Peto vanredno zasedanje, 30.01.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/41-15

30.01.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Predlagači su se javili.
Reč ima ministarka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Poštovani poslaniče, počeću od primedbi koje su tema za našu diskusiju, potvrđujući i svoju otvorenost za razgovor. Počeću od onog što je formalno.
Izjednačavanje NBS kao predlagača zakona u ovom domu, sa ostalim predlagačima podrazumeva da može da predstavlja i neko drugi, onaj koga ovlasti guverner, ali se slažem sa vašom primedbom da to treba da bude do nivoa direktora uprave i viceguvernera za koje se mandat dobija upravo glasovima poslanika u ovom domu, znači da se niže od tog nivoa ne spusta lica ovlašćeno da predstavlja zakone koje predlaže Narodna banka.
Znači, mi smo predložili da to ne bude samo guverner, jer može da se desi potreba da je on bolestan, da je na putu, a da neko drugi treba da bude prisutan u parlamentu. Da ne postoji ta vrsta ograničenja, ali da neko ko predstavalja Narodnu banku ne bude nižeg nivoa od viceguvernera ili direktora uprave. I tu smo spremni, ako ste podneli takav amandman, da usvojimo. Nemam nikakav problem.
Takođe, jučerašnja primedba koju ste izneli oko roka dostavljanja, odnosno dinamike dostavljanja izveštaja o sprovođenju monetarne politike. Stručne službe iz NBS su imale problem sa šestomesečnim dostavljanjem monetarne politike, pa onda godišnjem. Ispostavilo se da vam u onom godišnjem dostavljaju dva puta izveštaj za prvih šest meseci.
Takođe, nemam problem sa time da ostane ta dinamika šestomesečna, makar se u onom godišnjem izveštaju ponavljao izveštaj iz prvih šest meseci. Vrlo sam otvorena da sve ono što doprinosi našoj boljoj saradnji izveštavanju, usvojimo. Ako postoji takav amandman, usvojićemo ga, ako ne, možemo ga i na odboru nadležnom zajednički definisati da bude kao amandman odbora s tim da se to, evo ja javno iznosim, da je to vaša ideja koja je potpuno na mestu.
Kada smo kod izveštavanja za saradnju sa međunarodnim institucijama, ne mislim da se neke bitne stvari dešavaju u roku od tri meseca. Ali, ako smatrate da je sada zaključivanje aranžmana iz predostrožnosti sa MMF nešto što bi moglo da doprinosi boljem i da kažem, osnovanijem dolasku u ovu Skupštinu gde imamo zaista šta da vam predstavimo jer će MMF imati te svoje izveštaje i redovnu kontrolu sprovođenja preuzetih obaveza, ne vidim razlog da i to ne bude tromesečno. Znači, nisam uopšte za sužavanje prostora za informisanje narodnih poslanika i podizanje na viši nivo odgovornosti NBS ovom parlamentu.
Ono što jesam dužna da vam objasnim jeste potpuno srpski i otvorena priča o tome, a šta su nezavisni članovi uz prethodnu saglasnost NBS, odnosno Ministarstva finansija u tom organu nadzoru upravljanja u Agenciji za osiguranje depozite.
Izvinite, gospodine Jovanoviću a da li bi vi nešto platili, a da vam neko samo podnese račun i da od vas traži novac, a da vi uopšte ne vidite gde ide taj novac? Zašta se troši? Za mene je to Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija koje u ime Vlade jeste neko ko iz budžeta Republike Srbije troši deo novca za slučajeve koji se podrazumevaju ovim zakonom, pa zato mora i da zna ko će odlučivati o trenutku kada se taj državni novac upotrebljava za održavanje finansijske stabilnosti. To je argument zašto Ministarstvo finansija, odnosno Vlada imenuje, a na predlog ministra finansija.
