… agrarna plaćanja, a važno je da znamo? Hvala.

Reč ima ministar Antić.

Oko podzakonskih akata, upravo gledate ministre koji će da ispune rokove koje ste dali, i verujte da će to biti tako. To ne pričamo kao parolu nego mi već, da kažem, u načelu imamo to skockano, i imamo partnerski odnos sa Energetskom zajednicom sa kojom smo već dogovorili da na tome radimo zajedno. To su najčešće modeli koji su već poznati. Reč je o poznatom zakonodavstvu i podzakonski akti su samim tim identični.
Ja, to sam zaboravio da kažem i pre svega sam se zbog toga i javio. Ja apsolutno se slažem sa vama da saradnju između ministarstva, Vlade i parlamenta treba jačati. Mi izuzetno cenimo u ministarstvu rad gospođe Tomić i njenog odbora koji je nama resorni i tu smo komunikaciju održavali u nekoj dinamici i u potpunosti sam saglasan da možda da li na nivou odbora koji će biti otvoren za, odnosno uvek je on otvoren i upućen poziv i za sve ostale poslanike ili u bilo kojoj drugoj formi razgovaramo o svemu ovome i o nekoj dinamici i po potrebni u nekim konkretnim situacijama.

Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.

 

Jeste, u pravu ste, sa tim se malo kasnilo. Određen je nacionalni službenik za odobravanje i odluka je doneta o tome. Mislim da i na Vladi treba sad rešenje. Nisam da budem sigurna da li je odluka doneta. Završeno je. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege ministri, kolege poslanici, namerno sam se javila po redosledu iza moje koleginice Čomić zato što je otvorila dosta tema koje su jako interesantne danas i današnja sednica je trebala da ima suštinski jedan svečani karakter zato što prvo mi ovde treba da damo saglasnost na potvrđivanje Sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o praktično finansijama, IPA liniji dva, o jednom mehanizmu setu zakona na koji će način Srbija praktično sledećih sedam godina povlačiti sredstva.
U skladu sa tim, imamo i zakone o energetici koji treba da implementira treći paket direktiva, koji treba da stupi na snagu prvog januara 2015. godine. Suštinski, ova sednica treba da predstavlja jedno naše opredeljenje ka tom evropskom putu i ono na čemu suštinski ova vlada pokazuje da u svakodnevnom životu će imati koristi svaki građanin, počev od ovog sporazuma koji se odnosi sa Evropskom komisijom sredstvima iz IPA dva. gde sredstva koja se budu plasirala kroz određene javne pozive, moći će da se jave i lokalne samouprave i nevladin sektor. Jednostavno i onaj građanin će imati uvid u to, na kraju krajeva i kako se ta sredstva povlače po različitim oblastima i ovo što je rekla gospođa Jadranka Joksimović da za energetiku je predviđeno 125 miliona evra.
Samim tim je to povezano sa Zakonom o energetici, koji treba u stvari da pokaže da je Srbija sposobna da se nosi sa najtežim problemima iz oblasti energetike, a evo zašto.
Ovo o čemu je moja koleginica govorila da zaista problemi koji su u Srbiji i u oblasti zelene energije i u oblasti životne sredine, a i nove strategije u smislu razvoja energetike i Strategija razvoja energetike i EU, pa i Srbije, treba da bude ta usklađenost, a mnogo toga ne može da ide preko noći. Mnogo toga traži jedan put, proces i mnogi direktive koje mi sada implementiramo u zakone tek treba da se sprovode i to sprovođenje će nam biti sigurno ne lako, da kažem, da ne bih rekla teško.
Ono što sam htela još da vas obavestim, pošto svi pratimo negde različite odbore, to je da je Odbor za privredu i energetiku stvarno jako aktivan u toj regionalnoj saradnji sa zemljama u okruženju, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, pogotovo po pitanju energetike i ovo što je rekao gospodin ministar Antić, mi imamo kontakte sa našim kolegama, predsednicima Odbora koji se bave takođe energetikom i zakonskom regulativom i mogu vam reći da mi možemo da se pohvalimo da smo prvi u regionu koji donosimo zakon sa implementacijom trećeg paketa direktiva koje su, jednostavno, obaveza potpisnica Energetske zajednice, a kako je Srbija od 2005. godine potpisnica, ona je morala prvo da implementira drugi paket, pa je donela zakon 2011. godine, gde je osnova bila suštinska, formiranje Agencije za energetiku, koja je u nadležnosti rada parlamenta. Da vam kažem samo da primer u nekim zemljama u okruženju nije takav. Agencije je, recimo, u kombinovanoj nadležnosti Vlade i parlamenta. Znači, ipak je Srbija otišla dalje što se toga tiče.
