Ne, ne možemo ispravke vršiti posle vaše rasprave.

Kako ste vi vršili …(Isključen mikrofon.)

Niste dobili reč da bi diskutovali.
Primena Poslovnika je samo u pitanju na koje vi vrlo rado upozoravate predsednika parlamenta, pa se trudim.
Da li još neko ima povredu Poslovnika?
Za početak nema.
Katarina Rakić ne želi reč.
Stavljam na glasanje predlog poslanice Katarine Rakić o spajanju rasprave. Izvolite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 137, protiv – 11, uzdržanih – nema, nije glasalo 15 od ukupno prisutna163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, o predlogu za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – 15, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja, Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o energetici, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela grupa od 122 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji je podnela grupa od 123 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), koji je podnela Vlada;
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja, magistar Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Milovan Filimović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, Ana Ilić, zamenik direktora kancelarije za evropske integracije, Olivera Gudžulić, načelnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, Neda Mijatović Bojanović, šef Odseka za sistemsko upravljanje u oblasti energetike u Ministarstvu rudarstva i energetike i Olga Antić Miočinović, šef Odseka u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelnu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o energetici, Predlogu zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II).
Da li žele reč predstavnici i predlagač?
Javite se kojim redom želite.
Izvolite.
Reč ima potpredsednik Vlade ministar Kori Udovički.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove rasprave u načelu, dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa predloženim izmenama Zakona o matičnim knjiga koji je donet 2009. godine, a koji je u ovu oblast državne uprave uveo niz značajnih novina.
Predlog zakona, o kome će se danas raspravljati u Narodnoj skupštini, pripremljen je, s jedne strane radi usklađivanja sa odredbama drugog zakona, a s druge strane radi obezbeđenja potrebnih uslova za potpunu automatizaciju matičnih knjiga koje su se do sada vodile isključivo u papirnom obliku.
Naime, odredbe Zakona o matičnim knjigama koje uređuju uslove za obavljanje poslova matičara neophodno je uskladiti sa izmenama Zakona o državnoj upravi, koji je Narodna skupština usvojila ove godine, i to u pogledu uslova koje državni službenik mora da ispunjava - za davanje ovlašćenja, za vođenje upravnog postupka, i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Predlaže se neophodno usklađivanje uslova za obavljanje poslova matičara sa odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi iz 2014. godine, tako da matičar, odnosno zamenik matičara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova na osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju od tri godine društvenog smera.
Takođe, radi obezbeđenja potpune automatizacije matičnih knjiga i vođenja drugog primerka matičnih knjiga, isključivom primenom savremenih sredstava za obradu i skladištenje podataka potrebno je produžiti rok za ispunjenje propisane obaveze imalaca javnih ovlašćenja gradskih i opštinskih uprava u kome bi oni u celini izvršili dostavljanje sadržaja drugog primerka matičnih knjiga u elektronskom obliku ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave.
U skladu sa Zakonom o matičnim knjigama iz 2009. godine u propisanom roku od dve godine ministarstvo nadležno za poslove državne uprave uspostavilo je centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, a centralnom sistemu su do sada pristupile sve jedinice lokalne samouprave kojima su povereni poslovi vođenja matičnih knjiga.
Međutim, polazeći od toga da se do donošenja ovog zakona drugi primerak matičnih knjiga vodi isključivo u obliku knjige tvrdog poveza i da se matične knjige ne vode samo u sedištu opštinske, odnosno gradske uprave, već i u matičnim područjima koje određuju skupštine opština, jedan broj organa kojima su povereni poslovi matičnih knjiga do sada nije postigao stepen automatizacije koji je potreban da bi mogli u ostavljenom roku, u ovom od pet godina, da završe u celini propisanu obavezu vođenja drugog primerka elektronskim putem.
Potrebno je istaći da je produženje roka predloženo nakon detaljne analize. Do sada ostvarenih rezultata u ovoj oblasti, naime ceo proces pristupanja opštinskih i gradskih uprava centralnom sistemu i dostavljanja podataka iz matičnih knjiga u ovaj sistem realizovan je fazno i bio je uslovljen prethodnim obezbeđenjem tehničkih pretpostavki za vođenje matičnih knjiga u elektronskom obliku i njihovim povezivanjem u jedinstveni informacioni sistem.
Najveći broj opštinskih i gradskih uprava je centralnom sistemu pristupio u poslednje dve godine propisanog roka, ali, bez obzira na tu činjenicu, od ukupno 1.673 matičnih područja, 1.154 je već u centralnom sistemu, odnosno dve trećine ukupnog broja matičnih područja.
Pored toga, od ukupno 113.350 matičnih knjiga koje se vode u Republici Srbiji, u centralni sistem su uneti podaci za 61.969 matičnih knjiga, sa ukupno 17.900.000 upisa.
Ako se uzme u obzir da sve matične knjige nemaju jednak broj upisa i da u centralni sistem nisu uneti podaci iz matičnih knjiga koji imaju znatno manji broj upisa u odnosu na matične knjige iz kojih su već dostavljeni podaci, predloženo produženje roka je realno za ukupno ostvarenje postavljenog cilja, potpune automatizacije matičnih knjiga.
Još bih da kažem da je predloženi rok i usklađen takođe sa trenutnim nacrtom strategije i akcionog plana uvođenja elektronske uprave, tako da će u ovom roku od naredne dve godine potpuna elektronizacija matičnih knjiga da bude postignuta na vreme i za uvođenje kompletne elektronske uprave u Srbiju. Hvala.

Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslanici, danas je zaista meni zadovoljstvo da predstavim Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Vlade RS i Evropske komisije o pravilima sprovođenja finansijske pomoći EU Republici Srbiji, u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć, tzv. IPA 2, koja je veoma važna.
Čini mi se da ponekada postoji možda i manjak razumevanja koliko je zapravo značajna predpristupna pomoć koju EU pruža godinama Republici Srbiji i koju će nastaviti da pruža u ovom procesu pregovora i dokle god je Srbija kandidat do potpunog stupanja u članstvo, kada se, naravno, otvaraju mogućnosti za još veća i značajnija sredstva za podršku strukturnim reformama.
Zaista mi je zadovoljstvo da predstavim danas, iz razloga što smo jednom veoma koordiniranom i ažurnom aktivnošću, uspeli da, u naj kraćem mogućem roku i kao prva zemlja regiona, usvojimo na Vladi Predlog zakona i, nadam se, u Skupštini usvojimo Predlog zakona o okvirnom sporazumu. To pokazuje da smo na pravi način razumeli važnost koju za nas imaju predpristupna sredstva EU, kao i važnost efikasnog i odgovornog korišćenja…
Ja se izvinjavam predsednice, ja sebe slabo čujem, ako biste mogli samo … predsednice?

Šta ste rekli?

Ja se izvinjavam, ja zaista sebe, prosto, slabo čujem. Ne želim da se nadvikujem sa narodnim poslanicima. Ako ne zanima ljude u Narodnoj skupštini, narodne poslanike, verujem da zanima građane, a zaista ne bih da vičem.

U prenosu se to ne čuje. Stalno apelujem na poslanike, svih 250.

