Zahvaljujem.
Pozdravio bih prvo obrazloženje koje smo dobili uz predlog da se usvoji ovaj amandman, svakako u onom delu koji smatram veoma važnim, da se poštuje predlog imenovanja određenog broja članova od strane ministarstva, upravo sa ciljem da se doprinese u stručnom smislu.
Posmatrajući ovaj predlog u tom kontekstu, predlažem da se ipak zadrži predlog u kom će jedna trećina članova biti imenovana na način kako je predložio predlagač zakona - ukoliko je jedno lice imenovano na određeni način, značajna stručna pomoć, kao što smo bili u prilici da čujemo sada, utoliko će značajnija stručna pomoć biti obezbeđena ukoliko ih bude više.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije podneo je amandman na član 34.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, poštovani gosti, član 36. se kompletan briše i to je predlog koji smo ovim amandmanom uputili, iz prostog razloga što je ovaj član u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Da li je ovo lice zaposleno u gradskoj upravi ili nije, a radi se o glavnom gradskom urbanisti, to je ostalo nejasno čak i ovim predlogom zakona. Šta se dešava, na primer, sa beogradskim gradskim arhitektom, funkcijom propisanom po Zakonu o lokalnoj samoupravi? To je otvoreno pitanje. Ako su oba zakona suprotna jedan drugom, onda će to stvoriti jedan problem koji nećemo moći da rešimo tako lako. Ili da onda gradskog beogradskog arhitektu ne opterećujemo da samo menja naziv ili da menja način na koji će se predstavljati u nekom narednom periodu?
Ali, u svakom slučaju, mislimo da je ovo stvar koja će u velikoj meri zakomplikovati dodatno sprovođenje zakona i neke stvari će ostati potpuno nejasne. Na primer, kada je u pitanju grad Beograd, koji po zakonu ima gradskog arhitektu, ovde se po ovom zakonu to, na neki način, ukida i stavlja se glavni gradski urbanista. Da li će postojati i jedan i drugi? Da li će se samo promeniti vizit karta, pa će se onda gradski arhitekta beogradski, za koga verujem da niko i ne zna ko je, predstavljati kao glavni gradski urbanista? To je stvar koju želimo da mi ovom prilikom postavimo, ukoliko se ovaj amandman ne usvoji. Ukoliko se usvoji amandman, on će sasvim sigurno mnogo detaljnije i bolje regulisati ovu oblast. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Ja se izvinjavam, član 36. Radi se o amandmanu na član 36.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, ja sam upravo hteo da napravim tu jednu korekciju, jer smo mi podneli amandman na član 36, a ne na član 38, kao što je ovde rečeno.
Dve bih stvari ovde tim povodom hteo da kažem, uz, naravno, jedno bravo za prihvatanje našeg amandmana, koji je vrlo dobro i obrazložen.
Najpre, ovaj član se tiče glavnog urbaniste i mi smatramo da je veoma dobro što se sada i Predlogom zakona, nakon što je usvojen naš amandman, ostavila mogućnost da osim gradova i grada Beograda i druge lokalne samouprave odrede i postave svog glavnog urbanistu. Mi smatramo da je to zaista u redu. Ovde bi to trebalo da bude opšteprihvaćeno, da niko nema nikakvu dilemu.
Druga moja napomena – uprkos tome što imamo veliki broj, naročito u odnosu na slične situacije povodom rasprava o drugim predlozima zakona, prihvaćenih amandmana Nove stranke i dalje nam, poštovana gospođo Mihajlović, ostaje isto zapažanje sa naše načelne rasprave, a to je da mi možemo danas, evo i na ovaj način, na primer, popravkom člana 36. da popravimo ovaj predlog zakona, ali, popravljamo nešto što je generalno loše.
