Nemojte da ponavljate nešto već nekoliko puta, nego završite…

Ja ću ponavljati koliko god puta budem želeo. Nećete mi vi valjda pisati govore, kao što pišu nekim vašim poslanicima.

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Imam još dva minuta, gospodine predsedavajući.)
Nemate. Ne možete 22 minuta, možete samo 20 minuta, gospodine Veselinoviću.
Reč ima gospodin Babić, replika na izlaganje gospodina Veselinovića.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Rečeno je mnogo toga neistinitog, ali počeću redom.
Retroaktivnost. Nema retroaktivnosti. „Telekom Srbija“ a.d. posle okončanja svih pripremnih aktivnosti, ispunjenja prethodnih uslova transakcija sa grčkim OTE-om, stekao je sopstvene akcije dana 25. januara 2012. godine, te postojeći trogodišnji rok za njihovo poništenje preko iznosa od 10% vrednosti osnovnog kapitala „Telekoma Srbije“ a.d. ističe posle 25. januara 2015. godine. Dakle, 25. januar 2015. godine, a danas smo čini mi se u 15. januaru. Čini mi se da ćemo 19. januara govoriti o amandmanima i glasati o ovom zakonu koji će stupiti na snagu sledećeg dana. Nema retroaktivnosti. Taj argument prethodnog govornika je otpao, iako je potrošio mnogo vremena.
Da nema efekat i da nema negativnih efekata, ima negativnih efekata. Ima negativnih efekata ukoliko ovakav zakon ne bi usvojili. Ukupni negativni efekat bio bi oko 40 milijardi dinara i to oko 20 milijardi smanjenja kapitala i 20 milijardi smanjenja neraspoređene dobiti.
Nismo prihvatili, ne bi nikada prihvatili, što reče kolega Đukanović, da se proda „Telekom“ za kesicu kikirikija. Kao što ste hteli to u krajnje ne transparentnom procesu, bez čak i privatizacionog savetnika. Pa, vidite, mi sprovodimo postupak za izbor privatizacionog savetnika, vi ste to hteli da uradite preko noći.

Vreme.

I to, i naravno, molim vas, znači, deset sekundi ako mi dozvolite.
Nismo želeli i bili smo protiv zato što je ponuda austrijskog „Telekoma“ bila 800 miliona evra u novcu i dodatnih 420 miliona evra na devet jednakih godišnjih rata u 2012. godini. Za tu siću nismo bili spremni, ali smo bili spremni da zasučemo rukave, tri godine da radimo, da postavimo „Telekom“ na zdrave noge, na zdravu granu i da dobijemo znatna sredstva koja ćemo dobiti u narednom periodu.

Zahvaljujem gospodine Babić.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, kao izvestilac nadležnog odbora. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ta čuvena briga oko „Telekoma“ upitanju, hteli su ovi da ga prodaju februara meseca 2011. godine i zarad narodnih poslanika i građana Srbije hteli su da finansiraju izbornu kampanju za 2012. godinu parama u „Telekomu“. Ništa drugo nije bilo upitanju. To su hteli da ga prodaju za siću, baš za siću. Zato je i rekao predsednik, sadašnji predsednik Vlade, tada je rekao – ni za živu glavu za te pare nećemo prodati „Telekom“. Očekujem, barem dva puta, veću cenu nego što je to bilo dok su oni vladali.
Još nešto, sa tim se neće kupovati izbori, neće da se kupuju glasovi. Jedan deo novca, nažalost, moraće da ode na skupe kredite koji su oni podizali, a drugi deo moraće da ide u investicije. Sramota je da se postavljaju neka pitanja ovde. Ko će da radi TE u Kostolcu? Onaj ko je radio revitalizaciju bloka B1 i B2. Tada vam nije bio problem da ti isti to rade, a sada vam je problem da prave novu termoelektranu. To vam nije bio problem? Šta će oni sve da donesu na leđima? Pa, nešto mora i ovde, biće naših podizvođača.
Još nešto, izgradnja termoelektrane traje pet godina, rok eksploatacije 34 godine, 17 godina da se investicija potpuno vrati i 17 godina koje ostaju u Srbiji. Pa, sramota je što je neko protiv toga. Samo je bitno da se izađe ovde i da se napadne. Nisu bitni argumenti. Postavljaju se standardi. Standardi su, da nisu neki prespavali možda, trenutno postavljeni za tu termoelektranu kakvu nemaju, ne postoji nijedna termoeletrana u Evropi i EU sa tim standardima. Znači, za propise koji su važeći i koji će u trenutku puštanja termoelektrane da budu važeći. To trenutno niko u Evropi. Da li je to sramota?
Dva i po posto? Pa, šta hoćete vi? Da podignemo kredit po 7%, 8%? Oni su navikli tako. Podignu po 8%, 9%, angažuju neke svoje tajkune da prave termoelektrane, puteve i sve ostalo, pa podele pare sa njima. E, ovde nema. Finansijska konstrukcija je tačna, precizna, nema odstupanja. Stalno su bila odstupanja do 2012. godine. Zato smo dovde i došli. Zato mora „Telekom“ da se prodaje. Zato moraju da se uvode porezi na zaposlene u javnom sektoru. Zato smo morali da oštetimo i one građane koji su za svoj životni vek zaslužili penziju. Zato što se neko igrao državom. Bilo je važno da se slika, bilo je važno da neko strpa pare u džep, bilo je važno da se naprave tajkuni koji kontrolišu Vladu Republike Srbije i donosi Skupština Srbije zakone u njihovom interesu, ne u interesu građana. Pa, sada postavljate pitanje – što ih ne hapsite? Ne može niko da ih uhapsi. Napisali ste zakone da mogu da kradu. Šta se sada čudite?
(Marko Atlagić, s mesta: Gde vam je Đelić?)
Sve što vidite iza vas…

Molim vas gospodine Atlagić, nemojte da dobacujete.

Kada se okrene čovek, iza Vlade Mirka Cvetkovića, iza DS i svih klonova DS, ostaje pustoš, pustinja u materijalnom smislu, ne u smislu života građana Srbije jer oni su neprocenjivo dobro. Više su štete naneli ovoj državi, građanima Srbije, nego NATO bombardovanje i ekonomske sankcije zajedno. I sada to nama pripisuju. Ne, gospodo, mi ćemo da pravimo Srbiju, da je dižemo iz pepela pošto ste je vi napravili na pepeo.
Nećemo da gledamo svoju ličnu korist, hoćemo da Srbija bude zemlja koja se poštuje u svetu, a to ćemo da vidimo i po ceni po kojoj će „Telekom“ da se proda i da njeni građani konačno budu zadovoljni, a ne da beže u EU nego da Srbija bude sastavni deo EU kao pravna država, ekonomski razvijena. To ste zaboravili, bilo je najvažnije samo kako kome da se završi neki poslić. E, to vreme je prošlo, gospodo.