Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Antiću, poštovana ministarko Joksimović, poštovani saradnici iz ministarstva i iz Kancelarije za evropske integracije, gospođo Ilić, gospodine Bečiću, prekršili ste ponovo po ko zna koji put Poslovnik Narodne skupštine, član 108. koji definiše da se predsedavajući odnosno predsednik Narodne skupštine brine o redu na sednici Narodne skupštine.
Poštovana gospodo, red na sednici Narodne skupštine znači da se pridržavamo Poslovnika Narodne skupštine. U Poslovniku Narodne skupštine piše da kada neki gost, a gospođa Joksimović je danas ovde gošća, ili neki narodni poslanik dobije pravo na republiku, da ta replika ne može da traje duže od dva minuta, poštovana gospodo.
Volim da slušam gospođu Joksimović, nemam zamerku u tom smislu, ali imam zamerku da neki član ili članica Vlade kada dobije pravo na repliku, umesto da govori dva minuta, što bi bilo pridržavanje Poslovnika govori gospodine Bečiću skoro četiri minuta.
Evo gospođa Joksimović može ovde da potvrdi da se to zaista desilo. Poštovana gospodo, šta je onda zaključujem? Onda ja ne zaključujem samo da je prekršen Poslovnik, nego ja zaključujem da se ova poslanička većina ovde i vi gospodine Bečiću kao predsedavajući, stavite u jedan, da kažem, ponizni odnos prema izvršnoj vlasti.
Vi izvršnoj vlasti, gospodine Bečiću, ovde duplirate vreme mimo Poslovnika, a narodnim poslanicima koji se pridržavaju Poslovnika, a ja sam jedan od njih, prekidate ih u sred govora…

Gospodine Pavićeviću…
(Vladimir Pavićević, s mesta: I ponovo ste me prekinuli gospodine Bečiću.)

Drugačije ne mogu da dam informaciju koja će vas uveriti da grešite zbog ovoga što govorite.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Isteklo je dva minuta, ja nisam završio obrazloženje gospodine Bečiću, molim vas da mi date četiri minuta kao što je imala i gospođa Joksimović. Četiri minuta tražim sada za ovu povredu Poslovnika. Gospođo Joksimović, da li ste saglasni?)
Gospodine Pavićeviću, dozvolite.
(Jadranka Joksimović, s mesta: Apsolutno.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Saglasna je gospođa Joksimović. Gospodine Babiću, da li ste saglasni?)
(Zoran Babić, s mesta: Samo da se poštuje zakon.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Svi su ovde saglasni, četiri minuta hoću ovde da dobijem pravo.)
Gospodine Pavićeviću, da ste mi dopustili da kažem, ja bih rekao da gospođa Joksimović nije dobila repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Jeste, dobila je.)
Dobila je kao član Vlade, ovlašćeni predstavnik Vlade. Dopustite, ja sam vas slušao.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Vi ste rekli gospodine Bečiću, pa ovde zaokružujemo ciklus replika, svi smo vas čuli gospodine. Ovo je uzurpacija institucije gospodine Bečiću, mogu da objasnim šta to znači.)
Gospodine Pavićeviću, da li po Poslovniku član Vlade po načelnoj raspravi ima pravo da govori bez ograničenja? Ima.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika dva minuta svi.)
Gospođi Joksimović nije data replika, samo sam rekao davajući reč...
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pitajte je, gospođo Joksimović, molim vas…)
Gospodine Pavićeviću, dopustite, vi ste profesor, vi ste ugledan čovek, dopustite, ovo što vi sada radite, dobacujete iz klupe, nije u redu…
(Vladimir Pavićević, s mesta: To je kao kada gospodin Babić kaže…)
Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, da li vi želite da dobijete sada opomenu? Ne želite sigurno.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja želim da dobijem svoje pravo na dva minuta da obrazložim povredu Poslovnika, gospodine Bečiću. Vi ste mi to uskratili.)
