Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Aleksandar Antić. Izvolite.

Moram reći da sam danas poprilično iznenađen ovim nastupom profesora, narodnog poslanika, ali očigledno to mesto nosi tu neku dozu tenzije koja se sa njega posebno ispoljava. Ali, po svom običaju neću da politiziram, nego ćemo se baviti činjenicama, i zaista uvažavam kada to možemo sa opozicijom na bazi činjenica da radimo. Niko od nas nije imao bilo kakvu primedbu, niti je na bilo koji način nervozno odreagovao kada argumentima raspravljamo sa gospodinom Ćirićem. Međutim, ovde uopšte nisu bili argumenti, ovo je bila jedna politička tribina sa mnogo netačnih podataka gospodine.
Pod jedan, vrednost ovog ugovora je 715 miliona pri čemu je vrednost zajma 608, a 107 je učešće Republike Srbije, odnosno učešće EPS-a tako da to nije kamata nego naše učešće.
(Janko Veselinović, s mesta: Kolika je kamata?)
Pa to uzmite pa preračunajte.

Gospodine Veselinoviću, nemojte da dobacujete s mesta.

Ne mogu da prihvatim bilo kakvu ocenu da se u donošenju ovog i definisanju ovog ugovora o zajmu radilo o bilo kakvoj nesposobnosti Vlade. Pa, baš naprotiv. Gospodine Veselinoviću, ovo je druga faza projekta.
Prva faza projekta i taj ugovor koji je radila ta neka prethodna vlada 2009. ili 2010. godine u kojoj Socijalistička partija Srbije sigurno nije imala mesto ministra finansija i nije nosila tu priču oko samog ugovora o kreditu. Znači, tada su uslovi kredita bili daleko nepovoljniji od ovih. Pa, tada je kredit bio na 15 godina rok otplate sa 5 godina grejs perioda, mi smo sada uspeli da ispregovaramo 20 godina, rok otplate, sa 7 godina grejs perioda. Tada je kamatna stopa bila 3%, sada je 2,5%. Tada su sredstva za obradu kredita bila 0,75%, sada su 0,25%. Ovo je dokaz da je ova Vlada sposobnija od te Vlade, jer je obezbedila bolje uslove za realizaciju ovog kredita.
Kada govorite o zaduživanju i sa tim stajem, pa da, upravo ovo što mi radimo je odgovor i na to vaše prethodno pitanje. Pa, mi u najvećoj meri vraćamo loše kredite koji su vučeni posle 2000. godine sa visokim kamatnim stopama i najveći deo tih novih zaduženja ide upravo na račun vraćanja tih starih.
Zaista, ne želim da polemišem na toj osnovi, ali moram da kažem upravo zbog tog kontinuiteta o kome ste vi govorili, da mislim da ova Vlada daleko bolje i odgovornije radi ovaj ekonomski razvojni posao u Srbiji od te prethodne u kojoj smo takođe bili. To sa jedne strane.
Sa druge strane, mislim da su ocene o tome da je strašno što dinar gubi snagu u odnosu na kinesku valutu. To su neozbiljne ocene ili se radi se o jednom potpunom nepoznavanju opštih ekonomskih faktora u celom svetu. Ljudi, Kina je u ovom trenutku druga svetska ekonomija. Pa, naravno da ne može naša valuta da se takmiči sa kineskom valutom, jer je to druga svetska ekonomija u ovom trenutku. Prva je EU još uvek. Dobro, izvinjavam se ako je prva, onda je prva.
To sa jedne strane. S druge strane, zlonamerno je pričati kako naš BDP pada, pa jedino zbog čega je došlo do pada u BDP je posledica poplava. Mislim da je to jedan zlonameran podatak. U suštini vi znate koliki smo samo gubitak imali u proizvodnji uglja i električne energije kao posledice poplava. Pa, ljudi, mi 27. maja ili 17. maja, od 17. maja do 27. maja je bilo ono najžešće sa poplavama, mi smo proizvodili nula grama uglja u Kolubari. Pa, to je tragedija za ovu zemlju. Ne želite valjda na tragediji da bilo ko pravi političke poene. A danas smo doterali, iako su sve prve prognoze govorile da će nam za to trebati oko godinu i po dana, sada smo došli do toga da samo sedam meseci kasnije, sukcesivno smo podigli na 80 hiljada tona dnevno iz Kolubare.
Ljudi, zaista smo učinili jedan izuzetan posao i ja uopšte ne želim da nam opozicija zbog toga aplaudira, ali ne mogu da prihvatim ni tu dozu zlonamernosti, pogotovo u onim segmentima gde smo dali maksimalne rezultate.
Na samom kraju, očekujem u narednoj Skupštini da pričamo o ozbiljnim stvarima, a ne da se bavimo špekulacijama i netačnim novinskim člancima. Nikada nikome u ovoj Vladi niko nije zalupio vrata niti je to uradio meni kineski ambasador. Sa kineskim ambasadorom imam izuzetno prijateljski odnos i nacionalni sam koordinator za saradnju sa Kinom u mehanizmu Kina i centralna istočna Evropa. Kineski ambasador je naš veliki prijatelj koji je dao ogroman doprinos i veliku pomoć Srbiji i srpskom narodu u dobijanju samita, u pripremi i organizaciji samita. Imali smo ozbiljne pregovore vezano za sve ugovore, memorandume koji su potpisani tokom posete kineskog premijera gospodina Li Kećijanga Beogradu, ali to su zaista bili pregovori.
Ponavljam vam, pa nismo mi obezbedili da uslovi za ovaj kredit 2014. godine budu toliko bolji u odnosu na uslove kredita iz 2010. godine ili 2011. godine tako što nam je to neko dao, poklonio ili palo sa neba. Ne, nego zato što smo pregovarali, imali čvrstu poziciju i tražili za Srbiju i njene građane najbolje uslove i obezbedili ih. Ali, ponavljam to su bili pregovori.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima ministar u Vladi, Željko Sertić. Izvolite.

