Zahvaljujem.
Niste u pravu, poslaniče, pretpostavljam da to i sami znate.
Na sednici na kojoj je poslanik Živković rekao predsedavajućem, Igoru Bečiću, da je stoka, izrečena mu je kazna predviđena Poslovnikom, više opomena u nizu koje su značile udaljenje sa sednice, a u skladu sa članom 108. na koji ste se pozvali. Ne piše se nikakav otpravak ove odluke. Dvadeset i nešto godina sam poslanik u ovom parlamentu, dakle toga nema. Administrativni odbor izriče finansijsku kaznu, koja je izrečena. Poslovnikom je tačno predviđeno, mislim da je to član, ubeđena sam da je član 113. Poslovnika, da se mera udaljenja sa sednice računa od odluke Administrativnog odbora. Dakle, to je 20 radnih dana u zasedanju.
Dakle, poslanik Živković će imati pravo da učestvuje kada prođe 20 radnih dana u zasedanju. Već je prošlo nekoliko, malo strpljenja da se razmisli i o poštovanju ovog doma i imaćemo pravo da učestvuje, a sada izvinite dolazi jedan važan gost u parlament, pa će neko drugi nastaviti da vodi sednicu. Izvolite.
Izvinjavam se, hoćete da glasamo? (Da.)
Zahvaljujem.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju Željko Sertić, ministar privrede, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, mr Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Milovan Filimonović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Verica Ignjatović, pomoćnik ministra finansija, Milun Trivunac, pomoćnik ministra privrede, i Ivana Janačković i Andrijana Stojković iz Ministarstva privrede.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. do 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlogu zakona i izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za drugu fazu Paket projekta KOSTOLAC-B POWER PLANT PROJECT između Vlade Republike Srbije, koja predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export- kao zajmodavca.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite, gospodine Antiću.

Zahvaljujem.
Uvaženo predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na samom početku želim da kažem da će nam se vrlo brzo pridružiti kolega Sertić, ministar privrede i da ćemo danas, naravno u toku dana, pre svega on i ja sa našim saradnicima pokušati da damo sve neophodne odgovore i obrazloženja za ova tri zakonska predloga. Ja ću sada pokušati ukratko da dam te uvodne napomene. Ja sam ovde pre svega zbog Zakona o potvrđivanju Ugovora o projektu Kostolac, druga faza, ali ću dok ne dođe kolega Sertić, dati određena obrazloženja vezana za dva zakona, čiji je predlagač Ministarstvo privrede.
Pre svega, tu mislim na Predlog izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, koji je inicirani pripremljen kako bi se usvajanjem predloženih rešenja, ostajući u okviru koncepta aktuelnog zakona, kroz uvođenje zakonskih izuzetaka na celishodan način sprečio nastanak potencijalno štetnih posledica dejstva važećeg zakonskih ograničenja u delu koji se odnosi na oblast regulisanja statusa i promena, odnosno raspolaganja sopstvenim akcijama pojedinih privrednih društava, odnosno nejavnih akcionarskih društava.
Ovo se posebno odnosi na „Telekom Srbija“ ad, kao akcionarsko društvo od posebnog značaja za Republiku Srbiju, kao i njegove brojne akcionare, građane, zaposlene i bivše zaposlene, čiji je značajni deo osnovnog kapitala tj. 20% izražen kroz tzv. sopstvene akcije, čiji je vlasnik sam „Telekom Srbija“.
Podsećam da je „Telekom Srbija“ vlasništvo nad navedenim akcijama steklo realizacijom transakcije njihove kupovine od ranije manjinskog akcionara „Telekoma Srbije“ telekomunikacione kompanije „Ote“ u januaru 2012. godine.
Predloženim izmenama i dopunama zakona u najkraćem, uvode se sledeća rešenja u vezi za pitanje sopstvenih akcija akcionarskih društva koja se ne smatraju javnim u smislu propisa kojima se reguliše oblast tržišta kapitala, pod jedan, povećava se procenat sopstvenih akcija kroz spomenute kategorije akcionarskih društva koje mogu da sadrže u svom portfelju bez obaveze poništavanja nakon isteka roka od tri godine, od dana njihovog sticanja sa postojećih 10% na 20%, koliko se predviđa ovim izmenama i dopunama zakona i pod dva, zadržavaju se obaveze prava preče kupovine postojećih akcionara u slučaju otuđenja sopstvenih akcija i isključivo za kategorije javnih akcionarskih društva, što isključuje mogućnost da i društva koja nisu javnom odlukom svojih korporativnih organa omogući ostvarivanje prava preče kupovine postojećim akcionarima u slučaju otuđenja sopstvenih akcija, ako to više nije njihova zakonska obaveza.
Vi ste dobili zakon, dobili ste obrazloženje zakona, ne bih čitao detaljno obrazloženje akcija, ali suština predloženog zakonskog rešenja je da otklonimo mogućnost štetnih posledica za bilanse, pre svega „Telekoma“. Bitno je da ova zakonska rešenja budu usvojena do 25. januara, kako bi se postojeća vlasnička struktura i postojeći broj akcija sačuvao na ovom nivou i da ne bi došlo do bilo kakvih poremećaja u samoj strukturi vlasništva, ali i svih ostalih bilansa kompanije „Telekom“. Naravno, tu ćemo gospodin Sertić kada nam se pridruži i ja biti na raspolaganju za sve dodatne odgovore.
Pred vama se nalaze izmene Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije kojim se redefiniše način na koji Fond za razvoj Republike Srbije odgovara za svoje obaveze. Zakonom o Fondu za razvoj uređuje se rad Fonda za razvoj kao pravnog lica koje obavlja poslove odobravanje kredita, izdavanje garancija, kupovina hartija od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, kao i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Razlog zbog kojeg se predlažu izmene Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije je što je jedan od osnovnih ciljeva Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu definisanje fiskalne konsolidacije u narednom periodu, konkretno snižavanjem deficita i zaustavljanjem rasta javnog duga, kao i uspostavljanje trenda njihovog opadanja. Radi lakšeg ostvarivanja ovih ciljeva prioritet je zaključivanje aranžmana sa MMF koji bi dao kredibilitet reformama i obezbedio povoljniju poziciju države na međunarodnom finansijskom tržištu.
Dug koji bi nastao na osnovu obaveza Fonda za razvoj za koji garantuje Republika Srbija, naročito na osnovu neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika za isplatu duga na osnovu garancija izdatih od strane Fonda, predstavljao bi javni dug Republike Srbije, a samim tim obaveza otplata nastalih na osnovu date garancije uslovna je obaveza Republike Srbije i Republika Srbija otplaćuje dospelu, a i ne izmirenu obavezu po osnovu date garancije ukoliko dužnik ne izvrši svoju obavezu blagovremeno u skladu sa uslovima utvrđenim konkretnim ugovorom o kreditu.
