Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao narodni poslanik sa liste SNS, a kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke iz Svrljiga, to ću uvek reći, jer želim da se čuje o Svrljigu i o svim malim opština, a govoriću o izmeni Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
Pošto je Fond formiran da potpomogne privredi Republike Srbije i malim privrednicima, u prethodnom periodu do 2012. godine nije dao neki rezultat.
Mogu da podsetim da je iz budžeta Republike Srbije preko Fonda za razvoj Republike Srbije privrednim subjektima podeljeno od 2007. do 2013. godine 92 milijarde dinara. Od tih sredstava trebalo je da se obezbede bolji uslovi za privređivanje, da privredni subjekti mogu lakše da rade, da upošljavaju ljude i da ti ljudi od toga mogu da žive, a privredni subjekti od toga da mogu da šire svoju proizvodnju i da imaju mesta i za izvoz.
Bilo je sasvim suprotno u tom periodu do 2012. godine, jer tada su sredstva dobijana od Fonda, a dobijali su ljudi koji su imali trgovačke firme, bavili se trgovinom, a radili su uvoz. Na taj način stvarno Fond za razvoj nije dao pravi rezultat, ta sredstva iz Fonda za razvoj nisu dali pravi rezultat.
Privredni subjekti koji su dobijali sredstva u tom periodu od 2007. do 2012. godine, imali su mogućnost, ti mali preduzetnici, da rade i da preko određenih start ap kredita mogu da poboljšaju svoje uslove privređivanja.
U Fondu za razvoj Republike Srbije jedno od načela je bilo i ravnomerni regionalni razvoj, gde se želelo preko određenih start ap kredita, a o tim kreditima ću reći nešto malo više zato što dolazim iz jedne male opštine, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koja je četvrta grupa nerazvijenosti i koja je devastirana.
U toj maloj opštini u prethodnom periodu, od 2007. do 2013. godine došlo je stotinak miliona dinara iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Veći deo tih sredstava uzeli su ljudi, privredni subjekti, koja su ta sredstva upotrebili na najbolji način. Investirali su izgradnju objekata, hala, upošljavanje ljudi, nabavku mašina i radili su na izvozu.
Imamo i primer, u prethodnom periodu došao je kod nas ministar Sertić, gde smo zajedno sa njim imali razgovore sa privrednicima i gde smo zajedno obišli jednu firmu koja je baš, može da se kaže, firma za primer. To je firma „Trilord“, koja je baš iz sredstava Fonda za razvoj, iz sredstava SIEPA i ostalih sredstava imala mogućnost da to dobije i kao takva je uposlila blizu 70 ljudi u našoj opštini. To za jednu malu opštinu kao Svrljig mnogo znači.
Imali smo takvih primera još. Recimo, firma „Kameleon“, koja je dobila sredstva iz Fonda za razvoj, firma „Status“, „Jeligor“, „MIN DIV“, i još takvih firmi koja su ta sredstva upotrebila na najbolji način.
Ima nekih loših stvari. Ovo kada govorim, govorim o Svrljigu, a to važi i za ostale male opštine, a i za veće gradove, kako su trošena sredstva. Imali smo firme koje su dobijala sredstva iz Fonda za razvoj, ali na konto male opštine Svrljig, zato što je imala najbolje uslove, 1% kamata, hipoteka dinar na dinar, mnogo bolji uslovi nego što su davale komercijalne banke. Zbog toga su mnoge firme koje su, mogu da kažem, bile plej-bek firme, koje su bile negde oko Beograda, a tamo su kod nas prijavile negde neku kancelariju i iz Fonda za razvoj dobijale sredstva. Ta sredstva nisu bila mala. To je bilo 25-30 miliona dinara, 50 miliona dinara.
