47.000 dinara, a po ovom zakonu koji se predlaže, ta cena po kvadratnom metru u Beogradu, gde je inače i najveća cena kvadratnog metra, biće 25.000 dinara, što je za 48% sniženje.
Naravno, ovim Predlogom zakona ta naknada se neće plaćati za infrastrukturne objekte, za etažne objekte, za skladišne objekte, što će i te kako unaprediti proizvodnju, kao i mogućnost zapošljavanja i novih radnih mesta.
Ono što takođe želim da naglasim, to je ta objedinjena procedura, ali sa jednog sasvim drugog stanovišta, odnosno stanovišta koje ova Vlada zagovara od svog formiranja, a to je stanovište odgovornosti svih u sistemu koji rade za interese građana i za interese investitora.
Šalterski radnici, krajnje je vreme da moramo svi da shvatimo, da svi zaposleni u javnim ustanovama treba da rade u interesu građana, u interesu skraćenja tih rokova i da u stvari javne službe postoje kako bi građanima na najbolji način izašli u susret i poboljšali kvalitet usluga.
Sve ovo što sam iznela svakako jesu razlozi zbog kojih će SNS u Danu za glasanje podržati zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, poštovana ministarko Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovaj zakon o planiranju i izgradnji ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je podneo nama, narodnim poslanicima, u ovoj Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije prilikom izbora Vlade Republike Srbije, 27. aprila, gospodnje 2014. godine.
Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite u jednoj rečenici da vas podsetim, ovaj ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića je najobimniji, najkonkretniji, najprecizniji, najtemeljitiji od svih 73 ekspozea u novijoj istoriji Srbije koji su podneli prethodna 72 predsednika vlada Republike Srbije u Narodnoj skupštini od 1805. godine, tj. od vremena Prote Mateje Nenadovića do danas.
Na strani 18. ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, pored ostalog stoji – da će Vlada Republike Srbije do kraja jula ove godine doneti set reformskih zakona. Molim vas, ovde moram da zastanem. Tačno je što je opozicija kritikovala da u ekspozeu stoji do 17. jula, ali nije tačno ono što su tvrdili, zlonamerno, jer je predsednik Vlade u ovoj Narodnoj skupštini, posle katastrofalnih poplava koje su zadesile naše građane, rekao da će svi reformski zakoni biti doneti do kraja ove godine i, kao što ćemo videti, to će biti ispunjeno.
Među tim zakonima je i Zakon o planiranju i izgradnji, koji će, pored ostalog, imati za cilj: „Smanjenje broja investicija koje su uključene u proces izdavanja dozvola, da se izjasne i otvaranje ostalih uskih grla i uređenje kancelarije za brze odgovore, što će saseći birokratiju i korupciju koja karakteriše građanski sektor. Cilj nam je da skratimo vreme izdavanja građevinskih dozvola sa 170 dana na 60, što bi bilo ispod proseka evropskih zemalja.“
Evo ga, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o planiranju i izgradnji. Stigao je na vreme, dakle, do kraja godine na klupe narodnih poslanika koji je sve ovo citirano iz ekspozea predsednika Vlade uzeo u obzir, s tim što će građevinske dozvole biti izvedene još brže, ne za 60 dana, kao što je stajalo, nego za 28. Tako to radi Vlada Republike Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, tako to radi SNS po sistemu – napisano – obećano – izvršeno.
Cilj modernizacije Srbije je, pored ostalog, jačanje njene ekonomije. Zato je način primene i sadržaj propisa iz oblasti planiranja i izgradnje bivše vlade bivšeg režima predstavljao prepreku bržem ekonomskom razvoju Republike Srbije. Svesna toga, ova Vlada Republike Srbije gospodina Vučića pripremila je ovaj Predlog zakona o planiranju i izgradnji, u čijoj su izradi teksta analizirana i korišćena uporedna pravna rešenja i iskustva, kako zemalja u okruženju, tako i druga međunarodna iskustva.
Zato je, poštovani građani, dobro što je osnovni cilj ovog zakona poboljšanje uslova gradnje u Republici Srbiji, i to u prvom redu objedinjavanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola. Nije dobro što je bivši režim stvorio takve uslove da je procedura izdavanja građevinskih dozvola ocenjena kao jedna od najlošijih na svetu. Srbija je rangirana po pribavljanju građevinskih dozvola na 186. mestu od ukupno 189, jer je izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji prosečno trajalo 260 dana.
Dobro je što će ovim zakonom aktuelne Vlade Republike Srbije biti ozakonjeno čekanje na izdavanje građevinskih dozvola na samo 28 dana. Ponavljam građanima Srbije – na samo 28 dana, a ne kao prethodna Vlada i bivši režim, na 269.
Na kraju, dozvolite da kažem nekoliko rečenica šta je dobro. Poštovani građani Srbije, za vas je dobro što će primena ovog zakona doprineti smanjenju troškova procedura. Dobro je što će primena ovog zakona doprineti smanjenju vremena potrebnog za dobijanje dozvole, kao što sam rekao, 28 dana. Treće, odlično je što će primena ovog zakona doprineti efikasnijem radu državnih organa. Četvrto, dobro je što će primena ovog zakona doprineti smanjenju cene izgrađenih objekata. Peto, odlično je što će primena ovog zakona pridoneti sasecanju korupcije u građevinarstvu i razaranju birokratije koja nam razara državu i narod. Šesto, dobro je što će primena ovog zakona pridoneti usklađivanju naših propisa iz planiranja i izgradnje sa propisima EU, međunarodnim standardima i međunarodnom praksom. Sedmo, odlično je što će primena ovog zakona pridoneti povećanju zaposlenosti. Osmo, dobro je što će primena ovog zakona doprineti privlačenju domaćih i stranih investitora. Deveto, odlično je što će primena ovog zakona pridoneti podsticanju gradnje. I deseto, dobro je što će primena ovog zakona pridoneti obezbeđivanju pravnog okvira i preciziranje propisane procedure izdavanja dozvola. Dozvolite mi da kažem, na kraju, mogao sam nabrajati do 300 stvari ovako – dobro je, ali zbog vremena, zaista ne želim.