U tekstu važećeg zakona Fond takođe donosi godišnji plan. U skladu sa tim vezan je uslovima iz navedenog plana samo za predmetnu godinu. Predloženim izmenama želi se postići veća transparentnost i dostupnost sredstava Fonda za privredni razvoj Republike Srbije.
Na osnovu programa Fonda, za koji se ne donosi samo za predmetnu godinu, budući korisnici kredita će imati informacije o uslovima kreditiranja bez obzira na koju godinu i bez obzira da li podnose zahtev za tu godinu ili ih ti uslovi kreditiranja definišu za neki duži vremenski period.
Ponavljam. Imate zakon pred vama, obrazloženje. Dve su ključne stvari. Prva, Republike Srbija izlazi iz sistema obaveza vezanih za Fond za razvoj i druga, ne postoji više to ograničenje vezano za godišnji plan samog Fonda.
Konačno, ono što je, pre svega, moja oblast. Danas se pred vama nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za drugu fazu paket projekta „Kostolac POWER PLANT PROJECT“ i ja želim danas da kažem da je danas jedan važan dan i za Republiku Srbiju, za sve građane, naravno i za Skupštinu jer danas usvajanjem ovog zakona Srbija pravi taj ključni korak koji će nas dovesti do izgradnje jednog novog energetskog objekta, moram reći, prvog velikog energetskog objekta koji se radi u Republici Srbiji nakon više od dve decenije, energetskog objekta koji će izuzetno značajno uticati na stabilnost našeg energetskog sistema, energetskog objekta koji treba da obezbedi za vreme koje je pred nama sigurno, stabilno snabdevanje električnom energijom svih naših korisnika, mislim i na građane i na privredu, energetskog objekta koji bez ikakve dileme je jedna ozbiljna razvojna šansa i za Republiku Srbiju, jer je reč o investiciji koja svojim kapacitetom treba da omogući i da jedan deo domaće privrede nađe svoj posao, investicija koja treba da omogući da čitav Braničevski okrug doživi jedan dodatni razvoj i naravno, na kraju krajeva, kada taj objekat izgradimo, kada proširimo proizvodnju na Kopu „Drvno“ i kada izgradimo novu termoelektranu, u tom novom energetskom objektu gotovo 500 zaposlenih će naći svoje novo radno mesto.
Reč je o izgradnji energetskog objekta kapaciteta, instalisane snage 350 megavata, ali i deo projekta obuhvata povećanje kapaciteta površinskog Kopa „Drvno“ na 12 miliona tona godišnje sa sadašnjih otprilike devet miliona. Znači, sve u svemu u energetskom smislu jedan izuzetno važan projekat koji značajno utiče na našu proizvodnju električne energije. Sa novih 350 megavata čitav sistem će biti daleko stabilniji i imaćemo tu mogućnost da naš energetski sistem ima bolje bilanse, da bude bolje balansiran u vremenu koje je pred nama, a vreme koje je pred nama bez ikakve dileme doneće u energetskom sektoru dve stvari. Jedna stvar je povećanje potrošnje električne energije i druga je potreba da kao odgovorno društvo u vremenu koje je pred nama damo kroz izgradnju novih energetskih objekata šansu i privatnim investitorima, ali i državi da izgradnjom novih energetskih objekata učinimo da naš sistem bude u potpunosti stabilan i siguran.
Napraviću malu digresiju. Podsetiću da smo neposredno pred Novu godinu usvojili novi Zakon o energetici, da taj Zakon o energetici, pored transponovanja mera iz direktiva EU, koje smo obavezni kao potpisnik Ugovora o formiranju energetske zajednice da primenjujemo od 1. januara 2015. godine, da pored toga i pored jačanja uloge Agencije za energetiku kao nezavisnog regulatornog tela, pre svega je doneo te ključne izmene vezane za stvaranje uslova za tu jednu novu investicionu klimu u oblasti energetike, jedan ozbiljan podsticaj i poziv svim zainteresovanim investitorima da u Srbije grade energetske objekte.
Kad su privatni investitori u pitanju tu pre svega mislimo na energiju iz obnovljivih izvora i vrlo brzo ćemo svi zajedno biti u prilici da pratimo jednu zaista ozbiljnu ekspanziju tih novih objekata, pre svega, iz obnovljivih izvora i podsećam da smo mi kao država, kroz strategiju razvoja energetike u tom osvrtu na obnovljive izvore definisali taj podsticaj odnosno te povlašćene tarife za nešto preko 1000 megavata električne energije iz obnovljivih izvora, od čega je otprilike 50% iz energije vetra, zatim sledeći su po snazi mini hidroelektrane, ali naravno tu su i solarne elektrane, energetski objekti iz biomase, naravno i iz termalne energije.
U vremenu pred nama imaćemo tih energetskih objekata, ja verujem do 2020. godine, gotovo sve u instalisanoj snazi od preko 1000 megavata, čime ćemo postići onu našu obavezu da do 2020. godine 27% ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izbora.
Naravno, pred nama je i modernizacija postojećih kapaciteta. Pre svega mislim na one iz termoenergije, termoelektrane. Pre svega mislimo na velika ložišta sa našom obavezom da ta velika ložišta modernizujemo u vremenu pred nama i naravno, pred nama je izgradnja novih objekata. Kada su novi objekti u pitanju ponoviću ono što sam pre samo par nedelja pred ovim parlamentom i govorio. Mi radimo nekoliko ozbiljnih i velikih projekata. Jedan od tih projekata, koji je u fazi planiranja i verujem da ćemo u 2015. godini napraviti ozbiljne iskorake ka stavljanju tih planova već u neki okvir investicija. Tu pre svega mislim na proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Štavalj“, sa izgradnjom novog objekata nove termoelektrane snage od 300 do 350 megavata. Radimo i jedan ozbiljan projekat. Imamo jednu radnu grupu koja pokušava, na čelu te radne grupe nalazi se moj državni sekretar, gospođa Mirjana Filipović, da napravi neki okvir za moguću investiciju vezano za proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Kovin“ sa mogućnošću izgradnje i na tom mestu još jednog novog energetskog objekta za proizvodnju električne energije.
Projekat koji defakto objedinjava i sve ono što ćemo mi morati da radimo u narednom periodu, ponavljam, da rehabilitujemo i radimo revitalizaciju postojećih velikih ložišta i sa druge strane da gradimo nove objekte je upravo ovaj projekat „Kostolac“. Ovaj projekat „Kostolac“ je nešto što se radi već nekoliko godina počev od prvog ugovora iz 2010. godine i sadržao je nekoliko elemenata. Jedan element je revitalizacija postojećih blokova u Termoelektrani „Kostolac B“, bloka B1 i B2 koji su snage 350 megavata, zatim projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka u Termoelektrani B.
To je faza koja se radi, koja se radila u proteklom periodu.
