Povređen je član 156. stav 2. gospođo predsednice.
Meni zaista prija kada uvažena koleginica, pa makar i u neistinitom kontekstu mi spomene ime, u dva minuta 10-11 puta, verujte da mi to prija i da sam spreman na tako nešto.
Sa druge strane, ono što se desilo u prethodnih nekoliko desetina minuta u istoj Mionici, je posledica ovakvog neodgovornog ponašanja…

Poslaniče, molim vas, samo o povredi Poslovnika, molim vas. Nemojte vi da, iako nema sada prenosa, videće se u 20.00 časova šta smo govorili.

Naravno, u jednoj rečenici ću da … Na osnovu insinuacija, a bez istražnih organa. Insinuacija koje su poslate iz ove sale, napadnuti su aktivisti SNS…

Dobro. Zahvaljujem poslaniče. Upravo zbog toga…

… i to je jako loše. Zbog toga vas molim, 156. stav 2. rasprava po amandmanima, dajte da se vratimo na dnevni red, dajte da govorimo o Zakonu o energetici, nemojte da potpirujemo. Mi smo ovde i sigurni i bezbedni, zato šaljemo poruke da neki ljudi u Mionici ili bilo gde vode neke ratove ili ne znam šta.

Član 156. je jasan, pokušavam dakle, da usmerim raspravu na amandmane. Postoji grupa poslanika koja to ne želi.
Upotrebiću Poslovnik, znači, imamo odredbu u kojoj može predsedavajući, ako ne može na drugi način i drugačiji način da uspostavi red i da usmeri raspravu u pravom smeru, da napravi pauzu od dve minute, kojom bi napravio red i ubedio poslanike da nastavimo da radimo o temi.
Posle te pauze nema zloupotreba Poslovnika, nego radimo o temi da bi uopšte došlo do situacije da se povredi Poslovnik. Sada se licitira nešto što ne postoji u Poslovniku, a to je da je neposredno učinjena. Ne postoji neposrednost posle 45 minuta.
Pauza vrlo kratka i vraćamo se na rad.
Reč dobija po amandmanu Marijan Rističević. To piše u Poslovniku. Po amandmanu se javio Rističević, iako po Poslovniku postoje mere koje se izriču, jer sada, posle pauze, moraju svi da se drže. Ostanite u sali, nastavljamo. Ne, ne, dobacuju da ste se javili po Poslovniku, ja znam da niste, pratila sam.
(Posle pauze)
Nastavljamo rad.
Molim ministra ako može da nam se priključi. Ministre Antiću, nastavljamo rad.
Na član 66, poslaniče Rističeviću, evo čitam taj član.
Na član 66. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i Alksandar Senić.
Da li neko želi reč?
Prvo predlagač Marko Đurišić.

Hvala poštovana predsednice. Samo da vam ukažem da iz sistema nisu obrisani onih 3.18 sekundi koje ste vi iskoristili od mog vremena u prethodnoj raspravi. Molim vas, da to vreme kao vreme predsednika ovlašćenog kluba mi se vrati.
A sada da kažem nešto o amandmanu na član 66. a on govori o tome da se u izveštaju koji se sastavlja od strane ministarstva koje prati sprovođenje nacionalnog akcionog plana svake dve godine, u članu 9. između ostalog se tu govori o povećanju udela biogoriva proizvedenog od otpada, ostataka, ne prehrambene celuloze, doda i deo algi.
Zašto smo stavili alge? Stavili smo alge zato što je danas, pored ovih ostalih stvari koje su nabrojane u ovom članu, poznata i tehnologija proizvodnje biogoriva od algi, kao bioenergetski resurs, i smatramo da i to treba da se nađe u ovom zakonu.
Obrazloženje ministarstva zašto se ovaj amandman odbija je, da je ovaj član usaglašen sa članom 22. direktive, 2009 – 28 E3, Evropske zajednice, izvinjavam se, koji ne propisuje da izveštaj obavezno mora da sadrži druge elemente osim navedenih u predlogu zakona.
Sama direktiva je iz 2009. godine, i kao što je neko od kolega ovde rekao, one će se verovatno menjati. Verovatno će se menjati u tom pravcu da i alge budu navedene kao izvor biogoriva, bioenergetski resurs, izvinjavam se. Tako da ne vidimo razlog da mi ne odemo jedan korak napred i da ubacimo alge kao jednu obavezu da se nađu. One ne mogu, ne umanjuju ni na koji način vrednost tog izveštaja, naprotiv, samo ga unapređuju, jer će izveštaj biti kvalitetniji i sveobuhvatniji ako se uvede i ova obaveza.
Mislim da ćemo time napraviti jedan iskorak, jer verujem da će se promenom ove direktive koja je kažem, doneta pre više od pet godina, da će biti i alge, a verovatno i neke druge stvari nabrojane kao bioenergetski resursi. Ne vidimo razlog da se u Predlogu zakona na nađe ovo rešenje koje smo mi predložili. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, u jednom trenutku sam mislio da podržim ovaj amandman s obzirom da se radi na neki način o nekoj vrsti biljaka, tu se spominju alge. Ali, s obzirom da predlagač nije razdvojio da li misli na morske alge ili na ove što se nađu, recimo, u Užičkom jezeru, sad ne znam da li je ta stranka krenula da Srbija treba da izađe na more, promenila program i da od tih algi pravi obnovljivu energiju ili su mislili na rečne koje su toksične. Znači, to su cianopite koliko se razumem, a pokušao sam da se obavestim. One su izuzetno toksične, utiču na jetru i tako dalje. Poznato je da su sada nađene u Užičkom jezeru. Znate, ukoliko su mislili na tu vrstu algi, to ne mogu da podržim, ali ukoliko su mislili na onaj morski deo, ukoliko su mislili da izađemo na topla mora, možda i malo dalje, ja ću razmisliti da li da to podržim, ali da nam susedi na zamere. Bojim se da će nam susedi zameriti, posebno, mislim da bi Crna Gora bila osetljiva.
Po pitanju biljaka ja sam više za zelenu masu, za biomasu. Dakle, o tome sam već govorio, ali s obzirom da je amandman na član 66. on govori o izveštajima i o udelu energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije. Dakle, mi moramo da proizvedemo određeni procenat električne energije.
Sada ponovo pitam ministra i ljudi iz Ministarstva da li se tu računa i električna energija koja se može dobijati preradom komunalnog otpada? Da li se i ona računa u procenat obnovljive energije s obzirom da ćemo mi morati da imamo određeni procenat, a da ni izbliza to nismo dostigli. S tim, u vezi, pitam konkretno za Kolubaru A kako će ukoliko projekta iz 2012. godine bude realizovan, a on se oslanja na preradu 180 hiljada tona niskokaloričnog uglja i ugljane prašine koja tamo postoji. Na obnovi Kolubare A gde bi se u fluidnom kotlu pored toga koristio i komunalni otpad koji se do sada nije prerađivao ni u jednoj elektrani, kao ni taj niskokalorični ugalj. Ukoliko se prerađuje i jedno i drugo kako razdeliti šta je energija iz obnovljivih izvora, a šta nije, s obzirom da bi taj fluidni kotao električnu i toplotnu energiju pravio i od uglja koji sada ne koriste električne termoelektrane, od toga ne prave električnu energiju, a u budućnosti, posebno vezano za kineze koji su dolazili koji su zainteresovni za projekat Kolubara A.
Postoji velika mogućnost da se na tom lokalitetu proizvede 300 mega vati struje, što od nisko kaloričnog uglja, koji ne koristi nijedna elektrana, što od komunalnog otpada.
S tim u vezi, bih želeo da ministar objasni, na koji način bi se računao udeo iz takve elektrane koja je na neki način kombinovana, a šta je obnovljivi izvor energije, a šta ne.
Još na kraju da kažem, da ono što sam govorio o farmama, za koje Ministarstvo energetike, Ministarstvo građevine i Ministarstvo poljoprivrede, treba da se dogovori da se napravi tipski projekat jedne farme na osnovu kojeg bi se proizvodila električna energija, od zelene mase, od energije sunca i možda i od vetra, da takva kombinovana elektrana i ima svoje investitore. S tim u vezi moram da kažem da postoje investitori koji će, ako ne traže privilegovanu cenu, povlašćenu cenu električne energije, već jednostavno želeo da investiraju u takvu vrstu farmi i da se pravi energija po običnoj, a ne po povlašćenoj ceni.
S tim u vezi bih želeo da mi ministar, ili neko od prisutnih objasni u vezi projekta Kolubara A, i još nešto na kraju da kažem, da ja pozdravljam nameru Ministarstva da se izgrađuju novi energetski kapaciteti.
Posebno bih voleo da se to radi u poljoprivredi, jer su one zapuštene zemlje, kojih ima 400.000 hektara i sa oživljavanjem stočarstva mi možemo da napravimo negde oko 1.000 elektrana koje bi proizvodile po jedan megavat čas struje i sa tim bi, recimo, uspeli da napravimo struje koliko naprave tri elektrane „Kostolac“, koje su sad planirane.
Dugo u ovoj Srbiji niko ništa nije radio, a ako neko hoće da jede ukusan hleb, taj mora da poseje pšenicu. Ukoliko neko želi da proba slatku voćku, taj mora da posadi drvo. U proteklom periodu niko ništa nije sadio, niko ništa nije sejao. Svi su brali i žnjeli i kidali, zato i jesmo sada gde smo. Hvala.

Hvala.
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Rakić, Ivan Ivanović, mr Dejan Radenković, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić. Aleksandar Senić, Miroslav Milojević i prof. dr Vladimir Marinković.
Reč ima dr Vladimir Marinković.