Želim da kažem da je uvek dobro naravno urediti sistem više nego što je to bilo do sada, ali bih postavio pitanje i otvorio to pitanje – da li će efekti ovog zakona biti potpuni ili će izostati?
Mislim da je važno i neke od koleginica i kolega su ovde govorili o posebno novim elektronskim servisima i načinom da se unaprede platne usluge Zakonom o platnim uslugama i vrlo je bitno naravno omogućiti efikasno plaćanje, podići efikasnost naših finansijskih institucija, ali je vrlo važno i pripremiti ambijent, ekonomski i finansijski ambijent u Srbiji, koji može da iskoristi sve te mogućnosti koje ovim zakonom možemo da pružimo našoj privredi.
U uslovima o kojima evo sada govorimo, o mogućnosti efikasnog plaćanja, uglavnom će taj benefit biti usmeren ka kupovini verovatno kroz najveće svetske provajdere, mislim da je važno razmišljati na koji način ovim servisima učiniti i proširiti tržište Srbije za našu privredu i našu proizvodnju u uslovima, zbog toga razmišljam na taj način, kada naš DBP pada za procenjenih 2,4 do kraja godine, kada su najave medija da naravno imamo i pad industrijske proizvodnje, pad u poljoprivrednoj proizvodnji, mislim da je važno razmišljati na koji način ćemo podići i finansijsku snagu naše države da bismo iskoristili tu mogućnost plaćanja ili naplata od spolja i izvoziti naše proizvode na efikasan način.
Neki od kolega su pomenuli neke od infrastrukturnih sistema u Srbiji, kao što je Pošta Srbije, uz mogućnost da razvija svoje logističke servise. Dakle, nije dovoljno samo iskoristiti platne usluge, potrebno je učiniti snažnom finansijsku infrastrukturu, potrebno je učiniti snažnom i logističku infrastrukturu, marketinšku, način da se plasiraju ti proizvodi, to je samo jedan od segmenata da bismo iskoristili taj potencijal, a mislim da je ključni potencijal efikasna Vlada Srbije koja će na mnogo efikasniji način voditi finansijski sistem naše države.
Očigledno je da to nije bilo uspešno ovih godina, za dve i po godine veliko zaduženje, evo pad BDP, a i ogroman deficit koji je valorizovan u ovoj Skupštini kroz usvajanje rebalansa budžeta.
Mislim da je to ono suštinsko, kada govorimo o novom Zakonu o platnim uslugama. Mislim da je važno reći da je on pre svega potreban da zadovolji potrebe i fizičkih i pravnih lica u našoj državi. Mi u ovom trenutku imamo pad plata, imamo smanjenje penzija, imamo opštu nelikvidnost, porast nesigurnih plasmana na oko 30% u finansijskom sektoru i očigledno je da je taj nivo para sve manji. Očigledno da likvidnost ukupno u državi pada i tu postavljamo jedno važno i logično pitanje, možemo mi da se dogovorimo oko različitih nivoa finansijskih usluga, mogu da budu najmodernije na svetu, ali šta ćemo uraditi ako nema para za korišćenje tih finansijskih usluga.
Zakon o osiguranju. Pošto smo pomenuli finansijske institucije, pre svega tu mislimo na banke, mislim da možemo da se složimo, a i ovde je bilo govora o načinu na koji može da se interveniše da bi se smanjile kamatne stope u Republici Srbiji, pa je bilo vašeg odgovora da ne treba to raditi administrativnim putem, ali mislim da je ovde propuštena jedna važna prilika, a imamo šanse da je iskoristimo ukoliko usvojite naš amandman, a to je da omogućimo i osiguravajućim društvima u Zakonu o osiguranju plasman tehničkih rezervi i direktan plasman tih sredstava i prema građanima i prema privredi.