Pre nekoliko dana smo obišli Termoelektranu „Kostolac B“ i verujem da od danas, ako ne danas, najkasnije sutra, revitalizovani blok u Kostolcu, evo, koleginica mi kaže, danas će biti na mreži u punoj snazi od 350 MW i taj deo posla je izuzetno značajan i sada imamo jedan siguran, stabilan blok koji može da vozi punim kapacitetom, odnosno punom snagom od 350 MW.
Ono što je pred nama je druga faza ovog projekta, ono što je pred nama je, da kažem, razvojna šansa celog ovog projekta, a vezana je za povećanje proizvodnje uglja na kopu „Drvno“ sa postojećih devet miliona na novih 12 miliona i izgradnja novog bloka, Bloka B3, instalisane snage 350 MW.
Napraviću malu digresiju. Ova skupština je za prvu fazu usvojila, odnosno potvrdila Ugovor o zajmu za tu prvu fazu. Mi smo u vremenu za nama mnogo radili, ozbiljno radili i uspeli smo sa kineskom stranom da ispregovaramo sve elemente vezano za ugovor za drugu fazu i moram da konstatujem da su ti elementi značajno bolji od onih elemenata koje je neka od ranijih vlada uspela da ispregovara vezano za prvu fazu.
Iznos kredita u drugoj fazi je 608.260.000 američkih dolara sa rokom otplate od 20 godina, uključujući i grejs period od sedam godina.
Podsetiću, u prvoj fazi su ti uslovi bili drugačiji. Grejs period je bio pet godina, a rok otplate je bio 15 godina, tako da, ponavljam, uspeli smo da obezbedimo te startne elemente značajno bolje nego što je to urađeno 2011. godine. Za prvu fazu, ponavljam, grejs period je sa pet godina povećan na sedam godina i rok otplate sa 15 na 20 godina. Smanjena je kamatna stopa sa one za prvu fazu od 3% godišnje na 2,5% i to je jedna velika ušteda za građane Srbije i za naš budžet, ali su isto tako umanjeni i svi oni ostali elementi vezano za taj ugovor o kreditu. Ono što mislim da treba ovde posebno naglasiti je da je naknada za upravljanje kredita sa 0,75% smanjena na 0,25% na ukupan iznos kredita.
Ponavljam, finansijski izuzetno povoljan aranžman, mislim da je ovo jedan od najboljih finansijskih aranžmana koji su za ovako velike projekte i investicije u Srbiji ikada ugovoreni, sa jedne strane, i, sa druge strane, ovo je izuzetno važna investicija za Republiku Srbiju, za čitav naš energetski sistem, za budućnost čitave naše privrede, jer vreme pred nama će doneti novi privredni rast i razvoj, vreme pred nama će zajedno sa tim novim privrednim rastom i razvojem dovesti nas do toga da će nama kao državi i društvu biti potrebna veća količina električne energije i ovo je prvi korak u izgradnji novih velikih energetskih objekata koje će Srbija bez ikakve dileme morati da gradi.
Pozivam vas, na samom kraju, da podržite sva ova tri zakonska rešenja, ove izmene Zakona o privrednim društvima i Fonda za razvoj koje su vrlo konkretne i koje su vrlo smislene i važne zato što, sa jedne strane, izmene Zakona o privrednim društvima štite vrednost „Telekoma“, a sa druge strane, Fond za razvoj, izmene tog zakona i definisanje nekih pravila igre na drugi način su deo neophodnih mera naše fiskalne stabilizacije i, ponavljam, pozivam sve narodne poslanike da daju podršku tim zakonima.
Sa druge strane, naravno, još jedan put moram da pozovem Skupštinu da, shvatajući značaj Projekta Kostolac B i izgradnju novog energetskog objekta i proširenje proizvodnje uglja na kopu „Drvno“, da svi zajedno date podršku ovom zakonu, jer ovo je zakon koji obezbeđuje energiju za budućnost Srbije i za čitav naš privredni i ekonomski razvoj. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Niko ne želi da diskutuje o zakonu?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, čuli smo obrazloženje ministra za teme promene Zakona o privrednim društvima i promene Zakona o razvojnom fondu Srbije, naravno, i o kreditu i novim zaduženjima RS.
Mislim da je jedno od pitanja koje je ovih dana bilo najprisutnije u javnosti, pre svega, privatizacija, u stvari promena Zakona o privrednim društvima i način na koji će se ugovor koji je potpisan oko preuzimanja akcija „Telekoma“ od grčkog OTE-a, pre tri godine, definisati u ovom zakonu i uskladiti sa zakonskim ograničenjem maksimalnog udela ličnih akcija, sopstvenih akcija u svom privrednom društvu.
Mislim da je vrlo važno reći sledeću stvar. Očigledno je da je Ugovor o privatizaciji, koji je napadan inače 2012. godine od strane tadašnje opozicije, a sadašnje vlasti, gde se pre svega DS optuživala za jeftinu prodaju „Telekoma“, posle ekspozea premijera Vlade od pre par meseci, pre nekih sedam meseci, najavljuje uporno privatizacija „Telekoma“ i stvara atmosfera u sistemu, koja traje već dve i po godine, da je domaći menadžment, da je naša kompanija nedovoljno sposobna da razvija svoje telekomunikacione i informacione kapacitete i mislim da to stvara jednu lošu atmosferu inferiornosti na ovom tržištu.
Podsetiću vas da smo otvorili tržište svojevremeno i da „Telekom“ u ozbiljnoj konkurenciji sa „Telenorom“ i VIP-om bije bitku na ovom telekomunikacionom tržištu i mislim da je vrlo važno reći u kakvoj atmosferi sada radimo ovu promenu zakona.
Podsetiću vas na čitavu genezu privatizacije „Telekoma“ od 1997. godine, kada je prodato 49% akcija, 20% akcija grčkom OTE-u, koje su predmet ove promene Zakona o privrednim društvima, 29% „Telekomu“ Italije, za nekih oko 1,5 milijardi nemačkih maraka, to je u protivvrednosti oko 750 miliona evra.
Podsetiću vas na jedan vrlo važan potez 2002. godine Vlade RS i premijera Zorana Đinđića koji je 2002. godine za 195 miliona evra u pregovorima sa italijanskim partnerom, sa „Telekomom“ Italije, vratio tih 29% akcija „Telekoma“, najvažnijeg komunikacionog sistema, sistema najvažnijeg, usudiću se, za moderan razvoj RS, i napravio novi odnos sa 80% akcija države Srbije i 20% preostalih akcija OTE-a.
Veliki su napadi bili na najavu privatizacije „Telekoma“ 2012. godine, ali onog trenutka kada je postignuta cena koja nije zadovoljavala Vladu RS, a to je protivvrednost od 950 miliona za 50% kapitala, to jeste bilo merilo za vrednost 20% kapitala Grčkog OTE-a, koji je tada plaćen 380 miliona evra.
