Zahvaljujem.
Reč ima ministar energetike, gospodin Aleksandar Antić.

Želim da zahvalim gospođi Bošnjak na ovoj zaista inspirativnoj diskusiji. Kada kažem inspirativnoj, pre svega mislim zato što je prepuna tema o kojima Ministarstvo rudarstva i energetike razmišlja ili bi trebalo da razmišlja daleko intenzivnije, daleko ozbiljnije i verujte mi da se to zaista nalazi u našim razmišljanjima i našim planovima.
Pre svega, moram da se složim sa vašom poslednjom ocenom i tom italijanskom poslovicom, koja kada se pretoči u energetski sektor definitivno se može ekonomski izračunati na način da svaki dinar koji ulažemo u uštede donosi više energije od izgradnje novih energetskih objekata. Tako da, za nas u ovom trenutku možda i najveća investicija treba da ide u pravcu štednje. S druge strane, mi moramo graditi nove energetske objekte zbog budućnosti naše zemlje i zbog činjenice da će potrošnja električne energije, pogotovo posle 2020. godine, po svim strategijama rasti.
Geotermalni potencijal naše zemlje je nesumnjivo veliki. Nažalost, materija je potpuno neistražena. Mi ćemo pokušati preko našeg sekretarijata, odnosno našeg sektora za obnovljive izvore da to promovišemo do mere da to postane pre svega interesantno privatnim investitorima. Ja apelujem na sve nas, znam da gospođa Bošnjak nije deo tog problema, ali da moramo da izađemo iz tog problema koji sagledava u energetici isključivo državu kao najvećeg investitora. Ne, upravo ulazimo u vreme kada privatne investicije, privatno-javna partnerstva, ti koncepti postaju dominantni. Država će sve manje investirati i to objektivno u nekim godinama pred nama i neće biti posao države.
Mi znamo da pitanje arhitekture i pitanje svih tih elemenata, pa čak i energetskog pasoša nije baš u nadležnosti Ministarstva energetike, ali se isto tako slažem da bi trebali da budemo deo promocije tih ideja i deo jednog šireg projekta koji treba da podrži zeleno projektovanje, odnosno zelenu arhitekturu.
Konačno, moram da se osvrnem na strategiju razvoja energetike, odnosno energije za neki naredni period i da kažem da smo mi kao Ministarstvo napravili jednu strategiju za koju sam ja lično mislio da je jako dobra. Stavili smo je u proceduru pred Vladu Srbije na usvajanje, ali nažalost onda se desio ovaj set stvari vezano za odluku ruskih partnera oko nastavka realizacije projekta Južni tok i ja sam bio prinuđen da tu strategiju povučem i da jednostavno sada malo pokušamo da damo neke odgovore na ovu novonastalu situaciju, pre svega uzimajući u obzir obavezu da tome pristupimo odgovorno. Nismo mogli da se pravimo da je sa Južnim tokom sve u redu i da idemo na usvajanje takve strategije. Moramo tu strategiju ponovo da sagledamo i da je nakon izrade ponovo uputimo na usvajanje.

Zahvaljujem, ministre Antiću.
Za reč se javila narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri, na početku mog izlaganja o ovim zakonima želim da kažem da je veoma važna informacija koju nam je ministar Antić na početku današnjeg zasedanja rekao da su svi kapaciteti EPS-a vraćeni u funkciju i da posle elementarnih nepogoda i poplava koje smo imali imamo proizvodnju električne energije i uglja u onom obimu koji smo imali pre. To je vrlo važna informacija za sve građane Srbije i svakako dobra vest za kraj godine.
Što se tiče predloženih zakona koje imamo danas u ovoj objedinjenoj raspravi, mislim da su razlozi za donošenje novog Zakona o energetici više nego jasni, da su oni dobro sagledani pre svega u činjenici da je u periodu od 2011. godine, kada je donet aktuelni zakon, pa do sada resorno ministarstvo uočilo više problema u praksi tokom primene ovog važećeg zakona, da je velika dinamičnost promena u oblasti energije i da je i to jedan od razloga što donosimo novi zakon, kao i naravno usklađivanje sa zakonima u EU.
Od ovog novog zakona očekujem kao što ste i vi ministre Antiću rekli u svom načelnom obraćanju da će on pružiti institucionalni ambijent, da će se njime skratiti procedure i definisati uslovi u oblasti energetike.
Predviđanja su da novi zakon omogući sigurno i kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, da će omogućiti uravnoteženi razvoj celokupnog energetskog sektora, da će omogućiti podsticanje konkurentnosti na tržištu, efektivan nadzor tržišnih delatnosti, razvoj energetske infrastrukture i uvođenje savremenih tehnologija i zaštitu kupaca i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Međutim, moram da naglasim da nije mali korak što je u dosadašnjoj primeni ovog zakona izvršeno računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije od delatnosti proizvodnje i distribucije i trgovine električnom energijom. U skladu i pred raspravu o novom Zakonu o energetici dobili smo jednu dobru vest od direktora, vršioca dužnosti, direktora EPS-a, gospodina Aleksandra Obradovića, koji je rekao da će od nove godine početi ozbiljnije aktivnosti na korporativizaciji EPS-a.
Mi smo nedavno u ovom visokom domu ponovo pomerili krajnji rok za završetak ovog velikog posla i iskreno se nadam da će korporativizacija EPS-a biti okončana i pre njegovog isteka i da ćemo mi konačno imati sve informacije o imovini, kapitalu EPS-a, o zaposlenima, o pretvaranju EPS-a u akcionarsko društvo i koje će na jedan potpuno jasan način izaći na tržište i na kojem će se utvrditi prava vrednost, rekla bih ovog srpskog dragulja i najvažnijeg resursa u Srbiji.
Pored promena u organizaciji EPS-a ne mogu da ne spomenem i Agenciju za energetiku kao nezavisno regulatorno telo koje se bavi unapređivanjem razvoja tržišta energije na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije. Moje kolege su spomenule, i ja takođe pozdravljam činjenicu i jedan dugoročni plan resornog ministarstva da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije čini najmanje 27% u ukupnoj potrošnji energije.
Kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom pozitivan efekat novih zakonskih rešenja treba da osetimo svi mi kao individualni kupci, jer će nam otvaranje i liberalizacija tržišta dati mogućnost da sami izaberemo svog snabdevača električnom energijom, ali relativno jednostavno i bez dodatnih troškova.
Novi Zakon o energetici predviđa i viši stepen pravne zaštite za krajnjeg potrošača na ovaj način menja se tradicionalni podređeni položaj potrošača u odnosu na snabdevača koji se još uvek svakodnevno manifestuje redovima na šalterima za reklamacije naših elektrodistribucija, gde građani gube i vreme i živce, a najčešće odlaze kući nezadovoljni pruženim objašnjenjem.
Kada pominjem potrošača, odnosno krajnjeg kupca električne energije posebno je važna socijalna komponenta u zakonu koja prepoznaje kategoriju energetski ugroženog kupca električne energije, odnosno prirodnog gasa i zakon precizno navodi kriterijume, kao i proceduru za sticanje ovog statusa čime se u dobroj meri štite ekonomski interesi najsiromašnijih i najugroženijih građana.
Mislim da je veoma važno što se novim zakonom uvodi obaveza pružanja javne usluge i što se na taj način jasno definiše da obaveza pružanja javne usluge mora biti jasno definisana, transparentna, nediskriminatorna, vremenski ograničena, kao i da mora garantovati ravnopravnost energetskih subjekata u pružanju javnih usluga.
Sa aspekta sigurnosti i kontinuiranosti snabdevanja jako je važnija činjenica da pravna lica koja vrše snabdevanje gasom imaju obavezu da obezbede obavezne rezerve prirodnog gasa koja su najmanje jednake tridesetodnevnim prosečnim potrebama njihovih kupaca u tekućoj godini.
U sklopu opšte budžetske konsolidacije nije ni malo zanemarljiv i efekat koji zakon treba da ima na dalje suzbijanje nelegalnog tržišta naftnih derivata. Postojećim zakonom nije bilo propisano adekvatno praćenje tokova derivata nafte, pa samim tim ni mogućnost potpunog suzbijanja crnog tržišta naftnih derivata. Ovim zakonom propisana je obaveza da se pribavi saglasnost za skladištenje nafte i njenih derivata kao i biogoriva za sopstvene potrebe i snabdevanje sosidnih vozila na sopstvenim stanicama.
Vidim da je ministar izašao, ali tu su njegovi saradnici pa sam na kraju ovog svog izlaganja o energetici želela da mu postavim i jedno pitanje. Verujem da ćete mu vi preneti, i da će on u toku današnje rasprave meni odgovoriti na to pitanje, a odnosi se na podatak – koliko je izolacija ugrađeno u postojeće objekte u Srbiji i da li Ministarstvo poseduje tačnim podacima još koliko objekata treba na neki način uraditi u tom smeru s obzirom, da smo mi jedan od najvećih potrošača električnom energijom i da bi izolacija po novim tehnologijama u znatnoj meri smanjila potrošnju električne energije?
Svakako želim i da obavestim i resornog ministra i građane da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati Zakon o energetici.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republike Srbije u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć, odnosno IPA II svakako da je uvažena ministarko Joksimović, u apsolutnom interesu građana Republike Srbije donošenje ovog zakona i iskorišćenost IPA fondova za period od 2014. do 2020. godine. Svakako ovako koncipiran sporazum predstavlja neophodan pravni instrument na osnovu koga bespovratna pomoć iz fondova EU treba sukcesivno da bude realizovana u Republici Srbiji u pomenutom dugoročnom periodu.
Posebno treba naglasiti činjenicu da se usvajanjem ovog zakona stvaraju uslovi za sprovođenje bespovratne pomoći namenjene za sanaciju i obnovu nakon poplava u 2014. godini i to u iznosu od 62 miliona evra, što je Evropska komisija već odobrila pre nedelju dana, zato je sasvim razumljiva brzina zbog kojeg se ovaj sporazum našao u skupštinskoj proceduri. Ohrabruje činjenica koju ste malopre izneli da je u Srbiji formiran Nacionalni odbor za investicije.
Ono što mene posebno raduje i što vidim promene u pozitivnom smislu je i činjenica da se evropske integracije polako, ali sigurno spuštaju na lokalni nivo i da je sve veći broj lokalnih samouprava potpuno svesna da mora da na vreme počne da pravi projekte u smislu realizacije ovih IPA fondova. Ono što bih želela da postavim pitanje je – koliko je od ovih milion i po izdvojeno za zaštitu životne sredine i za poljoprivredu?
Takođe, poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati i ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, prvo nekoliko komentara na ovu sednicu danas i dnevni red koji je predložen i činjenicu da raspravljamo o pet zakona koji, kao što sam rekao jutros, kod povrede Poslovnika, nemaju nikakve veze jedni sa drugim, a mislim da je ovaj dnevni red na određeni način prava slika rada ove Skupštine u 2014. godini.
Imamo četiri zakona od pet koji su došli po hitnom postupku i to je otprilike i procenat zakona koji ova Skupština po hitnom postupku usvaja, usvajala, 80%.

