Gospodine Đurišiću, molim vas, vi ste dobili repliku da replicirate gospodinu Babiću.

Pa, repliciram.
Ko je proterivao građane Srbije devedesetih godina? Ko je bio protiv saradnje sa Haškim tribunalom? Ko je skidao ime ulice Zorana Đinđića? Ko je crtao granice ovde po Balkanu, nove granice… (Isključen mikrofon.)

 Vreme, gospodine Đurišiću.
Suviše je velika ostrašćenost prema premijeru. Zahvaljujem.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja imam još pet sekundi.)
Dobili ste vreme. Replicirali ste.
(Marko Đurišić, s mesta: Prekinuli ste me u minut i 55 sekundi.)
Izvolite. Pet sekundi.

Hvala.
Ko je bio ministar informisanja kada je ubijen Slavko Đuruvija?

 Ne vredi.
Izvolite, gospodine Babiću, replika.

Vrlo rado ću odgovoriti.
Ko je vodio Srbiju do 2000. godina? Isti oni ljudi sa kojima ste vi 2008. godine krenuli da igrate basket i koji su vam bili potrebni da formirate Vladu, sa kojima ste se mirili, gospodine Đurišiću, koji su vam bili prihvatljivi. Ja nemam ništa protiv tih ljudi i protiv tih kolega, ali tada su vam bili potrebni, tada su vam bili odlični. Niste im pominjali 2000. godine.
Ko je crtao granice po Balkanu? Isti oni koji su sedeli u upravnim odborima javnih preduzeća Grada Beograda kada vam je bila potrebna njihova podrška, isti oni koji su i sada zajedno sa vama, sa vašim iznajmljenim poslanicima u pokrajinskom parlamentu izglasali i dali podršku Vladi Bojana Pajtića, isti ti ljudi.
Da, gospodin Aleksandar Vučić je godinu i po dana bio ministar za informisanje, ali isti je Aleksandar Vučić koji je otkrio i procesuirao ubice Slavka Ćuruvije, što vi niste uspeli 12 godina. Dvanaest godina ste imali šansu i priliku to da uradite, ali niste to uradili.
Koja obećanja ste dali? Šta ste sve radili u ovoj državi, a niste ispunili? Zašto ne odgovorite? Šta je sa 1000 evra? Šta je sa 200 hiljada obećanih radnih mesta? Šta je sa politikom – i Kosovo i EU, pa nismo ni tamo ni tamo? Za svo to vreme samo ste imali priliku da se bogatite, samo ste imali priliku da upropašćavate, samo ste imali priliku da pljačkaškom privatizacijom upropastite Srbiju. To ste imali priliku i to ste radili.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi gospođa Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Najpre, htela sam da odgovorim poslanici Filipovski, ali ona je trenutno van sale, odgovoriću kasnije.
Što se tiče komentara gospodina Đurišića, naravno da opozicija treba da kritikuje. Mi ne želimo opoziciju koja nije aktivna, niko to u Srbiji ne želi. Lično se ne osećam političkom kukavicom, niti mislim da je bilo ko u Vladi u kojoj sedim politička kukavica, zato što u predizbornoj kampanji koju smo ove godine imali prvi put u savremenoj, hajde da kažem savremenoj, kako god to sad mogli da tumačimo, imali kampanju u kojoj je jedna stranka i sadašnji premijer, gospodi Vučić, govorio vrlo otvoreno o merama koje će biti preduzimane nakon eventualne pobede koja se u velikom procentu dogodila.
Prema tome, mi smo vrlo otvoreno govorili kakav reformski kurs i kakve teške i ekonomske i političke mere će biti sprovođene radi onoga što jeste naš cilj, a to je napredak Srbije.
Mislim da to nije politički kukavičluk. Mislim da je to vrlo fer i mislim da smo zbog toga vrlo odgovorni pred građanima Srbije. Mislim da je način na koji su prethodne vlade, u kojima je učestvovala, između ostalo, i vaša stranka, nije važno da li je bila nekadašnja DS ili sada ovako kako ste ustrojeni, ali u svakom slučaju, učestvovali ste u prethodnim vladama. Mislim da je upravo predsednik vaše stranke nekolik puta pokazao da obećanja koja su davana nisu sprovođena. Koliko znam, on se izvinjavao zbog toga više puta, govoreći da i sam zna bolje nego njegovi politički protivnici kakve je greške činio. To je u redu što je čovek rekao. Mislim da je to, takođe, fer.
Ali, nemojte onda da zamenjujemo teze sve vreme. Mi smo govorili šta ćemo da preduzimamo u reformskom procesu i dobili podršku građana za to. U pravu ste, vi kao opozicija treba da nadzirete da li mi to što smo rekli radimo. Ako se ne slažete sa reformskim procesom i to je u redu, to je vaša politika koju ste kandidovali i za koju niste dobili dovoljan broj glasova. To je osnova demokratije. Vi ste makar ti koji ste se, čini mi se, više od deceniju sami sebe i nazvali na kraju krajeva Demokratskom strankom i govorili da ste jedini koji poznaju demokratski proces. Ako je to tako, onda se ponašajte u skladu sa tim.
Zaista nemam ništa protiv kritike, verujte mi i apsolutno sam raspoložena da raspravljamo danas o svemu, ali mislim da nije tema političkog kukavičluka tema za ovu Vladu Republike Srbije. To zaista mislim, a vi mi dokažite suprotno.
Što se tiče ocena o reformskom procesu, ako ne verujemo sebi i ako ne verujemo da smo dovoljno dobri, u redu je, hajde da verujemo makar onome što kažu iz inostranstva ili što kaže EU koja je naš strateški cilj. Vi ste započeli i to je u redu i niko vam ne spori da ste započeli proces evropskih integracija. Mi ga nastavljamo, mislim uspešnije. Da li su se promenile okolnosti, da li smo mi bolji, to je pitanje koje će takođe građani da procene, ali da rezultate imamo, imamo.
Tako Evropska komisija u Strategiji proširenja za 2014-2015. godinu kaže, ukratko ću, da ne zamaram, da Srbija napreduje u reformi državne uprave. Ništa od ovoga nije idealno, da budemo svesni toga i proces pristupanja služi za to da dovršimo reformski proces, ali konstatuje se napredak u reformi državne uprave, konstatuje se napredak u primeni Strategije reforme pravosuđa i Strategije borbe protiv korupcije. Posebno je pozdravljen, jer je nakon donošenja strategije donet, Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je jedinstven zakon u evropskom prostoru i koji je veliki podstrek za borbu protiv korupcije.
Dalje, konstatuje se pomak u regionalnoj saradnji, koja je dala konkretne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala itd. Pravni okvir za zaštitu manjina je uglavnom dobar, posebno pomaci u oblasti ljudskih i manjinskih prava, održavanja LGBT Pride, koji vi, kao veliki zagovornici demokratije, niste uspeli godinama da organizujete.
To su politički kriterijumi. Govorim sada o političkim kriterijumima, ne o ekonomskim. Dakle, regionalna saradnja kada se odnosi na čitav region zapadnog Balkana sa zemljama kandidatima, nekoliko važnih poseta na bilateralnom nivou, koje su, iako zloupotrebljene od nekih, na pravi način propraćene od strane ove Vlade i premijera Vučića i za to smo dobili, mogu kao ministar zadužen za evropske integracije da vam kažem, verovali vi meni ili ne, da smo od svih dobili podršku i na neki način pozdravljanje tog kursa koji je Srbija zauzela u regionu.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, da, neki ograničeni napredak za 2014. godinu je konstatovan, ali uz naglasak da širok spektar strukturnih reformi treba da bude primenjen kako bi Srbija na srednji rok bila u mogućnosti prvo da bude konkurentnija i da bude deo tržišnih snaga u EU.