Kod trećeg paketa treba uraditi to suštinsko razdvajanje proizvođača, snabdevača od distributera, odnosno uspostaviti to takozvano tržište električne energije.
Ono što mislim da je taj jedan veliki iskorak to je da Energetska zajednica, u saradnji sa parlamentarcima, od 2013. godine, počela svoje izveštaje o napretku Srbije u svom procesu, da izveštava i Odbor za energetiku i da, jednostavno, organizuje zajedničke sesije sa parlamentarcima.
Mi smo kao dobri učenici, dobri đaci pokrenuli i taj deo umrežavanja Odbora za energetiku zemalja Zapadnog Balkana, pa s obzirom da postoje određene inicijative Energetske zajednice da se umreže parlamentarci, baš zbog te jače kontrole i obaveštenosti, na kraju krajeva, u odnosu na Ministarski savet Energetske zajednice, postoji inicijativa za formiranje skupštine Energetske zajednice, koja je u proceduri, poslata je Evropskoj komisiji i to je neki postupak koji treba da traje u naredne dve godine.
Hoću da kažem da smo mi ipak vrlo aktivni u razvoju, uopšte i u idejama kako energetska politika treba da izgleda i u zemljama Zapadnog Balkana i nekako koliko može i kojim tempom da prati energetsku politiku EU, jer i EU ne nameće rešenja svima ista. Svaka zemlja bira način na koji će sprovesti određene direktive, odnosno evropske propise.
Na kraju krajeva, mi smo imali prilike, moje kolege i ja, da prisustvujemo i jednoj četvrtoj interparlamentarnoj sesiji koju je organizovao predsednik Zelenih Evropskog parlamenta, kojoj je prisustvovala i direktorka Direktorata Evropske komisije zadužena za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, gde su rekli da je njihova projekcija do 2020. godine je da potpuno, recimo, isključe ugalj, da kompletna potrošnja energije ide polovina iz gasa, a onda druga polovina iz obnovljivih izvora energije i iz energetske efikasnosti, jer smatraju da onoliko koliko možete da uštedite je praktično kao da izgradite novu termoelektranu, ali kada pričamo o energetskoj efikasnosti, danas nije tema.
Moram da vas podsetim da ministar dok je bila gospođa Mihajlović, od 2012. godine je praktično započela te zakonske promene prvo izmenama i dopunama zakona 2012. godini, ako se sećate, Zakona o energetici, a onda je 15. marta 2013. godine donesen zakon o korišćenju električne energije, koga mi u stvari zovemo Zakon o energetskoj efikasnosti.
Ono što je vrlo interesantno to je da Evropa, recimo, planira do 2020. godine da investicije u ovoj oblasti energetske efikasnosti za sve zemlje EU treba da iznose otprilike od 360 milijardi evra. Znači, obuhvata svih 28 zemalja.
Ako se uzme u obzir da EU dnevno uvozi električnu energiju u vrednosti od jedne milijarde, onda je u potpunosti razumljivo da, u odnosu na određene političke promene, kao na primer sada smo imali promenu po pitanju „Južnog toka“, ona treba da planira i taj svoj razvoj shodno okolnostima i to je ono što se dešava i zemljama Zapadnog Balkana.
Prema tome, s obzirom da Srbija ima taj proaktivan stav, Srbija je 2013. godine predsedavala i Savetom ministara energetske zajednice kada je bio ministar prof. dr Zorana Mihajlović i zaista mnoga rešenja praktično koja su i ovde data i započeta su sa te pozicije. Hoću da kažem da je svako od nas dao određeni doprinos da se ovakav zakon koji danas imamo sačini.