Pozivali smo se na evropske direktive i na mogućnost da se tako nešto uradi. Da, ovaj Zakon o osiguranjima jeste u skladu sa evropskom praksom i evropskim direktivama, ali ova naša nespremnost pokazuje da zaista živimo u jednom bankocentričnom finansijskom sistemu, gde banke imaju prava na svoje finansijske plasmane, to je osnovna njihova delatnost, ali i plasmane proizvoda osiguranja. Zbog čega ne bismo kao i u evropskim zemljama otvorili i tu mogućnost da i osiguravajuća društva mogu da imaju te plasmane? Iz najvažnijeg razloga, a to su građani Srbije, to je privreda Srbije, pošto govorimo o ekonomiji koja treba da iskoristi i ove dobre prakse i ova dobra rešenja iz pomenutog Zakona o platnim uslugama, a to je da snizimo kamatne stope i da učinimo našu privredu mnogo efikasnijom i mnogo motivisanijom za investiranje.
Evo primera. Svi dobro znamo da je pasivna kamatna stopa na nivou od 2%. Šta se dešava? Te tehničke rezerve osiguravajuća društva uglavnom plasiraju u poslovne banke upravo sa tom pasivnom kamatnom stopom, gde je aktivna kamatna stopa na nivou od 6 do 7%, gde banke rade za tu zaradu i prodaju taj tuđi novac da li građana Srbije ili osiguravajućih društava za tu kamatnu stopu.
Dakle, ukoliko bismo omogućili osiguravajućim društvima tu mogućnost plasmana na ovakav način, siguran sam da bismo pojačali finansijsko tržište i da bismo radili na smanjenju kamatnih stopa u stimulacije ekonomije Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima guverner Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Vreme je da odmah kažem da se zahvaljujem što procenjujete ispravno da uvođenje novih servisa i primena Zakona o platnim uslugama pruža mogućnosti, ali ne vidim razlog za sumnju unapred da li će ti efekti biti postignuti i da li će biti iskorišćeni.
Pre svega, to su koristi koje se pružaju i biće realizovane na domaćem tržištu. To znači da se osnivaju nove domaće platne institucije u kojima će raditi ljudi odavde i gde će se omogućiti elektronska trgovina koja će svojom cenom biti konkurentnija zbog svih onih delova o kojima sam govorila, direktno plaćanje bez mogućnosti da se naplaćuje provizija od strane pružaoca usluge i onog drugog, koji prima i ne daj bože eventualno posrednika. To je korist koju očekujemo, da se osnuju nove institucije, da u njima rade novi ljudi, ljudi odavde i da pre i iznad svega građani koji tu uslugu moraju i treba da koriste dobiju jeftiniju uslugu i da ne budu upućeni samo na banke koje sada bukvalno diktiraju cenu te elektronske trgovine.
Za sada imamo samo dve banke koje bukvalno omogućavaju pružanje usluge elektronske trgovine i to pod takvim uslovima da se privredna društva, odnosno pravna lica i ne odlučuju da to koriste. Na nama je da stvorimo okvir i da stvorimo uslove, da promovišemo i da verujemo da će se prednosti koje ovaj zakon nudi realizovati. Naša misija se time ne završava. Naš zadatak upravo počinje donošenjem i usvajanjem ovog zakona, a posao na promovisanju, stvaranju uslova za rad, kontrolisanju i na najbolji način reklamiranju tih usluga biće nadzor nad primenom zakona.
Nadzor nad primenom zakona u Zakonu o platnim uslugama je jedno, a mogućnost da ograničimo kamate finansijskim institucijama, bez obzira na to što sam i sama građanin i svesna koliko je to skupo i teško. Prosto, ne možete da tretirate bankarsku uslugu cenom lekova, ne možete kamatu da tretirate komunalnom uslugom, ne možete da je tretirate energentom. To su oblasti koje su i u svetu, u onom svetu na koji želimo da se ugledamo, u jednom delu kontrolisane, ali cena bankarske usluge kamata jeste cena novca, ali pozajmljivanje novca u stvorenim i zatečenim uslovima u ovom društvu jeste kao hleb. Ne zadužuje se ko ne mora. Razumem ja vas, ali mi razumevanje teškoća ne omogućava da kršim osnovna načela tržišne privrede, a to je da u postojanju sistema u kojem banke nude svoje usluge, same određuju kamatu.