Kolega Đurišiću, o tome smo jutros raspravljali….

Samo vi polako, ja govorim o načelnoj raspravi i o svim ovim zakonima i mislim da možete da mi dozvolite da kažem nešto, jer ovaj trend se, nažalost, pogoršava.
U mesecu decembru, od 19 zakona, uključujući i ovih pet koji su na dnevnom redu, 18 ih je po hitnom postupku. Znači, nema nikakve javne rasprave, nema kvalitetne rasprave u parlamentu, jer ovi zakoni koji su stigli kod nas, imaju skoro hiljadu strana. Poslati su u parlament u ponedeljak. Kao što znate, radili smo ponedeljak na utorak do 02.00 ujutru, a sredu smo radili 23 sata. Postavlja se pitanje – za koje vreme i kada su poslanici mogli da se kvalitetno pripreme i raspravljaju o ovim zakonima?
Ovi zakoni su izuzetno važni za građane Srbije za ekonomski razvoj.
Smatramo da je potpuno neodgovorno da na ovaj način radimo i to je nešto načelno što mora da se kaže, o svim ovim zakonima zajedno. Može da se kaže da se ovde vidi kakve reforme sprovodi Vlada Republike Srbije. Da li su reforme kada Vlada, odnosno čak ne ni Vlada, pošto moram da kažem, očigledno u Vladi sede kukavice, političke kukavice…

Gospodine Đurišiću, izvinjavam se, zamolio bih vas da se obraćate primerenije…

Ja vas molim, premijer nam je rekao i tada je konstatovano da je termin „politička kukavica“ legitiman.