Pre nego što bih rekla nešto o zakonu suštinski, htela bih da vas podsetim da je energetska zajednica u svom izveštaju koji je podnela 30. septembra ove godine rekla da postoji napredak u praktičnoj implementacije primarne i sekundarne regulative, da je pravni okvir uglavnom u skladu sa drugim paketom zakona, da tržište koje se otvara je bilo predviđeno onim zakonom iz 2011. godine, a da Sporazum o principima saradnje o osnivanju i radu berze, za koju je bilo pitanje u prepodnevnoj raspravi, praktično počinje potpisivanjem EMS-e i EPEX SPOT-a, to je međunarodna organizacija koja se bavi transnacionalnim mrežama, u maju mesecu 2014. godine i to je prvi konkretan korak prema kojem imamo osnivanje srpskog organizacionog dela posla vezano za tržište, odnosno berze. EMS-a je potpisala Sporazum o upravljanju mrežnim radom 15. septembra 2014. godine. Znači, berza se ne uspostavlja preko noći. Posao sa ovako odgovornim direktivama sa ovako odgovornom regulativom mi sad kreiramo ono što je na nivou Republike, što je na nivou osnovnih zakonskih rešenja. Jednostavno, mora da je proces. Kao što je donošenje podzakonskih akata proces, i taj proces traje. Podzakonski akti se mnogo lakše formiraju zato što su u nadležnosti donošenja Vlade, ali opet mislim da zajedničkim radom možemo i da radimo na tome za donošenje nove strategije u kojoj smo obavezni, a ovaj parlament će govoriti o tome. To je strategija razvoja energetike od 2015. do 2020. godine i to je nešto što nam je zadatak u budućnosti da uradimo takođe zajednički.
Ono što vezano za energetiku danas treba reći da je dosta toga urađeno u oblasti obnovljivih izvora energije, da ovaj zakon obuhvata naše obaveze koje se odnose na električnu energiju, gas i obnovljive izvore energije, ali treba reći i da je u junu mesecu 2013. godine donet Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije sa našom evropskom obavezom da 27% imamo učešća obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije, da smo mi sada na 21,2%, da je napravljena ta platforma otprilike potencijala do 2020. godine na 1092 megavata, od koga će polovina ići na vetar, 438 megavata na mini hidroelektrane, 100 na biomasu, 30 na biogorivo i onaj ostatak praktično na geotermalnu vodu i solar. Zašto solar? Zato što zaista i u zemljama EU ta zelena energija je najskuplja. Zbog toga treba stvoriti uslove prvo investitorima, a mislim da donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dosta toga su stvoreni uslovi da investitori koji su zainteresovani mogu da dođu i da zaista krenu sa izgradnjom ovakvih objekata.
Pored onoga što je za nas značajno iz oblasti obnovljivih izvora energije, ne treba zanemariti i tu socijalnu dimenziju suštinski cene električne energije.
To je ono što smo mi na zajedničkim konferencijama u regionu istakli, da negde ta socijalna cena električne energije je u stvari ono što čuva, na kraju krajeva, i socijalni mir svakog građanina i njegovog domaćinstva i to je ono na što ne možemo nikako da zaboravimo.
Zašto govorimo o tome? Zato ako bi krenuli tim tržišnim principom i ako bi krenuli primenom određenih direktiva, onako direktno, i bez podrške IPA II i bez podrške građana za reforme, koji su se izjasnili o tome da mnogo toga treba da se menja, onda bi dobili veliki broj investitora koji bi sa svog stanovišta krenuli da je njihov jedini motiv profit i onda jednostavno ne bi mogli da se kao država nosimo sa svim promenama sa kojima treba da se nosimo do 2020. godine, pogotovo kada govorimo o zakonskoj regulativi. To je ono što je jako važno reći, pogotovo kada je u pitanju gas.
Ako je direktiva, a jeste osnovna treća direktiva koja treba da se implementira, praktično razdvajanje nadležnosti po pitanju gasa pogotovo, i to je ono što je razdvajanje rada „Srbijagasa“ i „Jugorosgasa“, taj deo je takođe u određenim delovima bio nemoguć preko noći. Zbog toga je ministarstvo i na kraju krajeva i Vlada Srbije, jučerašnjim usvajanjem tog UPPR-a, odnosno unapred pripremljenog plana, pokazala da je zaista sposobna da neke stvari koje su čekale 10 godina sprovede, ali da sprovede na takav način da građani Srbije nemaju štetu.
