Zahvaljujem.
Vreme je da odmah kažem da se zahvaljujem što procenjujete ispravno da uvođenje novih servisa i primena Zakona o platnim uslugama pruža mogućnosti, ali ne vidim razlog za sumnju unapred da li će ti efekti biti postignuti i da li će biti iskorišćeni.
Pre svega, to su koristi koje se pružaju i biće realizovane na domaćem tržištu. To znači da se osnivaju nove domaće platne institucije u kojima će raditi ljudi odavde i gde će se omogućiti elektronska trgovina koja će svojom cenom biti konkurentnija zbog svih onih delova o kojima sam govorila, direktno plaćanje bez mogućnosti da se naplaćuje provizija od strane pružaoca usluge i onog drugog, koji prima i ne daj bože eventualno posrednika. To je korist koju očekujemo, da se osnuju nove institucije, da u njima rade novi ljudi, ljudi odavde i da pre i iznad svega građani koji tu uslugu moraju i treba da koriste dobiju jeftiniju uslugu i da ne budu upućeni samo na banke koje sada bukvalno diktiraju cenu te elektronske trgovine.
Za sada imamo samo dve banke koje bukvalno omogućavaju pružanje usluge elektronske trgovine i to pod takvim uslovima da se privredna društva, odnosno pravna lica i ne odlučuju da to koriste. Na nama je da stvorimo okvir i da stvorimo uslove, da promovišemo i da verujemo da će se prednosti koje ovaj zakon nudi realizovati. Naša misija se time ne završava. Naš zadatak upravo počinje donošenjem i usvajanjem ovog zakona, a posao na promovisanju, stvaranju uslova za rad, kontrolisanju i na najbolji način reklamiranju tih usluga biće nadzor nad primenom zakona.
Nadzor nad primenom zakona u Zakonu o platnim uslugama je jedno, a mogućnost da ograničimo kamate finansijskim institucijama, bez obzira na to što sam i sama građanin i svesna koliko je to skupo i teško. Prosto, ne možete da tretirate bankarsku uslugu cenom lekova, ne možete kamatu da tretirate komunalnom uslugom, ne možete da je tretirate energentom. To su oblasti koje su i u svetu, u onom svetu na koji želimo da se ugledamo, u jednom delu kontrolisane, ali cena bankarske usluge kamata jeste cena novca, ali pozajmljivanje novca u stvorenim i zatečenim uslovima u ovom društvu jeste kao hleb. Ne zadužuje se ko ne mora. Razumem ja vas, ali mi razumevanje teškoća ne omogućava da kršim osnovna načela tržišne privrede, a to je da u postojanju sistema u kojem banke nude svoje usluge, same određuju kamatu.
Sada ću da vam kažem šta mi radimo kao banka. Na primer, mi nismo primenili u Zakonu o platnim uslugama najnoviju direktivu gde ćemo, ali ćemo je primeniti već od iduće godine, cene usluga koje će domaće platne institucije, pa i strane pružati biti uvek transparentno i jasno prikazane, da bi građanin mogao da se opredeli i da koristi najjeftiniju, a najbolju uslugu. Mi to sada radimo sa bankama.
Prosto imam utisak da mi dovoljno ne predstavljamo javnosti sve ono što Narodna banka radi i nudi. Imate uporedni pregled kamata pasivnih i aktivnih na dinarske novoodobrene, stare kredite, na devizne kredite, koliko svaka banka pojedinačno nudi i naplaćuje. Mi preračunavamo njihovu nominalnu kamatu u onu efektivnu, u ono što je stvarni trošak građana, omogućavajući građanima da na našem sajtu iz pouzdanih podataka i izveštaja koje dobijamo dajemo prvi korak te konkurencije i mogućnosti da građani izaberu. Mi to možemo da uradimo.
Mi smo preporukama za kredite u švajcarcima omogućili da se one neodredive kamate bukvalno sankcionišu, ali ne možemo da nateramo banke, jer je ovo tržišni sistem, da one bukvalno daju reprogram kredita jer su otvoreno govoreći, posegli smo za tom merom jer su banke bile u prilici da procene rizik valutnih za razliku od građana koji nisu bili u stanju niti su imali te informacije, niti su mogli da izvrše kvalitetnu procenu rizika zato što im je nuđen. Postmoderni način življenja je bio život na kredit i zaduživanje za sve. Sada kada se efekti finansijske krize produžavaju, sada kada nema sigurne plate ili primanja, kada nema otvaranja radnih mesta dinamikom koju smo svi očekivali, jednostavno ne mogu da kažem – građanin nije znao u šta ulazi. Banka je znala više, ali je i građanin morao da zna. Ne vredi mi da glumim Majku Terezu, ovo je život u kojem svako mora da snosi posledice svojih odluka pojedinačno i svako od nas i svako ko koristi kredit bitno je informišemo građane u punoj i potpunoj meri da nema onih sitnih slova na dnu ugovora. Bitno je da ne kaže niko od nas ovde neistinu da nisu propisani opšti uslovi i prava građanina koji se osigurava da se sa njima upozna.