Gospodine Pavićeviću, ja sam sada rekao upravo dao vam objašnjenje da gospođa Joksimović nije dobila repliku. Rekao sam samo na kraju, posle javljanja gospođe Joksimović se vraćamo, zatvorili smo krug replika koju je imao gospodin Babić, gospođa Čomić. Gospođa Čomić ima pravo na reč, zatvorili smo krug replika, dobila je reč gospođa Joksimović i time idemo ponovo po redosledu narodnih poslanika…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Uzurpacija.)
… a nisam rekao da je dobila gospođa Joksimović pravo na repliku, jer ona nema razloga da dobije pravo na repliku jer ona kao član Vlade govori, ima neograničeno vreme.
Vi to ne razumete gospodine Pavićeviću, vi sve što znate da dobacujete iz klupe, da se ponašate kako se ponašate i to nije u redu. Molim vas da u skladu sa civilizovanom raspravom u Narodnoj skupštini, vi ste ugledan čovek profesor, mislim da ovo nije vaša narav i molim vas nemojte to da radite. Zahvaljujem.
Izvolite po Poslovniku, reč ima Zoran Babić.
Mislim da nisam prekršio Poslovnik, dao sam objašnjenje. Da li želite da se Skupština izjasni?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Obavezno.)
Obavezno, hvala gospodine Pavićeviću.
Izvolite gospodine Babiću.

Hvala predsedavajući.
Cenim vašu želju da ovu sednicu vodite, iako ste pod stalnim pritiskom i pretnjama da vodite u jednom normalnom toku, jednom normalnom duhu. Međutim, ono preko čega ne mogu da pređem, a to je da li je to ta želja prethodnog govornika da ponižava druge i da na takav način gleda prema Narodnoj skupštini, ali ono što je izrečeno je zaista i iritirajuće i zahteva odgovarajući i odgovor, a to je da Vlada Republike Srbije ponižava Narodnu skupštinu. Čime?
Da li time što je za vreme izglasavanja Zakona o budžetu ili Zakona o rebalansu budžeta bilo više ministara u Narodnoj skupštini nego što je bilo narodnih poslanika bivšeg režima?
Da li je ponižavanje to što je bio premijer Vlade Republike Srbije ovde kada su predlagači amandmana bili u restoranu? Nešto iznenada su dobili neki napad panike i napad manjka želje sa komunikacijom i za dijalogom.
Reći ću vam, gospodine predsedavajući, šta je poniženje. Poniženje je kada, kao što je to uradio Zoran Živković, kada vas, kada sve narodne poslanike, kada građane Srbije, nazove „stokom“. Poniženje je kada Dragan Šutanovac, kao što je to uradio pre nekoliko dana, vas sve narodne poslanike, građane Republike Srbije nazove „ološem“. To je poniženje Narodne skupštine, a ono što radi Vlada, radi Ustavom i zakonom što je zagarantovano da upućuje zakone u proceduru, predloge zakona u proceduru, da dolaze ovde, da brane te zakone, da daju odgovarajuće odgovore, odbiju ili prihvate amandmane, komuniciraju i to je ono što rade i što će siguran sam raditi u budućnosti.
To što vama ne odgovaraju ti zakoni, što vam se ne sviđa reformska politika, o tome morate da se zapitate na narednim izborima.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Hvala.
Reč ima dr Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Joksimović, poštovani gospodine Antiću, poštovani gosti iz ministarstava i iz Kancelarije za Evropske integracije, tu je gospođa Ilić, koliko ja razumem, gospodine Bečiću, ponovo ste malo pre prekršili Poslovnik Narodne skupštine, ovog puta član 103. koji definiše pitanje povrede Poslovnika Narodne skupštine.
Na dva načina ste to uradili, gospodine Bečiću. Prvo, omogućili ste gospodinu Babiću da ponovo govori duže nego što po Poslovniku ima pravo. Gospodin Babić je kao i svi narodni poslanici imao pravo sada da govori dva minuta, a gospodin Babić je, evo ja sam ovde sada merio, govorio dva minuta i 16 sekundi.
