Hvala.
Da se nadovežem na prethodnu raspravu. Gospodine Antiću, kada sam govorio o kreditu i odnosu kamate koja je bila u vreme ekonomske krize i danas, to su podaci koji mogu da se proveri. Ne tražim od vas, gospodine Antiću, da budete ekonomski ekspert, ali tražim političku korektnost kada govorite da je ovo kredit po najnižim kamatama do sada, kažite punu istinu, kažite čija tehnologija će biti ugrađena, čija oprema i čiji zaposleni će raditi na tom poslu. To nije nevažno, gospodine Antiću.
Gospodine Antiću, nismo se dobro razumeli. Vi ste mene pitali da li ćemo mi glasati za ovaj ugovor o kreditu. Nisam govorio o kreditu, robnom kreditu, kako god hoćete da ga zovemo, izolovano. Dakle, kada bi govorili o njemu kao izolovanom kreditu, mogli bi da se složimo, gospodine Antiću.
Ja sam vrlo jasno govorio o ekonomskom, političkom kontekstu u kome se zadužujemo, a zadužujemo se u periodu kada se ova Vlada zadužila prethodne dve i po godine za 7,5 milijardi eura i kada nije više ista situacija kao 2009. godine.
Kada sam govorio o juanu i uvođenju njega na našu listu valuta koje mogu da se kupe i prodaju kod nas, nisam mislio o njegovoj snazi niti da je to nešto loše za Srbiju, nego sam govorio samo o činjenici da ćemo svako jutro kada pogledamo koliko je dinar oslabio u odnosu na euro, na dolar, na švajcarski franak, gospodine Antiću, 20% samo danas će oni koji su zaduženi u švajcarskom franku morati da plaćaju više. U tom kontekstu sam spomenuo juan, ali vi ste to dobro shvatili samo naravno, nećete do kraja da kažete celu istinu.
Naravno nisam dobio od gospodina Sertiće nikakve odgovore i stara praksa ministara vladajuće koalicije, narodnih poslanika iz vladajuće koalicije, od danas i poslanika SPS, pošto su dobili packe od velikog šefa, jeste da ponavljaju, da pričaju o prošlom vremenu, o prošlom vremenu, o prošlom vremenu, o prošlom vremenu.
Pitao sam vas gospodine Sertiću, šta ste uradili i šta ćete uraditi za male preduzetnike? Ništa gospodine Sertiću. Ništa gospodine Sertiću, ništa gospodine Antiću.
Da se vratimo na ova dva zakona o kojima sam rekao da želim temeljno da pričam. Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima stigao je u proceduru ovih dana i sa njim su pogažena sva pravna načela, gospodine Sertiću, vi niste pravnik, jel tako? Gospodin Antić prati dijalog gospodina Arsića i gospodina Bečića, ali čuće oni koji treba da čuju.
Dakle, sva pravna načela od Rimskog prava do danas. U četiri člana Zakona o privrednim društvima su pogažena. Član po član ću vam reći.
Dakle, u prvom članu, samo u prvom članu se krše najmanje tri pravna načela poznata od Rimskog prava do danas. U ovom članu, samo da podsetim one koji ne znaju o čemu se radi, onemogućeno je akcionarima, u ovom slučaju manjinskim akcionarima, nejavnog akcionarskog društva „Telekom“, od sutra kada usvojite ovaj zakon, onemogućeno je da kupe prioritetno, odnosno da imaju pravo preče kupovine akcija. Ovaj zakon je donet zbog jednog pravnog lica, zbog „Telekoma Srbije“.
Gospodine Sertiću i gospodine Antiću, i svi oni koji se nešto razumeju u pravo, a ima ih u poslaničkoj grupi SNS, sigurno ih ima, međutim ne znam da li žele da nešto o ovome kažu, osnovno pravno načelo kaže da zakon deluje er gaumes - prema svima.
Dakle nije moguće donositi pravne norme koje će delovati prema jednom pravnom licu, pa bio to i „Telekom“, pa bilo to bilo koje pravno lice. U obrazloženju se jasno kaže da se to čini zbog „Telekoma“, ne samo to, nego što se u Zakonu jasno propisuje i jasno će posledice nastupiti samo za akcionare javnih, nejavnih akcionarskih društava, odnosno za akcionare „Telekoma“.
Drugo pravno načelo, takođe poznato iz Rimskog prava jeste da zakoni deluju unapred, da deluju u budućnost, da ne deluju retroaktivno, pa čak i naziv vaše stranke vam ne bi dozvoljavao da donosite zakone koji deluju unazad. Ovaj zakon deluje unazad.