Ta sredstva nisu ni vraćena i na taj način je oštećen budžet Republike Srbije. Na taj način je oštećena i sama opština Svrljig, a i ostale male opštine u našoj Srbiji, jer kada se prikaže, vidi se da je u toj jednoj opštini uloženo preko Fonda za razvoj stotinak miliona dinara, a ne vidi se rezultat, ne vide se nova radna mesta, ne vidi se izvoz, ne vide se novi privredni subjekti, tako da kada neko dođe i kada vidi kolika su to bila sredstva opštini Svrljig, a ta sredstva su uzeli neki iz nekih većih centara koji su imali nekog u Fondu za razvoj i ti iz Fonda za razvoj su pomagali njima možda čak i da dele pare.
Sami smo svedoci kako je rađeno do 2012. godine, kada se rade sada mnogi postupci, gde to rade nadležni organi. Mislim da je to stvarno bilo loše i nije dobro rađeno.
Imamo još jedan primer, preko start ap kredita, gde su pojedinci iz jedne male opštine, mogu da kažem Svrljig, mogu i ostale opštine da kažem u okolini, da su dobijali sredstva. Veći broj ljudi koji su dobili ta sredstva iz start ap kredita su upotrebili na najbolji način. Bilo je primera da su ta sredstva dobili pojedinci koji su alkoholičari, kockari i ti ljudi su imali nekog u Fondu za razvoj, nekog možda činovnika, koji je njima pomogao da dobiju sredstva, a u međuvremenu, opština Svrljig i policija su obavestili, to je bilo 2010. godine, Fond za razvoj, nadležne u Fondu za razvoj da ta i ta osoba ne može da vrati kredit i da se tom čoveku ne daju.
Iz Fonda su odgovorili, za to imamo i dokaz u pisanoj formi, da će to biti urađeno, da on zadovoljava. Taj čovek je dobio sredstva i normalno, ta sredstva nisu vraćena u budžet Republike Srbije, odnosno u Fond za razvoj. Zbog toga takvim ljudima nisu trebala da se daju takva sredstva i nisu dobili ono što jeste, a to je da se uposle novi ljudi.
Još nešto što je bitno, kako je u tom periodu rađeno. Opština Svrljig je kao lokalna samouprava zajedno, svi odbornici SNS i Ujedinjena seljačka stranka, mi smo formirali anketni odbor, jer smo želeli da se provere sva sredstva koja su došla iz budžeta Republike Srbije, da li je to bilo iz Fonda za razvoj, da li iz SIEPA, da li su to bila sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Anketni odbor je odradio svoj deo posla u okviru svojih nadležnosti i sve te rezultate smo predali nadležnim organima, odnosno svima onima koji su za to bili merodavni.
Mogu da kažem da su rezultati, kao što sam malopre naveo, iz Fonda za razvoj i sredstva koja su došla u Svrljig, a i u ostale male opštine, dali su rezultate u većem broju tih naših firmi koje sada tamo kod nas upošljavaju ljude.
Da ne ponavljam, svaka čast tim ljudima koji su dobili sredstva iz Fonda za razvoj, koji su uposlili ljude, investirali u novu proizvodnju i rade dalje na investiranju.
Sada bih pozvao prvo ministra Sertića i njegove kolege iz kabineta da svi zajedno i mi kao poslanici i lokalne samouprave, da svi radimo na tome da se pomogne malim siromašnim opštinama, kao što je opština Svrljig, da se u tim opštinama investira, da se u tim opštinama odrede sredstva preko Fonda za razvoj sa povoljnim kamatama, kao što je bilo do sada i da tamo ljudi koji već rade mogu i dalje da upošljavaju ljude, jer samo na taj način možemo spasiti te male opštine i u tim opštinama može da se živi i da ima budućnosti.
Još nešto što mislim da je dobro u okviru ovoga Predloga zakona je to što smo u budžetu za 2015. godinu rekli – nema više zaduživanja, u tom delu i Fond za razvoj Republike Srbije neće više moći da Srbija bude garant za ona sredstva kojima se Fond za razvoj zadužuje.