Postavilo se ovde pitanje prodaje Telekoma i postavke zašto to radimo i na koji način, zašto su očekivanja da će Telekom postići bolju cenu. Ja sam to u toku dana danas nekoliko puta iznosio i reći ću i vama, žao mi je što niste bili da čujete obrazloženja na koji način i u kom pogledu.
Ali, ova Vlada je svom kratkom mandatu od aprila meseca do danas, uradila toliko stvari koliko, ne mogu možda da kažem ovo što je gospodin Atlagić spomenuo neke ciljeve od bukvalno od početka rada koji je rekao za ekspoze premijera Aleksandra Vučića, ali toliko pohvala za svoj rad koji smo dobili od najznačajnijih svetskih institucija, od agencija koje prate rad i monitoring svakog našeg poteza zato što je interes da se usaglasimo, ne samo sa odredbama i statusima i standardima EU nego svetskog poslovnog okruženja kako bismo imali kompanije koje mogu da izađu na svetsko tržište i da se takmiče u svakom momentu.
Iako nas ljudi sa strane hvale za tako nešto, ja ne mogu da razumem priču vašu kako smo mi gotovo banda kriminalaca koja ne zna šta radi. Takve reči koje vi upotrebljavate prema nama kao članovima Vlade, prvo mislim da nije korektno. Drugo, živimo u zemlji u kome nikada transparentniji i jasniji procesi nisu bili. Kada nikada ekonomija nije bila važniji činilac svakodnevnog života i to tvorili vrlo spremno i javno pred svim građanima Srbije.
Potezi koji se donose danas nisu doneti prethodnih 30-40 godina u Srbiji, a da ne govorim o obećanjima 2000. godine kako ćemo preporoditi zemlju, a došli smo do 2014. godine, kada smo morali da menjamo i Zakon o radu i Zakon o privatizaciji i Zakon o građevini, i da vraćamo skupe kredite koje ste vi 2008. godine podizali, a danas pričate o javnom dugu i o problemima koji postoje i kažete nama da smo nekompetentni, a mi smo formirali priču.
Spominjete malo pre mala i srednja preduzeća. O kojim malim i srednjim preduzećima ste vi vodili računa u prethodnom periodu? Nije ova Vlada za šest meseci porušila ceo sistem funkcionisanja privrede u prethodnom periodu, nego upravo prethodne vlade, a mi danas pokušavamo iz jednog potpunog haosa, u jednoj potpunoj ekonomskoj bari, da vratimo deo po deo. Pa smo dobili da je pre tri ili četiri dana počela ponovo proizvodnja u „Simpu“, posle više meseci zastoja. Vratili smo i „1. maj“ iz Pirota, koji je počeo da radi, skoro 300 radnika je počelo da radi, upravo zahvaljujući našim naporima i pregovorima koje imamo i sa slovenačkom državom i sa ljudima koji su dole. Tražimo svaki mogući način i svako dobro i korektno rešenje da svaku firmu spasemo.
Pričamo o Fondu za razvoj. Zahvaljujući Fondu za razvoj, neka od tih preduzeća danas funkcionišu. Zahvaljujući Fondu za razvoj, imamo mogućnost i da danas pregovaramo o „Železari Smederevo“ i da pokušamo da napravimo dobar posao, da spasimo „Železaru“, ne samo zbog Smedereva, ne samo zbog 5.000 radnika kojima svakako to jeste prioritet, nego zbog ukupnog ekonomskog života u Srbiji. A Fond za razvoj trpi posledice i „Agrobanke“ i „Privredne banke“ i Fonda za razvoj Vojvodine, koji je svojim kreditima napravio probleme koje i dan-danas imamo, i na ovom nivou Fonda za razvoj Srbije.
Ako pričamo o odgovornosti, nikada odgovornija Vlada nije postojala u ekonomskom smislu i u svakom aspektu elemenata koji nas pridružuju, svakog dana, korak ka EU. Ako to priznaju čelnici EU i ako dobijamo svakodnevne pohvale za taj deo, ja ne razumem vaš stav i pojedinih poslanika u kojima nas nazivate pogrdnim imenima i neodgovornim ljudima. Voleo bih da mi date jedan jedini konkretan razlog da tako nešto možemo da pričamo.