Mnogo smo čekali na ovakva rešenja. Ja ću reći da prethodne vlade nisu ni imale Ministarstvo energetike. U rekonstrukciji od 2011. godine, problem obnovljivih izvora energije preuzelo je Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinu i zaštitu životne sredine. Mi smo imali savetnika premijera za energetiku, što se pokazalo kao neodgovorno, jer zaista u vreme kada treba da menjate mnogo toga, pogotovo u politici energetike i kada idete ka tome da otvorite pregovore, odnosno da usvojite i izvršite harmonizaciju propisa sa EU, onda je to jednostavno politički neodgovorno.
Na kraju, kada pričamo uopšte o gasu, ono što je vrlo važno reći da je ovaj Zakon o energetici prošao nekoliko debata sa Energetskom zajednicom, pogotovu po ova dva pitanja, pitanje EMS i pitanje „Srbijagasa“, koji gledano sa stanovišta EU i Energetske zajednice predstavlja, onako suvoparnu primenu, bi se kosila sa mnogo naših zakonskih rešenja i na kraju krajeva sa nekim ustavnim zakonskim definicijama, tako da jednostavno nisu mogla da budu primenjena u takvom definisanju. I u toj debati našao se način kako da se u zakon implementira treći paket, a da ne uruši u ovom trenutku ni Ustav a ni ono što se zove državna svojina. Tako da je uopšte ovaj Zakon o energetici nešto što će u budućnosti dati veću težinu Agenciji za energetiku.
Inače, mislim da je trebalo raspravljati o izveštaju Agencije za energetiku, ali očito je pre došlo na red ono što se zovu reformski zakoni. Tako da, u trenutku sada kada imamo izveštaj Energetske zajednice o napretku Srbije za 2013. godinu, on zajedno u paketu sa ovim novim zakonom i praktično izveštajem Agencije za energetiku, moći će da bude tema jedne od sledećih sednica odbora, a može i da bude i tema posebne sednice Skupštine Srbije.
Mislim da bi to zaista svima bilo od značaja, pogotovo što dosta poslanika učestvuje u radu međunarodnih organizacija po ovom pitanju, po ovim temama i zaista su involvirani u kreiranje nekih novih rešenja, a da možda naše kolege koje se bave nekim drugim temama i nisu na neki način dovoljno informisani.
Što se tiče zakonskih rešenja koje smo imali prilike da čujemo, a deo su ovog paketa koji se odnosi na izmene o matičnim knjigama i one na izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ja bih samo rekla da smo mi i na tom ekonomskom konkursu neformalnoj poslaničkoj grupi koja se odnosi na ekonomske reforme zajednički sa NALED-om imali prilike da čujemo da mnoge promene, odnosno modernizacija i reforma ovog zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju tangira sektorske politike, a ta politika koja je prva na udaru u stvari je energetika. Tako da smo i one predloge koji su se odnosili na energetiku, dosta toga je involvirano u ovaj Predlog zakona, tako da je ministarstvo imalo sluha u samoj izradi da mnoge stvari prihvati. Ono što nije moglo da bude prihvaćeno je definisano i o tome je ministar Antić govorio.
Ono što bih na kraju rekla, kao što sam i počela sa evropskim integracijama, završila bih da je značajna uloga Srbije, pogotovo u tom delu kada imate sporazum Republike Srbije i Evropske komisije, značajna je ta pomoć EU u implementaciji tih sektorskih politika. Na tom javnom slušanju treba zahvaliti ministarski Joksimović što je bila, da nam pojasni do detalja koji su to sektori u kojima će EU raditi zajednički sa Srbijom, zajednički sa lokalnim samoupravama, zajednički sa parlamentom, zajednički sa ministarstvom, sa civilnim sektorom, u tome da nam svima bude bolje.
Mislim da će tim i posao poslanika biti utoliko lakši da se barem razumemo, da danas nemamo izlaganja kao što smo imali u prepodnevnim satima, gde su neki poslanici pokazivali da stvarno nemaju dobro shvatanje i nemaju pojam o određenim temama.
Kada pričamo o energetici, treba da se dobro informišemo. Meni je drago što će DS podržati ovakav zakon i što je gospođa Čomić imala prilike da u ovoj temi učestvuje, iako to nije njena struka, ali očito se dobro informisala i pročitala o tome i može da komentariše. Postoji volja i želja da odbori među sobom sarađuju i kao što je gospođa Joksimović uspela na Vladi da nekako ustroji i sakupi sve predstavnike ministarstva da čuju šta su to evropske integracije, nije loše da i odbori između sebe zaista po mnogim pitanjima i po mnogim zakonima zajednički drže sastanke odbora, gde bi se informisali o mnogim temama u budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Antiću, uvažena ministarko Joksimović, članovi Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o setu zakona iz različitih oblasti, a koji su podjednako bitni za ekonomski i privredni razvoj Srbije.