Sada ću da vam kažem šta mi radimo kao banka. Na primer, mi nismo primenili u Zakonu o platnim uslugama najnoviju direktivu gde ćemo, ali ćemo je primeniti već od iduće godine, cene usluga koje će domaće platne institucije, pa i strane pružati biti uvek transparentno i jasno prikazane, da bi građanin mogao da se opredeli i da koristi najjeftiniju, a najbolju uslugu. Mi to sada radimo sa bankama.
Prosto imam utisak da mi dovoljno ne predstavljamo javnosti sve ono što Narodna banka radi i nudi. Imate uporedni pregled kamata pasivnih i aktivnih na dinarske novoodobrene, stare kredite, na devizne kredite, koliko svaka banka pojedinačno nudi i naplaćuje. Mi preračunavamo njihovu nominalnu kamatu u onu efektivnu, u ono što je stvarni trošak građana, omogućavajući građanima da na našem sajtu iz pouzdanih podataka i izveštaja koje dobijamo dajemo prvi korak te konkurencije i mogućnosti da građani izaberu. Mi to možemo da uradimo.
Mi smo preporukama za kredite u švajcarcima omogućili da se one neodredive kamate bukvalno sankcionišu, ali ne možemo da nateramo banke, jer je ovo tržišni sistem, da one bukvalno daju reprogram kredita jer su otvoreno govoreći, posegli smo za tom merom jer su banke bile u prilici da procene rizik valutnih za razliku od građana koji nisu bili u stanju niti su imali te informacije, niti su mogli da izvrše kvalitetnu procenu rizika zato što im je nuđen. Postmoderni način življenja je bio život na kredit i zaduživanje za sve. Sada kada se efekti finansijske krize produžavaju, sada kada nema sigurne plate ili primanja, kada nema otvaranja radnih mesta dinamikom koju smo svi očekivali, jednostavno ne mogu da kažem – građanin nije znao u šta ulazi. Banka je znala više, ali je i građanin morao da zna. Ne vredi mi da glumim Majku Terezu, ovo je život u kojem svako mora da snosi posledice svojih odluka pojedinačno i svako od nas i svako ko koristi kredit bitno je informišemo građane u punoj i potpunoj meri da nema onih sitnih slova na dnu ugovora. Bitno je da ne kaže niko od nas ovde neistinu da nisu propisani opšti uslovi i prava građanina koji se osigurava da se sa njima upozna.
Izvinite, da li ima neka druga reč nego obmanjivanje javnosti ili govoriti neistinu ako neko kaže da to ne piše u zakonu, a piše precizno članom 82. i 84? Neka se uvredi koliko god hoće, najveća je uvreda govoriti neistinu za mene i za bilo koga.
Takođe vas molim da vrlo oprezno koristimo podatke o padu BDP. Zašto sve ono što je dobar podatak kao činjenica, npr, međunarodnim metodologijama merena inflacija je na najnižim nivoima, međunarodnom metodologijom merene strane direktne investicije su milijardu i 400 miliona? Najviše smo pitanja dobili a otkuda sada to strane direktne investicije tako velike merene metodologijom koju smo dužni da primenjujemo kao zemlja kandidat.
Te podatke, gde su cifre pozitivne, gde otvaraju neku nadu, veru da može da se ide napred, one se prećutkuju, ali se projekcija o padu društvenog proizvoda, projekcija, prognoza, predviđanje, uzima za konačno, iako ona nije, ne znam gde ste našli podatak 2,4. Najcrnje prognoze iz Srbije su da je to minus 2% za ovu godinu.