Mi danas iz pokušaja da na najtransparentniji i najbolji način ne srljamo u prodaju „Telekoma“ tek tako, nego smo raspisali javni tender, koji će biti objavljen u naredne dve nedelje, za privatizacionog savetnika, da vidimo šta će nam pametni ljudi iz svetske klase predložiti, na koji način da idemo u budućnost sa našom kompanijom, koji su to modeli koji bi omogućili Srbiji razvoj i podsticaj od strane kompanije, a ne da se desi za tri ili četiri godine da imamo smanjivanje poslovnih aranžmana.
Zašto je u jednom momentu traženo da se ne prodaje „Telekom“? Da bismo došli do današnje situacije u kojoj imamo „Telekom“ koji je i vlasnik u Republici Srpskoj, a koji ima i svoje vlasništvo i operativu i u Crnoj Gori, dakle, do jednog regionalnog igrača. Da li je bilo različitih transakcija u tom periodu? Jeste. Došli smo danas u mogućnost da možemo da ozbiljno promišljamo o budućnosti „Telekoma“ i da razmišljamo na koji način da uđemo u strateško partnerstvo ili u neku vrstu prodaje, kako bismo omogućili život.
Od sredstava koje budemo dobili, i od „Telekoma Srbije“ i od ostalih privatizacija, koje, nažalost, nisu ostale u velikoj meri sposobne da privuku neki veliki kapital, jer sve što je bilo dobro, ili je prodato davno, još 2003, 2004. i 2005. godine, a da ne pričam o tome šta se dešavalo nakon toga sa velikim brojem privatizovanih preduzeća, kakav potpuni haos imamo u poljoprivrednim kombinatima, kakav kriminal se dešava iza zatvorenih vrata, itd.
Deo tih prihoda smo dogovorili sa MMF da može da ide u vraćanje upravo skupih kredita koje su podignuti u periodu od 2008. godine pa naovamo, koji su baš direktno u potrošnju stavljeni, a ne u funkciju razvoja države i ona druga polovina da ide u investicione projekte, kao što su auto-putevi, vojna industrija, poljoprivreda, da ne moramo dalje da se zadužujemo, nego da možemo iz sopstvenih sredstava da pravimo kontribuciju učešća u velikim projektima.
Mi danas pričamo sa velikim svetskim imenima na pravi način. Danas je u Privrednoj komori Srbije u Beogradu održan sastanak sa „Tenisom“, koji je odlučio da osnuje svoju kompaniju u Srbiji, ljudi su doneli odluku i ulazimo u najveću investiciju u poljoprivredi, možemo tako da kažemo, u poslednjih 20 ili 30 godina. Najveća evropska kompanija za stočarstvo je odlučila da uđe u Srbiju i da napravi svoje pogone ovde u Srbiji.
To su elementi o kojima svakog dana pričamo i svakog dana pravimo rezultat i ne želim da na bilo koji način ovde slušam o nama kao nekompetentnim, kao o nekom ko ne voli svoju državu i ne čuva. Ovo što radimo danas sa ovim izmenama Zakona o privrednim društvima, upravo jeste u pravcu čuvanja državne imovine, odnosno očuvanja „Telekoma“, kako bismo mogli na pravi način da razgovaramo. A mogli smo i da kažemo da ćemo 10% akcija da razvejemo, upravni odbor će doneti odluku onako kako smo i pre po starom zakonu, 10% će biti raspoređeno i niko ništa nije dobio. Imali bismo manji kapital. Imali bismo problem da ako želimo da ostvari isti kapital, da moramo iz neraspoređene dobiti da prebacujemo sredstva. Dakle, ulazimo u neke bilanse koji nam u ovom momentu ne odgovaraju.
Kritikovati investiciju od 700 miliona dolara, razvojni projekat koji će sam od sebe da vraća kredite i da nam zaposli 500 mesta u narednih godinu dana, da nam otvori ko zna koliko pratećih poslova, kao što imamo danas situaciju sa „Železarom Srbije“, da na pet hiljada radnika u „Železari“ imamo gotovo 15 hiljada u pratećim poslovima, koje se otvaraju radna mesta. To su uspesi koje pravi ova Vlada i to znaju građani Srbije, a očigledno toga nisu svesni poslanici koji sede ovde sa nama i raspravljaju o zakonima.