Hteo bih da kažem i to, ja sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke i mislim da u Fondu za razvoj treba naći mogućnost da se pomogne zemljoradničkim zadrugama, da preko tih zadruga mogu da se dobiju sredstva. Svi znamo, to pričam ja i to pričaju svi, i naš premijer gospodin Vučić o tome priča, da je poljoprivreda veliki resurs i šansa za razvoj naše Srbije. Preko takvih povoljnih kredita, kao što ima Fond za razvoj za razvoj u privredi može se pomoći i zemljoradničkim zadrugama da mogu da investiraju u opremu, u sve ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede.
Budite sigurni da će takva sredstva sigurno da se vrate, jer naš poljoprivrednik je disciplinovan i zadruge će imati mogućnost da upošljavaju nove ljude i ti naši ljudi će ostati u selima, gde će hraniti porodice. Na taj način ćemo spasiti naša sela da se ne gase.
Još jednom, u potpunosti podržavam kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke u klubu SNS sve mere naše Vlade i našeg premijera, jer mislim da je to jedini pravi način da se izađe iz te situacije kao što je bilo do 2012. godine. Kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke ću glasati za sve ove predloge zakona jer sam siguran da će ovo biti jedina šansa i jedina mogućnost da pomognemo i našoj privredi i svim građanima naše Srbije i onima koji žive na selu i od sela i onima koji žive u gradu. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani gosti i poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, mene veoma čudi kada čujem da neko od narodnih poslanika iz jedne od vladajućih stranaka ovde, u ovom slučaju iz Napredne stranke, kaže da će bez dvoumljenja da glasa za predloge zakona koji se nalaze kao tačke dnevnog reda na našoj sednici, najvišeg predstavničkog tela, naše Narodne skupštine danas.
Mene to čudi, poštovana gospodo, zato što smatram da imamo veoma loše predloge zakona i pokušaću, pre svega, da se usmerim izvesnim pitanjima, komentarima i napomenama gospodinu Sertiću, koji ovde brani dva predloga od tri, o kojima danas raspravljamo.
Najpre, gospodine Sertiću, Vlada je predložila da se o Predlogu izmena Zakona o privrednim društvima raspravlja po hitnom postupku. Gospodine Sertiću, moram da vas pitam - zar je moguće da ništa nismo naučili iz prošlogodišnjeg iskustva? Prošle godine, poštovana gospodo, raspravljali smo ovde o predlozima zakona po hitnom postupku, usvojili smo ovde početkom decembra Zakon o planiranju i izgradnji njegove izmene, posle 20 dana, gospodine Sertiću, morali smo da menjamo to što smo 20 dana ranije usvojili. Potom, poštovana gospodo, gospodine Sertiću, ovde smo raspravljali o zakonima koji se tiču javnih beležnika, notara, dva puta smo menjali jedno te isto i ponovo ćemo morati po treći put, gospodine Sertiću, ovde verovatno do kraja januara.
Gospodine Sertiću, tu do vas sedi gospodin Antić, koji je, ja mislim reč „izvinite“, najviše upotrebljavao u našoj raspravi krajem decembra kada smo i njemu stavili zamerku na način koji je primenio kada je došao da brani svoj Predlog zakona o energetici ovde sa 434 člana, poštovana gospodo.
Gospodine Sertiću, učimo se na nekom iskustvu. Ne treba da donosimo zakone po ovakvom postupku. To je jedna primedba.
Druga stvar, čitajući sadržinu predloženih izmena, čitajući razloge za donošenje zakona, čovek može da zaključi, i o tome je, mislim, veoma precizno, veoma primereno ovde i jutros govorila narodna poslanica Olgica Batić, da se izmene zakona tiču jednog privrednog subjekta. Evo ja sada uzimam razlog za donošenje zakona, prvi pasus „Telekom Srbija“, drugi pasus „Telekom Srbija“, treći pasus „Telekom Srbija“, poslednji pasus „Telekom Srbija“.
