Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Te reči koje ja ne želim da ponovim sam čuo prvo od vas.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Poštujući principe političke etike i odgovornosti ja mogu da pitam prethodnog govornika na osnovu kojih rezultata je postao krpež prethodnog i bivšeg režima, šta je to taj bivši režim napravio kvalitetno i dobro građanima Srbije da bi on, poštujući tu političku čestitost, etiku i moral, postao krpež uz takvu poslaničku listu, uz takvu politiku, koji su to rezultati i to ne za godinu, dve ili tri, već za 12, odnosno 14 godina?
Nije poetika živeti životom trpeži, ali pošto je to prethodni govornik hteo da karikira i da trivijalizuje, trpež je trpeti. Građani Srbije trpe, trpe zbog bivše neodgovorne vlasti koja ih je ostavljala bez posla. Trpe zbog drpeži od drpiti, ukrasti, proneveriti, oteti, kakve su bile pljačkaške privatizacije tih koje ste pomogli da pređu cenzus i uđu zajedno sa vama u ovaj parlament. Ništa tu nema poetično, ni u krpeži, ni u drpeži, ni u trpeži, jer to je život kojim živi većina građana Srbije.
Ono za šta se borimo i što mislim da bi trebalo da bude zajednički imenitelj svih naših političara, ne da se poigravamo, ne da se nadgovornjavamo, već da zajednički radimo ka jednom cilju, a to je pristojna, normalna Srbija, Srbija u kojoj će biti ponos i živeti i raditi, u kojoj ćemo rađati decu i davati im šansu za jednu pristojnu i normalnu budućnost.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.
Ja se neću rukovoditi ni u kom slučaju etimološkim, gramatičkim, poetskim opservacijama ovog amandmana, ali moram da kažem suštinu i zbog čega se amandman podržava, i to bez rezerve podržava, koleginice Katarina, kao i ostali potpisnici predloga ovog amandmana. Pre svega, zbog toga što bi se trebalo kod građana razbiti predrasude koje se ovde nameću.
Prva predrasuda je da je ovaj amandman suprotan Ustavu, apsolutno netačno, apsolutno netačno da je povređeno načelo zabrane diskriminacije. Ko pročita član koji je predložen u tekstu izmena i dopuna, nedvosmisleno će zaključiti da se radi o objektima javne namene u javnoj svojini, širok, vrlo širok korpus objekat. Ko je ovde diskriminisan? Na koji način se uopšte može podvesti bilo ko pod neku vrstu inferiornosti, podređenosti ili bilo kakve vrste štete.
Drugo, ono što je veoma važno istaći, ovde je nametnuta priča da se u ove objekte trebaju svrstati objekti u okviru poljoprivrede, poljoprivredni objekti. Onda bi izašli iz ovog okvira Predloga zakona, onda ne bi mogli da govorimo o samom zakonu, onda faktički radimo nešto što je suprotno i Poslovniku i svemu ostalom.
Mi smo se fokusirali na ono što je predloženim članom definisano i samo u okviru toga možemo da komentarišemo.
Još jedna predrasuda i to je poslednja predrasuda koja je ovde nametnuta, a zbog građana je moramo otkloniti, jeste činjenica da su jedinice lokalnih samouprava oštećene. Postavlja se pitanje - kako su oštećene, na koji način? Da li je veća korist ako dođe u Beograd, Vrnjačku banju, Užice, Čačak, Valjevo, veliki broj investitora koji će kupiti zemljište, koji će zakupiti zemljište i od tih pravnih poslova će taj novčani iznos ući u prihod budžetskih sredstava? Da li je to šteta?
Kada sam govorio u načelnoj raspravi o ovim izmenama i dopunama zakona, rekao sam iskreno - pitanje je kako će jedinice lokalnih samouprava da dožive ove izmene, ali smo zato mi tu da objasnimo da mi nismo predložili i da ne usvajamo ove izmene kako bi uzrokovale štetne posledice gradovima i opštinama, već smo tu kao zakonodavac da omogućimo da investicije ulaze u gradove i opštine, da investicije doprinose privrednom oporavku i da se investicijama zaposleni vraćaju tamo gde treba da budu, a to su na svojim radnim mestima, a ne na ulicama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko ću po samom amandmanu, konkretno ovom amandmanu, o kom bi trebalo da sada raspravljamo.
Dakle, već smo razgovarali na ovu temu kako su uvažene kolege podsetile, ne tako davno i konkretno po pitanju procenta za umanjenje, razgovarali smo i tada. Pošto nismo dobili nikakvo drugačije rešenje, a ni novu argumentaciju za ono što se ovim amandmanom predlaže, ponoviću i stav koji sam iskazao i tada po istom pitanju.
Najmanje 30% ne znači da ne može tih procenata da bude i 45 kada pričamo o umanjenju i ne znači da će biti ugrožene one odluke koje su u međuvremenu uspostavljene, a koje podrazumevaju bilo 45 bilo 50 i nešto ili koliko god više procenata. Najmanje 30 je širi opseg i širi skup od onoga koji je pomenut. Samim tim, ništa se ne dovodi u pitanje, a s druge strane, ostavlja se prostor da ukoliko postoji ekonomska računica i dovoljno interesovanja i sa manjim umanjenjem i sa manjim rasterećenjem opet bude privučen investitor.
U tom smislu, svakako podržavam originalni tekst kako ga je sastavio predlagač ovog zakona i zbog toga ne bih predložio ovaj amandman, mada podsećam da smo već ukazivali da ukoliko postoji više ideja vrednih pažnje, ne bi bilo loše da budu predložene kroz zasebne amandmane, da ne bismo zbog toga što je jedna od njih sporna, bili prinuđeni da odbijemo ceo amandmana. Hvala.