Zahvaljujem, gospodine Sertiću.
Reč ima dr Dijana Vukomanović. Izvolite. Replika.

Poštovani predsedavajući, ja ću svoje pravo na repliku, pošto je narodni poslanik koristio uvredljive i neadekvatne kvalifikative, iskoristiti takođe isto kao i uvaženi gospoda ministri, da citiram konkretne činjenice.
Znači, nemojmo sporo pamtiti i brzo zaboravljati, jer, ako ništa drugo, relevantne institucije sve beleže, istoriju, ekonomsku istoriju zemlje, da se sada ne bavimo političkom istorijom.
Dakle, pozivam se na podatke Instituta za tržišna istraživanja, koji kaže da izuzetno robustan rast spoljne zaduženosti Srbije je nastao upravo u periodu u kome su ekonomske resore vodili kadrovi bivše ili sadašnje stranke kojoj uvaženi narodni poslanik pripada. Dakle, period 2008. godine do 2012. godine.
Kada je doneta odluka o masovnoj privatizaciji, došlo je do pada spoljnog duga, pozivam se na podatke Instituta za tržišna istraživanja. Od 2001. godine do 2007. godine, spoljni dug je opao od 10,3 na 6,3 milijarde evra, da bi na kraju 2012. godine, znači od 2007. godine do 2012. godine došlo do ubrzane dinamike zaduženosti do čak 12,2 milijarde evra.
Dakle, udeo države u stvaranju tog duga od 2008. godine do 2012. godine je porastao od 30,9% na 49,9 procentnih poena. Dakle, za 19%. Zna se ko je tad bio premijer, ko je bio ministar finansija, ko je bio ministar privrede. To nisu bili poslanici sada vladajuće koalicije, odnosno predstavnici sada vladajuće koalicije. Ja molim da citiramo tačne podatke i da se uzdržimo od loših i neadekvatnih, da ne nazovem, uvredljivim, kvalifikativima.

Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, malo pre smo prisustvovali jednoj tiradi, jednoj dobro naučenoj pesmici, sa jednom manom - što ta pesmica nije istinita. Ali je naučena.
Međutim, to nije prvi put i nije ni poslednji put nažalost od nestručnog, nesposobnog i nekompetentnog gospodina Janka Veselinovića.
Ovo namerno kažem baš da bih pokazao kako je to kada se zavitla ta verbalna kamenica i kako je to kada se ta ista verbalna kamenica vrati nazad i pogodi baš onoga ko je istakne i ko je izrekne.
Ono što nestručni, nekompetentni i nesposobni Janko Veselinović ne zna, a to je šta je to rolanje kredita i šta je to kada se krediti dobiju…
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovo?)