Dakle, da pojasnimo samo osnovne elemente okvirnog sporazuma i zbog čega je važno što smo ovako zaista promptno i, čini mi se, u rekordnom roku uspeli da potpišemo ovaj okvirni sporazum. To pokazuje, još jednom da ponovim, značaj koji kao država pridajemo i razumemo sredstva koja dobijamo kao zemlja kandidat od EU, kao i našu želju i zaista najiskreniju nameru da na najefikasniji način i na najodgovorniji način pristupimo korišćenju ovih sredstava.
Ovaj okvirni sporazum, naravno, da napomenem da govorim u svojstvu nacionalnog IPA koordinatora koji, po funkciji ministra zaduženog za evropske integracije, postoji, okvirni sporazum između Evropske komisije i RS detaljno uređuje pravila korišćenja novog instrumenta predpristupne pomoći koji nazivamo IPA 2 i koji se odnosi na sedmogodišnji period od 2014. do 2020. godine. IPA 1 je pokrila period od 2007. do 2013. godine. Ovo je jedan novi višegodišnji set mehanizama kojima se definiše način korišćenja instrumenata predpristupne pomoći.
Kroz ovaj program IPA 2, Evropska komisija će zapravo usmeravati sredstva razvojne pomoći Republici Srbiji. Budući da su pravila korišćenja instrumenata veoma specifična, utoliko što Evropska komisija zahteva usvajanje jednog, i ne samo usvajanje, već zaista uspostavljanje jednog posebnog sistema i različitih tela i samih struktura, odnosno posebno kontrolnih mehanizama radi osiguravanja namenskog i efikasnog korišćenja bespovratnih sredstava, zaista je nužno da u naš domaći pravni sistem uvedemo sva pravila ovog instrumenta bez izuzetka. Još jednom, zbog toga je važno da smo ovo u ranoj fazi i uradili.
To zapravo znači da je nužno da ovaj okvirni sporazum bude potvrđen, tj. ratifikovan u formi zakona u Narodnoj skupštini i da kao takav postane deo pravnog sistema Republike Srbije. To je, naravno, urađeno i za prethodni period, za IPA 1 od 2007. do 2013. godine.
Evropska komisija je krajem avgusta 2014. godine usvojila model okvirnog sporazuma koji je jednobrazan za sve korisnike IPA 2 i zato im je naravno pripremila verziju okvirnog sporazuma za Republiku Srbiju i dostavila na saglasnost domaćim institucijama.
Vlada RS je 19. decembra 2014. godine usvojila tekst okvirnog sporazuma i ovlastila nacionalnog IPA koordinatora, da potpiše, ja sam to potpisala 23. decembra, i mi smo razmatrali na sednici Vlade nacrt i utvrdili predlog zakona o potvrđivanju ovog okvirnog sporazuma koji je upućen Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku.
Ono što bih takođe želela da naglasim, to je da smo neposredno pre sednice Vlade tog dana, dakle 23. decembra, u Narodnoj skupštini RS održali i javno slušanje na temu IPA 2, gde su zaista govorili i predstavnici nevladinog sektora i svi zainteresovani narodni poslanici, tako da, i sa te strane mislim da smo u kratkom roku uspeli da poštujemo i ovlašćenja Narodne skupštine i, naravno, da organizujemo jednu, ne mogu reći debatu, ali svakako javno slušanje koje nije manje značajno.
Osnovni razlog, samo bih to objasnila, zbog kojeg Vlada predlaže Narodnoj skupštini da ovaj zakon bude usvojen po hitnom postupku, a u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, jeste, kao što sam pomenula, nužnost da u najkraćem roku uspostavimo pravni osnov za korišćenje sredstava koje je Evropska komisija već odobrila Republici Srbiji i to u okviru programske alokacije za IPA 2014. godine.
To je posebno važno zbog toga što je Evropska komisija usvojila Akcioni program za Republiku Srbiju za programsku 2014. godinu, što je inače prva programska godina u okviru IPA 2. I pored 115 miliona evra bespovratne pomoći koji će biti usmereni na različite sektorske prioritete koje je kandidovala naša zemlja, Evropska komisija je odobrila i 62 miliona evra u okviru IPA 2014. godine, isključivo za sanaciju i obnovu nakon poplava koje su nas zadesile u maju mesecu. Upravo zbog toga je veoma važno da što pre usvojimo ovaj okvirni sporazum da bismo mogli, posebno ovih 62 miliona koji su već isprogramirani za sanaciju poplava, da u što kraćem vremenskom roku počnemo da koristimo.
Priprema posebne akcije za finansiranje prioriteta u obnovi nakon poplave iz IPA 2014. je inače usvojena i obavljena po ubrzanoj proceduri tokom leta i jeseni ove godine, u avgustu i septembru mesecu, pri čemu smo u dogovoru sa Evropskom komisijom dogovorili mehanizme implementacije koji će omogućiti ubrzanu realizaciju tih projekata. Isto važi i za dodatnih 10 miliona evra koje je Evropska komisija odobrila Srbiji u okviru regionalnog instrumenta podrške, tj. višekorisničke IPA za 2014. godinu.
Prema tome, ovo su razlozi zbog kojih smo predložili usvajanje po hitnom postupku, da bi zaista mogli odmah da pristupimo korišćenju sredstava koja nam je EU odobrila. To su, još jednom zbog građana Srbije da ponovim, bespovratna sredstva EU i ta alokacija je zaista veoma velika i značajna. To je ukupno 62 plus 10, dakle, 72 miliona evra bespovratne pomoći za sanaciju od posledica poplava iz IPA 2014. godine, a ostalih, kako sam rekla, 115 miliona za 2014. godinu je usmereno na različite sektorske reforme.
Budući da se ovim predlogom zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma ispunjavaju i međunarodne obaveze Republike Srbije i vrši se usklađivnje sa propisima EU, a da postoje zaista, mislim da ćete se svi složiti, objektivni razlozi hitnosti i interes naše zemlje da primeni ovaj mehanizam što pre, mislim da je razumljiv razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Evropska komisija je pripremila i Okvirni sporazum za IPA 2 za Republiku Srbiju, polazeći od nekoliko uredbi EU koji predstavljaju sekundarne izvore prava. To su Uredba Saveta ministara i Evropskog parlamenta, Uredba Saveta ministara i Evropskog parlamenta kojim se utvrđuju zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije kojima se finansira njeno spoljno delovanje i Uredba o sprovođenju IPA 2 sa posebnim pravilima za sprovođenje IPA 2 Uredbe.
Naravno, u toku današnje diskusije ja ću biti otvorena da pojasnim sve ono što predstavlja sadržinski i u odnosu na sredstva ovaj Okvirni sporazum. Za sada toliko. Hvala.