Gospodine Bečiću, kada ja dobijem pravo da reagujem po Poslovniku ili na repliku, vi mene upozorite da mi je vreme isteklo na minut i 55 sekundi. Taman posla da doživim dva puna minuta. Malo pre ste me isključili na minut i 52, gospodine Bečiću, to je jedna vrsta prekršaja, poštovani gospodine Bečiću.
Druga vrsta prekršaja, gospodin Babić se ovde javio po povredi Poslovnika. Umesto da obrazloži kako je povređen Poslovnik, gospodin Babić je replicirao na moj govor kada sam pokušao da obrazložim zašto ste vi prethodno povredili Poslovnik, gospodine Bečiću.
Mogao bih i ja tako da govorim da je predsednik Vlade ponizio Skupštinu, da je postao uzurpator pominjući neke termine poštovana gospodo, ali nisam to uradio, a gospodin Babić jeste,a vi ste prekršili Poslovnik.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Opet ste me isključili.)
Upravo sam kada je isteklo vreme. Evo dao bih vam obaveštenje da koje će vas uveriti da nije baš to tačno što vi kažete.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Dva minuta i 16 sekundi.)
Dozvolite gospodine Pavićeviću. Ko god je danas govorio i ubuduće da znate…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Čitam vaše misli gospodine.)
Dozvolite gospodine Pavićeviću da jednom ja nešto kažem. Nemojte, videćete da niste dobro pročitali. Evo i sada dajem obaveštenje ua sve narodne poslanike da svakoga ću upozoriti na dva minuta, ali ne tražim automatski da neko na ta dva minuta stane u istoj sekundi. Znači, slobodno uvek završite rečenicu i uvek ću vam dozvoliti da na ta dva minuta, upozoriću vas da je isteklo vreme, da onda završite rečenicu. Da li je to dva minuta i 10 sekundi, pet sekundi, 16 sekundi, nije nikakav problem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja nemam pravo ni na dva minuta.)
Gospodine Pavićeviću, evo dajem sada obećanje, vi ćete uvek biti upozoreni na dva minuta i slobodno završite rečenicu, koliko god to bude trajalo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Hajde proveriću.)
Tako su i drugi narodni poslanici danas imali prilike da vide, kao i gospodin Božović, tako da nemojte da uvek imate taj utisak da predsedavajući imaju nešto protiv vas.
Ja vas veoma uvažavam kao čoveka i kao profesora, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, kao i građani koji prate javnost rada ovog parlamenta, na današnjem dnevnom redu je objedinjena rasprava pet predloga zakona, ali ja ću svoje izlaganje bazirati uglavnom na Zakon o energetici.
Kada je 2004. godine donet Zakon o energetici, započet je proces reformi energetskog sektora sa ciljem obezbeđenja uslova za razvoj i efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti prema tržišnim principima poslovanja, kao i usaglašavanje ovog zakona sa principima, propisima EU.
Bitno je reći da će usvajanjem trećeg energetskog paketa doći do velikih promena uopšte u reformskom smislu, a njegova implementacija će usloviti niz promena koje će naše zakonodavstvo morati da uskladi sa evropskim.
Ovim zakonom propisane su norme u pogledu organizovanog tržišta, odnosno stvoreni su uslovi za osnivanje i funkcionisanje berze električne energije.
Kada je upitanju Agencija za energetiku, zahtev je da se obezbedi pojačana uloga Agencije kroz proširivanje nadležnosti i jačanje funkcionalne i finansijske nezavisnosti, što opet zahteva dodatno povećanje kadrovskih kapaciteta same agencije.
O razlozima za donošenje ovog zakona neću govoriti iz prostog razloga što je to ministar obrazložio u svom uvodnom izlaganju, a čulo se danas i od kolega poslanika.
