Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 134 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Skupštine prilikom usvajanja zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 166 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Živković, poslanik Nove stranke je jutros po mom sudu bespravno sprečen da uđe u skupštinsku salu.

Izvinjavam se, samo član Poslovnika, da bih mogla da vas pratim?

Član 108. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o održavanju reda na sednici.
Ponavljam, narodni poslanik Zoran Živković bespravno je sprečen da uđe jutros u našu skupštinsku salu Narodne skupštine i budući poštovana predsednice Narodne skupštine da ne postoji bilo koji dokument u vidu neke vrste rešenja koji bi mogao da opravda ovakvu vrstu postupka prema Zoranu Živkoviću, molim vas da poštujući Ustav naše Republike, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik Narodne skupštine da se Zoranu Živkoviću omogući, kao jednom od 250 narodnih poslanika ovde da uđe danas u skupštinsku salu, da nesmetano radi kao narodni poslanik i da…

Poslaniče, moram vas prekinuti.
Sednica nije otvorena pod jedan, mislila sam da imate nešto drugo da kažete.
Pod dva, član 108. se odnosi na nešto drugo, sedite dok otvorimo sednicu. Razmislite na šta ćete se pozvati. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, moje pitanje će biti za ministra kulture i informisanja.
Premijer Aleksandar Vučić je u ekspozeu najavio ubrzani rad na stvaranju i sprovođenju strategije kulturnog razvoja društva i kulturnog ambijenta u društvu.
U toku je javna rasprava o Zakonu o kulturi što je jako dobro. Radi se i na ponovnom otvaranju Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti što SPO i DHSS u potpunosti podržavaju.
Javna ili kulturna politika ima zadatak da definiše ciljeve šta se razvojem kulture želi postići, aktere kojima se poveravaju zadaci čije obavljanje vodi ostvarenju postavljenih ciljeva, instrumente i mehanizme za sprovođenje kulturne politike.
Kulturna politika se modelira na različite načine, a koji se model primenjuje zavisi od opšte situacije u državi i od toga kako se kultura definiše na nacionalnom nivou.
Zakoni i finansije su najvažniji instrumenti u sprovođenju kulturne ili javne politike. Pravni sistem jednog društva reflektuje sve njegove osnovne vrednosti.
Mi smo kao poslanička grupa mišljenja da pored svih institucija kulture na javnu kulturu veliki uticaj imaju i mediji, posebno televizija. Mediji utiču na emocije, na percepciju građana, na ponašanje i presudno utiču na ponašanje javnosti.
Mediji utiču na sve sfere života. Najveći efekat uticaja medija je pojačavanje postojećih uverenja. Međutim, medijske slobode u Srbiji se često doživljavaju na vulgaran način i ovde odmah hoću da kažem da je SPO sa DHSS apsolutno zagovornik medijskih sloboda i protiv svakog oblika cenzure, ali velike su manipulacije u ime slobode medija.
U ime slobode medija se medijska sloboda često zloupotrebljava. U ime slobode se izriču neistine, poluistine, klevete, pretnje, širi mržnja, pakost i tako se zagađuje javni prostor. Takvom slobodom izražavanja uništava se sama sloboda.
Sloboda ne podrazumeva razuzdanost, neodgovornost i haos. Sloboda koja razara univerzalne vrednosti kao što su istina, pravda, dobro, ljubav, lepota, solidarnost, ljudsko dostojanstvo nije sloboda već verbalna i pisana tortura i društveno nasilje. Mi smo mišljenja da je svaka nekontrolisana moć opasna i razarajuća, a takva je opasna i razarajuća nekontrolisana moć medija.
Mediji posebno televizija, su dizajnirani tako da ih konzumira široka publika, široko javno mnjenje. Odlike medija su da snažno utiču na formiranje i način razmišljanja javnosti na vrednosne sisteme na raspoloženja. Masovni mediji su društvene institucije koje funkcionišu unutar određenih pravila, prava i politike koji upošljavaju kvalifikovano osoblje i drže ih u svojim procedurama, makar mislimo da bi trebali da zapošljavaju kvalifikovano osoblje.
Mediji imaju veliku obrazovnu ulogu. Utiču na obrazovanje svesti mladih ljudi i naše mišljenje je da su nam mladi ljudi još dobri s obzirom na poruke koje dobijaju od medija sa nacionalnom frekvencijom, a tu ne mislim na javne servise, RTS, RTV, koje u velikoj meri poštuju ono o čemu pričam po mišljenju naše poslaničke grupe da je ugroženo.
Ono što je moje pitanje za ministra kulture, to je pod broj jedan – budući da su nacionalne frekvencije nacionalno dobro, u strategiji razvoja kulture, šta će učiniti Ministarstvo kulture u dogovoru sa Nacionalnim savetom za kulturu da se poboljšaju medijski sadržaji i da kulturni obrazac jednog društva počnemo da pravimo na drugi način i pitanje broj dva – kada će Ministarstvo kulture i informisanja usvojiti strategiju razvoja kulture u Republici Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Uvažena predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas želim da vam skrenem pažnju da se 16. i 17. januara 2009. godine, u Novom Pazaru dogodio težak zločin neovlašćenog upada, oružane zasede i pokušaja ubistva predsednika SDA Sandžaka i tadašnjeg ministra u Vladi, dr Sulejmana Ugljanina.
