Nije sve u kvantitetu, nešto je i u kvalitetu.
Hteo sam da kažem da ovde piše – doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte. To znači, ko dođe da zaradi, u Beogradu ili nekoj lokalnoj samoupravi, taj ne plaća. Onaj ko ostane da živi, taj plaća. Toliko o tome. Mali preduzetnici plaćaju, onaj ko dođe da gradi fabriku, taj ne plaća.
Kada je u pitanju uticaj na zaštitu životne sredine, i da se vratim na ovu temu, uticaj na zaštitu životne sredine, dakle, ne postoji procena rizika zaštite životne sredine u ovom slučaju. Gospodin Saša Janković, kao zaštitnik građana, takođe u jednom dopisu EMS-u, čini mi se, ili ministarstvu, nisam tačno siguran, nemojte me držati za reč, je rekao da ne bi bilo zgoreg da se prvo ispita uticaj na procenu zaštite životne sredine, pa tek onda da se pristupi izgradnji.
Gospodine Babiću, ja ne tvrdim i ne želim da nikoga tamo stavljam u paniku, ja ne tvrdim da je to štetno, ja sam samo želeo ministru da kažem, pošto se građani, više hiljada njih, boje za svoje zdravlje i zdravlje svoje dece, da svojim autoritetom to ispita do kraja.
Što se tiče konverzije, potpuno niste u pravu. Ja se čak možda i lično zalažem, ne računajući stavove moje stranke, za konverziju bez naknade, zato što bi u tom slučaju tajkuni plaćali porez na imovinu, a danas ne plaćaju ni to, nego na zemljištu sa pravom korišćenja imaju pravo izgradnje. I onda neko ko je platio neko preduzeće u pljačkaškoj privatizaciji, kako kažu, za vreme Vojislava Koštunice, 10 miliona evra, danas to zemljište….