Zašto uz saglasnost NBS? Pa, ako mislite da NBS nema dovoljno posla i da sada ima ovu jedinicu organizacionu koju zovemo FIRU koja će se baviti restrukturiranje banaka, pre svega preventivno, vara te se. Mi imamo dosta posla. Ali, naši kapaciteti, stručni, informaciono tehnološki, ali pre i iznad svega odgovornost koju imamo za ove slučajeve podrazumeva da treba nešto i da radimo i da se pitamo za ono zašta ćemo biti odgovorni. To je elementarna logika i nema tu nikakve filozofije. Nema tu primene, prinude ili bilo ko. To je elementarna logika. Ako za nešto treba da odgovaram, moram da budem upoznata, da se pitam i da u pravom trenutku, a kako se najviše pitate, kako ste pravi moćni vlasnik. Ako imate predstavnika koji može da utiče na donošenje odluka.
Zbog čega smo došli u situaciju da me danas, između ostalog, pitate za Srpsku banku? Pa, zato što država vlasnik jeste bila nemoćan vlasnik u bankama u kojima je imala akcije, odnosno imala vlasnički udeo. Vreme je da sa tom praksom prekinemo, a ovo su mehanizmi kako se to čini. Zašto je mehanizam kolektivni organ kao mogućnost koja stoji u zakonu? Pa, da li vi vidite da u transformaciji banaka uzimamo dobru praksu, nigde više nemate jednog čoveka isključivo koji odlučuje o tome. Imate predsednika Izvršnog odbora ali ga čini kolektivni organ koji se zove Izvršni odbor.
Po ugledu na tu praksu da više ljudi više zna, kao što ja u dogovoru sa vama želim da poboljšam amandmanima neka rešenja, a zato što ranija rešenja jesu pokazala svoje manjkavosti koje su se na kraju iskazivale kao trošak koji je neko morao da potpiše i da plati, izašlo se sa rešenjem koje jeste dobro ali nismo hteli da ostavimo alternativu nego mogućnost. Ima jednog direktora ali to može da bude i kolektivni organ.
Da li se povećava broj zaposlenih? Pa, povećaće se i u ovom delu gde Narodna banka mora da ustanovi ovu novu organizacionu jedinicu. Nažalost, nove odgovornosti nameću i novi broj ljudi, ali je ta Agencija za osiguranje depozita i do sada pokazala da za nadležnosti koje ima nema dovoljno resursa. Znate onaj izgovor koji je ranije često bio i pred mene i pred vas iznošen, da mrtve banke troše kao žive za nezavršene stečajeve, za mnogobrojna pitanja koja se otvaraju i na koja ne mogu ni ja da dobijem odgovor, ne vi. Kada kažem – ja, a ne vi, ne smatram da je reč ni o kakvoj superiornosti nego o mestu na kojem jesam, pa mogu da dobijem više odgovora. Verujte da ne mogu lako da se dobiju ti odgovori, jer kada nešto dugo traje kao stečajni postupci koji traju od 2001, 2002. godine nezavršeni do danas, zaista jesu razlog da unapredimo praksu onog što smo zatekli kao otvorena, a ne zatvorena pitanja i da nikada više takva pitanja ne otvorimo.
Sad, ono što nije moja nadležnost ali jeste moje iskustvo i obaveza da vam kažem. Izvinite, a koji to zakon samim činom donošenja čini uštedu? Da li postoji jedan zakon koji je ikad iko doneo, da je samim činom donošenja ušteda bila 100 dinara, a ne milijardu?
Donošenje zakona ne podrazumeva uštedu u tom trenutku. Jako imam dugo parlamentarno iskustvo i nemam efekte, nisam imala priliku da čitam efekte zakona koji se predlažu i koji će biti doneti. Imam vama jedan vrlo direktan odgovor. Pre donošenja aktuelnog Zakona o javnim nabavkama, 28% od ukupnih postupaka je bilo pregovaračkih. Hajde za građane da to prevedemo, u četiri oka, kako kažeš - tako će biti. Dve strane se dogovaraju, naručilac - isporučilac. Znate li koliko je takvih pregovaračkih postupaka iza zatvorenih vrata danas? Svega 10%.