Još jednom vam kažem da bi bilo veoma dobro i sami da se uključite u javnu raspravu, onog momenta kada Nova stranka do kraja marta predloži potpuno novi zakon o planiranju i izgradnji. Mi ćemo, naravno, primenjivati isti ovaj pristup koji vi primenjujete u odnosu na naše amandmane, bićemo vrlo konstruktivni i opredeljeni za dijalog, a nadam se da ćete i vi aktivno učestvovati, sa svojom ekipom, kako bismo već od sredine naredne godine po redovnom postupku, po redovnoj proceduri, mogli ovde da raspravljamo, a nakon toga i da usvojimo jedan apsolutno i veoma dobar novi zakon o planiranju i izgradnji. Hvala vam mnogo.

 Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Gospodine predsedavajući, ja sam tražio reč po članu 37, a ne po članu 36. Zahvaljujem.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 37. amandman je podnela narodni poslanik Milena Ćorilić.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane kolege, u članu 37. na neki način je sadržan onaj osnovni koncept ili ona osnovna zamerka koju smo iznosili prilikom načelne rasprave na primenu ovog zakona, odnosno na Predlog ovog zakona.
Jedna od suštinskih stvari na koju smo ukazivali jeste nedostatak planske dokumentacije, mada smo od gospođe Mihajlović, na neki način, bili kritikovani da nismo pročitali zakone, da nismo u toku sa primenom zakona, da nismo u toku sa izradom planske dokumentacije.
U mom obraćanju sam, gospođo Mihajlović, tvrdio da je Ministarstvo odustalo, na neki način, od izrade planske dokumentacije i nisam pominjao prostorni plan, nego sam pominjao plansku dokumentaciju, kao kategoriju.
Naime, po našim informacijama, ogroman broj lokalnih uprava u ove dve godine, od kada je uveden koncept prekomponovanja vlasti u Srbiji, je potpuno zakočio procedure oko izdavanja građevinskih dozvola i u uporednoj analizi kakvo je stanje bilo pre 2012. godine, po primeni Zakona o prostornom planiranju iz 2009. godine, i kakvo je nastupilo posle 2012. godine, vi ćete videti da nije samo Ministarstvo odgovorno za to što se ne izdaju dozvole u ovom periodu, nego lokalne uprave koje ne znaju svoja ovlašćenja, svoje nadležnosti i nisu završili poslove oko planske dokumentacije.
Kada smo predložili da se rad komisija po članu 37. stav 7. tretira kao rad bez nadoknade, imali smo u vidu sledeće. Ako lokalne samouprave ispoštuju zakon, u ovom slučaju mnoge lokalne samouprave nisu ispoštovale zakona iz 2009. godine i tražili smo u našim predlozima da im se dostavi rok od 18 meseci da završe plansku dokumentaciju po ovom zakonu. Ako bi lokalne uprave ispoštovale svoje obaveze i usvojile planske dokumente, onda se postavlja pitanje rada komisije.
Onda je opravdana ideja da komisije za planove budu savetodavno karaktera, ali se postavlja pitanje zbog čega će lokalne uprave da plaćaju devet članova komisija koje dolaze sa strane, koje imaju troškove, puta, prevoza, dnevnica itd.
Veliki broj lokalnih uprava izdvaja mesečne nadoknade za rad tih komisija. Naša konstatacija je, ako je planska dokumentacija urađena u skladu sa zakonom, onda se dovodi u pitanje mesečno ili ne znam kako sastavljanje tih komisija i tu smatramo da treba da se kroz ulogu glavnog urbaniste definiše uloga gradske službe za urbanizam i da se ukine ovakav način rada komisija.
Takođe postavljamo pitanje koje smo otvorili i u načelnoj raspravi, podržavamo ideju da gradski urbanista ima dodatna ovlašćenja, da bude biran od skupštine, da ima ingerencije i odgovornost i da uredi ove oblasti, ali se postavlja pitanje da li je njegova uloga kao predsednika komisije za planove po zakonu, odnosno da li se kosi sa Zakonom o sukobu interesa?
Pre nego što opštine donesu izmene statuta i izvrše sistematizaciju i prijem novih ljudi, mislim da treba dati odgovor od Agencije za borbu protiv korupcije da li je ovo sukob interesa. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak.