Hteo bih da se zahvalim i gospođi Spasojević i gospođi Tomić na jednom vrlo konstruktivnom i argumentovanom pristupu ovoj diskusiji. Naravno, gospođa Tomić, kao predsednik odbora, je izuzetno dobro upoznata u sve segmente i aktivnosti Ministarstva energetike i sve procese u kojima Republika Srbija učestvuje po pitanju i saradnje sa Energetskom zajednicom i ostalim međunarodnim institucijama. Gospođa Spasojević je imala nekoliko jako interesantnih predloga vezano i za neke nove projekte, koje ćemo mi bez ikakve dileme uzeti u obzir i na kojima kada su neka pitanja i radimo. Uz sve komplimente za obe diskusije, samo dve male ispravke.
Kada je u pitanju energetski zaštićeni kupac, mi subvencionišemo ne samo kilovat-sate električne energije, nego ta institucija i institut energetski zaštićenog kupca važi i za metar kubnog gasa i za određenu količinu toplotne energije. Znači, ima jednu širu sliku i ponavljam, to je nešto na šta, ja mislim, ovaj parlament treba da bude ponosan, zato što smo u ovom jednom vremenu opšte štednje i fiskalne konsolidacije na toj stavci u budžetu ostavili apsolutno onu potrebnu količinu para da bi zadržali nivo socijalne brige i zaštite koju smo imali do sada.
Kada je u pitanju gospođa Tomić, nismo usvojili kada je „Srbijagas“ UPPR. UPPR je jedan pravni i sudski model izlaska kompanije iz stečaja. Mi smo, kada je u pitanju „Srbijagas“ doneli plan restrukturiranja kao jedan model kojim smo definisali hodogram aktivnosti, kada je „Srbijagas“ u pitanju, kako bi ga učinili sa jedne strane efikasnijim i prilagodili se upravo onome o čemu pričamo, a to su energetske direktive.
Ponavljam, do 30. juna „Srbijagas“ će izaći iz tog procesa kao jedna vertikalno ustrojena kompanija, integrisana kompanija, sa pravno razdvojenim energetskim delatnostima, sa idejom da u nekom vremenu pred nama, kada se steknu svi uslovi, kada izvršimo finansijsku konsolidaciju „Srbijagasa“, kada dobijemo neki alternativni gasovod, izvršimo u skladu sa evropskim direktivama i onaj drugi korak i tu, da kažem vlasničku, razdvajanje u skladu sa direktivama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala.
Htela sam da odgovorim koleginici na pitanje oko koeficijenata i što se tiče zona.
Naime, u članu 97. stav 2. deo koji se briše, briše se upravo iz razloga jer je navedeno da cena ne može biti viša od 10 puta. Tekstom zakona smo upravo uredili da se cena nalazi u rasponu od šest puta. Znači, ne može biti 10 puta i upravo je to jedna od onih grešaka koje sam navela, koja je došla prihvatanjem amandmana.
U sledećem stavu kaže – izuzetno dobre odredbe – jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može utvrditi drugačiji koeficijent. Upravo ova reč „drugačiji koeficijent“ jeste sporna, što znači da na takav način jedinica lokalne samouprave mogu svoje delove možda izuzeti uopšte od plaćanja naknade i to je ono što je sporno, to tumačenje je sporno, zbog toga je predloženo da se ovako nešto briše, a lokalne samouprave svakako po važećem zakonu imaju rok do 17 januara da utvrde koeficijente iz zone na svojoj teritoriji.

Hvala.
Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoja prava, sada prelazimo na diskusiju narodnih poslanika koji su se prijavili u pisanom obliku, pa je prva po redu Vera Paunović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade, posebno ću se obratiti ministru Antiću.
Želim najpre kao bivši radnik „Kolubare“ da vam se zahvalim na vašem doprinosu koji ste dali na pokretanju proizvodnje u Rudarskom basenu „Kolubara“, zajedno sa radnicima „Kolubare“ za vreme neviđenih poplava.
Energetski sektor i njegove delatnosti predstavljaju jednu od najvažnijih segmenata našeg privrednog sistema i koji utiče na sve ostale privredne grane, a time i na život svih nas građana. Zato je prirodno da ovako važna oblast mora biti zakonski veoma precizno uređena i mislim da se to ovim predlogom zakona u najvećoj meri i postiže.
Kao drugu veoma važnu odliku ovog zakonskog predloga, navela bi da se njime vrši značajno usklađivanje propisa iz ove široke oblasti sa propisima Evropske unije, kao i to da će ovaj novi zakon biti osnova za donošenje niza podzakonskih akata.
Važeći Zakon o energetici donet je 2011. godine i njime je izvršeno usaglašavanje sa drugim energetskim paketom. Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice jugoistočne Evrope od 7. oktobra 2011. godine utvrđena je obaveza za Republiku Srbiju da implementira treći energetski paket od 1. januara 2015. godine.
Glavni elemenat većeg paketa su stroži uslovi za razdvajanje operatera, prenosnog sistema električne energije, odnosno transportnog sistema prirodnog gasa, značajno jačanje ovlašćenja i funkcionisanje nezavisnosti regulatornog tela, unapređenje koordinatora-operatera, sistema sa operaterima u regionu, posebno u oblasti planiranja investicija, unapređenja funkcionisanja tržišta energije i veća zaštita kupaca električne energije i prirodnog gasa.
Iako ovaj zakon svojim najvećim delom tretira materiju koja se tiče tehničkih pravila, principa unutrašnjeg uređenja i poslovanja između proizvođača i krajnjih potrošača, smatram da je upravo najvažniji član ovog zakona onaj koji govori o energetski ugroženom kupcu, a to je član 10. Njime se postavlja zakonski osnov da se u budućnosti našim socijalno najugroženijim građanima stvori mogućnost da se snabdevanje energentima, posebnim i povlašćenim cenama, što će sve biti uređeno podzakonskim aktima Vlade, za koje se nadam da će biti doneti u što kraćem roku.
Što se tiče stručnih propisa koje donosi ovaj zakon, mislim da su oni veoma precizni i poboljšani u odnosu na sada važeći zakon. Kao najbanalniji primer mogu da navedem član 218, u kome se po prvi put definiše šta predstavlja i ko je dužan da održava zaštitni pojas oko dalekovoda i nadzemnih strujnih vodova, za koje smo nedavno videli da su se od starosti, nebrige i nepostojanja osnova za čišćenje nisu bili održavani na najbolji način.
Od šireg značaja su nova pravila o izdavanju dozvola i licenci kojima će ovaj postupak biti preciznije regulisan i veoma važnim smatram i nova rešenja kojima će se stvoriti povoljniji uslovi i dati podsticaji za izgradnju i korišćenje manjih elektroenergetskih sistema, koji će koristiti obnovljene izvore energije, Sunce, vetar, biomase, geotermalni izvor.
U skladu sa tendencijama i propisima koji vladaju u Evropskoj uniji, to će biti naša obaveza za budući period, jer mi ćemo morati da strukturu našeg elektroenergetskog sistema prilagodimo tako da se poveća struktura energije, koja dolazi iz obnovljivih izvora.
Stvaranjem lakših mogućnosti za izgradnju manjih objekata, mi ćemo na jednoj strani dobiti potencijalno veću konkurenciju proizvođača energije i time nastojati da dođe do pojeftinjenja cene energije, a na drugoj strani time će i ceo elektroenergetski sistem postati stabilniji, jer smo se za vreme katastrofalnih poplava ove godine imali prilike da vidimo koliko je sistem ranjiv i snabdevanje cele Srbije strujom otežano kada se u problemima nalaze sistemi „Kolubare“ i „Tenta“.
Upravo su juče radnici „Kolubare“ pokazali i dokazali svoju hrabrost, umeće i visok profesionalizam, jer su danonoćnim radom na saniranju posledica od poplava uspeli da dovedu proizvodnju na raniji normalni nivo. Iz tih razloga trebalo bi da se što pre pristupi i projektima izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora u skladu sa našim mogućnostima.
Iako se najveći deo zakona bavi pitanjima koja su vezana za proizvodnju i potrošnju električne energije, smatram da je ideja koja se odnosi na ostale energente, kvalitetno urađen. Tu posebno mislim na deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate, gde su propisane rigoroznije procedure koje se odnose na proces trgovine ovim energentom, što se svakako pozitivno odraziti na stanje državnih finansija.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Predlog zakona o energetici još jedan u nizu zakona kojim se naše zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije i koji stvara jedan dobar osnov za dalje napredovanje u oblasti energetike, pa će zato u danu za glasanje poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije dati podršku za usvajanje ovog zakona, kao i svih ostalih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospođo Paunović.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite gospodine Bradić.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas smo se ovde okupili da raspravljamo o pet predloga zakona, od kojih su četiri došli po hitnoj proceduri, a jedan je došao u redovnoj proceduri.