Ne može preko noći ništa ali postepeno može. Kako moja uvažena Gordana Čomić koleginica koju i sada rado slušam kaže – korak, po korak. Samo da znamo da idemo u dobrom pravcu. Ne možete da kažete da je Zakon o javnim nabavkama pogrešan pravac.
Ali, zašto gospodine Jovanoviću, svakog poslanika uvažavam, posebno onog ko se posveti ovim problemima, ne kažete da je od svih kontrolisanih subjekata od strane Državne revizorske institucije, NBS ona koja nije imala nijedan prekršaj, nijedan dinar sredstava koji nije usmeren gde ne treba, ništa kao osnov za prekršaj, tri tehničke preporuke koje se odnose na knjiženje zaliha vezano za izdavanje ličnih dokumenata. Jedan ogroman problem koji se trudimo da raščistimo u tom nekom trojnom ugovoru oko štampanja dokumenata, raniji izvođači, Ministarstvo policije i mi.
Ja vama priznam da ste izneli prilično dobrih primedbi. Ono što smatram da nije uredu obrazlažem. Pa, bi zaista bio red da u dobroj veri, dobroj nameri uzvratite pohvalom onome ko to zaslužuje makar u kontroli poslovanja, a to je NBS. Zahvaljujem se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospođo Tabaković.
Gospodine Jovanović, vi ste se prijavili ponovo?
(Ivan Jovanović, s mesta: Replika.)
Replika na?
(Ivan Jovanović, s mesta: Replika na gospođu Tabaković.)
Hajte molim vas u jednoj rečenici samo, pošto čekaju drugi ovlašćeni.
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Ivan Jovanović

Samostalni poslanici
Ne mogu u jednoj rečenici, zato što je reč o važnoj materiji i moramo da je do kraja, ja se zahvaljujem na prihvatanju sugestija koje se tiču Narodne skupštine, izveštavanja nadležnog odbora. Ja sam podneo amandmana, iako ovo shvatam kao prihvatanje njih unapred, to je onda i oko izveštavanja tromesečnog, ja sam predložio da bude šestomesečno, ali da ih bude upravo zbog saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i tu mislim da se slažemo. U svakom slučaju nije trebalo snižavati nivo izveštavanja upravo zbog važnosti Narodne skupštine.
Imam amandman i oko nezavisnih članova. Mislim da treba da ih predloži nadležni odbor a da ih izglasa Narodna Skupština, tri nezavisna člana Upravnog odbora. Mislim da onda ne bi bilo dileme. Bilo bi potpuno javno, transparentno i sigurno da bi bilo prihvatljivije kao rešenje za neko takvo telo.
Nisam rekao da ne treba da postupa Vlada po sugestijama IBRD i MMF, nego sam rekao da nije tačno da nema oko toga dogovora sa njima, nego da dogovor, prosto o njemu se govori i u obrazloženju, a čuli smo prilikom predlaganja zakona da nisu uticale ove institucije.
Izvršni odbor jeste kolektivna odgovornost. Zato sam pitao, čudi me da se briše stav o tome ko potpisuje rešenje. Prosto, upada u oči, ništa drugo, ali prosto kada vidimo da se menja i odgovornost po pitanju funkcionera Narodne banke u drugim nekim stavovima, onda izaziva pažnju.
Slažem se sa vama, Narodna banka nije imala primedbi revizora u tom smislu, kao i još samo par institucija što je zaista poražavajuće za zakon od koga se toliko očekivala. Sama primena je izuzetno loša, o tome sam govorio.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Ostala sam vam dužna na odgovor oko potpisivanja rešenja izvršnog odbora, prosto tehnička stvar.