Izvinite, da li ima neka druga reč nego obmanjivanje javnosti ili govoriti neistinu ako neko kaže da to ne piše u zakonu, a piše precizno članom 82. i 84? Neka se uvredi koliko god hoće, najveća je uvreda govoriti neistinu za mene i za bilo koga.
Takođe vas molim da vrlo oprezno koristimo podatke o padu BDP. Zašto sve ono što je dobar podatak kao činjenica, npr, međunarodnim metodologijama merena inflacija je na najnižim nivoima, međunarodnom metodologijom merene strane direktne investicije su milijardu i 400 miliona? Najviše smo pitanja dobili a otkuda sada to strane direktne investicije tako velike merene metodologijom koju smo dužni da primenjujemo kao zemlja kandidat.
Te podatke, gde su cifre pozitivne, gde otvaraju neku nadu, veru da može da se ide napred, one se prećutkuju, ali se projekcija o padu društvenog proizvoda, projekcija, prognoza, predviđanje, uzima za konačno, iako ona nije, ne znam gde ste našli podatak 2,4. Najcrnje prognoze iz Srbije su da je to minus 2% za ovu godinu.
„Komerc banka“, mi dobijamo kao Narodna banka izveštaj i procene kredibilnih institucija koje nas posmatraju kroz prizmu podataka koji su javni. Jedna „Komerc banka“ kaže da ne očekuje za Srbiju da taj pad bude manji, odnosno da ne bude veći od minus 1,4%. Ja ne znam, ne mogu da budem vidovita i to su podaci koji će biti konačni tek u prvom kvartalu iduće godine. Ali, ako mi kažemo - pad BDP i sve tamne podatke i loše cifre ističemo u prvi plan, izvinite, da li tako radimo kada govorimo o sebi? Da li prvo ističemo svoje mane ili prvo govorimo o onome što smo uradili, što je naš rezultat i što smo namerni da uradimo?
Ja bih prosto volela, nikad nisam za prećutkivanje. Danas sam se suočila sa praksom da se može obmanjivati javnost i delimičnim govorenjem istine. Delimično govorenje istine je kada kažete da dovodite u ustavno neravnopravan položaj osiguravajuće kuće koje su zatečene kao kompozitna društva koja obavljaju uslugu i životnog i neživotnog, a ona koja su osnovana za samo jednu vrstu osiguranja, nastavljaju tako da postoje ili se mogu osnivati samo za jednu od tih osiguranja, ali se prećutkuje zarez iza kojeg stoji da oni koji imaju licencu za obavljanje jednog i drugog osiguranja moraju da odvoje upravljanje imovinom, kapitalom, itd.
Čim prećutite taj deo, izvinite što se obraćam vama, samo govorim o onome o čemu se danas ovde govorilo, ne mislim na vas vi to niste ni pominjali, kada prećutite taj bitan uslov da se odvoji upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama, vi prosto zamaglite onaj prvi deo i zaista može da izgleda da dovodite u neravnopravan položaj nekoga na domaćem tržištu, iako u stvari primenjujete direktivu i kako je to, ponosna sam, jedan mladi kolega, gospodin Orlić, obrazložio, niko od nas ne traži da najstrožije uslove primenimo u ovom trenutku i odmah za svoju zemlju, već nam se ostavlja prilika da neke stvari liberalizujemo u poslednjem trenutku.
Koristim ovu priliku da vam se zahvalim na izlaganju, ali želim i da dodam, zahtev da se liberalizuju tokovi u računima deponenata, da mogu bez ograničenja da iznose novac u inostranstvo van Srbije. Izvinite, preporuku od Međunarodnog monetarnog fonda imamo da budemo konzervativni i vrlo sam im zahvalna na tome što nam savetuju da to bude poslednji korak u liberalizaciji tokova kapitala.
Zamislite vi, u atmosferi koja se u Srbiji stvara od jedne bučne manjine u medijima, da je sve katastrofično, da će predviđanja jednog analitičara, koji kaže, projektuje, ja se ne usuđujem da projektujem, da će kurs u 2017. godini biti 130. Šta bi se desilo sa domaćom štednjom, odnosno sa štednjom u evrima, da postoji ova liberalizacija? Strah kapital natera da u trenutku odleprša, ako ne postoji ograničenje.