„Komerc banka“, mi dobijamo kao Narodna banka izveštaj i procene kredibilnih institucija koje nas posmatraju kroz prizmu podataka koji su javni. Jedna „Komerc banka“ kaže da ne očekuje za Srbiju da taj pad bude manji, odnosno da ne bude veći od minus 1,4%. Ja ne znam, ne mogu da budem vidovita i to su podaci koji će biti konačni tek u prvom kvartalu iduće godine. Ali, ako mi kažemo - pad BDP i sve tamne podatke i loše cifre ističemo u prvi plan, izvinite, da li tako radimo kada govorimo o sebi? Da li prvo ističemo svoje mane ili prvo govorimo o onome što smo uradili, što je naš rezultat i što smo namerni da uradimo?
Ja bih prosto volela, nikad nisam za prećutkivanje. Danas sam se suočila sa praksom da se može obmanjivati javnost i delimičnim govorenjem istine. Delimično govorenje istine je kada kažete da dovodite u ustavno neravnopravan položaj osiguravajuće kuće koje su zatečene kao kompozitna društva koja obavljaju uslugu i životnog i neživotnog, a ona koja su osnovana za samo jednu vrstu osiguranja, nastavljaju tako da postoje ili se mogu osnivati samo za jednu od tih osiguranja, ali se prećutkuje zarez iza kojeg stoji da oni koji imaju licencu za obavljanje jednog i drugog osiguranja moraju da odvoje upravljanje imovinom, kapitalom, itd.
Čim prećutite taj deo, izvinite što se obraćam vama, samo govorim o onome o čemu se danas ovde govorilo, ne mislim na vas vi to niste ni pominjali, kada prećutite taj bitan uslov da se odvoji upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama, vi prosto zamaglite onaj prvi deo i zaista može da izgleda da dovodite u neravnopravan položaj nekoga na domaćem tržištu, iako u stvari primenjujete direktivu i kako je to, ponosna sam, jedan mladi kolega, gospodin Orlić, obrazložio, niko od nas ne traži da najstrožije uslove primenimo u ovom trenutku i odmah za svoju zemlju, već nam se ostavlja prilika da neke stvari liberalizujemo u poslednjem trenutku.
Koristim ovu priliku da vam se zahvalim na izlaganju, ali želim i da dodam, zahtev da se liberalizuju tokovi u računima deponenata, da mogu bez ograničenja da iznose novac u inostranstvo van Srbije. Izvinite, preporuku od Međunarodnog monetarnog fonda imamo da budemo konzervativni i vrlo sam im zahvalna na tome što nam savetuju da to bude poslednji korak u liberalizaciji tokova kapitala.
Zamislite vi, u atmosferi koja se u Srbiji stvara od jedne bučne manjine u medijima, da je sve katastrofično, da će predviđanja jednog analitičara, koji kaže, projektuje, ja se ne usuđujem da projektujem, da će kurs u 2017. godini biti 130. Šta bi se desilo sa domaćom štednjom, odnosno sa štednjom u evrima, da postoji ova liberalizacija? Strah kapital natera da u trenutku odleprša, ako ne postoji ograničenje.
Niko nije preneo tako bučno i zvučno izjavu tog istog ekonomiste kada kaže da će rast biti u narednoj godini i veći od onog koji Vlada prognozira. Govorim o jednom optimističnom scenariju čoveka koji je vrlo stručan i kome je dozvoljivo da iznosi takve prognoze zbog iskustva koje ima i nepristrasnosti takvih prognoza. Tako da se posebno zahvaljujem svima vama koji sa oprezom i sa verom da ove promene donose nova radna mesta, nove usluge, konkurenciju i mnogi od vas su imali prilike da vide kakav je taj trend rasta elektronske trgovine. Mnogi mogu da vide koliko je tokova već uvedeno u regularne i ja se svima vama koji tako gledate zahvaljujem.
Onima koji su promovisali neke druge vrednosti, neke druge, nazovi magnate u ovoj državi, kojima nije krivica što su magnati, nego način na koji su dolazili do novca, sve one povezane grupe koje su oštećene zatvaranjem vrata na koja su oni ulazili i znali su koje ih brave otvaraju, prevaljujući trošak tih i takvih banaka na pleća državnog budžeta, ja se njima ne čudim, ja znam da svako radi ono u šta je uveren ili za šta je plaćen.