Poštovana gospodo, molim vas da se zamislimo oko toga, a i vi gospodine Sertiću - da li zakoni treba da služe tome da se tiču jednog privrednog društva? To je strašna zamerka. Postoji, poštovana gospodo, jedan princip, koji važi u svakoj državi koja se temelji na vladavini prava, a to je princip da moramo da imamo obezbeđenu opštost zakona. Na šta bi to ličilo, poštovana gospodo, kada bismo za svaki privredni subjekt morali ovde posebno da raspravljamo i da o njemu usvajamo jedan posebni zakon? To bi značilo, gospodine Sertiću, da izlazimo iz okvira vladavine prava. Ako se izlazi iz okvira vladavine prava, a ovakvim predlogom se upravo to radi, onda to znači, poštovana gospodo, da Vlada iskače sa evropskog koloseka. Ovo više, gospodine Sertiću i poštovana gospodo narodni poslanici, nije neki evropski put, čak ni u formalnom smislu. Ovo je, gospodine Sertiću, kako ja razumem antievropski put, a ja smatram da ovde treba da se suprotstavimo tome.
Treća stvar, ako se usmerimo malo sada na ovaj drugi predlog zakona koji vi branite. Na primer, član 3. ovog predloga zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, kaže – Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Gospodine Sertiću, možete li da nam kažete kolika je to imovina Fonda? Možete li ovde da nam kažete kolika je to imovina kojom taj Fond onda može da odgovara?
Na primer, član 10. kaže – program rada Fonda sadrži namenu, visinu itd, ali se briše ovo „godišnji“. Ja sa pitam, poštovani gospodine Sertiću, zašto se briše to „godišnji“, zašto se briše ova ograda do 31. decembra, jer ja zaključujem sledeće – menjamo zakon zato što neko nije radio svoj posao? Ako tome dodam onu suprotstavljenost, opštost iz zakona, onda ja mislim, gospodine Sertiću, da se apsolutno stvara slika tog antievropskog puta i puta koji nas usmerava ka mogućnosti korupcije, gospodine Sertiću. Hvala.

Reč ima ministar Sertić. Izvolite.

Hteo bih samo kratak komentar.
U toku dana smo pričali vrlo argumentovano na primedbe koje ste i vi sada izneli u vašem izlaganju. Slažem se da svako od poslanika ima pravo da vidi predloge zakona na svoj način, ali ono što ste spomenuli da li su ovi predlozi zakona na evropskom putu ili ne, pre svega, evropski put se vidi prema rezultatima rada svakoga od nas, članova Vlade, predsednika Vlade i sve pohvale koje dobijamo za reformske poteze, za socijalno odgovornu politiku, za rezultate rada, mislim da na najbolji način generišu naš odnos prema evropskim vrednostima i prema odlukama i rezultatima koje želimo da postignemo u narednom periodu.
Što se tiče toga ko je radio svoj posao ili ne, izneo sam vam vrlo argumentovano da, od momenta preuzimanja ministarstva i od momenta kada sam po toj dužnosti postao predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, nijedan kredit nije, posle dugog perioda u kome gotovo ni jedan kredit nije dat iz Fonda za razvoj, prvo smo pokrenuli procese i vrlo jasne planova kako i na koji način će se davati krediti, dat bez garancije, nije otišao na neku odluku ili u neko preduzeće koje to neće moći da vrati. Za nas je važno da podržimo sektor malih i srednjih preduzeća sa malim kamatnim stopama, ali su sve firme bile u obavezi da dostave adekvatne garancije.
Fond za razvoj je jako mnogo učinio za devastirana područja, odnosno za područja koja su pretrpela velike poplave u toku maja i juna meseca. Gotovo milijarda je odvojena iz portfolija Fonda za razvoj za te namene. Preko 300 miliona dinara je do sada odobrenih sredstava po veoma povoljnim kamatnim stopama, po posebnim uslovima, po posebnim niskim garancijama, kako bismo obezbedili preduzećima, koja su pretrpela veliku štetu, da obnove svoje proizvodne pogone, kako bi ekonomski život u tim zajednicama bio pokrenut. Nama je Fond za razvoj potreban, kao institut, kako bismo brinuli o onim najslabijim i najmanjim.
U tom smislu, veoma sam ponosan na prethodnih nekoliko meseci, na rezultate koje je Fond dao, a što se tiče otvorenosti javnosti, o tome smo pričali ovde, svakako se zalažem za strogu kontrolu, ne samo Fonda za razvoj, nego svih javnih institucija koje treba da budu u službi građana Srbije i u smislu boljeg i kvalitetnijeg razvoja Srbije. Hvala vam.

Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li imam pravo na repliku?)
Nemate pravo na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li mogu da obrazložim zašto imam pravo na repliku?)
Ne treba obrazloženje. Nemate pravo na repliku. Dobili ste vrlo uljudan odgovor, bez ikakvih uvreda, bez ikakvog nerazumevanja, na vaša pitanja.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Mislim da imam…)
Razmislite još malo o tome da li ima ili nema.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, gospođo predsedavajuća, ja ću bez dvoumljenja glasati za ovaj zakon, bez obzira što neke moje kolege govore o načinu glasanja, gotovo nikad ne glasaju za svoje predloge. Dešavalo se da mi glasamo za njihove predloge, a da oni nisu na sednici. Toliko o načinu na koji ćemo glasati.
Što se tiče ugovora, moram reći da ću podržati da se napravi konačno jedna elektrana u Srbiji, Kostolac, ali takođe moram da se založim da napravimo još jednu. Dakle, govoriću o elektrani koju, takođe, treba napraviti, a koja neće biti iz državnog kredita, a za koju su kineski investitori, koliko znam, bili zainteresovani, a to je Kolubara A. Dakle, radi se o elektrani koja ima sve prenosne sisteme, koja u ovom trenutku proizvodi zanemarljive količine energije, a koja u svojoj okolini ima 180 miliona tona uglja, koji ne mogu da koriste postojeće elektrane, pa je kineski investitor ponudio da fluidnim kotlom prerađuje ugalj koji nema dovoljnu kaloričnu vrednost i da napravi novih 300 megavata. Dakle, da Kolubara A bude neka druga elektrana koju će ova vlast započeti i napraviti.
S obzirom da tamo već postoje svi uslovi za prenos električne energije koja bi se proizvodila, a tim pre, investicija je draža zato što se ne radi o zaduživanju zemlje, nego bi isti kineski investitor kupio toliko struje i toplotne energije za industrijsku zonu na Ubu, koju ima nameru da sagradi koliko ja znam, a ministri će me svakako ispratiti, ta investicija je negde u prvoj fazi oko 1,2 milijarde dolara i s obzirom da mi nemamo dovoljno količine energije za neki dinamičan razvoj, bilo bi neophodno da se pored ove elektrane u Kostolcu, napravi i elektrana, modernizuje Kolubara A i na takav način prvo zbrine životna sredina koristeći ugljenu prašinu i ugalj koji ne može da se koristi u elektranama, pa čak i komunalni otpad koji bude iz industrijske zone i eventualno iz Beograda i na takav način proizvedemo električnu energiju, napravimo industrijsku zonu koja će se odatle snabdevati i koja će otplaćivati tu električnu energiju i time država ništa neće dugovati.
S tim u vezi, ja podržavam naravno, ovaj prvi projekat, a biće mi još draže, ukoliko se po projektu iz 2012. godine, koji postoji za Kolubaru A, bude pristupilo realizaciji i Kolubare A, tako ćemo dobiti novih 300 MW električne energije, uvećati društveni proizvod ne samo proizvodnjom energije već i proizvodnjom u mašinskom delu u industrijskoj zoni, a kineski investitor je zainteresovan i za kupovinu IMT, DMB i Rakovice, gde bi takođe koristio tu električnu energiju i na takav način bi se otplatila investicija koja bi svakako bila produktivna u više vrsta.