Niko nije preneo tako bučno i zvučno izjavu tog istog ekonomiste kada kaže da će rast biti u narednoj godini i veći od onog koji Vlada prognozira. Govorim o jednom optimističnom scenariju čoveka koji je vrlo stručan i kome je dozvoljivo da iznosi takve prognoze zbog iskustva koje ima i nepristrasnosti takvih prognoza. Tako da se posebno zahvaljujem svima vama koji sa oprezom i sa verom da ove promene donose nova radna mesta, nove usluge, konkurenciju i mnogi od vas su imali prilike da vide kakav je taj trend rasta elektronske trgovine. Mnogi mogu da vide koliko je tokova već uvedeno u regularne i ja se svima vama koji tako gledate zahvaljujem.
Onima koji su promovisali neke druge vrednosti, neke druge, nazovi magnate u ovoj državi, kojima nije krivica što su magnati, nego način na koji su dolazili do novca, sve one povezane grupe koje su oštećene zatvaranjem vrata na koja su oni ulazili i znali su koje ih brave otvaraju, prevaljujući trošak tih i takvih banaka na pleća državnog budžeta, ja se njima ne čudim, ja znam da svako radi ono u šta je uveren ili za šta je plaćen.
Koristim priliku da u odsustvu kolege, moji su poslanici kolege, to govori koliko uvažavam Skupštinu, da odgovorim na pitanje da li je devojka kulturolog primljena u NBS u sektoru za devizne poslove. Samo jedno mogu da kažem - greh je izreći takvu laž. Ja nisam dužna samo da pred vama kažem – greh je.
Ja sam dužna zbog tih i svih ostalih koji rade u NBS, a to ću i da učinim, da podnesem tužbu protiv onoga ko je to izrekao i da se u sudskom postupku pred nadležnim organima pokaže i dokaže što je pre moguće ko to pokušava da dovede u pitanje jednu od institucija ove države, a to je NBS, koja još uvek važi za najkredibilniju instituciju, koja iznosi najpouzdanije podatke i ima najkvalifikovaniji kadar koji je vrlo lojalan instituciji u kojoj radi, tako da nezakonito iznošenje podataka, a pre svega neistine, moraju da budu sankcionisane.
Onaj ko je spreman da izrekne takvu laž, mora da bude spreman i da za tu laž plati. Svi drugi koji iznosimo, ako nam se to desi, neistinu, takođe treba da odgovaramo i baš zbog onih koji govore istinu i koji veruju u nas i u vas koji ste ovde došli, da razgovaramo, koji ste glasali ili niste glasali i koji tražite preispitivanje rada NBS, zaslužujete, zaslužujemo da se istina čuje i zna.
Način da se NBS proveri šta radi, koja se ponosi svojom odgovornošću u parlamentu, je prisustvo odborima. Mi smo bili polovinom godine sa kompletnom ekipom. Taj odbor nije bio tajno zakazan. Na njemu je trebalo razgovarati o monetarnoj politici za narednu godinu, o rezultatima NBS i to je Poslovnikom predviđen način na koji mi polažemo račun.
Ostaćemo otvoreni da na svaki način na koji je moguće te račune pred građane položimo, jer niko od nas ne treba da zaboravi, ja sam danas i počela svoje izlaganje time da smo mi pre, posle i uvek građani Republike Srbije, da polažemo nekom račune. Ja prethodni život nisam imala. Verujem da je to figurativno rečeno, ali sam spremna da položim račune pre svega pred vama kao osoba koja vodi odgovornu instituciju i vrlo sam svesna, nije mi prvi put da učestvujem u vlasti.
Bila sam ministar od 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine. Vodila sam vrlo osetljiv resor, za ekonomsku i vlasničku transformaciju, u vreme kada je trebalo privatizovati i „Politiku“ i „Novosti“ i „Beočinsku fabriku cementa“, ali i najuspešnije privatizacije iz tog doba i najuspešnije kompanije i danas postoje i jesu rezultat rada tih ljudi i nadgledanja mene kao ministra.
Nijedna jedina afera ili ružan trag iza mene nije ostao. Ja to dugujem, pre svega, sebi i to je dokaz moje doslednosti da pošteno i u interesu građana Srbije obavljam svoj posao. Izvolite, ja ću rado uvek da se odazovem da na odborima, kako to u ovom trenutku Poslovnik predviđa, položim račun pred vama. Hvala.