Koristim priliku da u odsustvu kolege, moji su poslanici kolege, to govori koliko uvažavam Skupštinu, da odgovorim na pitanje da li je devojka kulturolog primljena u NBS u sektoru za devizne poslove. Samo jedno mogu da kažem - greh je izreći takvu laž. Ja nisam dužna samo da pred vama kažem – greh je.
Ja sam dužna zbog tih i svih ostalih koji rade u NBS, a to ću i da učinim, da podnesem tužbu protiv onoga ko je to izrekao i da se u sudskom postupku pred nadležnim organima pokaže i dokaže što je pre moguće ko to pokušava da dovede u pitanje jednu od institucija ove države, a to je NBS, koja još uvek važi za najkredibilniju instituciju, koja iznosi najpouzdanije podatke i ima najkvalifikovaniji kadar koji je vrlo lojalan instituciji u kojoj radi, tako da nezakonito iznošenje podataka, a pre svega neistine, moraju da budu sankcionisane.
Onaj ko je spreman da izrekne takvu laž, mora da bude spreman i da za tu laž plati. Svi drugi koji iznosimo, ako nam se to desi, neistinu, takođe treba da odgovaramo i baš zbog onih koji govore istinu i koji veruju u nas i u vas koji ste ovde došli, da razgovaramo, koji ste glasali ili niste glasali i koji tražite preispitivanje rada NBS, zaslužujete, zaslužujemo da se istina čuje i zna.
Način da se NBS proveri šta radi, koja se ponosi svojom odgovornošću u parlamentu, je prisustvo odborima. Mi smo bili polovinom godine sa kompletnom ekipom. Taj odbor nije bio tajno zakazan. Na njemu je trebalo razgovarati o monetarnoj politici za narednu godinu, o rezultatima NBS i to je Poslovnikom predviđen način na koji mi polažemo račun.
Ostaćemo otvoreni da na svaki način na koji je moguće te račune pred građane položimo, jer niko od nas ne treba da zaboravi, ja sam danas i počela svoje izlaganje time da smo mi pre, posle i uvek građani Republike Srbije, da polažemo nekom račune. Ja prethodni život nisam imala. Verujem da je to figurativno rečeno, ali sam spremna da položim račune pre svega pred vama kao osoba koja vodi odgovornu instituciju i vrlo sam svesna, nije mi prvi put da učestvujem u vlasti.
Bila sam ministar od 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine. Vodila sam vrlo osetljiv resor, za ekonomsku i vlasničku transformaciju, u vreme kada je trebalo privatizovati i „Politiku“ i „Novosti“ i „Beočinsku fabriku cementa“, ali i najuspešnije privatizacije iz tog doba i najuspešnije kompanije i danas postoje i jesu rezultat rada tih ljudi i nadgledanja mene kao ministra.
Nijedna jedina afera ili ružan trag iza mene nije ostao. Ja to dugujem, pre svega, sebi i to je dokaz moje doslednosti da pošteno i u interesu građana Srbije obavljam svoj posao. Izvolite, ja ću rado uvek da se odazovem da na odborima, kako to u ovom trenutku Poslovnik predviđa, položim račun pred vama. Hvala.

Gospodine Ćiriću, po kom osnovu?

(Goran Ćirić, s mesta: Replika, pogrešno sam protumačen.)

Izvolite, hajde da čujemo to pogrešku.

Guvernerka se obraćala uglavnom meni, a mislim da ste me pogrešno razumeli. Samo sam hteo da razjasnimo nešto, ako mogu.
