Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam, završio sam pravni fakultet, nisam ekonomski, ali sam dosta toga vezano za ekonomiju čitao. Ja ovakvo neznanje odavno nisam mogao da čujem i ovakvo neko izlaganje, od mnogih poslanika koji se suprotstavljaju ovome. Elementarna stvar je da priznate da neko nešto bolje radi.
Mi smo ovde sada čuli kako su navodno danas jeftinije pare jer nema ekonomske krize, pa možete da podignete kredit po nižim kamatnim stopama, nego u onom periodu kada su oni bili vlast, kada je bila ne znam kakva ekonomska kriza. Čisto za informaciju, danas je mnogo gore stanje zato što, da se ne lažemo, ne daj Bože, treći svetski rat nam kuca na vratima. Pogledajte koliko imate žarišta u svetu. Sve je nepredvidivo šta će se zbivati, dešavati. Mnoge ekonomije propadaju. Neke države u EU, koje su bile izuzetno ekonomski jake, prilično sada slabe. Niko više tek tako ne daje novac.
Nisam mogao nikako da shvatim ko to sada tek tako daje jeftiniji novac nego u onom periodu, ali šta da radite, imate neke koji takve stvari tvrde. Hoću otvoreno građanima da kažem, neko se ranije zaduživao da bi kupovao glasove, to je bila poenta i zaduživali su se po kamatama čak i do 9,5%. To je bila cela poenta, kupovali su se glasovi i mi to tako građanima moramo da kažemo, zato što je to jedina istina. Zato mi danas vraćamo milijardu i 250 miliona evra, samo kamate ove godine moramo da vratimo zbog tih sumanutih kredita koji su tada podizani.
Kada govorimo o Fondu za razvoj, moram da priznam, vi me podsetite, gospodine Sertiću, znam da se dugo bavite ekonomijom, bili ste u Privrednoj komori Srbije itd. Mi smo imali svojevremeno nekakav Nacionalni investicioni plan. Sećam se, mi smo svojevremeno kao država prodali „Mobtel“. Da li je to tačno? Sve je to nekada ušlo u taj Nacionalni investicioni plan. Mi i dan danas nemamo pojma šta je bilo s tim parama. Gde su završile pare od tog „Mobtela“? To nije mali iznos. Prodali smo čitavu jednu kompaniju. Kako je ona uzeta od familije Karić i kako je to sve urađeno, nije ni važno, neka to neki drugi organi utvrđuju, mislim, naravno, da je bitno, ali me interesuje gde je taj novac?
Mi smo prodali na stotine preduzeća u privatizaciji, niko pojma nema gde su te pare, nestale, isparile. Podigli smo ne znam koliko milijardi evra kredita. Pojma niko nema gde je taj novac, i plus smo se zadužili do besvesti.
Fond za razvoj je, nažalost, do sada služio isključivo da se finansiraju partijski projekti, da se negde nekom isplati novac u kampanji kako bi on mogao da kupi glasače. Za to je služio Fond za razvoj, posebno ovaj u Vojvodini. To je čist kriminal bio šta su tamo radili, od navodnih fabrika medenjaka, što su otvarali do ne znam čega i onda se tako podignu pare. Zna se ko se razvijao tu. Razvijali su se Borovica, tako neki likovi i razvijali su se računi. To jeste zaista bio Fond za razvoj, ali Fond za razvoj računa, gde su se nule povećavale na nečijem kontu.
Mi smo danas svi zaduženi. Došli smo do ruba propasti. Sada ovo što vi ovde uvodite je nešto što je zaista za pohvalu, prvo, zato što ovaj Fond za razvoj, Republika Srbija više ne garantuje za njega. On mora da garantuje svojom imovinom, što znači da mora da bude velika odgovornost onoga ko vodi taj Fond za razvoj. On više ne može da tako proćerda novac i da ne vodite računa, te pare koje ste dali nekome kako se troše. Znači, morate da vodite računa kako se troši taj novac i da li će oni da vrate taj novac.
Mi smo imali na stotine nekakvih takvih projekata. Date su pare. Vi znate, iz tog Fonda za razvoj, šta smo mi danas to razvili? Voleo bih da mi neko kaže. Možda grešim, možda nisam upoznat, možda je negde zaista nešto razvijeno. Ali, šta smo mi to razvili do danas? Kakav to epohalan projekat imamo iz tog Fonda za razvoj, a bačene su pare, tolike su pare otišle? Neko je lepo ispumpavao novac iz države.
Inače sam pristalica razvojne banke, kada bi mogla država da osnuje. Vezano za ovaj fond, razumem, on ovako sada postoji, ali sam više pristalica razvojne banke. Ne znam da li će se to dogoditi. Neka Vlada odluči. Međutim, ovo sada što radite, povećava se odgovornost onoga ko taj Fond vodi i povećava se odgovornost onih koji dobijaju novac da taj novac zaista utroše u projekat za koji su aplicirali. To je nešto što je veoma pohvalno i država Srbija više ne garantuje, garantuje Fond svojom imovinom.