Na pitanje zašto donosimo zakon po hitnom postupku, rekla bih da je Srbija još 2011. godine preuzela obavezu da direktive iz trećeg energetskog paketa ugradi u svoj zakonodavni sistem od 1. januara 2015. godine, kao i da se u potpunosti otvori tržište električne energije i prirodnog gasa, tako da bi svi kupci uključujući i domaćinstva imali pravo na slobodan izbor snabdevača.
Što se tiče analize efekata, na koga će i kako uticati rešenja o ovom zakonu, rešenja sadržana o Zakonu o energetici, o kome danas govorimo, imaće uticaj na kupca, mislim na krajnjeg kupca iz kategorije domaćinstva, koji mogu slobodno da biraju svog snabdevača svog snabdevača na tržištu električne energije, imaju pravo na besplatnu promenu snabdevača, zatim svakog trenutka mogu biti obavešteni o promeni cena o sopstvenoj potrošnji, čime se vrši određena racionalizacija sopstvene potrošnje, pa čak i da se ostvari pravo na status energetski ugroženog kupca električne energije.
Zatim, ovaj zakon ima veliki uticaj na energetske subjekte kojima se propisuju dužnosti u cilju obezbeđivanja uslova za sigurno, pouzdano i kontinuirano snabdevanje električnom energijom, uspostavlja se svojina na mrežama koje su po Zakonu o javnoj svojini dobra od opšteg interesa.
Takođe, ovaj zakon ima veliki uticaj i na investitore. Predloženim rešenjima se u velikoj meri precizira administrativna procedura čime se stvaraju uslovi za ulaganje u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije.
Što se tiče fizičkih lica, omogućava fizičkim licima da steknu status povlašćenog proizvođača u elektranama instalisane snage do 30 kilovata. Stvoriće se uslovi za veći broj elektrana, a obnovljive izvore energije u elektroenergetski sistem. To će dovesti i do novih svakako radnih mesta u oblasti proizvodnje i tehničkih usluga, pogotovo značajno u manje razvijenim krajevima gde postoje značajni potencijali obnovljivih izvora energije.
Zatim, ovaj zakon ima veliki uticaj na Agenciju za energetiku kojoj se novim rešenjima uvode značajnija ovlašćena i odgovornosti. Ima uticaj na državne organe zbog pripreme propisa, čija izmena će inicirati izmene pojedinih odredbi Zakona o energetici, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, Zakona o javnim preduzećima, a u vezi odredbi o razdvajanju operatora sistema, odredbi o sertifikaciji sistema, kao i oko javne usluge. Zatim, veliki uticaj ima i na organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i da li se sprovodi jedna dobra tržišna ekonomija? Pa, svakako da predložena zakonska rešenja imaju pozitivan efekat u smislu povećanja broja energetskih subjekata na tržištu električne energije i prirodnog gasa, što će dovesti do veće konkurencije i do uspešnijeg funkcionisanja tržišta.
Da li su zainteresovane strane prilikom donošenja i predlaganja jednog ovakvog zakona imali šansu da kažu svoje? Pa, svakako. Odbor za privredu i finansije je još 17. decembra 2013. godine doneo odluku o sprovođenju javne rasprave i nakon te rasprave obrađene su sve pristigle primedbe i mislimo da je radna grupa prihvatila sve te primedbe, a opet u cilju poboljšanja teksta samog zakona.
Mere koje će da se preduzmu u cilju ostvarenja onoga što se donošenjem zakona namerava - organizovaće se stručni seminari o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije, analiziraće se pravna rešenja u zemljama EU i u regionu, u redovnoj komunikaciji sa stranama u postupku, pa i sa investitorima u ovoj oblasti prepoznati su nedostaci i određene administrativne barijere.