Pošto ste pomenuli, mislim da ste pogrešno razumeli, da sam ja tražio da vi administrativnim putem smanjite kamate. To nije tačno. Ja sam vas pitao, jer ću i u amandmanu, posebno o Zakonu o osiguranju, upravo predložiti da se oslobode tehničke rezerve osiguravajućih društava. Niste odgovorili na taj deo pitanja, a rekli ste da je to bio zahtev da se administrativno skinu kamate. Dakle, nije to bila suština tog predloga.
Druga stvar, ako govorimo o nekim podacima, koji se pojavljuju u javnosti, vi ste rekli od minus 2%, pad od 2% BDP u toj nekoj proceni, da li će biti 2,4%? Nema niko ovde namere da plaši ovde ljude. Mi smo imali nažalost situaciju u ovoj godini kada su se stvarno plašili ljudi različitim biblijskim, stogodišnjim, ovakvim ili onakvim, događajima u Srbiji.
U tom smislu sam samo hteo da razjasnimo ovaj deo, jer mislim da ste ostali dužni ovaj odgovor vezan za osiguravajuća društva. I potencijalno taj amandman na član 131. Dakle tu smo dali taj amandman i ja mislim da bi to bilo važno da se usvoji, kao predlog, jer će to zaista liberalizovati tržište, u stvari pojačati konkurenciju koja neće administrativno skidati kamate u Srbiji, nego kroz razvoj konkurencije, upravo smanjiti, ubeđen sam, i kamate i cenu novca koji se plasira našoj privredi i građanima Srbije. Hvala, predsedavajući.

Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Govorila sam o ovde pominjanom zakonu, kojem se navodno nije posvetilo dovoljno pažnje, kojim je trebalo ograničiti kamate, a ne o tehničkim rezervama o kojim vi govorite. Pogledaćemo amandman pažljivo, ali načelno.
Kad kažete rezerve, sama svrha tog novca u rezerve. To znači da one budu raspoložive u najkraćem mogućem roku za isplatu štete, odnosno za pokazivanje da odgovarate, ne samo po kapitalnoj adekvatnosti u trenutku osnivanja, nego da u svakom trenutku, kao osiguravajuće društvo, jeste spremni da odgovorite na obaveze koje imate. Plasmani osiguravajućih društava za sada idu preko banaka i nikome ne ide na ruku trenutna situacija na finansijskim tržištima gde je plasiranje novca, ne najteži posao, nego posao koji ne donosi rezultate.
Znači, mi imamo u ovoj godini smanjenje čak i doznaka iz inostranstva, ni tamo ne cvetaju ruže, pa i naši ljudi koji rade u inostranstvu šalju manje para. Te banke koje imaju najviši rang, gde se drže i devizne rezerve države, kada kažem države zna se šta predstavlja državu, sve ono što su devizna sredstva koja, za razliku od ranijih godina, stoje na našim računima, a ne pretvaraju se u odmah u dinarsku likvidnost, već samo i pažljivo u skladu sa potrebama Vlade da vrše neke isplate uz najave itd, vrlo je teško plasirati ih, jer danas niko ne želi da uzme novac, jer ne zna u šta će da ga uloži. Banke se uzdržavaju od kreditiranja. Kažu - nemamo kvalitetnu klijentelu. Opet, ljudi nisu spremni da planiraju neku proizvodnju, jer ne znaju gde će da je plasiraju.
Znači, sve ono što se zove nedovoljan rast, privreda na koju smo mi upućeni, odražava se na nas kao nemogućnost planiranja i ulaganja, ni u klijente u Srbiji, zbog čega mi, ja to moram da priznam, imamo stagniranje kreditnog rasta u Srbiji već neko vreme. Rastu samo zaduženja građana koji su prinuđeni da se zaduže da bi refinansirali svoje obaveze. Znači, taj neki zamajac u proizvodnji, koji se zovu narudžbe, sigurne narudžbe iz inostranstva, su nešto što treba da otkoči zastoj u samom bankarskom sektoru. Zaista se slažem da više štednja postaje prosto neatraktivna, u smislu ko je lud da ima samo na nivou inflacije, da ne gubi u stvari na toj štednji, a ona je na istorijski rekordno visokom nivou od 8,4 milijarde evra.