Bez obzira na sve napade na Demokratsku stranku, ovde možete da vidite kroz ove poteze da je Demokratska stranka u dva navrata vraćala Srbiji porodičnu srebrninu, vrednosti koje su izuzetno važne, ne samo za prošlost, nego i za budući naučno-tehnološki, komunikacioni i informacioni razvoj u Republici Srbiji.
Nesporno je za nas da je neophodno u ovom trenutku štititi interese „Telekoma“ jer je on potreban Srbiji, ali nije prihvatljivo Demokratskoj stranci i meni lično da sedam dana pre isteka roka, jer 25. januar je datum zatvaranja ugovora, a taj ugovor je potpisan 30. decembra 2012. godine sa rokom u Zakonu o privrednim društvima, da u roku od tri godine „Telekom Srbije“ i država Srbija usklade sa zakonom od maksimalnih 10% posedovanja ličnih akcija u sopstvenom privrednom društvu, tih 10% do 20% ili otuđi ili ih plasira na tržište. Tri godine su prošle. Tri godine su prošle odgovornosti, za ovu Vladu dve i po i pola godine prethodne Vlade koja je radila čitav taj posao.
Mislim da nije principijelno i Demokratska stranka neće podržati ovaj predlog i promenu ovog zakona upravo zbog te neažurnosti koja je očigledno slična onoj neažurnosti, jer smo ovde imali priliku da se izjašnjavamo i o odlaganju primene Zakona o javnoj svojini. Zbog čega i taj zakon pominjem u ovom trenutku? Očigledno je da je usvajanje ovog zakona o privrednim društvima u stvari priprema za privatizaciju „Telekoma“. To je suština i to smo čuli i na Odboru za privredu i to je rekao i ministar privrede, koji ovde nije prisutan i meni je žao zbog toga. Ja znam, gospodine ministre, da ovo nije vaš resor, ali je vrlo važno da podelimo to razmišljanje. Vi ste bili i deo čitave te koalicije i sigurno ste dobro upoznati sa čitavim procesom i tadašnjeg procesa privatizacije „Telekoma“. Ali, videli smo da ova Vlada najavljuje privatizaciju „Telekoma“ i očigledno da je ovo priprema za privatizaciju „Telekoma“.
Mislim da je važno i zbog nas ovde u sali, ali i zbog čitave javnosti, podsetiti sadašnju strukturu u kapitalu „Telekoma“. Ja ću reći da će DS biti protiv ovakve vrste privatizacije kakvu je najavio premijer u svom ekspozeu, gde je jedan od argumenata bio – mi nemamo sposobno rukovodstvo, nemamo sposoban menadžment, uvešćemo ga sa strane i to je i uslov da se razvijamo u ovoj oblasti. Ja tvrdim da imamo i te kako sposobne ljude i mislim da je potrebno dati šansu i ovom menadžmentu „Telekoma“, jer nije moguće na tržištu sa ovakvom konkurencijom efikasno upravljati ovim sistemom ukoliko donesete odluku da 70% neto dobiti ovog sistema, koji i u ovako otežanim uslovima ostvaruje neto dobit od 140 miliona evra, i nije on jedini od javnih sistema, tu je i „Pošta Srbije“, ali mislim da je važno reći da nije moguće biti konkurentan na ovom tržištu i boriti se u tako rastućoj konkurenciji telekomunikacionih i informacionih tehnologija ako isisate iz te likvidnosti 70% neto dobiti.
Evo, videćete, „Telekom“ će morati da diže kredit da bi isplatio 70% svoje dobiti u budžet Republike Srbije, koji će ići dalje u potrošnju. Onda tražimo efikasno upravljanje ovog sistema i očekujemo da ćemo dostići visoku cenu adekvatnu vrednosti ovog sistema. On jeste zaista vredan, ali na ovaj način on neće dostići svoju vrednost, onu koju ima u potencijalu, a posebno u potencijalu kada iskažete ambiciju da nastupate ne samo na sopstvenom tržištu i da se tri godine bavite samo pripremom za privatizaciju i dolazak stranog menadžmenta, nego tako što ćete agresivno nastupiti na tržištu i onako kako je posebno rastući trend razvoja telekomunikacionih usluga i u Srbiji i u čitavom regionu sledio posle otkupa italijanskog dela, koji sam pomenuo, 2002. godine, tih 29% otkupljeno za 195 miliona evra, a onda investicije i u Republiku Srpsku i u Crnu goru i formiranje kompanije koja mora da iskaže tu vrstu regionalnih ambicija.
Na takav način se radi razvoj, posebno i razvoj naše nauke i tehnologije, podrška naših univerziteta i univerziteta „Telekomu“, jer bez te vrste razvoja nema ni ukupnog razvoja društva, u to sam siguran, posebno u ovoj tehnologiji. Zbog toga je ovo pitanje izuzetno važno. Ako se obrazloženje ovog zakona svede na to da mi usvajamo ovaj zakon o privrednim društvima zbog toga da bismo zamenili brojku 10% sa 20% i to se odnosi samo na „Telekom“, jer je to jedino privredno društvo koje ima 20% svog kapitala, nećemo videti onda dalje od te promene procenta jedinice u dvojku, šta to znači dalje za razvoj telekomunikacionih i inforamacionih tehnologija koje su preduslov ukupnog ekonomskog razvoja Srbije. Mislim da je to izuzetno važno pitanje.
Podsetiću vas da smo otvarali puno različitih pitanja u odnosima i pre svega u definisanju svojine, ne samo „Telekoma“, nego i EPS-a i ostalih javnih sistema, jer to je preduslov za ozbiljnu najavu, ponavljam, ozbiljnu najavu i korporativizacije ovih sistema kao budućeg preduslova za privatizaciju ili promenu strukture kapitala. U ovom trenutku, u ovakvim tržišnim pozicijama naših javnih sistema, mi smo protiv te privatizacije, ali jesmo za zajednička ulaganja u segmentima i u saradnji sa kompanijama koje mogu da donesu tehnološki napredak i sveža sredstva koja mogu da unaprede pojedine segmente u poslovanjima ovih javnih sistema, do trenutka kada se dostigne prava tržišna vrednost i ostvare oni ključni preduslovi, a to je da se definiše imovina tih sistema, jer je to jedini način da se definišu i udeli svih akcionara u tom sistemu.
Ponoviću još jednom, 58% u akcijama „Telekoma“ je vlasnik država, a 15% građani Srbije kroz podelu besplatnih akcija. Sedam posto akcija su vlasnici bivši upošljeni i u „Telekomu“ i u „Pošti Srbije“, iz koga je proizašao i „Telekom“ i kasnije privatizacija tog velikog sistema i 20% sam „Telekom“. Imali smo tu dva rešenja. Sem promene ovog zakona, imali smo i rešenje da se otpiše tih 10%, poništi 10% akcija, što ne bi nosilo nikakve finansijske posledice do tog maksimuma od 10%, što bi na neki način posredno povećalo i uloge građana u akcijama „Telekoma“, ali i uloge bivših upošljenih i sadašnjih upošljenih i u „Telekomu“ i u „Pošti Srbije“. To je bilo jedno od rešenja koje je nosilo svoje izazove.
Ne znam koliko ste, gospodine ministre, u situaciji da odgovorite na to, ali mislim da je važno to čuti i od ministra privrede, jer o tome smo razgovarali i na Odboru za privredu, jer bi to nosilo svoje izazove u računovodstvenom smislu pre svega, knjigovodstvenom, ali ne i u suštinskom. Suština bi bila prosto za nijansu povoljnija za sadašnje akcionare, a tu nema nekih ekstremnih akcionara sem države, građana Srbije i upošljenih i u „Telekomu“ i u „Pošti Srbije“ i bivših upošljenih. Dakle, i to je bilo jedno od rešenja o kome treba i ovde raspravljati i mislim da je to važno pomenuti.
Mislim da ovaj deo oko analize promene Zakona o privrednim društvima možemo da završimo sa jednim važnim pristupom, ja čvrsto verujem u to. Mislim da su ključni koraci za državu definisanje imovine javnih sistema kao preduslova korporativizacije, a puna su nam usta i najave korporativizacije, a sa druge strane odlažemo primenu Zakona o javnoj svojini i odlažemo i menjamo u poslednjem trenutku, sedam dana pred krajnji rok, i ovaj zakon. Mislim da je važno da Vlada mnogo ozbiljnije pristupi čitavom ovom poslu, da da više poverenja menadžmentu, da se gradi atmosfera poverenja i podizanja ambicija svakog pojedinačnog javnog sistema, jer to jeste preduslov za razvoj čitave Srbije. Mislim da u tim javnim sistemima ne sede i ne rade neprijatelji građana Srbije, a čini se da se svih ovih meseci i godina pravi atmosfera stalnih sukoba gde su nam problem javni sistemi, pa se pravi sukob između javnog i privatnog sektora, jer dobrog privatnog sektora, uspešnog privatnog sektora nema bez uspešnog javnog sektora i obratno.
Mislim da je tu važno promeniti tu vrstu atmosfere i matrice koja se stalno gradi, a to je da su, po definiciji, svi oni koji rade u javnim sistemima nesposobni, da kradu, da su korumpirani. Nisu. Ima i te kako uspešnih, ima i te kako sposobnih, ima i te kako poštenih ljudi. Mislim da je to preduslov i put da uradimo nešto sa javnim sektorom, a naravno i sa „Telekomom“, u ovom kontekstu.
Kratko ću o Fondu za razvoj i Zakonu koji menjamo u tom smislu. Dve su ključne promene u ovom zakonu. Jedna je to što se briše reč: „godišnji“. Umesto „godišnjih planova“, „usvajanja godišnjih planova“, sada se usvajaju samo planovi. To je mala promena, kada govorimo o broju reči u nekom Word dokumentu. Ali, suštinski, to znači da Upravni odbor Fonda sada ima mnogo širi prostor za diskreciono odlučivanje o realokaciji sredstava tog istog fonda jer ako usvojite godišnje planove, onda ste odgovorni budžetu koji ima svoju vizuru za sledeću godinu dana. Toliko isto ima i Fond za razvoj i treba da ga ima na godinu dana i nosi odgovornost prema javnim sredstvima i plasmanu tih javnih sredstava na godinu dana. Kada usvojite, na osnovu usvojenog budžeta koji mi ovde usvajamo, onda i Fond za razvoj treba da ima godišnje planove da bi ih realizovao na tako odgovoran način za tih godinu dana.
Brisanjem: „godinu dana“, godišnjih planova, ostavljamo samo planove koji treba da traju neko neodređeno vreme, na tri godine, u kojima sami članovi Upravnog odbora imaju to pravo da realociraju sredstva prema sopstvenim procenama, neću reći - nahođenju. Ne sumnjam da je to u startu nedobronamerno, ali mislim da nije dobro sistemski postavljeno. Ako to uradimo, a pretpostavljam da će većina usvojiti ove predloge promena i u Zakonu o Fondu za razvoj, onda se otvara jedno suštinski važno pitanje. Ako dajemo takva prava članovima Upravnog odbora, zašto od njih ne tražimo i novu odgovornost? Mislim da je logično da onda članovi Upravnog odbora Fonda imaju istovetnu odgovornost kao i članovi, recimo, izvršnih odbora poslovnih banaka jer i oni plasiraju sredstva države na mnogo povoljniji način, sa mnogo većim interesom klijenata da dobiju te kredite jer ta razlika i manja kamata u odnosu na komercijalne kamate je dotirana jednim delom od države i to jeste učešće države u dotiranju nekog privrednog sektora i to treba raditi. Ali, treba onda uvesti i viši nivo odgovornosti, makar jednak nivo odgovornosti kao i za sve članove izvršnih odbora poslovnih banaka koje odlučuju o plasmanima sredstava i plasmanima kredita. To je moj predlog vama, gospodine ministre, da se upravo razmisli na taj način i da se podigne nivo odgovornosti jer će proizaći i to pitanje.
Voleo bih na kraju ove rasprave da čujem i to koliki su procenti neuspešnih plasmana u Fondu za razvoj Republike Srbije u odnosu na neuspešne plasmane o kojima često slušamo u javnosti Republike Srbije, samih komercijalnih banaka koje su do sada, pretpostavljamo, imale mnogo oštrije kriterijume i strože kriterijume za plasman tih sredstava. To će pokazati kolika je ozbiljnost članova Upravnog odbora i uposlenih u Fondu za razvoj, ali mislim da je to i način i informacija koja treba da nas ubedi u to da je potrebno podići nivo odgovornosti za sve one koji odlučuju o državnim sredstvima, plasmanu tih državnih sredstava u podsticaju razvoja privrede Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Olgica Batić.

Hvala puno, poštovana predsednice, uvaženi ministre Antiću, kolege i koleginice. Na prvom mestu ću se, budući da sam vremenski limitirana vremenom, baviti izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, budući da ih u ovoj objedinjenoj tački smatram pre svega najhitnijim i nečemu što posebno zavređuje pažnju.
Naime, kao što to obično biva, više puta sam po različitim pitanjima to isticala, pred nama je zapravo još jedna izmena i dopuna važećeg zakona koji je i pre toga nekoliko puta bio menjan. Otuda se postavlja pitanje - zašto bismo mi mislili na vreme i u startu donosili kvalitetne zakone koji će bez menjanja postojano trajati, kada je gotovo postala praksa, odnosno manir, da se mi ovde bavimo izmenama i dopunama i naravno da zakone menjamo svake godine, neretko i nekoliko puta godišnje, a u najboljem slučaju svake druge godine? Na kraju krajeva, paradoks je što se može postaviti pitanje – uostalom, šta bismo radili kada ne bismo usvajali kvalitetne zakone? Očigledno je da bismo se bavili izmenama i dopunama, kao što danas i radimo.
Iskreno, lično bih volela da svaki ovlašćeni predlagač, ma o kom predlogu zakona mi u ovoj Narodnoj skupštini debatovali, u razlozima za donošenje i u obrazloženjima istih navede koje su to izmene i dopune po redu osnovnog teksta zakona kako bi građanima bilo jasno, a iz toga proizilazi samo jedan zaključak, da ukoliko idemo ka što češćim izmenama i dopunama bilo kog zakonskog teksta, pravne nesigurnosti u Srbiji je manje.
Zakon o privrednim društvima, kao što je poznato, donet je 2011. godine i te iste godine je, nažalost, već menjan. Sada su pred nama, naravno, opet izmene i dopune istog zakona. Odmah po primeni ovog zakona, dakle, po njegovom usvajanju i stupanju na pravnu snagu, a onda i zaživljavanja u praksi, javile su se brojne nedoumice i brojne nejasnoće u pogledu njegove primene.
Naime, osnovni tekst ovog zakona iz, kako sam rekla, 2011. godine na mnogim mestima ostao je nedorečen. Iako je danas 2015. godina i pred nama se opet nalaze izmene tog zakona, mislim da se predlagač nije setio da, kada je već išao putem ovih izmena i dopuna, predloži narodnim poslanicima i one suštinske izmene, a to su pre svega one izmene koje je struka predložila, a radi dosledne i radi što jasnije primene istog tog zakona. Doneti zakon je jedno i to je manje važna stvar, ali primeniti zakon i procenjivati efekte primene određenog zakona je nešto sasvim drugo.
Na kraju krajeva, te izmene koje su trebale biti, čini mi se, učinjene već danas, a ponavljam, stručne su prirode, treba upravo da olakšaju sve ono što je zakonom navedeno i zapravo treba da olakšaju dostizanje cilja samog Zakona o privrednim društvima. Iz nekog razloga, eto, one se ni dan danas ne nalaze u skupštinskoj proceduri, tako da sam skeptik po tom pitanju i izražavam sumnju da ćemo u nekom doglednom vremenu opet raspravljati o nekim novim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Neka od tih pitanja jesu obaveznost Komisije za reviziju u dvodomim društvima, budući da zakon, dakle, još uvek važeći Zakon iz 2011. godine za dvodoma akcionarska društva uputio je na primenu odredbe o jednodomim akcionarskim društvima i time zapravo ustanovio obaveznost postojanja već ove spomenute komisije koju sam pomenula, iako se samo postojanje i sama svrha takve jedne komisije zapravo iscrpljuje samo kod jednodomih društava, dok kod dvodomih akcionarskih društava ta ista komisija apsolutno gubi na značaju.
Ono što je dodatno prouzrokovalo ove probleme koji su se javili jeste to da su neki sudski postupci pokazali upravo da odredbe još uvek važećeg zakona bez izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo, a koje se odnose na isključenje člana društva sa ograničenom odgovornošću ili na isključenje akcionara iz akcionarskog društva, ne štite dovoljno prava manjinskih akcionara.
Ono što je sudska praksa nedvosmisleno pokazala jeste da su se i povodom toga događale zloupotrebe koje ni sam sud nije mogao da otkloni i po tom pitanju postoji neujednačenost sudske prakse, ali sudom i sudskom praksom baviću se nekim drugim putem jer je i sud naveo u nekim odlukama da su te pravne praznine i te kontradiktornosti omogućavale zapravo upravo većinskom akcionaru, samo ukoliko je dovoljno brz u preuzimanju pravnih radnji, da u potpunosti devastira prava manjinskog akcionara, a sve zbog proste odredbe koja glasi, citiraću, da ukoliko član koji je podneo tužbu za poništaj odluke društva bude isključen, postupak će se obustaviti. To je, naravno, u praksi stvorilo brojne probleme jer je time nesumnjivo uneto zapravo da nezakonito isključeni član ili bilo da govorimo o društvu o ograničenoj odgovornosti ili da govorimo o akcionarskom društvu, dakle, ili akcionar društva ne može da pobija odluke društva.
Mislim da je to katastrofalno rešenje i mislim da se takvo rešenje trebalo menjati i trebalo menjati danas da u nekom doglednom periodu ne bi se bavili izmenama i dopunama ovog istog zakona. To nije moja pamet, to je nešto što su sudovi u Republici Srbiji konstatovali i što su naveli kao apsurd i kao neverovatan propust zakona iz 2011. godine.
Međutim, ovako loših primera zakona u primeni tog zakona jeste puni i svi oni potiču iz istog izvora, a to su upravo nedostaci samog važećeg zakona. Ipak, ni ova prilika nije iskorišćena da se ta loša zakonska rešenja prevaziđu, niti da se sam tekst zakona učini dosta kvalitetnijim. Umesto toga mi sad zapravo razmatramo onu promenu zakona koji je predložena samo apsolutno i isključivo zbog jednog privrednog društva, a to je „Telekom Srbija“.
Mnoge primedbe iznete od strane mog prethodnog govornika stoje na mestu, ali ću ja ovde izložiti nekoliko načelnih primedbi sa kojima lično imam problem kada su u pitanju ovakve izmene i dopune.
Naime, imam i jedno pitanje, ili ukoliko hoćete jedan primer, možete ga dvojako posmatrati. Zamislite, ukoliko bismo recimo, Krivični zakonik menjali samo zbog neke pojedinačne osobe. Njegovo ime i prezime nije bitno. Nega bude evo, tajkun, vidim da je to aktuelna tema i onda recimo, u obrazloženju Predloga za izmenu i dopunu na primer Krivičnog zakonika navedemo da se on menja zbog te i te osobe. To je jedan primer.
Moje pitanje jeste – da li vi smatrate da bi tako nešto bilo ustavno? Ja mislim da ne bi. Zašto bi onda neko uopšte i pomislio da promena Zakona o privrednim društvima koja je rukovođena, vođena, kako god hoćete, motivima isključivo vezanim za samo jedno privredno društvo, a ovde govorimo o „Telekomu Srbije“, i to sa naravno navodi u obrazloženju za donošenje ovakvih izmena i dopuna da je uopšte to ustavno. E, sad, kako se ne može Krivični zakon recimo, menjati i personifikovati, a moramo biti svesni činjenice, pa i javno priznati da ne samo u ovom sazivu nego u mnogim prošlim sazivima nažalost izmene i dopune zakona su bile su personifikovane, imale su svoje ime i prezime. Isto tako, ne može se ni Zakon o privrednim društvima menjati samo zbog jednog privrednog društva pa makar to bio i „Telekom Srbije“ i pri tom da se to ne unese u tekst.
Ukoliko je već neko želeo da menja zakon na način na koji je činio, da predlaže izmene i dopune, za koje lično smatram da nisu dobre, a morale su biti sveobuhvatnije radi ostvarivanja opravdanog interesa koji donekle, ogradiću se, donekle postoji kada je u pitanju „Telekom Srbije“, onda je vidite taj neko morao da posmatra jednu širu sliku, da u kontekstu predloženih izmena i dopuna bude u najmanju ruku celishodniji i da navede neko drugo obrazloženje koje bi recimo, glasilo – preduzeće od javnog značaja u kojima je Republika većinski vlasnik imaju drugačiji pravni tretman nego neka privatna. Onda je logično kada bi takva formulacija postojala da drugačiji tretman svakako imaju i kada je u pitanju sticanje i raspolaganje sopstvenim akcijama. Ali, unošenje u obrazloženjem zakona da se on menja samo zbog državnih interesa u jednom akcionarskom preduzeću, po mom stanovištu, po mišljenju DHSS stranke apsolutno apsurd.
Znači, mi ovde govorimo o tome da se nešto menja samo zbog jednog privrednog društva. Znate, ne može se jedan opšti akt kakav je zakon, ne može se menjati zbog jednog akcionarskog društva. Ponavljam, ukoliko bi se pravo odnosilo ili ukoliko se to pravo odnosi na zaštitu državnih interesa u „Telekomu Srbija“ onda predlagač je morao drugačije da postupi u ovom slučaju, pretpostavljam naravno da niste vi pisac izmena i dopuna nego neko iz vašeg ministarstva, pretpostavljam. Onda nije smelo da se piše u obrazloženju da se ovaj zakona, odnosno ovakve izmene i dopune donose samo zbog jednog jedinog akcionarskog društva.
Ono što je sada moje drugo pitanje, a naravno volela bih da na njega dobijem odgovor ukoliko budete u mogućnosti, a to je ukoliko se ovakve i ove izmene donose samo zbog „Telekoma Srbije“ zašto onda recimo član 287. i njegov stav 5. umesto da glasi, ali citiraću onako kako je on predložen – izuzetno u slučaju akcionarskog društva koje nije javno, zašto onda recimo taj isti član ne bi glasio – izuzetno u slučaju „Telekom Srbije“, jer to je suština ovih izmena i dopuna i to treba i građanima Srbije da bude jasno. Znači, govorimo samo o izmenama koje se tiču „Telekoma Srbije“. Recimo onda da član 288. stav 2. na primer da glasi – u slučaju „Telekoma Srbije“ i tako dalje, neću oduzimati vreme da čitam ceo stav navedenog člana umesto što sada glasi – u slučaju jednog akcionarskog društva.
Ono što je suština i što je moja načelna zamerka jeste da ne može u obrazloženju predloga zakona da se ubacuje nešto što nema veze i što je potpuno suprotno od onoga što piše u samom predlogu zakona, a fakat da u ovom slučaju tako neslaganje postoji. Odnosno ne može da se obrazloženje predloga zakona formuliše tako da se samo obrazloženje odnosi na „Telekom Srbije“, a pri tom da se sam predlog o izmenama i dopunama ovog zakona odnosi na sva moguća akcionarska društva, ma koja ona bila. Dakle, apsolutno sva akcionarska društva.
Ako se u obrazloženju samog teksta zakona tako direktno unosi, jasno je da se on odnosi, donosi samo zbog jednog privrednog društva, onda se može postaviti pitanje – a da li to zapravo predstavlja diskriminaciju u odnosu na ostala druga privredan društva, ima ih još u ovoj Srbiji, „Telekom“ nije jedini? U kontekstu Ustava Republike Srbije Narodna skupština na ovaj način, ako bi u ovom obliku se doneo, zapravo usvojio ovakav jedna predlog o izmenama i dopunama zakona, čini mi se da bi vršila diskriminaciju u odnosu na druga društva koja sam spomenula, jer prilikom donošenja zakona bi se rukovodilo i upućivalo bi na činjenicu zapravo da se ovakav zakon donosi samo radi upodobljavanja pojedinačnih interesa pojedinog privrednog društva umesto da se on donosi u onom duhu u kome je to neophodno, a to je u duhu svih privrednih društava i da se poštuje ono što treba da bude primat, a to je apsolutno opšti interes svakog privrednog društva.
Nadalje, sam novi stav 2. člana 288. je nejasan i prkosi ne samo pravnim principima na kojima se ja baziram, jer mi jako smeta način na koji je ovo uređeno, nomotehnički je potpuno neuređen i nesređen, bar po mom mišljenju, ceo predlog zakona o izmeni i dopunama.
Dakle, ne prkosi samo pravnim principima na kojima se ja ovde baziram u svojim kritikama već je sam formulacija suprotna i pravopisu. Tako se navodi, citiraću – prilikom otuđenja sopstvenih akcija društvo je dužno da omogući da lica koja su akcionari društva na dan donošenja odluke iz stava 1. ovog člana imaju pravo preče kupovine. Pazite, u tom članu zapravo piše da je društvo dužno da omogući akcionarima da imaju pravo. Ovakva odredba ne postoji ni u jednom zakonu, ni u jednoj zemlji, posebno ne u onim zemljama razvijenijih od nas, a mislim ni u onim zemljama koje se trenutno nalaze ispod našeg, barem rekla bih pravnog nivoa.
Postavlja se pitanje, a kako to društvo omogućava da akcionari imaju pravo. Pa, pobogu, akcionari ili imaju pravo ili to pravo nemaju, i to pravo im ustanovljava zakon, ustanovljava im neki opšti akt, ustanovljava im neki propis, a nikako nije društvo to koje nekome nešto omogućava ili neomogućava. I taj neko pravo ili ima ili nema.
Šta uopšte znači formulacija društvo je to koje je dužno da omogući da neko ima pravo. Postavlja se pitanje u praksi kako bi se realizovala ova odredba kada bi se on primenio u ovom obliku u kome se sada nalazi, odnosno kako se to nekom omogućava i kako to neko nekome daje pravo. Da li ova odredba zapravo znači treba da menja svoje osnivačke akte, a reklo bi se da će u tom pravcu morati da ide, dakle u pravcu menjanja svojih osnivačkih akata kako bi u statute unosilo odredbu kojom će da omogući pravo tako što će tako nešto da konstatuje svojim stalnim statutom.
Ova odredba, omogućavanje prava, znači da društvo treba da, u ime i za račun akcionara, digne tužbu protiv sebe samog, a i to može da se desi u praksi, zamislite apsurd da društvo podiže tužbu protiv sebe samog, a sve kako bi tužbom akcionaru omogućilo pravo preče kupovine.
Ili možda i treća varijanta, a to je da ova odredba o omogućavanju prava zapravo treba da znači da jedno akcionarsko društvo treba da prikuplja potpise od strane naroda i evo, recimo, podnese Narodnoj skupštini predlog za izmenu zakona kojim bi se konstatovalo pravo preče kupovine sopstvenih akcija društva.