Svakako je veoma značajno što danas raspravljamo o Zakonu o energetici, koji je sasvim nov predlog zakona i odnosi se na oblast u privredi Srbije kojoj se posvećuje velika pažnja od strane EU, jer obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU su u velikoj meri vezane za energetiku.
Upravo zbog toga je predlog ovog Zakona o energetici usaglašen sa odredbama EU, a sve u cilju da se građanima obezbedi veća sigurnost u snabdevanju energentima, uz garantovanje veće zaštite.
Energetika je uz saobraćaj i poljoprivredu najveća razvojna šansa Srbije, posebno ako se uzme u obzir da bi Srbija prema procenama stručnjaka mogla čak polovinu energije da proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a budućnost evropske energetske politike je upravo učešće energije iz obnovljivih izvora.
Razvoj industrije u našoj zemlji zavisi od ulaganja u energetski sistem i projekte energetike. Odlična šansa za našu zemlju i naša preduzeća i energetski sistem uopšte jesu zajednička ulaganja, između ostalog, naravno, po principu naša preduzeća, strana ulaganja. U poslednje vreme imamo dosta primera za to i u građevinarstvu i u poljoprivredi i u energetici. Evo primer Kostolca, gde su nam Kinezi svojim ulaganjem u naša preduzeća pomogli.
Srbija ima komparativne prednosti, naročito kada je energetika u pitanju, u odnosu i na zemlje u okruženju, zemlje u Evropi i u svetu, jer njima treba ono što mi imamo, i to moramo da iskoristimo. Raspolažemo značajnim količinama uglja, kao glavnim gorivom, hidropotencijalom koji je, nažalost, nedovoljno iskorišćen, vetrom, solarnom energijom, zatim potencijalima bioenergije, itd. Sve su to šanse za privlačenje investicija.
Srbija ima energetski sektor, kao jedan od najvažnijih sektora, jer ima veliki potencijal za privlačenje investicija, za nova ulaganja u nove kapacitete koji će koristiti obnovljive izvore, a tako i za izgradnju novih gasnih elektrana.
Zato moramo, kao što je to i ministar Antić rekao, da širom otvorimo vrata investicijama i investitorima u energetici i da stvaramo investicioni ambijent, unapređujemo energetski sistem i radimo na izgradnji novih energetskih objekata.
Ovaj zakon je, naravno, šansa da se udari novi temelj u razvoju energetike u Srbiji, da se napravi jedna prekretnica u razvoju ovog sektora i u korist države i u korist građana. Dobar zakonski okvir, povećanje efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije i zaštita životne sredine su od velikog značaja za razvoj energetike Srbije.
Ono što je bitno jeste da se ovim predlogom, kao što smo to čuli i od koleginice iz SNS, u potpunosti primenjuju sve mere iz trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i elektroenergetskog sektora, kojim se obezbeđuje veća zaštita krajnjih kupaca. To je veoma bitno, pre svega, zbog toga što smo svesni svi da postoji izvesna doza nezadovoljstva kod naših građana, koje je naročito izraženo u momentu kada dobiju račun za struju, jer su im ti računi komplikovani i nerazumljivi, zatim jedna od primedbi građana odnosi se na njihovu nedovoljnu obaveštenost, nedovoljnu informisanost, itd.
Detaljnim razrađivanjem odredbi koje se odnose na dužnosti snabdevača u smislu obaveštavanja krajnjih kupaca o sadržini računa i dostupnost kratkih kontrolnih lista radi informisanja kupaca o uslovima i način ostvarivanja njihovih prava, biće način da se otkloni sve ono ili uglavnom ono na šta građani inače imaju primedbe.
Osim toga, liberalizacijom tržišta električne energije kojom se stvara mogućnost da građani sami biraju i od koga će i pod kojim uslovima kupiti struju, a ujedno povećanom kontrolom snabdevanja potrošača u velikoj meri podići će se nivo usluga, kvalitet isporuke električne energije od strane snabdevača.