Moramo naći načine da ljudi koji imaju višak ulože, ali da se to ne pretvori u sve instrumente kontrole i sisteme obezbeđenja, da se ne pretvori u neki već viđeni krizni sistem, koji je ostao iza nas, i koji ostavlja svoje posledice i dan danas.
Pažljivo ćemo razmotriti vaš amandman, sa jednom načelnom ogradom da rezerve podrazumevaju raspoloživost u najkraćem mogućem vremenu.
Nismo se pogrešno razumeli. Pričala sam o drugoj stvari, tako da se nadam da prihvatate ovo obrazloženje.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, teško je nakon ovako nadahnutog izlaganja, gospođe guvernerke, bilo šta reći.
No, osvrnuo bih se na ono što je danas provejavalo u svim diskusijama, danas kada raspravljamo o dva sasvim nova zakona, o izmeni i dopuni tri zakona. Ono što mi smeta jeste naknadna pamet onih koji su u prethodnom periodu imali sve instrumente, koji su mogli sve ove izmene i dopune, sve ove nove zakone sami da primene, oni koji su uništili bankarski sistem, koji sada pričaju o tome kako nemamo novca, kako nema ni građanstvo novca, nema ni privreda novca. Nadam se da ćemo ovim predlozima zakona stvoriti i popraviti ekonomski ambijent i doći u situaciju da primenimo sve ove dobre predloge u ovim zakonima.
Za razliku od rasprave u prethodnih pet sati, vratio bih se malo na smisao ovih današnjih predloga zakona, za razliku od pojedinaca, koji ne znaju da nacrt zakona i treba da bude na javnoj raspravi, a tek nakon nacrta zakona, predlog zakona dolazi u Skupštinu na razmatranje.
Deset godina nakon donošenja Zakona o osiguranju, nakon izmena i dopuna koje su donošene u više navrata sve do 2013. godine, došlo se do saznanja da je potrebno uraditi potpuno novi Predlog zakona, a pre svega zbog uočenih nedostataka u procesu primene istog, kao i zbog preuzetih obaveza u postupku pregovora sa STO, koji se odnose na liberalizaciju segmenta usluga osiguranja, kao i na usklađivanje naših propisa sa propisima EU, a koji se tiču ove oblasti.
Cilj Predloga zakona je i unapređenje ove oblasti, koji je u prethodnom periodu u mnogome popravila svoj status, kako kroz dolazak novih učesnika na tržištu osiguranja sa većinskim stranim kapitalom, tako i kroz povećanje discipline, pružanje novih usluga i povećanje zaštite korisnika usluga osiguranja.
Prilikom izrade ovog predloga zakona vodilo se računa da se na najbolji mogući način prenesu i ugrade pravne tekovine EU iz oblasti osiguranja. Sem osnovnih odredbi o osiguranja, saosiguranju, reosiguranju i poseban naglasak je stavljen na postupak kontrole rizika, tj. utvrđena je obaveza društva za reosiguranje do određenih uslova, deo rizika iznad limita reosiguranja u zemlji i inostranstvu, a ono što je posebno značajno, u vreme velikih elementarnih nepogoda, mogućnost prenosa celokupnog rizika na društvo za reosiguranje u zemlji ili inostranstvu.
Saglasno određenim direktivama EU izvršena je podela na životno i neživotno osiguranje, ali su utvrđene podgrupe neživotnog osiguranja, a pre svega radi preciziranja poslova koje će društvo obavljati iz pojedinih podgrupa osiguranja.
Posebno je definisano kojim propisima se uređuju oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju, a kojim dobrovoljno zdravstveno osiguranje, jer je to dodatnim propisom regulisano u EU. Sem što je Predlogom zakona propisano da NBS vrši nadzor nad ovom delatnošću, utvrđena je obaveza društva, posrednika, zastupnika u osiguranju, reosiguranju da obezbedi zaštitu prava osiguranika, tj. korisnika osiguranja i oštećenih lica. Takođe, propisano je da NBS vrši zaštitu korisnika usluga osiguranja.