Dakle, prava se ne omogućavaju. Prava ili postoje ili ne postoje. Kada pravo postoji, ono postoji isključivo zato što je negde predviđeno kao takvo, predviđeno kao pravo, kao pravo ili u Ustavu ili u zakonu ili u statutu ili u pravilniku, u presudi, rešenju, odluci, itd. I kada je neko pravo, zamislite, predviđeno kao pravo, ono se ne omogućava, jer pravo samo po sebi nije pitanje mogućnosti i pitanje želja, pa sada kada neko kaže – u mogućnosti sam da dam pravo ili nisam u mogućnosti da dam pravo, e, vidite, onda to nije pravo, onda je to samovolja. A čini mi se da se ovakvim izmenama i dopunama ta samovolja mora ukloniti, a vi morate naći načina kako da to učinite. Da li tako što će odbor podneti amandmane, ili tako što ćete prihvatiti neke od već podnetih amandmana, a sigurna sam da ih ima jako kvalitetnih i jako dobrih, samo ih treba pažljivo čitati. I ne samo ono što glasi kao tekst amandmana, već posebno ono što se navodi u onom što je najbitnije, a to je u njegovom obrazloženju. Dakle, pravo se ostvaruje i to je pitanje ostvarivanja.
Stoga, u članu koji sam već spomenula, može da stoji da akcionari imaju ili nemaju pravo preče kupovine sopstvenih akcija akcionarskog društva, a nikako ne može da stoji da je društvo dužno da omogući da akcionari pravo imaju, jer oni to pravo, već sam rekla, ili imaju ili nemaju. Ako ga nemaju, onda o tome odlučujemo mi, nekim izmenama i dopunama ili donošenjem potpuno novog zakona, a ako ga imaju, onda će oni to pravo ostvarivati onako kako se ostvaruje, a to je odgovarajućim sudskim postupcima pred stvarno i mesno nadležnim sudom, ukoliko im akcionarsko društvo takvo pravo prekrši.
Ukoliko pogledamo pojašnjenje zakonskih odredaba iz obrazloženja Predloga zakona, videćemo da za ovaj, u najmanjem smislu, po meni, prilično neprihvatljiv član, navedeno je da on znači da: „samo u slučaju javnog akcionarskog društva u postupku otuđenja sopstvenih akcija postoji pravo preče kupovine u korist lica koja su akcionari društva na dan donošenja odluka o otuđenju sopstvenih akcija“. Vidite, u ovakvom slučaju dogodio bi se jedan apsurd, ukoliko hoćete i pravni nonsens, a da obrazloženje zakona bude smisleno i jasno a da zakonska odredba i ono što stoji u predlogu zakona formulisano kao član koji se menja bude potpuno besmisleno i potpuno nejasno i sada je pitanje zašto upravo nije napisano sve to lepo, onako kako je lepo napisano u obrazloženju ovih izmena i dopuna?
Prema tome, ono što je bitno jeste da se ovakvim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ukida pravo preče kupovine i to sopstvenih akcija od strane ostalih akcionara i mislim da je to više nego jasno.
S druge strane, u obrazloženju je napisano i to da ovo zakonsko rešenje ne isključuje pravo privrednih društava koja nisu javna da svojim konstitutivnim aktima predvide pravo preče kupovine sopstvenih akcija. Konačno, u članu 3. je predviđeno da se ova odredba Predloga zakona ima primeniti i na sopstvene akcije koje su stečene pre stupanja na snagu ovog zakona.
Međutim, ako se ovim zakonom ukidaju prava preče kupovine onih sopstvenih akcija koje su stečena pre stupanja na snagu zakona, onda imam jedno pitanje za predlagača, ako može da mi odgovori, a ono glasi: Da li znate koliko danas u ovom momentu akcionara na skupštini svih akcionarskih privrednih društava koja u Srbiji postoje, glasa za emisiju akcija kojim će kasnije postati sopstvene akcije društva, a iz isključivog motiva da će te akcije kasnije kupiti, upravo po pravu preče kupovine? Hvala.

Zahvaljujem, gospođice Batić.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Željko Sertić. Izvolite.

Poštovani poslanici, samo par komentara na prethodno izlaganje poslanice. Potpuno se sa Vama slažem da u praksi postoji nekoliko vrsta problema sa sadašnjim Zakonom o privrednim društvima. Svaki zakon uglavnom bude donet sa najboljom namerom da nešto unapredi, pa praksa pokaže da u datim momentima, pogotovo u vremenu u kome mi živimo, u kome se svakodnevno ekonomija menja, u kome smo veoma zavisni od međunarodnih uticaja, pre svega krize koja je pogodila i EU i pokušaja da učinimo našu ekonomiju mnogo boljom i kvalitetnijom nego što je to bilo u prošlosti.
Iz tog razloga, Ministarstvo privrede je u saradnji sa drugim ministarstvima već formiralo radnu grupu za izmene i dopune postojećeg Zakona o privrednim društvima. Ja sam to na prošloj Skupštini već i rekao, a sada ću i ponoviti. U prvom kvartalu ove godine ćemo izaći sa jednom kompletnijom i kompleksnijom izmenom tog zakona, koja će verovatno uključiti ili zajednički ili odvojeno i Zakon o javnim preduzećima. Znate koliko smo pažnje posvetili javnim preduzećima i trudimo se da ih učinimo mnogo kvalitetnijim i boljim i da u nekom kratkom periodu od naredne dve do tri godine poništimo sva njihova dugovanja i da ih postavimo bar na noge, ona koja je moguće, da barem ne budu gubitaši, a sva ostala da postavimo u pozitivno poslovanje.
Sa svim vašim primedbama koje imate oko ostalih tačaka, svakako ćemo imati prilike ozbiljno da razgovaramo.
Što se tiče Vašeg predloga da u izmenama članova koje su predložene danas vama na razmatranje, da umesto privrednih društava bude upisano samo ime „Telekom“, to bi upravo značilo kršenje i Ustava i bilo protivustavna odluka. Zakon se menja kako vi važio za sva privredna društva.
Mi smo napisali u obrazloženju da nam je veoma važno da za najveću kompaniju, od najvećeg interesa za razvoj ekonomije Srbije, imamo i poseban senzibilitet i način funkcionisanja i rada. S obzirom da nam 25. januara ističe ovaj rok za otuđenje sopstvenih akcija, sve iznad 10%, mi smo se odlučili za ovaj predlog i obrazložili to na Odboru za privredu, gde smo dobili većinsku podršku i evo, danas se nalazimo pred vama, da nađemo najbolji mogući način i najbolji model.
U svakom slučaju, svaka vaša primedba i bilo kog poslanika, bilo u pravnoj ili tehničkoj korekciji ili amandmanom na neki deo zakona koji smatrate, ili definicija koja nije dovoljno kvalitetna, mi ćemo razmotriti i u najboljem interesu svih nas to prihvatiti, kako bismo dobili, bar u ovom momentu, jednu kratku izmenu koja nam je veoma važna.
Ponovo ponavljam, Zakon o privrednim društvima će biti ozbiljno razmatran na jednoj od sledećih sednica Skupštine Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Sertiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.