Već punih šest godina taj zločin nije rešen, čime je očigledno pokazana i dokazana sprega i organizovanost između nalogodavaca, izvršioca i nadležnih organa koji niti su sprečili taj zločin, a kasnije ga nisu ni rasvetlili.
Naime, tog 16. i 17. januara 2009. godine grupa naoružanih ljudi neovlašćeno je upala u službene prostorije SDA Sandžaka, koje su zatim puna dva dana držali pod oružanom opsadom. Oni su, pored neovlašćenog upada 17. januara 2009. godine, uveče u nekoliko navrata pokušali ubistvo najvišeg rukovodstva SDA Sandžaka, a u prvom redu predsednika dr Sulejmana Ugljanina koji je, kao što sam rekao, u to vreme bio i ministar u Vladi Republike Srbije.
Njihovi pokušaji ubistva najvišeg bošnjačkog političkog rukovodstva bili su brutalni, unapred organizovani i smišljeni. Najpre su sa balkona i stepeništa bacili teške betonske žardinjere i stolove na glave stranačkog rukovodstva, a zatim su iz više komada vatrenog oružja i sa više hitaca pucali u pravcu dr Sulejmana Ugljanina.
Želim da vas obavestim da je opštinski sud u Novom Pazaru doneo presudu da je ova naoružana grupa povredila pravo državnine, a samim tim i ustavno načelo nepovredivosti stana Međutim, dalje od toga se nije išlo.
S obzirom da, pored svega navedenog, do danas ovaj slučaj nije rešen, kao ni brojni drugi slučajevi, nerešeni slučajevi zločina počinjenih nad Bošnjacima devedesetih godina, smatram da je to izuzetno loša poruka koju država i državni organi šalju svojim građanima bošnjačke nacionalnosti.
Podsećam da je tek nakon 20 godina počelo rešavanje otmice, mučenja i ubistva Bošnjaka iz voza u Štrpcima i zato hoću da pitam da li je potrebno da se i za rešavanje ovog zločina čeka 20 godina ili se možda čeka da neki od političkih predstavnika Bošnjaka bude ubijen, pa da se tek onda, nakon 20 godina počne sa rešavanjem tog zločina?
S tim u vezi, tražim od nadležnih državnih organa da rade svoj posao, da pokrenu istragu i podignu optužnice protiv nalogodavaca svih izvršioca i svih pomagača u vezi neovlašćenog upada i oružane zasede u službenim prostorijama naše stranke i u vezi pokušaja ubistva predsednika SDA Sandžaka i ministra u Vladi Republike Srbije dr Sulejmana Ugljanina od 16. i 17. januara 2009. godine.
Pitam predsednika Vlade, ministra pravde i Republičko tužilaštvo za organizovani kriminal - koja su to lica koja su neovlašćeno i do zuba naoružana upala u naše službene prostorije, ko je od njih ugrozio živote rukovodstva SDA Sandžaka i pokušao ubistvo bacanjem teških predmeta na glavu; ko je sve pucao na dr Sulejmana Ugljanina te večeri, predsednika stranke i ministra u Vladi ove države; koja je uloga tadašnjeg gradonačelnika Novog Pazara i članova gradskog veća; kakva je uloga u svemu tome načelnika MUP-a u Novom Pazaru i njegovog zamenika; kakva je uloga tadašnjeg predsednika okružnog suda i okružnog tužioca u Novom Pazaru i ko su ljudi iz Beograda sa kojima su, kako oni kažu, bili na stalnoj vezi?
Danas se navršava već punih šest godina, a mi i dalje nemamo presudu, pa čak ni optužnicu u vezi sa tim i posle neko kaže da se ovde ništa ne zataškava? Ja očekujem odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Moje pitanje će se odnositi na već postavljeno pitanje 16. decembra, koje sam uputio premijeru i Ministarstvu rudarstva i energetike i molim vas da se svojim autoritetom založite da, u skladu sa članom 287. stav 4, ja dobijem odgovor u roku od 15 dana, kako je to Poslovnikom o radu Narodne skupštine predviđeno.
Dakle, 1. marta 2013. godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“. Tada je najavljeno da će biti eksproprisano oko osam hiljada hektara zemljišta i da će ukupna vrednost tog zemljišta biti oko 24 miliona evra.
Moje pitanje je – kolika je površina zemljišta na kojoj je već sprovedena eksproprijacija, kao i koja će biti namena tog zemljišta?
Dobili smo informaciju da se, na primer, u gradu Pančevu i dalje sprovodi eksproprijacija, a svi znamo da se od projekta realizacije „Južnog toka“ odustalo.
Sledeće pitanje je – šta je plan Vlade sa primenom navedenog zakona, tj. da li će proces eksproprijacije za „Južni tok“ biti obustavljen ili će i on biti sproveden do kraja i u koju svrhu će biti sproveden?
U cilju praćenja realizacije izgradnje gasovoda „Južni tok“, članom 15. pomenutog zakona, predviđeno je obrazovanje povremenog radnog tela koje čini predstavnici ministarstva, univerziteta, naučnih institucija i inženjerskih komora Srbije. Moja pitanja su – ko su članovi ovog radnog tela, po kojim kriterijumima su odabrani, koliko je puta zasedalo to radno telo i koliki je ukupni iznos naknada koji je do sada isplaćen svakom od članova tog radnog tela? Zahvaljujem.