Sve u svemu, građani Republike Srbije dobili su jedan veoma dobar zakon o planiranju i izgradnji, koji će doprineti modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije koju potpomaže i predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić.
Zato vas pozivam, dame i gospodo narodni poslanici, posebno vas, narodne poslanike iz opozicije, pošto vas zaista nema ovde, a žao mi je, da glasate i podržite ovaj zakon, jer ćete bar na taj način sudelovati bar malo u modernizaciji Srbije, a ona će vam se, siguran sam, obilato odužiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Mladenović.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kolege narodni poslanici i poslanice, barem mi koje smo ostale, zakon o kojem danas diskutujemo je jedan sistemski zakon, a predviđene izmene i dopune imaju za cilj da maksimalno osnaže našu građevinsku industriju, i to u celini, tako što će postupak za dobijanje građevinske dozvole učiniti jasnom, jednostavnom i tako što će sve biti transparentno.
Takođe, predviđene izmene i dopune imaju za cilj da iskorene korupciju koja je i te kako prisutna, nažalost, u ovoj oblast i na taj način stvori jedan pravni okvir, koji je, ono što je najbitnije, rekla bih, pouzdan, siguran i predvidiv, jer su to jedini uslovi pod kojim će investitori hteti da grade, da se ohrabre da grade zato što u suprotnom niko neće da ulaže svoj novac ukoliko nije apsolutno siguran da su njegova zakonska prava maksimalno zaštićena.
Svega nekoliko rečenica o postojećem stanju u ovoj oblasti, koje je takvo da su izmene i dopune bile potrebne. Postoji mnogo nejasnoća, mnogo nedorečenosti, neke stvari mogu da se tumače na različite načine, a čim nešto može da se tumači na različite načine, onda je to jako dobro tlo za razvoj korupcije.
Postavlja se pitanje kome odgovara da procedura bude tako duga, tako nejasna? Bojim se da se odgovor na to pitanje sam po sebi nameće, a to je korupcija u onom najružnijem obliku, da bi svi u nizu koji je do sada postojao bili na neki način zadovoljeni. Na žalost trpela je naša građevinska industrija, trpeli su građani.
Ono što je problem jeste što je jedna takva situacija trajala previše dugo, a kao posledica jednog takvog poslovanja imamo katastar na kome bi retko ko mogao da nam pozavidi, imamo pad građevinske industrije, a proces izdavanja građevinske dozvole u Republici Srbiji ocenjen je kao jedan od najlošijih na svetu. Po studiji koju je organizovala Svetska banka Republika Srbija zauzima 186 mesto od ukupno 189 država. Jedan prosečan vremenski period koji je potreban da se u državi Republici Srbiji dobije dozvola, po toj istoj studiji je neverovatnih 269 dana. Radi se o jednom nedopustivom vremenskom periodu, a ove nove izmene i dopune zakona predviđaju da se taj vremenski period skraćuje, da se eliminiše veliki broj administrativnih koraka, više od polovine i da se broj dana za koje je potrebno da se dobila dozvola smanjuje na 28 dana, što je sjajan uspeh i sjajan rezultat u odnosu na prethodnu cifru.
Takođe predviđene izmene i dopune donose i to je jako bitno jeste da uvodi jednošalterski sistem, odnosno objedinjena procedura što je veoma bitno zato što pokriva sve proceduralne korake. Od sada će se sve završavati apsolutno na jednom mestu, da ne govorim o tome koliko to olakšava i ubrzava celokupnu proceduru.
Kada je objedinjena procedura u pitanju, naglasiću da se uvodi registar objedinjenih procedura gde se nalaze svi podaci o svakom procesu u Republici Srbiji i to od dana kada je podnet zahtev za građevinsku dozvolu, sve do dana kada se dobija upotrebna dozvola. Dakle, apsolutno svi akti koji su izdati, koji su predati se nalaze u elektronskoj formi, sve može da se proveri, sve je javno i svi ti podaci se nalaze objedinjeni iz registara na nivou cele Republike Srbije, objedinjeni su u centralnoj evidenciji. Sve to je zbog toga da bi to bilo maksimalno transparentno za šta mislim da je nešto najbolje u ovom zakonu, kako bi sve moglo da se proveri da li se sve radi u skladu sa zakonom, da li je ispoštovana svaka procedura, da li su ispoštovani rokovi i slično.
Ono što mislimo da je jako dobro jeste da građevinska inspekcija dobija veća ovlašćenja, da se sada insistira na njihovom terenskom radu. Takođe, jako je precizno definisana kaznena politika i uopšte smatram da su sve izmene i dopune jako kvalitetno odrađene, smatram da će zaista stvoriti jednu pozitivnu atmosferu, jednu pozitivnu klimu u smislu jedne predvidivosti što je jako bitno kako bi se investitori ohrabrili da grade, da rade i kako bi na taj način bila otvorena nova radna mesta, što jeste strateški cilj ove Vlade. Zato će SNS u danu za glasanje podržati ove predloge izmena i dopuna. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović.