Ne vredi gospodine Đurišiću, ja vas molim da se vratite na temu da govorite o zakonu, vi govorite o kampanjama, o slobodama medija, o svemu tome, a ne govorite o temi koja je na dnevnom redu.
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta.)
Ne vredi gospodine Đurišiću. Vi ništa drugo ne radite nego sprovodite neku vašu kampanju, da li lokalnu, da li neku, nije mi jasno uopšte. Ne odgovarate.
Ja neću dozvoliti gospodine Đurišiću da se ovaj visoki dom pretvori u bilo šta što nije funkcija ovog doma. Ja vas molim, ko god želi da govori o zakonu koji je na dnevnom redu, neka se prijavi, dobiće sve vreme, čak i više vremena, ali samo o dnevnom redu.
Izvolite. Reč ima ministar.
Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu samo?
Po Poslovniku ili? Zašto vas pitam, ministri su se javili, da li vi imate prednost ili oni. Zato pitam po kom osnovu su se javili? Po Poslovniku, izvolite.

Izvinite. Hvala na razumevanju.
Dakle, 106. i 107. Zato što imamo jednu situaciju koja se često ponavlja u skupštinskoj raspravi, gospodine predsedavajući.
Dakle, moramo primeniti ista pravila na sve učesnike u parlamentarnoj raspravi. Gospođa prisutna, ministarka Joksimović je određene stvari iznela neke u upitnoj formi, neke u kategoričnoj formi i poslanik Đurišić je potpuno u skladu sa Poslovnikom, koji ste vi prekršili ne dajući mu reč, želeo da ukaže na neku nekonzistentnost i između ostalog da odgovori na pitanje ministarke.
Dakle, uz to imate vrlo jasno izraženo slaganje ministarke da se dozvoli poslaniku. Pazite dokle smo mi došli, da predstavnik izvršne vlasti traži od vas, kao predsedavajućeg, da poslanik Skupštine ima pravo, po njenom mišljenju koje uvažavam, da kaže i odgovori na njeno pitanje. A vi tvrdog srca, odbijate predstavnika izvršne vlasti da poslaniku, vašem kolegi, date da završi svoj govor.
Jel vidite koliko je to apsurdno? Možda prvi put u istoriji, ali ova sprega izvršne vlasti i parlamentarne je danas vašim postupkom, gospodine predsedavajući, ozbiljno narušena. Taman smo krenuli u pravcu Konventskog sistema, gde ćemo svi biti deo jedne izvršne vlasti, i vi ste danas pokazali da vas nije briga šta kaže izvršna vlast. Molim vas da pronađete neku konzistentnost u sebi. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Ja kao predsedavajući sam zadužen za red na sednici parlamenta. Ovo je parlament.
Ja kao predsedavajući u ovom trenutku želim izgleda više nego vi, da mi ovde govorimo o dnevnom redu, da imate vreme koje želite, čak i više vremena, ali samo je moja molba ponovo da se govori o dnevnom redu, da ministri obrazlažu zakon koji je na dnevnom redu, vi da dajete svoje mišljenje o podnetom zakonu, ali da ne pričamo o bilo čemu drugom.
Imaćemo sednica kada možemo i o svemu i svačemu da pričamo, ali sada vas molim da pričamo o dnevnom redu i o zakonu koji je na dnevnom redu.
To je po članu 106, ako želi da još jednom vas…
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.) Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Mogu li da završim repliku?)
Gospodine Đurišiću, neki drugi put ćete završiti repliku.
Da li još neko po povredi Poslovnika?
Ministar, gospođa Jadranka Joksimović, ima reč. Izvolite.
Izvolite gospođo Joksimović.

Izvinjavam se.
Dakle, ja zaista jesam smatrala da treba poslanik da kaže, ali ja se ne mešam u odluke Narodne skupštine i u pravu ste - to je razdvajanje vlasti zakonodavne i izvršne i ako je predsedavajući parlamenta tako smatrao, to je sasvim u redu. Ja sam mislila da mogu i na to da odgovorim i sada mislim da nije umesno, pošto je poslanik izašao iz Skupštine i ne želi da čuje, onda neću ništa reći, osim toga i samo toga, da ne postoji kontradikcija između evropskih integracija i reformi.
Nama su reforme put da sami sebe poboljšamo. Neka bude otvoreno i nekoliko poglavlja, ali ako mi nismo suštinske reforme započeli, ništa građanima neće značiti ni otvaranje poglavlja. Meni je žao i svima nam je žao što nismo ove godine otvorili poglavlje. Neki politički čini mi se kriterijumi su prevladali, nego oni meritorni koji procenjuju realan napredak po poglavljima.
Nadam se da ćemo ove godine to uspeti i ne želim dalje da se upuštam u ovu vrstu rasprave. Hvala.