Prvi na dnevnom redu je Zakon o energetici, koji treba da odgovori na nekoliko važnih i strateških pitanja. To su pre svega sledeća pitanja – na koji način obezbediti sigurnost snabdevanja energijom i energentima u dužem vremenskom periodu, zatim, politika cene električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije, iako znamo da je sada cena toplotne energije u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i ovaj zakon bi trebao i to da da, bar da otvori te teme, otvaranje tržišta električne energije i prirodnog gasa i korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticaji koji se daju za oblast obnovljivih izvora.
Pre svega, nekoliko reči, radi informacije, o električnoj energiji, proizvodnje i potrošnje električne energije imamo podatke do kojih sam ja stigao da je ukupna proizvodnja oko 32.000 gigabata, da je finalna potrošnja oko 28.000 gigabata, da su gubici u odnosu na bruto potrošnju oko 15%, da domaćinstva u toj kvoti, tj. u toj količini električne energije troši negde 14,5 hiljada gigabata, da oni koji su na niskom naponu van domaćinstava oko 5,5 hiljada gigabata, da kupci na srednjem naponu su oko 5,5 hiljada gigabata i da kupci na visokom naponu oko 2,5 hiljada gigabata.
Ono što je još bitno za nas građane Srbije, jeste koji nam je uvoz električne energije. To je otprilike 2010. godine bilo oko 2.304 gigavata, u 2011. godini je bilo 1.800 gigavata, a u 2012. godini 2.032 gigavata. To su podaci do kojih sam ja uspeo da dođem.
Treća, vrlo bitna stvar je cena električne energije. Cena električne energije, tj. cena na tržištu u okolini, tj. u našem okruženju, je negde oko 42 evra po megavatu, dok je kod nas negde oko 30 evra po megavat času. Ono što reguliše cenu električne energije za krajnje kupce sastoji se od zbira cene proizvodnje, nabavke, prenosa distribucije, tj. naplate oko te manipulacije kod snabdevanja, tih manipulativnih troškova kod snabdevanja električne energije.
Ovim zakonom je predviđeno da energetska delatnost proizvodnje električne energije nije delatnost od opšteg interesa i to je nešto što se nalazi u ovom obimnom materijalu koji smo dobili. Ali, imamo tu jedan problem saglasnu članu 2. Zakona o javnim preduzećima, koji je trenutno važeći. On kaže da delatnosti od opšteg interesa u smislu ovog zakona jesu delatnosti koje su kao takve određene Zakonom u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje i prerade uglja, istraživanja proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa, prometa nafte i naftnih derivata, železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacija, izdavanja „Službenog glasnika Republike Srbije“ itd.
Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave utvrđene zakonom ili aktom Vlade. Ovakvo rešenje koje se primenjuje još od Zakona o energetici koji je važeći je tako da nije moguće primeniti strategiju energetike Republike Srbije i program ostvarenja strategije. Ovakvim načinom tretiranja jedne energetske delatnosti prosto onemogućavamo dugoročnu stabilnost snabdevanja električnom energijom i korišćenje konvencionalnih elektrana sa domaćim i jeftinijim energentom, tj. ugljem. Sadašnja regulisana, odnosno kontrolisana cena električne energije, u delatnosti koja se zove javno snabdevanje, predlaže se da se zove - garantovano je snabdevanje.
Dalje predviđeno u ovom predlogu zakona je da cena usluga može biti regulisana, odnosno da se u periodu do 2017. godine ukine kontrola cena. Smatram da je potrebno otvaranje tržišta, što je i dobro, ali samo pod uslovom da će takvo tržište biti na korist kupaca. Sudeći po svemu ovome što sam video u ovom zakonu, izražavam sumnju da će se to i dogoditi. Nije dovoljno samo, gospodine ministre, primeniti, prepisati direktivu 72 iz 2009. godine i dozvoliti promenu snabdevača, već je suštinski bitno po kojoj ceni će se kupcima ponuditi električna energija.
Uzimajući u obzir prethodno rečeno, i kad na to dodamo i rešenje iz ovog Predloga zakona da se snabdevanje električnom energijom na veliko može omogućiti sramnim pravnim licima, čije poslovanje i finansijski kapacitet nije lako dokazati i da li su u likvidaciji i stečaju, da li grešim kad kažem da otvaranje tržišta može dovesti do potpunog haosa kod domaćinstva i privrede ako vi kao ministarstvo nemate adekvatan odgovor i mogućnost kontrole istog?
Ne manje važno je i definisanje kriterijuma za korišćenje u proizvodnji električne energije najpovoljnijih elektrana. Šta znači institucija najpovoljnije elektrane? Znači li to da se ostavlja mogućnost menadžmentu da lagano potiskuje domaću proizvodnju i opredeli se za uvoz električne energije? Ovo ne kažem zato što sam maliciozan i što ne želim dobro radu vašeg ministarstva, ali otvaram kao moguće dileme koje se nameću čitajući ovaj zakon i ostale zakone koji su povezani sa delovanjem ovog zakona. Sve te aktivnosti i loše odluke u redovnim i kriznim situacijama na kraju ćemo platiti mi, krajnji kupci, i vi ministre, i ja kao neko ko sa vama o tome polemiše. Svakako da podržavam otvaranje tržišta, ali toliki stepen liberalizacije tržišta, bez neke konkretne i jake kontrole, sebi ne mogu da dozvole ni mnogo razvijenije države koje su članice EU.
U članu 2. je opredeljeno rešenje kojim se nacionalno zakonodavstvo stavlja u podređeni položaj u odnosu na Ugovor o energetskoj zajednici, iako to ne stoji u ratifikovanom Ugovoru o energetskoj zajednici. Jasno se ističe da se moraju uvažiti specifičnosti ugovorne strane. U krajnjem, nije redak slučaj da su neke države iz okruženja, uz saglasnost Energetske zajednice, odložile ukidanje regulisanih cena električne energije na period od pet godina. Taj slučaj imate u Makedoniji.
Slična situacija je i u delu koji obrađuje korišćenje prirodnog gasa. Pošto imam vrlo malo vremena, gledaću da preskočim ove podatke koje sam spremio o potrošnji prirodnog gasa. Dovoljno je pomenuti da svi kupci, osim malih kupaca, izlaze na tržište 1. januara 2015. godine i ono što govore preliminarne cene, a bojim se da budem i voleo bih da nisam u pravu, je da će one biti više za oko četiri-pet dinara po kubiku prirodnog gasa. Saglasni smo da je preduslov za otvaranje tržišta rešenje ovo koje ste vi dali u vašem zakonu, tj. u Predlogu zakona za vulnerabilne kupce i to je dobro da postoji, tj. da postoji institut koji ste uveli – energetski zaštićeni kupac.
U delu obnovljivih izvora energije nema pomena o nekim modelima kako se može koristiti biomasa, kako šumska, tako i poljoprivredna, i u sistemu daljinskog grejanja i kombinovanim postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije. Ne navodi se čak ni mogućnost stvaranja regulatornog okvira i institucionalnih rešenja u ovoj oblasti, što bi trebalo da u narednom periodu implementirate. Ako bi se to uredilo, moglo bi se razgovarati o tržištu biomase i Republika Srbija ne bi bila ostavljena na milost i nemilost velikim proizvođačima drvnog otpada.
Za solarne elektrane i energiju iz vetrogeneratora i dalje će biti na snazi kvote. To rešenje niko u prethodnom periodu ni jednom investitoru nije objasnio na celishodan i racionalan način. Jedna mala konstatacija na osnovu vaše tvrdnje da ma kako izgledala jeftino i dostupno, energija sunca i vetra je skuplja od termoelektrana i od hidroelektrana ako proizvodnju i instalaciju tih postrojenja gledate u istom periodu kao vetrogeneratora. Ne verujem da ste u pravu. Jeste Đerdap jeftin, ali posle koliko godina od proizvodnje, ako u cenu računate održavanje a ne izgradnju objekta.
Toplotna energija kao oblast nepravedno je zapostavljena i u ovom, kao i u prethodnim zakonima. Najveći broj država u okruženju ovu oblast su rešile, kako vi dobro znate, još pre deset godina. Priključenje investicija u mreži električne energije i prirodnog gasa nije obrađeno na najkvalitetniji način ovde, kako se to rešava u razvijenim državama. Samim tim i vlasništva nad ovim mrežama nisu definisana na pravičan i logičan način. S jedne strane je dozvoljeno da investitor sam gradi priključak i prenese ga u osnovna sredstva operatora distributivnog ili operativnih sistema, a sa druge strane se dozvoljavaju investicije, npr. prenosni sistem sa pravom izuzeća iz pravnog sistema Republike Srbije.
Ono što mislim da je dobro, to je da će eventualne investicije koje ljudi koji grade postrojenja, stanove, zgrade, a učestvuju u izgradnji i pravljenju mogućnosti za priključak na električnu energiju, mislim na trafo stanice i trafoe, po ovom zakonu se odbijaju od cene komunalnih priključaka, što je dobro, za razliku, recimo, od grada Niša, gde su investitori, bar koliko ja imam podatke, dužni da naprave, tj. daje im se mogućnost da naprave trafoe, naprave trafo stanice kompletne, prenesu distribuciji, a onda naknadno da prate priključak za električnu energiju. Tako da, ovaj član zakona i ovaj deo zakona koji se bavi time je na dobrobit investitora u Nišu i oni će vam biti verovatno vrlo zahvalni zbog toga, jer neće morati duplo da plaćaju.
Dalje, treba razmotriti u nekom narednom periodu donošenje pojedinačnih zakona o električnoj energiji, prirodnom gasu, toplotnoj energiji i o tržištima. Imamo to iskustvo iz okruženja. Usklađivanje domaćeg regulatornog okvira za regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama su zapravo aktivnosti za svaku pohvalu, ali u obrazloženju nema nijedne reči o uticaju na cene električne energije i prirodni gas. Da li tržišni principi važe samo kad se cene povećavaju? To niste obradili u Predlogu zakona.
Da li nam se može desiti divljanje cena električne energije? Naravno da niko to ne priželjkuje, da se razumemo. Ali, bez ozbiljne analize koliko smo kao Republika Srbija spremni za otvaranje tržišta i u kojoj meri su dva tako dominantna učesnika EPS i „Srbijagas“ sledstveno u svojim delatnostima i nekontrolisanjem snabdevača na veliku električnu energiju i čašćenje takvim statusom da ne mora biti registrovan u Republici Srbiji i još to posebno isticati kao kvalitetno rešenje, daleko je od dobrih razloga za usvajanje ovog zakona. Zbog toga smo sa desetak amandmana pokušali da vam sugerišemo kako mi vidimo rešenje određenih problema koje nameću članovi ovog zakona.
Ono što je vrlo bitno, mi se ne protivimo svim navedenim ciljevima koje ste imali u zakonu. Dakle, apsolutno se slažemo sa usklađivanjem domaćeg regulatornog okvira EU i njenim pravnim tekovinama, kao i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Dalje slažemo se sa stvaranjem uslova za obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije električnom energijom. Dalje, slažemo sa otklanjanjem nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, što ste vi istakli u vašem uvodnom obraćanju. Zatim, slažemo se sa povećanjem nivoa transparentnosti zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja. Slažemo sa za zaštitom svih kategorija kupaca, a naročito energetski ugroženih kupaca. Slažemo se sa zabranom međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata. Dalje se slažemo sa stvaranjem uslova za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa. Slažemo se sa stvaranjem uslova za uspostavljanje i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije. Slažemo se dalje sa stvaranjem uslova za dostizanjem obavezujućeg nacionalnog cilja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnje biogoriva u transportu. Slažemo se i sa suzbijanjem nelegalnog tržišta nafte i naftnih derivata. Slažemo se i sa jačanjem nezavisnosti agencije i ispunjenje preporuke Evropske komisije iz izveštaja o napretku Republike Srbije za 2013. godinu i 2014. godinu.
Međutim, način kako je to obrađeno izražavamo sumnju da će se to desiti u godinama koje dolaze. Potrebno je postepeno otvaranje tržišta, a ne najliberalniji način, jer mislim i ubeđen sam u to, da društvo Republike Srbije nije spremno za naglo otvaranje svog tržišta. Ne treba se bojati, gospodine ministre sporog napretka već stajanja u mestu. Ovo što vi radite nije stajanje u mestu i to je dobro što radi vaše Ministarstvo.
Direktive 72 i 73 iz 2009. godine su prepisivane samo da bi se ispoštovala po mom mišljenju forma bez ozbiljnijeg razumevanja suštinske promene koje se moraju desiti i u krajnjem, ko će sve to da plati.
Nadam se da ćete razmotriti naše sugestije i razmisliti o našim amandmanima i nadam se da ćemo imati kvalitetan razlog da u Danu za glasanje podržimo vaše zakone. Zahvaljujem vam se.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici ministra, danas imamo jedan set zakona koji su veoma važni za dalji napredak i pomeranje Srbije u pravcu reformi. Stvaranje jednog boljeg ambijenta za život i za rad.
Inače, ova Vlada je okrenuta reformama i to se jasno vidi već po onome što je dosadašnji i njen rad. Svi zakoni koji se donose takođe, sve izmene i dopune zakona imaju reformski karakter. To pretpostavlja promenu svesti i navika u svakodnevnom postupanju i rešavanju mnogih pitanja važnih za budućnost i život naših građana. Na svakom koraku potrebno je činiti reformski korak, potrebno je uporno upotpunjavati mozaik novog poslovnog i životnog ambijenta, složiti kockicu po kockicu u mozaik novog načina života i rada.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ključna odredba ovog zakona jeste ispravljanje greške učinjene prilikom nedavnog donošenja ovog zakona. Reč je o oslobađanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, za proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje. Izuzimanje proizvodnih objekata od značaja je za podsticaj ekonomskog razvoja, jer mi težimo reindustrijalizaciji i tu smo zaista pred velikim problemom.
Mi danas možemo štedeti koliko god hoćete, ali bez proizvodnje i bez oporavka privrede, odnosno industrije nema daljeg napretka. Zato treba koristiti svaki momenat, svaki trenutak i učiniti u svakom trenutku pogodnost da bi bili konkurentniji. Važan je svaki detalj svako rasterećenje, važno je učiniti svaku pogodnost, svaki benefit koji je u korist investitora. Privlači ga svaki korak jedan, dva ili tri koji ide na teret nas, na teret lokalnih samouprava, koji su partneri sa investitorima. Vraća se možda u četvrtom ili petom koraku u svom punom iznosu.
Dakle, takvu jednu filozofiju gledajući unapred strateški možemo samo na takav način da dođemo do boljitka. Iz tih razloga svakako da je dobro da učinimo ispravku u ovom delu zakona i prihvatimo ovo što je predlagač predložio.
Kada je reč o Zakonu o energetici, treba da pođemo od činjenice da je elementarni resurs od prvorazrednog značaja za prosperitet i budućnost čitavog čovečanstva, to je zapravo energija. U vezi sa tim važno je istaći da prosperitet i budućnost svake zemlje zavisi zapravo od ovog resursa. Uostalom politika najmoćnijih zemalja uobličava se i određuje prema interesima između ostalog, u sferi energetske kontrole i energetske moći. Dakle, s tim u vezi, veoma je važno da mi kao zemlja budemo deo savremenih i aktuelnih tokova u širem prostoru u oblasti energetike i da držimo korak sa tim.
Zapravo, donošenjem ovog zakona činimo još jedan ili nekoliko koraka u pravcu upodobljavanja naše normative sa normativom EU. Prethodni zakon koji je donet 2004. godine tim zakonom je počeo proces reformi energetskog sektora. U velikoj meri ovim zakonom započeta je i implementacija odredaba iz drugog paketa propisa. U međuvremenu donet je treći paket propisa koji je potrebno do kraja primeniti.
Značajno je istaći i učiniti pohvalu politici u oblasti energetike koja ide u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i u pravcu investiranja u novim kapacitetima u proizvodnji električne energije. Dobar primer je investicija od milijardu dolara u blok 3 u Kostolcu, jačine 350 megavata. Trideset godina se nije učinila značajnija investicija u oblasti energetike i zato je za svaku pohvalu što je ovih dana kapitalizovana jedna ovakva investicija potpisivanjem Protokola i potpisivanjem značajnih ugovora u pravcu završavanja ove velike investicije.
Naravno, pored pohvale aktuelnom ministru i njegovim saradnicima treba pomenuti i ono što je bio rad u smislu udaranja temelja u saradnji i u pravcu početka ove velike investicije, jednom od prethodnih ministarstava energetike na čelu sa Petrom Škundrićem.
U svakom slučaju, čini se da Ministarstvo rudarstva i energetike zaista stabilno stoji na svojim nogama, zaista čvrsto drži u rukama sve ono što je polje rada i normativa u ovoj oblasti, uspešno upodobljava odredbe zakona sa odredbama šireg prostora u Evropi, pokazuje spremnost da se u svakom trenutku uhvati u koštac sa svim problemima kao što je bilo u vreme elementarnih nepogoda i daje nadu da će zaista u narednom periodu ovo ministarstvo učiniti veliki pomak i učiniti sve ka napretku naše zemlje, a to je veoma značajno jer energetika, poljoprivreda, infrastruktura su ključne oblasti koje daju mogućnost za bolji život u narednom periodu.
Poštovani gospodine ministre i saradnici ministra, želim vam uspeh u daljem radu u narednoj godini, SPS će svakako podržati sve ono što činite i radite i politiku koju sprovodite zajedno sa Vladom Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.