A ja vas molim da mi ne pretite i da mi ne mašete rukom, jer se osećam ugroženom u parlamentu i imam osećaj kao da mi pretite, vrlo mi je neprijatno da vodim sednicu kada vi poslaniče govorite, zato što se osećam kao da vršite agresiju na mene.

Žao mi je zbog toga.

Vi mašete i vičete na mene.
Nadam se da ćete mi se izviniti kao predsedniku parlamenta, ugrožavate dostojanstvo ovog parlamenta time što vičete na predsednika parlamenta.

Da li mi nećete računati ovo vreme koje ste mi oduzeli svojim komentarima koji apsolutno nisu primereni i nemate pravo na njih po Poslovniku?

Svašta.

Ja govorim o kukavičluku Vlade, jer nije smeo niko iz Vlade, ili nadležna ministarka da dođe i da nam kaže… Molim vas, u prenosu, građani ne mogu da čuju o čemu govorim.

Spustite ruku, molim vas.

Nemojte molim vas da mi govorite gde treba da držim ruke, stvarno nije u redu.

Spustite ruku, plašim se već koliko ste agresivni.

Nemojte da se plašite, nemate razloga da se plašite. Ja nikada nisam, za razliku od vaše stranke, ovde fizički nasrtao u prošlosti na predsedavajućeg u ovom parlamentu, nemate razloga da se plašite.
(Zoran Babić, s mesta: Mi nismo glasali iz Atine, iz Bodruma.)
Niste glasali iz Bodruma, ali ste proterivali građane Srbije…