Zahvaljujem.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Reč ima… Mislim da je bespredmetno. Izvolite, gospodine Babiću.

Ja se zahvaljujem kolegama koji kažu da nemam kome da repliciram, a oni koji napuštaju verbalno bojno polje, neka ostane iza one dečije pesme - „Kukavice kukaju, vitezi se bore“.
Srpska napredna stranka je u kampanji veoma hrabro obećavala teške reforme, obećavala mere koje neće biti popularne. Na tim reformama i na tim merama… Vredeo je poziv.
Ono što su ispunjena obećanja, a to su mere koje su bile nametnute. Za 61% penzionera penzije nisu umanjivane, niti će biti umanjivane, a onima kojima su umanjene, umanjene su zbog pogubnih i loših populističkih poteza, neodgovornih, neutemeljenih u ekonomiji i poteza koje je bivši režim povlačio samo zarad dobijanja izbora i opstanka, ostanka na vlasti.
U jednoj stvari bih vas ispravi gospodine predsedavajući. Ne verujem da su neke izjave i neki burni govori dati u smislu nekih lokalnih izbora, jer znate to su političke opcije i političke stranke koje su toliko jake i toliko popularne da čak nisu mogli ni tih par ljudi, koje bi stavili na listu, nisu mogli da nađu, nisu želeli ljudi da stanu na listu tih političkih stranaka i ne učestvuju u nekim mestima na izborima.
Međutim, ja bih ovde više voleo da mi govorimo ne kao u smislu pitanja, već da bi se neka pitanja postavila da se kvalifikujete onim što ste vi obećali, a ispunili. Još pre petnaestak, dvadeset minuta u jednoj replici sam zamolio kolege i 20 minuta ama niko ne može da se seti jednog obećanja kabineta Mirka Cvetkovića, bivšeg režima koje je dato i koje je ispunjeno. Ali, ni jedno jedino.
Ja se sećam obećanih 200.000 radnih mesta, 400.000 ljudi je ostalo bez posla, ali ono što je obećano, a da je ispunjeno, sećam se i onoga da je rečeno - statistički je Srbija izašla iz krize još 2012. godine, ali to njeni građani neće da osete, ali za neke druge stvari zaista se ne sećam.

Vreme gospodine Babiću.
Da li gospodin Đurišić želi reč? Izvolite, replika gospodinu Babiću.

Nemam ja nikakav problem da sedim i da diskutujem o svemu onome što je bilo. Naravno bilo bi mnogo bolje da mi diskutujemo o onome što će biti. Ali, pošto se vi stalno vraćate u prošlost, hajde da se vraćamo u prošlost.
Znači, šta je uradila ta vlast i koja su to obećanja? To je dobijanje statusa kandidata, ukidanje viza za građane Srbije. To je otvaranje „Fijata“ u Srbiji. To je socijalni mir 2008. i 2009. godine u vreme najveće svetske ekonomske krize u poslednjih 50 godina. Završetak saradnje sa Hagom. Borba protiv organizovanog kriminala. Donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene tim kriminalom, protiv koga ste vi bili. Protiv koga ste vi bili, kao veliki borci za borbu protiv organizovanog kriminala.
Šta imamo danas? Kako Evropska komisija gleda to što već više od tri meseca traje štrajka advokata u Republici Srbiji? Da li je to pozitivno ocenjeno u izveštaju Evropske komisije? Kako Evropska komisija vidi stanje u medijima u Republici Srbiji? Da li su mediji u Republici Srbiji slobodni ili imate cenzure i auto-cenzure?
(Ninoslav Girić, s mesta: Struja.)
Struja…
Drago mi je što ministar demantuje ono što piše jednom od tabloida, ne u ovome, da ne kažem šta od novina to ime, u tabloidu jednom, gde je pisalo da je ova cena navodno 60 evra kada se proračuna. Meni je drago da to nije istina, kao što nije istina mnoge stvari koje tamo pišu, a koje vladajuća većina ovde ponavlja iz dana u dan kada im ide u korist, a o ovome je ćutala, a kada piše o nekim drugim onda to ne dovodi u pitanje.
Znači, možemo da vodimo ovde razgovor o prošlosti koliko hoćete i svaki put kada krenete tu temu ja ću vam postavljati ista pitanja. Kakva je politika bila vaših lidera 1992, 1993, 1996…

Vreme.

… 1998, 2000. godine, 2003, 2005, 2008. godine. Ko je organizovao miting u Beogradu kada je uhapšen Karadžić?