Po Zakonu o opštem upravnom postupku predviđa se da predsedavajući uvek potpisuje rešenja. Dakle, guverner uvek potpisuje rešenja izvršnog odbora i to uopšte nije sporno. Pričala sam o izvršnom odboru u organu upravljanja Agencije za osiguranje depozita i nezavisnim članovima. Ovo je potpuno nesporna stvar i tehnički detalj, ali vam dugujem odgovor za Srpsku banku i grčke banke.
Kada je u pitanju Srpska banka ja sam zaista zaprepašćena jednom dozom interesovanja i radoznalosti nečeg što se zove istraživačko novinarstvo i što je gospođa Ljilja Smajlović koju moram da citiram nazvala – uzimanjem tuđa tri krompira koja su spala sa kamiona kao sopstvena tri krompira koja je neko uzgajio i kaže evo to je plod sa moje zemlje.
To je istraživačko novinarstvo gde se sve što može da ugrozi neki međunarodni ugovor, nekog investitora, smatra javnom tajnom koja treba da bude obnarodovana u trenutku kada neki pojedinac ili grupa to poželi, čak u mnogo slučajeva imamo dokaza sa željom da se neko od investitora zaplaši, a svi znamo koliko je kapital plašljiva ptica i koga i najmanji znak nesigurnosti može da otera odavde.
Sad na fonu tog da sve treba da bude javna tajna i na dostupnosti informacija javnosti, govorimo i o Srpskoj banci. Mislim da koliko nekoliko dana, danas je Narodna banka davala mišljenje i kada pogledam u telefon nemojte da mislite da se sa nekim dopisujem, radim i dalje, skida oznaku poverljivosti sada kada je već taj postupak restrukturiranja Srpske banke od strane odgovornog osnivača države pri kraju. O tome će Vlada kao vlasna za koji dan da izađe sa skidanjem oznake poverljivosti sa tog dokumenta.
Kada je u pitanju vaša radoznalost, opravdana, ali ja mislim preuranjena, oko grčkih banaka i depozita, moram da vam kažem da ovde jesu Austrija, Francuska, Grčka, Italija, Kipar, Mađarska, Nemačka, nabrajam ih po visini učešća u ukupnom bankarskom sektoru, sve su banke kao banke dobrodošle i niko od nas nema nikakve sposobnosti gledanja u kristalnu kuglu šta će se dešavati, ali s druge strane imamo obavezu da budemo spremni na neke scenarije koja mogu da se dese, ali zaista nije trenutak da sa bilo kojom dozom napetosti govorimo o posledicama koje može da proizvede stanje u Grčkoj.
Oprezni smo, razmatramo, računamo, gledamo, ali nije vreme da o tome pričamo i ja se nadam da će oni prvo zbog sebe, a onda i zbog banaka koje su van Grčke donositi odgovorne odluke, pa nećemo ni mi u vezi sa tim imati troškove ili posla. Izvinjavam se na dužini odgovora.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Tabaković.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Dušan Vujović

Prvo, hvala na konstruktivnim primedbama povodom Zakona o javnim nabavkama. Mislim da naš spisak se poprilično poklapa sa vašim i čak mislim da je onaj deo stvari i šteta do koga ovaj zakon dovodi time što ne dozvoljava činjenje, znači, prouzrokuje nečinjenje, u stvari mnogo veće od onog dela gde bismo imali primedbe. Znači, zakon, jednostavno, mnoge stvari blokira. Proces je toliko dugačak i komplikovan i nije prilagođen našim uslovima i to je ozbiljna tema.
Rekao sam da će otvaranje poglavlja o javnim nabavkama sa Evropom biti prilika da pogledamo taj zakon i da pretresemo sve što se tog zakona tiče, realnosti, pogotovo onih stvari gde smo delimično preuzimali rešenje iz Evrope i sveta, a nismo uzimali paralelna rešenja koja omogućavaju neke hitne procedure. To se odnosi na čitav niz vrlo korisnih primedbi koje smo već rekli ovde.