Za nas je naravno, kao SPS, kao socijalno odgovornu partiju, veoma bitno da i ovaj zakon sadrži odredbe koje se odnose na zaštićene kupce električne energije, na one koji su socijalno ugroženi, tako da će penzioneri sa najmanjim primanjima, samohrani roditelji i građani koji su u režimu socijalne zaštite i dalje imati pravo na besplatne kilovate.
Sledeći u nizu je zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se predviđa izmena samo jednog člana, člana 97. stav 9, koji se odnosi na plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Naime, navedenim članom u Zakonu o planiranju i izgradnji, predviđeno je da se doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta ne obračunavaju za objekte javne namene i objekte u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, dečija igrališta, otvorene sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte.
Čuli smo od predlagača zakona, koleginice Katarine Rakić, da je ispušteno da se navedu i ostali objekti za koje bi trebalo predvideti da budu oslobođeni plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta kao što su proizvodni i skladišni objekti, podzemne etaže koje se koriste za garažiranje vozila, ostave, vešernice i slično i, naravno, ostaje odredba da se to odnosi i na dečija igrališta, atletske staze i otvorene sportske terene.
Plaćanje naknade, odnosno, doprinosa, po novom Zakonu za uređenje građevinskog zemljišta, je pitanje o kojem se već duže vreme polemiše među, da kažem tako, građevincima i na nivou lokalnih samouprava. Među građevincima zbog toga što je ovaj doprinos za uređenje građevinskog zemljišta trošak koji u znatnoj meri poskupljuje cenu gradnje, a u lokalnim samoupravama zbog toga što doprinos za uređenje građevinskog zemljišta predstavlja značajan prihod za lokalne budžete.
S obzirom da je stanje u srpskom građevinarstvu takvo kakvo jeste, odnosno nije sjajno, i da je cilj donošenja zakona o planiranju i izgradnji, između ostalog, bio i da se pomogne građevinskoj industriji i da je vrednost izvedenih radova izvođača u Srbiji znatno opala, a takođe znamo da je građevinarstvo veoma bitno u čitavom privrednom sistemu Srbije, jer prema podacima Privredne komore Srbije, građevinsku privredu čini više od 11.000 privrednih društava sa više od 115.000 radnika, što znači da građevinarstvo u ukupnom broju privrednih društava u Srbiji učestvuje sa više od 13%, a u ukupnom broju zaposlenih sa više od 12%.
Za Srbiju je građevinarstvo i bilo i ostalo ekonomski pokretač, jer ova delatnost za sobom povlači i tridesetak drugih grana i aktivnosti od projektovanja, dizajniranja, drvne, mašinske, elektro itd, industrije.
Zbog svega toga i zbog ekonomskog i privrednog oporavka Srbije, treba stvarati uslove da se ova grana privrede oživljava, da se stvaraju što bolji uslovi za dolazak investitora koji će graditi na našim prostorima, pre svega, proizvodne objekte. Zašto, pre svega, proizvodne objekte? Zato što će u tim proizvodnim objektima biti novih radnih mesta, a time i novih zapošljavanja, što je za nas i za našu vladu u ovim vremenima kada je, čuli smo i kada smo raspravljali o budžetu potrebno otpuštati radnike iz javnih preduzeća, veoma bitno. Prioritet ove vlade jeste stvaranje novih radnih mesta, jeste stvaranje uslova za investicije i investitore, i što više zapošljavanja.
S druge strane, strah lokalnih samouprava da će na ovaj način izgubiti znatan deo iz budžeta može biti otklonjen i može biti opravdan, jer će lokalne samouprave imati mogućnost da kroz razne takse, firmarine, poreze na imovinu, zakupe od firmi koje budu od investitora, koji budu gradili na zemljištu na kojima budu imali pravo zakupa, znači, od zakupnina, od poreza na zarade, jer jedan deo poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama, nadoknade ovaj gubitak koji bude uslovljen gubitkom doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Takođe, izmena i dopuna Zakona u ovom istom članu i stavu, odnosi se na plaćanje naknade kada su u pitanju podzemne etaže u objektima visoke gradnje, koje služe za garaže, ostave, vešernice, osim onih koji se koriste u komercijalne svrhe.