Ono što želim samo iskustveno da kažem i koliko nam je jako bitno da se bavimo tim obnovljivim izvorima energije, jeste najpre podatak da u mom gradu, konkretno, iz koga ja dolazim, u Čačku, ako je budžet tri milijarde i 100 miliona dinara i ako grad Čačak na godišnjem nivou izdvaja 461 milion 250 hiljada dinara, od čega samo 340 miliona dajemo za grejanje, 55 miliona dajemo za uličnu rasvetu, osnovne škole 12 miliona i 750 hiljada, srednje škole 30 miliona, 15 miliona se izdvaja za predškolske ustanove, što ukupno svega iznosi 461 milion i što ćete se zajedno samnom složiti da je to zaista jedna velika cifra i da treba maksimalno pažnju da posvetimo da iznalazimo šanse da na drugi alternativni način upravo snabdevamo sa električnom energijom.
Takođe bih rekla da Moravički okrug poseduje zaista velike energetske kapacitete. Već je davne 1989. godine donet katastarski plan i određeno je negde oko 70 lokacija, pogotovo u ruralnim područjima, kao što je, na primer, Ivanjica gde je određeno katastarski preko 70 lokacija za izgradnju mini hidrocentrala i već su neke dozvole izdate i mislimo da je gradnja upravo počela, a što se tiče grada Čačka i njegovih potencijala, postoji studija koja jasno govori, koju je radio prof. Saša Milenić sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koja govori da maltene grad Čačak leži na geotermalnim izvorima čija je temperature vode negde oko 15 stepeni.
Veliku pogodnost grad Čačak ima i u tome što ima na svojoj teritoriji tri banje – Ovčar Banju, Trepču Banju i Slatinsku Banju. Iskreno verujemo da će jačanjem tih kapaciteta i jačanjem tih obnovljivih izvora energije, privlačenje novih investicija dovesti do toga da grad može da puni svoje kapacitete i jačanjem samog turizma. Tu vidimo veliku šansu da se uveže kroz te obnovljive izvore energije, da se uveže proizvodnja električne energije, zatim da određene pomake činimo i u oblasti zdravstva i u oblasti turizma.
Verujte da je konkretno bio veliki broj investitora koji je dolazio u naš grad, ali recimo u poslednjih 15 godina tu nije bilo nikakve ozbiljne investicije. Moram da naglasim da bi bilo dobro da, ukoliko imamo saznanje i resorni ministar ukoliko ima podatke da grad Čačak raspolaže ovakvim potencijalima, da ne bi bilo loše da se u nekom narednom periodu razmišlja o nekoj ozbiljnoj investiciji bar na ovom planu. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.        
Predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, ono što sam želeo na samom početku da kažem, a tiče se Zakona o energetici, jeste da, pored toga što je zakonsko rešenje u nekoliko bolje nego ovo postojeće i pored toga što je ovaj zakon, ruku na srce, zaista dobro pripremljen, ono što nas zabrinjava kod svih zakona, a preko 95% je takvih situacija, je da on po hitnom postupku ušao u proceduru. Opet je transparentnost ta koja je postala nekako manija vladajuće većine, pa taj manjak transparentnosti se ogleda u tome što građani ne mogu na vreme da procene kakvi će efekti zakonskih rešenja da budu po njihov život i u narednoj godini. To smo imali i sa budžetom i sa mnogo drugih zakona.
Ono što zbog čega mi glasamo sam naveo, ali još jedna stvar vama ide na ruku, to što ste imali hrabrosti da dođete lično i da predložite i obrazložite ovo zakonsko rešenje, za razliku od ministarke Zorane Mihajlović, koja se nekako krila iza 122 poslanika poslanika SNS, pa nije svega nekoliko nedelja nakon usvajanja izmena i dopuna našla za shodno da opet preuzme odgovornost i da hrabro predloži nove izmene i dopune kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji.
Još samo jednu rečenicu, gospodine Antiću, ukoliko budete zaista imali volje, a mislim da je malo volje potrebno, u vezi te situacije koju Grad Beograd ima u Vinči, da se i lično pozabavite tim problemom, i da lično svojim autoritetom utičete na EMS, koji je kada je u pitanju izgradnja dalekovoda, koji se pozvao na urbanistički plan iz 1987. godine i projekat, gde tamo danas postoje ne samo kuće, ne samo stambeni objekti, već pre svega škole i obdaništa, najveća škola na Balkanu, najveće obdanište u Srbiji, koji se nalaze u neposrednoj blizini tog dalekovoda, o čemu, takođe, govore i podaci da Svetska zdravstvena organizacija tretira takve slučajeve kao visokorizične, i u tom smislu građani su uznemireni i žele nečiju podršku.
