Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo guvernerka Tabaković sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da izrazim jedno zadovoljstvo što ste danas ovde i što razgovaramo o pet zakona, znači pogotovo o Zakonu o osiguranju koji je od velikog značaja za finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala i njegov razvoj u našoj zemlji.
Ono što treba da bude glavni cilj ovog zakona ali i drugih zakonskih rešenja, treba da bude liberalizacija dodatna celokupnog tržišta, a pogotovo finansijskog tržišta u našoj zemlji što SDPS u svakom slučaju snažno podržava.
Mi se suočavamo sa veoma slabom razvijenošću tržišta osiguranja sa premijama i portfolijom osiguravajućih kompanija od nekih 530 miliona evra imajući u vidu komparativnu analizu sa našim okruženjem, sa zemljama u regionu, to je jako malo i smatramo da će ovaj zakon biti ključan da se taj portfolijo pojača, poveća i da se udeo osiguravajućih kompanija i udeo premija u bruto domaćem proizvodu poveća sa nekih 1,5% koliko je to sada na neki nivo od 4% ili 5% koji je definisan u razvijenim zemljama i naravno u zemljama u regionu koji imaju razvijeno tržište osiguranja, odnosno razvijeno finansijsko tržište.
Ono što definitivno pokazuje kakvo je stanje na tržištu osiguranja u našoj zemlji, to je da samo 14% do 15% osiguranja je životno osiguranje ovaj ostatak je neživotno osiguranje, što je opet u jednoj obrnutoj srazmeri sa dobrom praksom stranih i razvijenih zemalja tržišne ekonomije, tako da možemo da primetimo i da konstatujemo da je razvoj životnog osiguranja i tržišta osiguranja u našoj zemlji, prosto definiše i razvoj same ekonomije i ono što mi, u svakom slučaju Vlada Republike Srbije i parlament, želimo da napravimo, a to je razvijena tržišna ekonomija sa svim razvijenim instrumentima, ne samo finansijskog tržišta nego samim tim po sistemu spojenih sudova pošto vrlo dobro znate da je u ekonomiji sve povezano i tržište radne snage i druga tržišta koja su potrebna kako bi jedna zemlja imala privredni rast i kako bi imala nivo razvijenosti koji je potreban kako bi se ona nazvala razvijenom zemljom.
Ono što će predstavljati prednost i što će definitivno odredbe ovog zakona prikazati i pokazati je da se podstakne štednja iako je to veoma teško, iako je bruto domaći proizvod u našoj zemlji veoma nizak, iako je stopa nezaposlenosti visoka. Ono što mi treba da potenciramo je štednja naših građana i na neki način ostvarivanje onog cilja da se štedi, počevši od onih segmenata kada smo izdržavana lica, znači da se počne štedeti kada imamo decu, kroz njihovo školovanje, studentske dane, naravno u toku profesionalne karijere, da bi plodove te štednje mogli da ubiremo onda kada opet postajemo izdržavana lica, ali da se ne oslanjamo na novac iz Penziono-invalidskog fonda, jer on u svakom slučaju, i tu treba biti potpuno otvoren i iskren i reći da neće biti dovoljan i da u svakom slučaju neće biti isti kao u iznosima kada smo dobijali mesečne zarade radeći u privatnom ili javnom sektoru.
S toga je veoma važno podstaknuti tu vrstu štednje koja bi relaksirajuće delovala na Penziono-invalidski fond koji nam je veoma opterećen i koji naravno generator onoga što danas imamo, a to je jedan veliki fiskalni deficit koji naša Vlada želi da smanji i u naredne tri godine da taj fiskalni deficit spusti na 3%.
To je jako važan aspekt, generalno, i koji će uticati na makroekonomsku stabilnost, ali i na razvoj tržišta, što će u svakom slučaju dovesti do toga da zemlja može da se razvija, da može da privlači investitore i liberalizacija samog tržišta bi trebala da dovede do ulaska novih igrača na ovo tržište.
Ovim putem u ime svoje stranke i poslaničkog kluba kojem pripadam, mogu da apelujem na vas da bar pokušate da to tržište bude stvarno liberalizovano i da nemamo više anomalije u tom nekom smislu vlasništva države u osiguravajućim kompanijama jer se to pokazalo, nažalost, u proteklih 20 i nešto godina da ne funkcioniše i da u tom biznisu koji jedini u odnosu na druge poslove, premije osiguranja doživljavaju pad. Sve drugo raste. Cene na tržištu hartija od vrednosti rastu. Cene na tržištu roba i usluga rastu. Jedino premije osiguranja, njihove cene padaju, a mi s druge strane imamo kompanije koje su neefikasne, neefektivne i ja mislim da je potpuna jedna liberalizacija i privatizacija tih osiguravajućih kompanija jedan put koji će dovesti do toga da to naše tržište na nivou osiguranja i osiguravajućih kuća bude što bolje, što kvalitetnije i naravno u odnosu na interese samih potrošača i konzumenata osiguranja i premija osiguranja.