Znači, to u tim zakonima originalnim postoji, ali kod nas ljudi koji su pravili taj zakon su mislili da nama ta olakšanja nisu potrebna, bele liste nisu potrebne, ubrzane procedure nisu potrebne, šoping domaći, međunarodni šoping u oblastima gde on funkcioniše, svaka mala firma će vam to potvrditi. Prema tome, postoji ogroman prostor za unapređenje.
Slažem se sa vašim sugestijama, ali dajte da napravimo, ako treba, jednu radnu grupu koja će u sklopu priprema za glavu o javnim nabavkama to sve da pretrese i izađe sa jednim usaglašenim predlogom.
Da budem ponovo konstruktivan pa ću se vratiti na ovaj zakon. Spreman sam, ako kao amandman ponudite to da se Skupština, odnosno odbori uključe, nađite način, formulaciju, u naimenovanje nezavisnih članova. Apsolutno nemam ništa protiv. Prema tome, nađite formulaciju, nemam ništa protiv namere da budu nezavisni. Ovde je Ministarstvo finansija trebalo isključivo zbog odgovornosti koju ima, jer trenutno su sredstva Agencije za osiguranje depozita, sredstva koja Ministarstvo finansija ispred država odgovara za njih i zbog toga je ta pojačana uloga Ministarstva finansija, ali inače nemam ništa protiv da Skupština i Odbor budu uključeni u naimenovanje tih ljudi i da neko ima pravo da kaže od spiska deset ljudi, čije ćemo biografije da pogledamo, stručnu kompetentnost da pogledamo, itd, da biramo ljude. To je suviše važno mesto da bi bilo ko, bilo kakve lične, pojedinačne, da ne govorim o partijskim interesima, pokušavao. Ovo je suviše važno mesto i ono šalje signal svima o pouzdanosti i transparentnosti finansijskog sistema. Prema tome, svaka vaša sugestija da se to popraviti će biti prihvaćena.
Što se tiče ove izmene u Zakonu o javnim nabavkama, koju ovde stavljam, moram da potrošim jedan minut da vam objasnim suštinu. Iako suština deluje možda malo drugačije, suština je da se na strani ponuđača nalaze i domaće i strane firme, ali ovo je naš Zakon o nabavkama, ovde su svi kupci naši. Znači, tih 5% pogađa sve nas, a korist od 5% imaju samo neke naše firme, a nemaju stranci. Prema tome, vodite računa da 5% svako ko mora da plati, uključujući ovaj paradoks koji ste rekli da su kod nas finansije skupe, verujte, pogledajte staru verziju zakona, naše banke su imale pravo na 20% veću kamatu, iako je ona ionako visoka.
Znači, ono što se ponekad ne vidi u ovim zakonima, ne vidi se koji su pravi efekti zato što nemamo ni dovoljno ljudi, ni podataka da to pravilno izračunamo. Ovaj zakon sigurno u sprovođenju budžeta za 2015. godinu daje tih milijardu i po uštede. To je uklopljeno u program i mi ovo donosimo u krajnjem momentu da bi primena ovog zakona omogućila uštede koje smo sebi postavili kao cilj.
Prema tome, to je moje jedino obrazloženje. To nije celina promene zakona, to ne negira druge predloge i sugestije. Mislim da njih sve zajedno pogledamo u kontekstu priprema za glavu o javnim nabavkama.
Što se tiče ovih drugih stvari koje izlaze iz domena Ministarstva finansija, ne bih komentarisao. Želim samo jednu stvar da kažem – Ministarstvo finansija ima odgovornost za osiguranje stambenih kredita.