Gospodine Antiću, vi sedite u Vladi koja donosi zakone koji deluju unazad. Osnovno pravno načelo krši se zbog toga što je neko zaboravio da realizuje postojeći zakon. U vreme mandata vaše Vlade SPS, SNS je mogao taj član da se realizuje, da se ponude akcije na prodaju i da se reši ovaj problem.
Još u 19. veku, gospodine Antiću i gospodine Sertiću, da vas čisto podsetim u kakvoj Vladi sedite i kakve zakone donosite, kaže se da je to prihvatio pravni sistem svih evropskih zemalja koje pripadaju našem pravnom sistemu u kome smo mi kaže – stečena subjektivna prava pojedinaca ne smeju da budu povređena retroaktivnim zakonom, bez obzira na opšti interes, čak bez obzira na opšti interes, a vi se ovde u zakonu pozivate na opšti interes. Tačno je da naš Ustav u članu 197, trebaće mi trenutak da ga pronađem, prvi stav – zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo tačka. Znači ne mogu imati pravno dejstvo i kaže se – izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.
Gospodine Sertiću, kako može biti opšti interes nešto što se tiče jednog privrednog društva, zvalo se ono i „Telekom“? Kako to može biti opšti interes? Ne bi li vam mogli ti preduzetnici za koje kažete da nešto radite, ne bi li vam mogli svi oni privatnici koji jedva preživljavaju da kažu – hajde donesite jedan zakon koji će danas imati retroaktivno pravno dejstvo, pa da nam ispegla platni bilans, odnosno bilans za prethodnu godinu. Vi to radite samo zbog jednog pravnog subjekta, zbog „Telekoma“.
Gospodine Sertiću, ne može to biti javni interes. Ne možete donositi zakon koji će retroaktivno delovati zbog jednog privrednog subjekta, zbog jednog privrednog subjekta koji je vaš premijer, gospodin Vučić rekao da neće prodavati ni za živu glavu, jer je to porodično blago, pa ga sada prodaje. Danas imamo ovde zakon koji omogućava da se proda „Telekom“, kojim je izneverio svoja predizborna obećanja, ali gore od toga jeste što je pogazio i vi svi zajedno, osnovna pravna načela na kojima je temelje države, Ustav Republike Srbije.
Sa druge strane gospodine Sertiću, vi bi trebali dobro da znate da činjenica da postoje sopstvene akcije i da će te možda sopstvene akcije jednog dana nestati, ne utiče na tržišnu vrednost privrednog društva. Dakle, ništa se epohalno ne bi desilo da su te sopstvene akcije isparile. Dakle, ništa se epohalno ne bi desilo, tržišna vrednost „Telekoma“ bi ostala ista. Tržišna vrednost „Telekoma“ bi ostala ista gospodine Sertiću, nikakvih pomeranja u vlasničkim odnosima ne bi bilo.
Šta bi se desilo? Došlo bi do poremećaja bilansa „Telekoma“, mogućeg. Došlo bi do poremećaja bilansa za 2014. godinu i moguće da bi „Telekom“ iskazao veći gubitak. Ali to nije razlog gospodine Sertiću, da se donosi zakon da bi neko privredno društvo imalo bolji bilans. Zar mislite da oni koji nameravaju da kupe „Telekom“ interesuju sopstvene akcije? Njima je bitna tržišna vrednost „Telekoma“. Dakle, čak i u tom delu gde kažete da ste sprečili, pravili neke štete, niste ništa sprečili. Vi ste samo fiktivan novac pretvorili u još jednom fiktivni novac, koji ćete jednog dana prodati zajedno kao knjigovodstvenu vrednost bez ikakve tržišne vrednosti.
Sa druge strane, treće načelo koje je povređeno gospodine Sertiću je načelo jednakopravnosti svojine. Dakle, naš Ustav jasno kaže da su svi oblici svojine ravnopravni.
Kako možete donositi izmenu i dopunu zakona kojim ćete pojedino, jedno privredno društvo, izdvojiti od ostalih privrednih društva u korpusu privrednih društava, a vi dobro znate koja su privredna društva, nema potrebe da sa vama diskutujem koja su to?
Kaže se u članu 86. Ustava RS, naslov ovog člana je – Ravnopravnost svih oblika svojine: „ Jamči se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinica lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu“.
Gospodine Sertiću, kako mislite da će akcionari privrednih društava, da ih tako nazovemo, privatnih, ne postoji čak u zakonu privatna privredna društva, ali da ih tako nazovemo, kako mislite da će oni imati ravnopravnost, kada je u pitanju pravo preče kupovine, u odnosu na ove male akcionare? Ja nemam pojma ko su ti mali akcionari, tih 20% „Telekoma“. Dakle, ne štitim njihova prava. Ja ne znam da li su to pravna lica koja su u državnom vlasništvu, nisu u državnom, da li su to građani Srbije, itd.