Moram da kažem i nešto o Fondu za razvoj. Dakle, ono što sam ja pročitao i podatke koje sam ja dobio, žao mi je što je moj prethodni kolega izašao, jer ovde ima podatke za vreme vladavine mog kolege poljoprivrednika, kada je on bio premijer. Interesantno, ja ne mogu da budem ispred poljoprivrednika u Fondu za zdravstvo, ali je moj kolega poljoprivrednik koji ima istu stručnu spremu je bio premijer. Za vreme njegove vladavine, Sartid je ostao dužan Fondu za razvoj 2.615.845.527 dinara.
Dakle, prilikom privatizacije za bud zašto i stečaja, ovaj dug Fondu za razvoj je ostao u ovoj visini. To je tada bilo preko 100 miliona maraka. Kada bi danas to pretvorili u evre, ja verujem da bi taj dug, ono što se nekad moglo kupiti za 100 miliona maraka, sad nama treba 200 miliona eura. Dakle, to je ostalo iza te slavne pogodbe koju je predvodio moj kolega poljoprivrednik u vreme kada je imao tu sreću, a mi nesreću, da on bude premijer ove države.
O Fondu za razvoj ću još reći to da od 13.145 kredita u vrednosti od 217 milijardi zatečeno stanje je takvo da 60% tih kredita neće biti vraćeno. To nije bio Fond za razvoj, to je bila mašina za rasipanje para, to je bio fond za razvoj tajkuna, fond za kupovinu tajkunskih jahti sa stranom zastavom i domaćih pevačica. Od prilike ja tako vidim Fond za razvoj koji je funkcionisao do 2012. godine.
To što fali Fondu za razvoj naravno, biće nadoknađeno iz budžeta. Sredstva su često bila namenjena početnicima iz tzv. nerazvijenih područja. Moj kolega Miletić je o tome govorio. Ja kao predsednik Narodne seljačke stranke takođe moram reći da su mi čudna neka imena dobitnika kredita za početnike iz nerazvijenih područja, pa ću pročitati ukratko ko su bili srećni dobitnici. Kao na lutriji, obično podigneš kredit, pa firma ode u stečaj, ili nađeš neku drugu firmu pa to više nikad ne vratiš, pa su srećni dobitnici recimo bili: Mišković, Bogićević, Vojin Lazarević, Miodrag Kostić, Drakulić, Perčević, Vukadinović, Toplica Spasojević, Borovica. Dakle, niti mi oni liče na početnike, niti mi Beograd liči na nerazvijeno područje, tako da nam pripadnici bivšeg režima duguju odgovor – po kom osnovu su oni tretirali firme ovih ljudi kao početnike, njih kao početnike, „start ap“ kredite za nerazvijena područja, jer to apsolutno nije jasno? Ja mislim da se u najmanju ruku radi o zloupotrebama.
Što se tiče fondova, tu takođe treba videti da, sem ovih fondova, postoje i drugi fondovi. Razvojni plan Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja i neki nam duguju odgovore kako su tako po nekim rođačkim linijama trošili sredstva iz fondova koja su pripadala, delu fondova koji su pripadali Vojvodini, pa su recimo za izgradnju nekih čudnih medijskih centara, umesto 10 miliona trošili 20 miliona eura, da su tim parama upravljali rođaci predsednika, stranke bivšeg režima, dakle, ovi što su formirali vladu u senci, vladu u hladu, dakle oni koji kažu da ćemo svoje mesto pod suncem naći sedeći ispod senke, u hladovini, ja u to ne verujem.