Što se tiče Zakona o privrednim društvima, mi smo ovde sada slušali razne stvari vezane za „Telekom“. Znate šta, 2011. godina i 2015. godina su nebo i zemlja, po pitanju razvoja telekomunikacionih sistema, tehnologije itd. Znate, na svakih godinu dana imate neverovatan progres. Nažalost, naš „Telekom“, ovakav kakav je danas, a danas je takav zato što je neko zapošljavao partijske kadrove i zato što ga je potpuno uništavao, nisam siguran da u budućnosti može da parira konkurenciji. Da li ovakav? Ne može, nikako, da se prosto složim. Znači, morali biste da otpustite bar trećinu radnika odatle, jer su, da se ne lažemo, nepotrebni i morali biste mnogo toga da investirate u tehnologije za koje mi se čini da ova država nema sredstava.
Pogledajte danas objektivno koliko se „Telenor“ kod nas razvio, pogledajte koliko se i „Vip“ razvio, a pogledajte SBB koliko se samo razvio posebno u ponudi televizijskih programa, gde imate objektivan problem da se tučete sa takvom konkurencijom i nisam siguran da država to može da iznese.
Ovo sada što se donosi i ako se ulazi u fazu prodaje „Telekoma“, meni je drago da se prvo ne srlja. Znači, vi ste samo lepo rekli da ćete tražiti da vam intelektualci i ljudi od struke daju modele i rešenja i da vidimo kako može da se uđe u javno privatno partnerstvo, možda da, ne znam, država ostane većinski vlasnik, a da se jedan deo akcija proda, možda da se proda sve. Zaista nisam ni ja tu kompetentan, niti stručan, ali je činjenica da mi moramo nešto tu da promenimo, jer ovakvo stanje je neodrživo.
Voleo bih da je naš „Telekom“ kao „Telenor“ Norveške, ali nažalost, mi se nismo bavili razvojem naše telekomunikacione kompanije, nego smo je uništavali neracionalnim zapošljavanjem, deljenjem plata do besvesti, podizanje kredita, finansiranjem raznih gluposti o nekakvih sportskih klubova, gde su se pare bacale u bunar. Čuli smo malopre ovde od jednog poslanika da mi danas, da li je tako, punimo, kako je rekao, rupe bez dna. Ja samo pitam – ko je stvorio te rupe bez dna? Pa, nije stvorila ova Vlada te rupe bez dna. Nije stvorila ova Vlada ta preduzeća u restrukturiranju, pa ih danas imate toliko, glava vas boli ne možete to da rešite, gospodine Sertiću, i pitanje da li ćete moći to sve da rešite, jer MMF, izvinite, zahteva da se uradi i logično je, jer dali su nam, na kraju krajeva, taj kredit koji uslovno koristimo, ali moramo da rešimo neke probleme. To je dobro za nas da se konačno opametimo, da negde nešto moramo da rešavamo i da ne možemo više da bacamo pare zaista u rupe bez dna koji je neko drugi stvorio.
Tako da, moram da priznam šokiran sam i sa ovim da neko ne želi da glasa za kredit koji uzimamo, koji je 2,5% ,sa grejs periodom na sedam godina od države koja je u neverovatnom tehnološkom progresu, koja će vrlo brzo, ako nije već, tu se možda ne slažem gospodinom Antićem, postala prva ekonomija na svetu. Znate, Kina je zemlja u neverovatnom progresu.
Nedavno je ovde bio kineski ambasador. Vrlo sam ponosan što sam član Grupe prijateljstva sa Kinom. Imao sam prilike da čujem neke stvari vezane za samit, koji se ovde dogodio. Veoma sam srećan što je Narodna Republika Kina izabrala baš Beograd kao centar svojih investicija u Evropi i na Balkanu. To je velika stvar za Srbiju.
Znate, lepe vesti u Srbiji nisu lepe vesti. Ovde vam je samo važno da iznesete neku aferu u novinama, izmišljenu, da podrivate sistem, ako je potrebno, da tako plasirate na naslovnim stranama razno razne gluposti, ali kada bi trebalo da se kaže da je Kina izabrala baš Beograd za centar svojih investicija i da će on biti taj centar kineske ekonomije u Evropi, to onda nije vest. Kao što nije vest i ovo što je malopre gospodin Babić rekao, da nam je kreditni rejting sa B minus došao na B plus.
Čak sam čuo jedan argument od, pre neki dan, jednog vrsnog ekonomiste, samozvani ekspert, koji kaže - pa to su oni nama rekli, da nam je sada bolji kreditni rejting, da bi mogli više da nas zadužuju. To je potpuno neverovatno. Da je slučajno pao kreditni rejting, onda bi rekli – vidite, pada vam ekonomija, ne znate ništa, itd. Sada kada je došlo na B plus, onda kaže – to su vam rekli da bi mogli više da se zadužujete. Ovde šta god da uradite ne valja. Kada biste omogućili da imamo zlatne kvake na vratima, da nam teče med i mleko, neko bi rekao – znam, ali nemamo čokoladu koja teče. Mislim, potpuno neverovatno i sumanuto šta ovde sve imamo.
Kažem, lepe vesti u Srbiji nisu vesti. Ovo što radite i ove zakone koje ste predložili i ovo, ako se dogodi, a nadam se da hoće, da se izgradi Kostolac B, jer 30 i nešto godina ništa u energetiku nismo uložili, apsolutno ništa, nismo dalekovod postavili. Verujem da ova zemlja ima šanse da ide napred, uostalom to sve međunarodne institucije kažu, a one su, čini mi se, najkredibilnije. Sa velikim zadovoljstvom ću podržati ove zakone, kao i cela poslanička grupa SNS. Hvala.