S druge strane, gospodine Sertiću, članom 2. narušili ste sledeće pravno načelo koje je opšte prihvaćeno u modernom svetu i u EU na koju se pozivate, i kada kažete da vas hvale iz EU, oni beleže donošenje zakona koje ste vi usvojili. Primena vaših zakona je, može se reći, gotovo zanemarljiva. Donosite zakone koje ne primenjujete. Donosite zakone koje ne primenjujete.
Kaže se u drugom članu, u ovom članu se kaže da onemogućava članovima nejavnog akcionarskog društva da otkupe akcije koje su sopstvene akcije tog nejavnog društva. Kako možete da objasnite tim fizičkim i pravnim licima koja su možda imali želju da kupe još dve, pet, deset, pedeset akcija, da se udruže možda, da ste im preko noći oduzeli to pravo?
Sledećim članom ste rekli da zakon stupa na snagu prvog dana nakon objavljivanja. Recite mi, gospodine Sertiću i gospodine Antiću, u kakvoj vi to Vladi sedite? Koja preko noći donosi zakone i koja ne omogućava onima na koje će se ti zakoni primenjivati ni da vide zakon.
Ja ću vam pročitati zbog čega se zakoni donose sa rokom važenja osam dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, a to piše i u Ustavu RS. Dakle, u članu 196. Ustava, propisano je da se zakon objavljuje pre stupanja na snagu, te da se objavljuje u republičkom „Službenom glasniku“. Isti član Ustava propisuje da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu na snagu stupiti ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. Naročito opravdanih razloga nema, pošto je ovaj zakon praktično već prestao da važi, odnosno njegove odredbe su već prestale da važe. A zbog čega?
Šta je smisao da danas zajedno nešto utvrdimo, da vidimo da li se slažemo ili se ne slažemo? Šta je smisao da zakoni makar osam dana budu dostupni javnosti, kako bi se građani upoznali sa njim?
Smisao ove ustavne odredbe sastoji se u potrebi da se obezbedi pretpostavka za punu implementaciju zakona, obuke lica koja postupaju u vezi sa primenom instituta u ovom zakonu, obuke u vezi sa nadzorom nad primenom zakona i druge pretpostavke, kao i da se javnost obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici, fizička lica, odnosno državni organi, pripreme za obavezu koja se ovim zakonom uređuje.
Kako, gospodo iz Vlade, mislite da se sve ovo realizuje preko noći? Kako mislite da će oni koji trebaju da primenjuju ove zakone, preko noći moći da se upoznaju sa ovim zakonima?
S druge strane, i ovaj zakon je stigao po hitnoj proceduri. Dakle, nije bilo mogućnosti da u nekoj prethodnoj raspravi oni učestvuju u tome.
Zbog toga, gospodo, ovaj zakon pokazuje svu stručnost, svu sposobnost ove Vlade. Ovaj zakon pokazuje na koji način vladate, kako vi to volite da kažete, državom.
Razumem ja ministre koji su dostavili jedan ovakav zakon u proceduru, jer su shvatili da su omašili u njegovoj primeni i da neke posledice, pod navodnicima, postoje. Ja razumem zbog čega je gospodin Sertić i Vlada Republike Srbije dostavila ovaj zakon. Verovatno ćete pitati, nadam se, ko je bio zadužen da prati primenu ovog zakona? Zar vaši ljudi ne sede u upravnom odboru „Telekoma“? Zar vi niste postavili direktora „Telekoma“'? Zar on nije bio dužan da vodi računa da određene akcije koje su sopstvene akcije treba staviti na tržište, odnosno prvo ponuditi akcionarima?
Dakle, ja vas razumem, zato što vi radite ono što vam se kaže. Ali, ja ne razumem ni poslanike SNS, ni poslanike SPS, koji su danas vrlo ažurni, pošto, po svemu sudeći, imaju nove zadatke – kako opstati u Vladi, ja njih ne razumem da za ovakve zakone mogu da glasaju. Dakle, nikakve štete neće biti ukoliko ne glasaju, ništa se neće desiti, samo ćete zaštiti državu od neprava. Zaštitićete ovu Narodnu skupštinu od još jednog zakona koji je donet po hitnom postupku, koji važi retroaktivno, koji nejednako tretira pravna lica koja postoje na tržištu itd.
Još jednom da se vratimo na prodaju „Telekoma“. Dakle, da li možete i da li uopšte imate ovlašćenje da u ime predsednika Vlade odgovorite na pitanje zbog čega ste bili protiv prodaje „Telekoma“, protiv toga da dođe strani investitor 2010. godine, odnosno zbog čega je Vučić, koji tada nije bio u vlasti, bio protiv toga i smatrao to nedomaćinskim, neodgovornim…