Oni nam duguju, s obzirom da sam dobio te podatke, oni nam duguju objašnjenje zašto je neki doradni objekat kod Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, umesto 10 miliona sa opremom, još nezavršena izgradnja 5.000 kvadrata koštala 20 miliona, zašto tim parama upravlja recimo kum potpredsednika DS, odnosno stranke bivšeg režima? Zašto u izgradnji Urgentnog centra u Novom Sadu, kojim upravlja supruga lidera stranke bivšeg režima, zašto su potrošeni dva puta veći novci od onih neophodnih? Zašto je recimo 100.000 za porođaj koji košta 7.000 evra plaćeno 28.000 evra? Mnogo odgovora nam duguju ovi iz stranke bivšeg režima koji su formirali vladu iz senke iako vladaju jednom četvrtinom teritorije itekako troše pare iz fondova.
Dakle, ja ću reći da od 2000. do 2012. godine iz Fonda za razvoj je izašlo preko dve milijarde eura. Za te pare se moglo kupiti milion krava. Evo gospodin Miletić će se složiti. Moglo se kupiti negde 14 miliona ovaca, moglo se kupiti negde oko 10 miliona svinja i recimo da su to dali zemljoradnicima koji da su kupili od tog novca oko miliona krava, svake godine bi ova država mogla da ima, da su taj novac tako uložili, od mesa i mleka mogla je da ima dve milijarde bez prerade.
Međutim, pare iz Fonda za razvoj su otišle za ove seljake iz grada, za ove velike početnike i umetnike koji znaju bolje da potroše novac nego seljaci, da ga mudro sakriju u inostranstvu, da ga zavuku i na takav način ispumpaju iz države za 10 godina preko 50 milijardi dolara i dok se naša dijaspora jadna trudila da unese što više novca, seljaci da što više zarade, oni su ispumpavali sredstava iz Fonda za razvoj, prenosili to napolje i na takav način su opljačkali zemlju.
Za taj novac da smo kupili te krave, svake godine bi imali dve milijarde, to da smo prerađivali imali bi još dve milijarde. Ukoliko uzmete 10 do 12 godina samo u primarnoj proizvodnji, odnosno samo u uzgoju stoke i proizvodnji mleka mogli ste da imate negde 20 milijardi za 10 godina. To znači da dug ove zemlje više ne bi postojao, a da smo to prerađivali, svakako ne bi ostali bez 400.000 radih mesta, da je novac iz Fonda završio kod miliona a ne kod milionera, ne bi sada imali dugove, a umesto 400.000 nezaposlenih, ja verujem, oni koji su ostali bez posla za vreme vladavine stranke bivšeg režima, ja verujem da bi najmanje 200.000 ljudi sada ostalo u proizvodnji, bilo u privrednom lancu.
Ovako smo dobili osiromašene milione i bogate milionere i sad ovi osiromašeni milioneri moraju na razne načine iz budžeta da vraćaju dugove milionera. Kada tome dodamo Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, kada dodamo da je u sadašnjim komercijalnim bankama ima nenaplativih 360 milijardi, doći ćemo do toga da je u prethodnom periodu, ja ću se usuditi reći, vladao jedan udruženi demokratsko-zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu i oni koji su formirali vladu u senci, ja im preporučujem da formiraju još jednu vladu u senci vrlo brzo, da se ta vlada u senci zove vlada u senci Vojvodine, pa neka onda idi i razgovaraju dve vlade u senci, pa nek tako budu i neka vladaju jedno tri, četiri mandata. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Antić.

Pre svega ja bih hteo da se zahvalim poslanicima Miši Petronijeviću, Miletiću, Mihajloviću, Marku Atlagiću, Veroljubu Arsiću i na kraju Marijanu Rističeviću, zato što su sa puno pažnje komentarisali i rekli zaista dosta lepih reči na račun i Vlade Srbije i Projekta Kostolac – druga faza.