Ja sam i u svojoj diskusiji, kada smo raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji, postavila i kao pitanje istakla i kao problem upravo visinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta za podzemne etaže u visokogradnji, koje su u nekim samoupravama naplaćivane u istom iznosu kao i za stambene prostore, što je bio nepotrebno veliki trošak za investitore i, naravno, negativno uticao na želju investitora da uopšte gradi. Ovu izmenu člana zaista podržavamo i to je velika olakšica za sve investitore koji će ubuduće graditi.
Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji menja se stav koji se odnosi na koeficijent zone i koeficijent namene. Zakonom je predviđeno da koeficijent zone ne može biti veći od jedan, a koeficijent namene od jedan i po, vodeći računa da jedinični iznos doprinosa za najskuplju namenu u najskupljoj zoni ne može biti 10 puta veći od onog iznosa koji je u najjeftinijoj.
Tačno je da izraz „zona“ je nedovoljno definisan i da može doći do nemogućnosti primene ovog člana i do zloupotrebe ovog člana. Pitanje za predlagača zakona je, ako izmenimo ovaj odnos, šta će se dešavati, kako će uopšte lokalne samouprave određivati kolika je razlika između najjeftinije i najskuplje zone? Bojim se, s obzirom da znam koliku samovolju neke lokalne samouprave izražavaju u pogledu određivanja visine doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, plašim se da, zbog ukidanja ovog stava, ne dođe ipak do zloupotrebe. Možda smo mogli to nekako drugačije da definišemo, možda i nismo, ali evo, čisto pitanje za predlagača zakona.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima upisa u katastar nepokretnosti objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, onda kada je usvajan ovaj zakon poslanička grupa SPS podržala je, naravno, donošenje ovog zakona jer smo shvatili potrebu da u Srbiji postoji jedinstvena evidencija svih izgrađenih objekata, bez obzira da li su oni izgrađeni na osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole, ili bez dozvole.
S obzirom da je do donošenja ovog zakona bilo moguće upisati objekte u katastar nepokretnosti jedino uz prethodno pribavljenu građevinsku i upotrebnu dozvolu, bilo je nemoguće napraviti jedinstvenu evidenciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a bilo ih je mnogo, odnosno još uvek ih ima preko 1.300.000. Poznato nam je da građani i pored donošenja Zakona o legalizaciji i dalje nemaju ni želju ni nameru da svoje objekte legalizuju, tako da je ovaj zakon bio sasvim prihvatljiv način da se u katastar upišu svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije, kako bi se imao uvid u ukupan broj izgrađenih objekata.
Zakonom je predviđeno da se objekti koji se ne upišu po ovom zakonu i ne legalizuju po Zakonu o legalizaciji ne mogu otuđiti, odnosno ne može se izvršiti prenos prava svojine na ovim objektima bez potvrde lokalne samouprave da su izmireni doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta. Ali, u istom članu je ispušteno da se na bilo koji način zaštite vlasnici objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole da se zaštite od rušenja, bez obzira da li su im objekti upisani na osnovu ovog zakona, ili je samo podnet zahtev za upis objekata.
Tačno je da su se po lokalnim samoupravama događale situacije da su inspekcijski organi i pored toga što su objekti upisani po posebnom Zakonu o upisu objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, da su inspekcijski organi donosili rešenja o rušenju takvih objekata. Na svu sreću, nije rušenje i ostvareno, ali svakako je ostala da postoji potreba da se vlasnici ovako izgrađenih objekata pravno i zakonski zaštite i mi ovu izmenu Zakona o posebnim uslovima podržavamo.
S obzirom na ažurnost, na tehničku i kadrovsku opremljenost katastra po Srbiji, o čemu smo već više puta razgovarali, smatramo da je potrebno izmeniti i rok važenja zakona koji se završava 31. januara 2014. godine, jer ukoliko to ne bismo učinili, izgubili bismo mogućnost da ostvarimo cilj zakona, a to je upis objekata koji su izgrađeni bez dozvole na osnovu Zakona o posebnim uslovima, jer znamo da po tom zakonu su katastri, osim po zahtevu građana, dužni da te objekte upisuju i po službenoj dužnosti.
U danu za glasanje, poslanička grupa će podržati sve predložene zakone u ovom setu o kome danas raspravljamo, jer smatramo da su svi ovi zakoni podjednako važni za ekonomski i privredni razvoj Srbije. Hvala vam.

Reč ima ministar Antić.