Isto tako, kada su u pitanju i ostale ugrožene grupe i kada su u pitanju i advokati i zdravstveni radnici, DS, kao i za Vinču, podržava građane, zato što nema ko da stane iza njih i da zaštiti njihova prava danas u Srbiji.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona i o planiranju i izgradnji, pored svega onoga što smo rekli tog 8. decembra, kada su se te izmene i dopune donosile, taj zakon je ostavio nebrojeno mnogo mogućnosti za ogromnu količinu korupcije koju Srbija nikad u svojoj istoriji nije videla. Ja sam o tome lično obavestio u ovom domu i ministra policije gospodina Stefanovića, koji je dao obećanje da će sigurno pokušati sa specijalnim timovima iz MUP da istraži da li postoji mogućnost za korupciju.
Kada je u pitanju, pre svega, čupanje konverzije iz tadašnjih izmena i dopuna, a današnjeg Zakona o planiranju i izgradnji, ono što se dešava jeste da su očigledne promene sistemskih zakona donošene na brzinu, što govori o manjku reformskog kapaciteta ove Vlade. Ko zna koliko još grešaka je napravljeno u prvim predlozima izmena i dopuna. To nisu reforme koje vladajuća većina u Srbiji treba da sprovodi. To nisu reforme koje građani Srbije na kraju i zaslužuju.
U samom članu 97. ovih izmena i dopuna Zakona stav 3. se menja i glasi – da koeficijent zone iz stava 2. ovog člana ne može biti veći od 0,1, a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5, kao i stav 4. kod predlagača izmena i dopuna se briše. To znači da je ukinuto pravo lokalnih samouprava da donose bilo kakvu odluku o visini naknade za uređenje građevinskog zemljišta. To je, naravno, pravo garantovano i po ustavu i po Zakonu o lokalnoj samoupravi i DS će se zalagati da ustavnom žalbom preispita ustavnost ovakvih izmena i dopuna zakona, ukoliko on uopšte i bude usvojen.
Na ovaj način se predviđa svojevrsna centralizacija sa jedne strane, sa druge strane i ogromno umanjenje prihoda. Ja ću samo ilustrovati koliko prihoda manje će i Grad Beograd kao glavni grad, ali i neke lokalne samouprave u Srbiji imati po usvajanju ovako pogubnih rešenja.
Grad Beograd gubi od 50 do 70 miliona evra ili 10% svog budžeta. Na primer, opština Čajetina je prošle godine ubrala 660 miliona na ovaj način, ovim parafiskalnim nametom, što je 30% budžeta lokalne samouprave. Ovim izmenama se zabranjuje lokalnim samoupravama da naplaćuju uređenje građevinskog zemljišta. U procesu izdavanja građevinskih dozvola ni jedan jedini dinar, kada su u pitanju procedure i takse, neće se naplaćivati i zahvaljujući ovome, vi ćete na Doing business report skočiti za 10 ili 100 mesta, kao što je i obećavao premijer pre nekoliko dana u ovoj sali, ali to je isključivo tabela, to je isključivo šminka.
Bez suštinskih izmena, ove izmene i dopune neće povećati broj investicija u Srbiji. Ko će da plaća na kraju obezbeđenje komunalne infrastrukture? To ne zna niko. Imaćemo situaciju u kojoj će biti moguće da ljudi grade i da investitori grade, a da npr. u stambenim zgradama na poslednjem spratu neće imati vodu, iz prostog razloga što će novac za izgradnju komunalne infrastrukture nedostajati u svim lokalnim samoupravama.
Sve se radi napamet, reformski u tom smislu zakoni ne postoje. Ovo je sistemski zakon i ovaj zakon je morao biti …