Ponavljam, verujem da je danas jedan važan dan za Srbiju i da je ovaj projekat važan za sve građane Srbije i verujem da reči ljudi koji su to osetili dodatno potvrđuju. Ja sam o tome govorio i u uvodnom izlaganju. Srbija kao zemlja koja ispred sebe u budućnosti vidi ozbiljan privredni rast i razvoj mora da gradi nove energetske objekte i mora da izgradi energetske kapacitete koji će pratiti takav rast i razvoj. Ovih 350 megavata koje ćemo graditi u „Kostolcu“ kao blok B3 su samo prvi korak. Mi u toj našoj strategiji imamo još nekoliko stvari.
Znači, ponavljam, iz obnovljivih izvora energije preko 1000 megavata za koje ova država daje podsticaje i koji su sa jedne strane deo naših energetskih potreba, a sa druge strane, deo naših obaveza da povećamo procenat korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji do 2020. godine sa sadašnjih 21% na 27%. To je naša obaveza mi smo to ugovorili, mi smo to potpisali.
Sa druge strane, ponavljam, mi planiramo još jedan broj velikih energetskih objekata, odnosno velikih investicija iz konvencionalnih vidova energije. Tu, pre svega, naravno, mislimo na izgradnju novih objekata u termosektoru, ali na bazi novih naprednih tehnologija sa svim licencama koje su prihvatljive od strane EU i energetske zajednice. Ja sam neke od tih projekata pomenuo i oni jesu nešto na čemu Vlada Srbije i ministarstvo koje ja vodim kroz radne grupe trenutno radi na definisanju tog projekta i tu su, pre svega, „Štavalj“, proširenje proizvodnje uglja, izgradnja novog termobloka i Kovin.
Sa druge strane, kolega Rističević je apsolutno upravu. Mi imamo još projekata koje mogu biti izuzetno interesantni i imamo veliko interesovanje, pre svega, kineskih kompanija koje delom zbog zaista vrhunskih političkih odnosa koje Srbija i Kina imaju, koje su imali i u prethodnom periodu, ali pogotovu sada koji su se dimenzionirali tokom Samita i tokom posete kineskog premijera i razgovora koji je imao sa našim državnim rukovodstvom, pre svega, naravno, premijerom Vučićem. Ti odnosi su dali jednu novu energiju za nova interesovanja, pre svega, kineskih kompanija oko nekoliko projekata. Jedan od tih projekata je ovaj o kome je gospodin Rističević govorio i to je projekat „Kolubara A“.
Postoji veliko interesovanje kineskih kompanija za jedan partnerski odnos koji bi da prave sa našom elektroprivredom i Beogradskim elektranama vezano za izgradnju toplo-dalekovoda od Obrenovca do Toplane „Novi Beograd“ itd, itd. Naravno, tu je i Bistrica, reverzibilna hidroelektrana, postoje interesovanja i za novi blok u Obrenovcu. Postoji interesovanje i za neke aktivnosti vezano za „Đerdap 3“.
Sada smo mi kao država, društvo u situaciji da možemo da jednostavno pravimo procenu tih investicija koje su od tih investicija za nas ekonomski najisplativije i verujte mi da ćemo bez ikakve dileme pristati na sve one investicije koje su u interesu Srbije i tako ćemo poređati stvari. Ono gde je interes Srbije vrlo jasno definisan i gde možemo da ga kroz studio izvodljivosti prepoznamo kao prioritet, to ćemo prioritetno raditi.
Da završim ovo izlaganje. Ovaj projekat vezano za „Kostolac“, to je nešto što je sada, ukoliko Skupština da podršku, to je nešto što kreće u realizaciju odmah. Mi već u toku ove godine, odnosno u prvoj polovini ove godine planiramo da uvedemo kinesku kompaniju i da ta realizacija tog projekta počne.
Ja se isto kao i vi, gospodine Rističeviću, nadam i radujem novim projektima i verujem da će ova Vlada i ministarstvo vrlo brzo izaći u javnost sa već zaokruženim slikama novih energetskih projekata za izgradnju novih energetskih objekata, jer duboko verujem da Srbija može da se razvija samo ako gradi nove energetske objekte. Zahvaljujem.