Mislim da treba razmisliti i o tome da se na neki način, država napravi takav ambijent da oni koji kupuju premije osiguranja, da se oni na neki način podstiču, da treba razmišljati o narednom periodu, a siguran sam da vi kao neko ko veoma dobro poznaje privredu i privredna kretanja i ko se razume i u privatni biznis i u ono što treba da bude esencija našeg razvoja, da na neki način poreski oslobodimo one koji kupuju premije osiguranja kako bi mogli da pokrenemo jedan taj čitav tok pojačavanja i snaženja kupovine premije osiguranja i jačanja tržišta osiguranja u našoj zemlji da bi na neki način mogli da napravimo i takav ambijent da država može osiguravačima sutra da prodaje svoje obveznice i da se na jeftiniji način zadužuje nego što je to, da ne govorim, radila između 2000. i 2012. godine.
U svakom slučaju, između 2012. i 2014. godine, mogli bi da se zadužujemo pod mnogo povoljnijim uslovima. Mogli bi da se zadužujemo dugoročno i da napravimo jedan sistem koji bi odgovarao i onima koji bi, osiguravačima, koji bi štedeli, naravno sistem koji bi odgovarao i državi, da može da dođe do jeftinog kapitala u sopstvenoj zemlji i da ga prosto vraća na drugi rok i da taj novac, lepo ste govorili o tome u prethodnom delu sednice, uložimo u investicije,uložimo u infrastrukturu, u kapitalne investicije, a ne u potrošnju kao što je to bilo do sada.
Mislim da može da se razmisli o takvom jednom putu koji bi jednostavno dao jednu novu energiju u pokretanju ne samo finansijskog tržišta. Svima nam je jasno da u ekonomiji nema razvoja, ako nema razvijenog tržišta radne snage, ako nema razvijenog tržišta roba i usluga, nema ni razvijenog finansijskog tržišta i tražišta kapitala, tako da mi paralelno treba da razvijamo ta tri tržišta kako bi stvorili jednu konkurentnu kompetetivnu ekonomiju, gde ćemo na različite načine podstaći kako privatne, tako i strane investitore, kako pojedinačne, tako i velike kompanije, investicione fondove da ulažu, da kupuju premije osiguranja, da kupuju hartije od vrednosti i da na taj način pokrenemo jedan čitav niz aktivnosti koji će imati jedan pozitivan efekat na našu privredu.
Ono što bih veoma pohvalio u ovom zakonskom rešenju kada je u pitanju Zakon o osiguranju je da će se pojačati nadzor, da će se pojačati kontrola. Kada je u pitanju bankarski sektor, dovoljno su nas alarmirali da to treba da radimo i sa osiguravajućim kompanijama i mislim da je to na vreme urađeno i da je jako potrebno i da Narodna banka u svakom slučaju treba da ima jedan veoma snažan kontrolni faktor kako se ne bi dešavalo ono što se dešavalo u prethodnim godinama i što bi građane naše zemlje, na kraju krajeva, puno koštalo, tako da sam siguran da Narodna banka ima i kapacitete i mogućnosti, pogotovo da ima ljudske resurse koje mogu da kontrolišu taj sistem, ali i pored kontrole da razviju sistem osiguranja i da ovaj portfolio i premije od 530 miliona evra na neki način u narednim godinama povećamo, udvostručimo i da na taj način utičemo na povećanje našeg BDP, imajući u vidu činjenicu da ne možemo govoriti ni o kvalitetnoj socijalnoj politici ni u obrazovanju, ni kulturi, ni drutšvenom sveukupnom razvoju ako nemamo povećanje BDP.
Samo na taj način, a ovo i jeste prilika da povećamo BDP i da razvijemo ovo tržište, možemo da govorimo redistribuciji, mislim da ćemo se svi složiti o tome. Kada budemo imali jedan malo veći kolač, onda možemo da govorimo o tome kako ćemo argumentovano da raspravljamo, kako ćemo taj kolač deliti, koliko ćemo davati za socijalno osiguranje, za socijalnu zaštitu, koliko na obrazovanje, koliko na nauku, na kulturu, imajući u vidu da bez razvoja tih segmenata našeg društva i tih sektora u našem društvu nema govora o generalnom razvoju naše zemlje i njenom pozicioniranju kao jedne od najnerazvijenijih zemalja u ovom delu Evrope.
Nadam se da će ovo u svakom slučaju biti jedan temelj ekonomskog razvoja. Naša poslanička grupa će imati pet amandmana o kojima ćemo raspravljati, nadam se, u sredu. Oni će biti usmereni isključivo na sugestije koje se tiču liberalizacije i definisanja tržišta na polju rada osiguravajućih kompanija i nadzora. Imaćemo primedbe koje se tiču malo većeg mešanja države u rad osiguravajućih kompanija.
Smatramo da je naša zemlja u takvoj situaciji da ona i njene institucije samo i isključivo treba da naprave ambijent i jednake šanse da svi mogu da rade na istim, na jednakim osnovama, da se mnogo ne meša u poslovne procese, jer prosta logika i ono što smo imali kao rezultat u prethodnim godinama dovoljno govori o tome da gde god se država mešala, gde god je država pokušala da upravlja nismo imali dovoljno dobrih rezultata.
Hajde sada da promenimo ovu logiku, hajde da promenimo politiku i da pustimo da se ti igrači na tržištu, koji su kadrovski potpuno ekipirani, koji kroz ovaj zakon će imati jasna pravila igre, mogu u skladu sa tim pravilima igre da funkcionišu i da rade i da na taj način razvijemo tržište kako finansijsko, tako tržište radne snage, tržište roba i usluga. Zahvaljujem se.