Ono što bih posebno istakao je da je zadržan princip odvojenog obavljanja poslova životnog od poslova neživotnog osiguranja, što smo, u jednom trenutku, danas pomislili da nije tako dobro, slušajući kolege sa druge strane, osim zakonom utvrđenih izuzetaka. To se misli na društva za osiguranje koja su u trenutku donošenja ovog predloga zakona imala dozvolu za obavljanje poslova iz obe grupe, što je dobra praksa u EU.
Iz razloga da jedna vrsta posla ne bi pokrila obaveze druge vrste osiguranja, sve ovo u cilju zaštite i sigurnosti, pre svega korisnika usluga osiguranja.
Što se tiče poslova reoosiguranja, društvo može obavljati poslove reoosiguranja za obe grupe osiguranja. Predlogom zakona definisan je pored značajnog i kontrolnog učešća, pored pojma učešća u kapitalu ili prava glasa, pojam povezanih lica, obaveza prethodne saglasnosti u cilju sticanja ili uvećanja kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje, uslov je i ispunjenosti koje Narodna banaka Srbije ceni, kao i način o odlučivanju dobijaju prethodne saglasnosti, slučaj kojim se odbija zahtev, postupak otuđenja, odnosno umanjenja stečenog kvalifikovanog učešća, izricanje odgovarajućih mera od strane Narodne banke Srbije, pravne posledice za slučaj sticanja bez saglasnosti Narodne banke Srbije.
Ono što bih posebno naglasio je predlog stupanja na snagu zakona i to je bila tema o kojoj smo danas mnogo diskutovali, gde se navodi da zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, sa primenom šest meseci od tog datuma, osim odredbe koja se odnosi na strano društvo za reoosiguranje, koje će se primenjivati od dana pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i članova koji se odnose na strana društva za osiguranje koji se primenjuju nakon isteka četiri godine od pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji i odredaba koje će se primenjivati od dana pristupanja EU, a takođe se tiču liberalizacije usluga osiguranja, odnosno reoosiguranja.
Za razliku od nekog prethodnog perioda kada su u naše ime potpisivali unapred da ćemo primenjivati neke zakone, iako se ne zna kada ćemo pristupiti, ovo govori o onome koliko ste odgovorno pristupili rešavanju ovih problema i zaštitili pre svega korisnike usluga u RS.
Rekao bih još par reči i o ostalim zakonskim predlozima, pre svega o Predlogu zakona o platnim uslugama. Ubrzan tehnološki razlog i nove platne usluge i instrumenti, tendencija unapređenja tih usluga na globalnom nivou, kao i sve veća upotreba savremenih metoda plaćanje u Srbiji, pre svega mislim na rast elektronskog bankarstva i upotrebu platnih kartica, uslovili su promene Zakona o platnom prometu koji je važio od 2002. godine.
Smatram da je ovaj sveobuhvatan i celovit Predlog zakona upravo rešio sva pitanja i probleme koji su uočeni u oblasti pružanja platnih usluga, kao i prava i obaveze korisnika i pružalaca platnih usluga. Ovim Predlogom zakona i tzv. nebankarskim pružaocima usluga omogućeno je da se bave ovim poslom. Takođe, ovim zakonom definisan je i pojam elektronskog novca, kao i izdavaoca istog, čime smo omogućili našim građanima i privredi da koriste ovaj savremeni vid plaćanja.
Ovim Predlogom zakona izvršena je modernizacija i prilagođavanje našeg platnog sistema EU, stvoreni su uslovi za unapređenje poslovanja i konkurencije platnog sistema, obezbeđena je i povišena zaštita korisnika platnih usluga.
Da ne bih dužio jer ima još dosta kolega koji će se javiti za reč, u svakom slučaju, ove predloge zakona SNS će podržati u danu za glasanje i glasati. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se prijavi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.