Posebno su pozdravljeni zakoni u ovoj Skupštini, da vas podsetim, o radu, privatizaciji, stečaju. Evo, danas raspravljamo energetiku, planiranje i izgradnju. To su sve zakoni za koje su i u EU rekli da će omogućiti bolji investicioni ambijent. Ako je bolji investicioni ambijent nešto što se i vas tiče, jer ste i vi potpuno ravnopravni građani Srbije, kao i mi svi ovde, i svih se nas tiče dovođenje investicija, mislim da je to nešto što je u redu. O detaljima možemo da diskutujemo i zato ste tu da podnosite amandmane. Verujem da će resorna ministarstva uvažiti sve amandmane koji će unaprediti zakonski okvir.
S druge strane, fiskalna održivost, smanjenje javne potrošnje, sprovođenje strukturnih reformi koje bi doveli ili pospešili rast, između ostalog, su projektovanje u budžetu, koji smo usvojili pre dva dana.
Ono što je bilo bitno i što je bila instrukcija ili, da kažemo, jedna vrsta sugestije od strane Evropske komisije, jeste da se unapredi naplata poreza.
Mi smo u ovom zakonu, odnosno u budžetu predvideli upravo, ne povećanje stope, dakle ni poreza, već upravo bolju naplatu, što mislim da je sa te prihodne strane takođe korektno i da će i to biti pozdravljeno od strane EU. Naravno, govorili su o potrebi smanjenja broja administrativnih procedura, o tome govori danas Zakon o kome raspravljamo, Zakon o planiranju i izgradnji. Prema tome, ja zaista mislim da ako ne verujemo sebi, onda ajde da verujemo onima koji, pod budnim okom, prate naš napredak i naše reforme.
Da li je sve idealno? Ne mislim da je sve idealno, ni vi ne mislite, ni niko u Srbiji ne misli, ali da smo na nekom dobrom putu i da je ova Vlada zauzela reformski kurs, građani će oceniti ako ne budemo istrajali na tome. Zbog toga je tolika podrška premijeru, dakle pre svega, naravno premijeru kao prosto čoveku koji vodi jedan tim u Vladi, ali pretpostavljam onda i celoj Vladi. Mislim da je vrlo ubedljiv. Očekujemo nastavak i političkog dijaloga, da ne zaboravim i taj deo, da ne ispadne da želim da to izbegnem, između Beograda i Prištine, koji će, nadam se, otvoriti mogućnost da budemo i uspešniji u evropskim integracijama.
Prema tome, sve zamerke koje ste izneli mogu da stoje na ovaj ili onaj način, ali političkom kukavičluku, posle svega ovoga, mislim da zaista nema mesta. Hvala.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Antić. Izvolite.

Pre svega, ja sam zaista očigledno imao pogrešnu procenu da je moj apel da danas probamo da budemo na nivou značaja tema kojima se bavimo, značaja pre svega za budućnost Srbije, da pričamo u jednoj mirnoj demokratskoj atmosferi o svemu tome, znači mislio sam da je taj apel uspeo, ali to je očigledno ipak previše optimistično bilo sa moje strane.
Meni je drago što čujem da ćemo imati podršku iz opozicionih redova za Predlog zakona o energetici i tu jesam zahvalan. Smatram da to jeste jedan dobar politički gest, ali s druge strane ne mogu da prihvatim i da se složim sa ocenama da u Vladi Republike Srbije sede političke kukavice, pre svega, zato što je ova Vlada u potpunosti posvećena tome da menja Srbiju, a da Srbija bude bolje mesto za život i da stvara Srbiju u kojoj će naša deca osetiti posledice, pozitivne posledice, svih ovih žrtava koje mi danas trpimo. Ova Vlada ne da je politički kukavica, nego je možda i previše hrabra u odnosu na silinu svih problema sa kojima se suočava i sa čime se hvata u koštac, počev od donošenja najtežih zakonskih projekata, koji jesu bili deo ekspozea i koji su bez ikakve dileme ispunjeni, do teških mera fiskalne stabilizacije koje u ovom trenutku zaista bole sve nas, ali dugoročno treba da Srbija donese puno benefita i puno koristi. Ponavljam, takvu ocenu ne mogu da prihvatim, ne mogu da se složim s njom, i to ne zato što mi smetaju reči, nego zato što ne odgovara istini, a neistine nikad ne prihvatam. Pogotovu i danas o tome pričati kada na skupštinskoj sednici imamo tri ministra od kojih su dve dame, i to govori da nismo danas, niti ikada pobegli od ove Skupštine i uvek smo tu da odgovorimo na sva pitanja.
Prilikom usvajanja budžeta, mislim da smo i tada odgovorili na sva pitanja i mislim da bi ono sve kraće trajalo i da ne bi ni trajalo onoliko dugo da ministri u Vladi Republike Srbije nisu bili deo tog dijaloga i nisu odgovorili na sva pitanja.
Moram da prokomentarišem nekoliko pitanja koja ste pokrenuli. Prvo, danas smo pustili u rad proizvodnju uglja na kopu Tamnava - Zapadno polje. Ta proizvodnja sa kojom smo danas krenuli je 10 hiljada tona dnevno. Mi smo s time izašli na nekih 75 hiljada tona dnevno uglja, što suštinski, u zavisnosti od vremena, može da pokrije naše potrebe koje u onim teškim i hladnim zimskim danima ide i do 95.000 tona. Mi na kopu za Tamnava Zapadno polje još nismo uspostavili punu proizvodnju uglja zato što rehabilitacija tog kopa još nije završena. Nama sada radi jedan bager, jedna glodalica i mi sa njom, ponavljam, ostvarujemo značajnu proizvodnju. Tih 10 hiljada tona uglja dnevno proizvedeno je u Tamnavi – Zapadno polje. To je otprilike nekih 250 hiljada evra struje dnevno, odnosno nešto više od toga, i skoro osam miliona evra mesečno. To jeste značajno za našu proizvodnju električne energije i uglja i to je, bez ikakve dileme, odlična vest.
Ako tome dodamo činjenicu da smo u letnjim mesecima, upravljajući prilično vešto sistemom i zahvaljujući dosta dobroj hidrologiji, napravili preko dva miliona tona uglja rezervi na deponija, otuda meni hrabrost da danas kažem da je naš energetski sistem stabilan i bezbedan.
Međutim, mi imamo nekoliko različitih stres testova koje smo radili sa Energetskom zajednicom i Evropskom komisijom u kojima smo morali da vršimo različite anticipacije različitih geostrategijskih događaja koji se mogu dešavati u našem okruženju i na našim transportnim linijama dopreme energenata. Iz tog razloga, Srbija u nekim od tih scenarija mora dodatno da se osigura. Zbog toga imamo dodatne količine električne energije koje imamo ugovorenu, pre svega, sa Republikom Srpskom, ali i potrebu da obezbedimo dodatne količine uglja, kako bi taj ugalj predstavljao dodatnu garanciju da u nekim najgorim scenarijama mi možemo da ga pretvorimo u električnu energiju.
Cena uglja koji se uvozi je u skladu sa kalkulacijom opravdanosti troškova za proizvodnju električne energije. Nemojte me držati za u reč za zarez, ali ta cena po kojoj je TENT, odnosno EPS nabavio ugalj, gospodine Đurišiću, ako želite da čujete podatak, je mislim 35,8 evra po toni franko TENT. Znači, to je ta cena, a ne 60 evra. Mislim da takva cena predstavlja uznemiravanje javnosti. Znači, 35 zarez nešto evra po toni, i to se uklapa u proizvodnu cenu električne energije. Da je bilo skuplje od toga, mi ne bi uvozili ugalj, nego bi probali da nabavimo još električne energije, jer bi nam bilo jeftinije da kupimo električnu energiju u takvom scenariju.