Deo ovih problema koje pominjete se tu prelama i naš je predlog da pokušamo da nađemo rešenja koja će biti i pravedna, ali i fiskalno izvodljiva. Znači da ta Agencija nastavi da funkcioniše, da građani ne budu povređeni, ali takođe da znamo da u budućnosti imamo transparentna pravila koja, između ostalog, ovi zakoni promovišu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, dr Vujoviću.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospođo Tabaković, gospodine Vujoviću, kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas raspravljamo o setu, kako je gospođa Tabaković rekla, uslovljenih zakona koji na jedan temeljan i sveobuhvatan način uređuju materiju restrukturiranja stečaja i likvidacije banaka, kao i nadležnost Agencije za osiguranje depozita Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Zbog toga bih ja kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije želela da vas obavestim da ćemo mi u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona.
Tačno je da je finansijski sektor u Republici Srbiji, a kao njen glavni eksponent su upravo poslovne banke, suočen sa ozbiljnim posledicama svetske ekonomske krize. S tim u vezi Narodna banka Srbije je dozvolu za rad oduzela i „Agrobanci“, kao i njenom sukcesoru „Novoj Agrobanci“ Razvojnoj banci Vojvodine, bivšoj „Metals banci“, Privrednoj banci Beograda, „Univerzal banci“, dok je „Srpska banka „ nedavno, gašenjem svoje poslovne mreže, filijala i ekspozitura po unutrašnjosti, svedena na nivo nekadašnjeg vojnog servisa iz kojeg je i nastala.
Naravno da ta dugotrajna globalna recesija u kojoj se nalazi svetska ekonomija, sa pesimističkim prognozama za period koji je pred nama nikako ne ide na ruku oporavku finansijskog sektora.
U obrazloženju uz jedan od predloženih zakona navedeno je da razvoj, stagnacija, odnosno nazadovanje finansijskog sistema ima dramatično veliki uticaj na ekonomsku aktivnost.
Potpuno je tačna i konstatacija da stabilan bankarski sektor predstavlja osnov dobrog funkcionisanja privrednog sistema bilo koje razvijene tržišne privrede, jer nivo razvijenosti finansijskog sektora predstavlja ključni osnov konkurentnosti privrede svake zemlje, s obzirom na to da s jedne strane mobiliše novčana sredstva, dok s druge strane prikupljena sredstva ulaže u najproduktivnije svrhe.
Moram ovde da dodam da ne sme da se zaboravi da govorimo o sistemu spoljnih sudova i da finansijski sistem ne može da postoji i funkcioniše ukoliko je realan sektor u problemu. U okruženju u kojem smo mi sada imamo mnogo grešaka iz prošlosti, pre svega ogroman broj privrednih subjekata više ne postoji, veliki broj radnika je ostao bez posla, standard stanovništva nije na zavidnom nivou i u takvoj situaciji kao posledica takvog nedomaćinskog poslovanja u poslednjih nekoliko decenija ni banke ne mogu da očekuju bezbedno i profitabilno poslovanje.
Često se ovde pravi paralela sa prvom polovinom devedesetih godina prošlog veka sa hiperinflacijom sa kojom smo bili suočeni, odnosno sa kupovnom moći stanovništva, ali bih tu želela da naglasim jednu činjenicu koja se zaboravlja, da su građani u tom periodu imali veliki nivo ušteđevine iz prethodnih boljih vremena i da su se te rezerve u poslednjih dvadesetak godina istrošile i da većina kućnih budžeta u Srbiji funkcioniše od danas do sutra.
Samim tim, ne samo kreditiranje privrede, već i stanovništva postalo je rizična delatnost. Pri tome je i konkurencija banaka na našem tržištu izuzetno velika bez obzira što je došlo do određene prekompozicije odnosa snaga kao i posledice gašenja nekih banaka i dolaska novih i svako ko ima i malo stabilan tekući račun u jednoj od naših banaka, praktično je bombardovan najraznovrsnijim mogućim ponudama kada su u pitanju bankarske usluge, prvenstveno krediti.
Iz ovoga se lako može izvući zaključak da ključni problemi bankarskog sektora nisu tzv. problematični, odnosno loši plasmani. Oni u stvari predstavljaju samo logičnu posledicu činjenice da banke, s obzirom na izuzetno smanjen obim ukupne privrede, nemaju gde da plasiraju prikupljena novčana sredstva i zato nas vuku za rukav ne bili nas privoleli da uzmemo kredit.
