Poštovana predsednice, poštovani građani Republike Srbije, svedoci smo stalnih, svakodnevnih krajnje tendencioznih zlonamernih i neistinitih medijskih napada na predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Takvi brutalni medijski napadi su delo sprege mafijaško-tajkunskog kriminalno-politikanskih grupa kako domaće, tako i inostrane provenijencije.
Medijski napadi su postali veoma opasni i po ličnu bezbednost premijera, jer pozivaju čak i na ubistvo, što nije zabeleženo u istoriji ljudske civilizacije da se jedan premijer poziva na ubistvo.
Setite se montiranih medijskih napada na njegovog sina Danila, da je sudelovao u tuči na splavu, što je bila notorna laž. Nadalje, fizički napadi na njegovog brata Andreja u sred Beograda, što je šokiralo većinu građana Republike Srbije. Nije im dovoljno ni to, nego pojedini mediji pozivaju čak i na ubistvo premijera. U te medijske napade uključio se i BIRN, Balkansko istraživačko novinarstvo, time što je lagalo da je bilo manipulacije oko izbora firme koja će biti zadužena za ispumpavanje vode u kopu „Tamnava - Zapadno polje“, što naravno nije istina, što je demantovala i Svetska banka, naglašavajući da je tender bio sproveden u skladu sa važećim propisima.
Poštovani građani, BIRN je pre nekoliko meseci objavio tobože nacrt ugovora Vlade Republike Srbije sa „Etihadom“. Tada je premijer, gospodin Vučić prvi put demantovao BIRN. BIRN je nastavljač medijske organizacije poznate pod nazivom „Institut za istraživanje o ratu i miru“, a zapamćen je u Srbiji što je objavio lažni tekst kraljevačkog novinara Filipovića, koji je optužio Vojsku Jugoslavije da je 1999. godine na Kosovu i Metohiji namerno ubila najmanje 800 albanske dece mlađe od pet godina, što je bila notorna laž. Filipović je u Vojnom sudu osuđen za klevetu i špijunažu, a pomilovali su ga petooktobarski revolucionari kasnije.
U napad na premijera uključio se i NUNS povodom predsednikovog komentara na pisanje BIRN, tvrdeći da je to otvoreni pritisak vlasti i ugrožavanje sloboda i medija, što nije tačno, jer je reagovanje premijera bilo korektno, što znači da je bilo pravično i pravedno, a to znači da je bilo istinito. Reakcija Svetske banke je to potvrdila.
Gospodo iz NUNS, Republika Srbija garantuje slobodu izražavanja i kritiku, ali to važi i u obrnutom smeru, tj. da Vlada Republike Srbije i njen premijer imaju pravo, a rekao bih i obavezu, da argumentovano demantuju neistine, kao što je bio i poslednji slučaj.
Prošle godine, u jednu najveće tragedije za naš narod na poplavljenom području, neki su to pokušali da iskoriste napadom ponovo na premijera, optužujući ga da neko nešto skida sa sajta, što se pokazalo da je to bila notorna laž i neistina.
Pravo je predsednika Vlade da štiti interese Republike Srbije, što gospodin Vučić izvanredno čini, ali to je i obaveza. Znam jedno zasigurno, poštovani građani Srbije, da ga u tim neistinama niko neće omesti, jer znam koliko voli državu Srbiju i građane Republike Srbije voli iznad svega.
U napade se uključio i bajni niko drugi nego Jovo Bakić, docent sociologije i tako primitivno i necivilizacijski da to ne dolikuje, što bi moji dalmatinci rekli, „ni magarcu, a kamo li docentu“. O tom njegovom primitivizmu neka sude studenti i građani Republike Srbije, a sudiće i istorija, jer nikome nije oprostila.
Na kraju, postavljam pitanje pravosudnim organima i tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata da zaštiti lično predsednika gospodina Vučića i predsednika Vlade kao institucije, jer se radi o veoma opasnim stvarima? Hvala.