Kada je januarski račun u pitanju, od prošle godine, mogao bih da se kažem da to nema veze sa mnom, ali hajde da govorimo istinu. To je prvi mesec u kome je račun izašao u novom obliku i novom dizajnu i softveru. Kao takav je očigledno imao dosta grešaka koje su ispravljene i u mesecima nakon toga nije bilo nikakvih problema.
To i jeste politika ovog ministarstva, da ostvari jednu čvrstu vezu i pokušavamo, pod znacima navoda, snažnu kontrolu i nadzor nad radom javnih preduzeća. Verujem da smo uspeli da se nametnemo javnim preduzećima i svim energetskim kompanijama, kao jedan ozbiljan partner sa kojim moraju da rade i koga moraju da uvažavaju. U tom domenu, verujem da imamo dobru kontrolu i dobru komunikaciju sa javnim preduzećima. Mislim da će to za ukupno njihovo funkcionisanje i, pre svega, zbog građana biti dobro.
Postavili ste još nekoliko pitanja. Pitali ste zašto ovaj zakon ne predviđa uvođenje, oko distributera u oblasti gasa? Zato što se tu predviđa da ima i privatnih. Znači, postojeće faktičko stanje je da mi imamo 34 distributera gasa koji funkcionišu sa dva operatora transporta, „Srbijagasom“ i „Jugorozgasom“. To je faktičko stanje. Mi nismo želeli da otvaramo naš distributivni sistem električne energije. To niko ne radi ako ne mora, a mi ne moramo, tako da to nismo ni uradili.
Kada je u pitanju tržište, odnosno berza, ja se izvinjavam, ako se sećate, to je bilo u javnosti pre nekoliko meseci, u francuskoj ambasadi potpisan je taj sporazum o „džoint venčer“ projektu između EMS-a i francuske kompanije „Epeks pot“, i oni će u tom zajedničkom aranžmanu biti operatori te berze. Čini mi se da se projekat zove „Sepeks“.
(Marko Đurišić, s mesta: Ko kontroliše rad berze?)
Ko kontroliše rad berze? Da se ne bih sada pravio pametan, sigurno postoji dovoljno kvalitetan odgovor na to pitanje i daću vam ga u toku dana.
Po pitanju direktive vezano za velika ložišta, prvo, mi smo to morali naravno da upišemo i u strategiju i u sve naše akte. Nismo srećni zbog toga što smo upisali i bez ikakve dileme, o tome ćemo još pregovarati. Kada su u pitanju ova manja ložišta od 300.
Kada su u pitanju veća ložišta, mi smo već ušli u aktivnosti i velike projekte odsumporavanje, pre svega, kad je TENT u pitanju. Mi smo ovaj jedan blok ozbiljni u Kostolcu završili iz one prve faze kineskog kredita. A kada je odsumporavanje u pitanju tu imamo onaj „Džajk“ aražman i japansku investiciju, sa kojom ćemo probati u vremenu pred nama da taj posao završimo. Naravno, gradeći nove termo blokove koji ispunjavaju te najviše standarde i koji neće biti predmet tog straha.
Znači, odgovor na vaše pitanje – da, ušli smo u investicije i odgovor na vaše pitanje da li ćemo gasiti ove manje je – probaćemo da to dobro ispregovaramo i da to pomerimo kao što ćemo, ne znam da li će gospođa Čomić se javljati za reč, a znam da je tu temu pokrenula, kao što ćemo biti u situaciji i obavezi i to ne samo mi, nego većina zemalja iz energetske zajednice, da još jedanput razgovaramo na temu realnosti, da do 2020. imamo 10% na mešavenja biogoriva ili je realno da to bude nekih 6%, što govore neke novije studije i kalkulacije.