Sredstva koja su obezbeđena pri tome sve su fleksibilnija i onda i ne čudi činjenica da mnogi plasmani vrlo brzo postaju problematični, kada je u pitanju mogućnost njihove naplate, naravno, ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i da imamo veoma visoke kamatne stope kredita banaka koje ih nude.
Kada sam pomenula neraskidivu vezu između finansijskog i realnog sektora, želim i ovom prilikom da kažem da banke, odnosno bankarski krediti nisu jedini način finansiranja privrednih aktivnosti. Nažalost, naša izvršna vlast u periodu kada su donošeni ovi zakoni, kada je u stvari predlagala izmene seta ovih zakona, mislim na 2010. godinu isključivo je vodila računa o očuvanju stabilnosti poslovnih banaka i u tom smislu je, između ostalog, donet i Zakon o osiguranju depozita, gde kao i po novom rešenju država garantuje za depozit u iznosu do 50.000 evra, ali se, po mom mišljenju, zapostavilo domaće tržište kapitala i mi tu cenu plaćamo sada.
Vrlo dobro znamo da u razvijenim tržišnim privredama kapital i sredstva koja se emisijama akcija ili kooperativnih obveznica prikupe na berzi koštaju mnogo manje od bankarskih kredita. Mi, kao što sam i rekla, nismo uradili mnogo toga da svoje tržište kapitala u kakvoj takvoj meri sačuvamo od udaraca koje trpelo kao posledicu globalnih dešavanja i sada nam se to indirektno sveti, između ostalog, i kroz nelikvidnost banaka i velike probleme u sektoru koji se prvenstveno želi sačuvati.
Kada govorim o Agenciji za osiguranje depozita, smatram da je dobro rešenje u novom zakonu po kome se značajan broj poslova izuzima iz njene nadležnosti i delegira Ministarstvu finansija. Više puta sam ovde govorila i to se, nažalost, pokazalo kao tačno, da nadležna Agencija nije imala dovoljan kadrovski potencijal za sve poslove koji su joj povereni. Vidim da je kao deo ovog finansijskog aranžmana predviđeno i jačanje kadrovske strukture kako u odgovarajućem sektoru u Ministarstvu finansija, tako i u samoj Agenciji.
Međutim, mišljenja sam da ovo telo, kao što sam i rekla, do sada nije ispunilo očekivanja. Takođe se iskreno plašim da će i u narednom periodu, s obzirom na nova zaduženja koja ima, takođe, nisam sigurna da će ispuniti sva predviđena očekivanja. Predlaže se da Agencija ostane nadležna za obavezno osiguranje depozita, poslove stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama, društvima za osiguranje i davaocima lizinga, kao i da joj budu dodate srodne nadležnosti, poput upravljanja imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka, u skladu sa predloženim zakonom i organizovanja fonda za zaštitu investitora.
Kada pominjem zadržanu nadležnost Agencije nad obavljanjem poslova stečajnog upravnika u bankama i osiguravajućim društvima, koje je zadesila ova nevesela sudbina, želim da podsetim sve nas da je postupak stečaja nad „Beogradskom bankom“, „Jugobankom“, „Investbankom“ i „Beobankom“ upravo ušao u četrnaestu godinu. Bez obzira na opravdanost i složenost ovolike dužine stečajnog postupka, potpuno je jasno da tu najviše gubi država i građani Srbije.
Kada su ove četiri bivše banke u pitanju, ram da iskoristim priliku da navedem i podatak da se trenutno pod ingerencijom Agencije kao stečajnog upravnika nalazi, pored ove četiri banke, kao što sam rekla, još 14 banaka, osam osiguravajućih društava i četiri štedno-kreditne zadruge i dobro je što se odredbama novog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje uspostavlja mehanizam koji bi trebalo da ubrza okončanje postupka stečaja. Ohrabruje me i činjenica da su u izmene ovog zakona ubačene i uzete u obzir ozbiljni nedostaci u praksi, na koje su ukazale i stečajne sudije.
Kada je Agencija u pitanju, takođe mislim da je dobro novo rešenje kojim se umanjuje direktan uticaj države, što se manifestuje kroz odredbe o sastavu upravnog odbora Agencije. Na ovaj način, postiže se jedan od principa efikasnog sistema osiguranja depozita, kojim se obezbeđuje da osiguravač bude operativno nezavisan, transparentan, odgovoran i zaštićen od neopravdanog političkog uticaja i uticaja bankarskog sektora.
Zašto ovo apostrofiram kao dobro rešenje? Zato što da je Agencija u bliskoj prošlosti bila manje zavisna ili potpuno nezavisna od politike, možda mi danas ne bi imali slučaj „Agrobanke“, odnosno „Nova Agrobanke“, koja poreske obveznike Republike Srbije košta stotine miliona evra, a sa još uvek nezavisnim ishodom. Tim povodom me zanima šta nadležni organi misle da preduzmu povodom konstantnih pritužbi stranih akcionara ove banke, koje se upućuju na sve moguće i nemoguće adrese i u zemlji i u inostranstvu i koje mi kao narodni poslanici često dobijamo.
Mislim da „Agrobanka“ treba da predstavlja pouku, doduše, izuzetno skupu za sve one koji donose odluku kada je u pitanju bankarski sektor. Kada je 2002. godine pokrenut postupak stečaja u četiri najznačajnije domaće banke, negde je tu izostavljena „Agrobanka“, iz nekog razloga. Godine 2006. i 2007. na talasu tadašnje euforije na berzi urađeno je nekoliko dokapitalizacija. Međutim, ishod je potpuno jasan. Sve to, nažalost, nije dalo rezultata.
Kada pričamo o rešenju u Zakonu o osiguranju depozita, ponoviću konstataciju predlagača, da je Fond za osiguranje depozita praktično ispražnjen radi namirenja deponenata „Nove Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, što je, između ostalo, uslovilo potrebu za finansijskim aranžmanima sa međunarodnim kreditorima. Mislim da je država u ovom slučaju postupila odgovorno, trudeći se da prevenira sve moguće problematične situacije koje bi mogle nastati u bankarskom sektoru.
Kaže se da u svakom zlu ima ponešto i dobro, pa tako i ovde mislim da je situacija koja je nastala pražnjenjem Fonda za osiguranje depozita uslovila brzu reakciju nadležnih državnih organa, u vidu predlaganja novih, boljih zakonskih rešenja, koja bi trebalo da preduprede slične situacije u budućnosti.
Pohvalila bih NBS kao predlagača izmena i dopuna Zakona o bankama i izmena i dopuna Zakona o NBS zbog novih rešenja, koja pre svega imaju za cilj prevenciju. Mislim da nova, veća ovlašćenja NBS i novopredviđeni modeli restrukturiranja banaka blagovremeno će sprečiti eventualno zapadanje poslovnih banaka u situacije u kojima je često stečaj jedina opcija.
Na kraju svog izlaganja, gospođo Tabaković, imala bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi na to kakva sudbina očekuje domaće banke, preostale domaće banke, kao što su „Čačanska banka“, bivša „Kredi banka“ iz Kragujevca, „Srpska banka“ i „Dunav banka“? Šta država planira sa Poštanskom štedionicom? Da li se planira osnivanje nove banke koja bi trebalo da ima za cilj podržavanje domaće privrede kroz povoljnije kreditne linije? Kako NBS planira da reaguje povodom velikih valutnih pomeranja? Pre svega, mislim na preko 20.000 stabilnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Kakvo je vaše predviđanje, s obzirom da je dinar izgubio između 10 i 15% vrednosti u odnosu na američki dolar i britansku funtu, u budućem periodu? Hvala.