Ona je odgovorila na sve vaše tvrdnje, a ne može – posle ću. Vi ste dobili repliku na izlaganje Zorana Babića.

Dakle, odgovorno tvrdim za svaku reč, za svaku rečenicu koju sam izgovorio, a to mogu da posvedoče i građani, da nema ni jedne neistine u njima, ni jedne neistine. Mogu da se složim sa gospođom Tabaković da sam možda bio do kraja ne sasvim precizan, ali se iz šireg konteksta moglo razumeti da sam rekao da je Narodna banka, govoreći o odredbama koje nisu bile toliko bitne da se regulišu sada, da su bile bitnije odredbe o zaštiti građana, potrošača, govorio sam i o štedišama koji štede u evrima, odnosno čiji je kredit vezan za evre i švajcarce, govorio sam o kursu dinara.
Smatrao sam da bi bilo bitnije da o tome raspravljamo, nego, rekao sam, da se raspravlja o kovanju novca i pravu koje NBS sebi dala, a kovati se može samo metalni novac. Sada, u modernom finansijskom sistemu, ne postoji metalni novac koji ima neku značajniju vrednost. Rekao sam – novac koji će na sebi imati određene likove. Iz toga se moglo zaključiti da se radi o numizmatičkom novcu koji je posvećen određenim događajima.
Meni je važnije da kažem sledeće, kada se radi o javnim nabavkama…

Vreme.

… gospodin Lončar, ministar zdravlja, kada je gostovao ovde, kada je bio u Narodnoj skupštini pre desetak dana, rekao je da javne nabavke ugrožavaju nabavku lekova.

Nemamo to na dnevnom redu, nemamo Zakon o zdravstvu na dnevnom redu.
(Janko Veselinović, s mesta: Dali ste dva minuta i 30 sekundi Zoranu Babiću. To nije u redu.)
Vi – dva minuta i 20 sekundi. Ne znam šta je u redu, a šta nije u redu, dva minuta i 22 sekunde, dva minuta i 20 sekundi – prešli ste na ministra Lončara. Nema korektnijeg od mene ovde, zaista.
Reč ima dr Jorgovanka Tabaković, guverner, dva minuta.

Trajaće i kraće od dva minuta.
Gospodine Veselinoviću, bili ste u parlamentu, ali ste očigledno zaboravili. U decembru mesecu smo ovde usvojili inoviran Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čime smo podigli nivo zaštite svih korisnika finansijskih usluga na viši nivo, 18. decembra je izglasan. Zaista ne vidim razloga da to prenebregavate i kažete da smo trebali da izađemo sa takvim zakonom.
Da vam ponovim, zato što prigodni kovani novac NBS inače prodaje, kao i sve druge centralne banke, u prostorijama svojih izložbenih prostora ili muzejskih delova, mi smo to hteli da uredimo zakonom, jer se ponašamo i radimo po zakonu.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Vujović, predlagač zakona.

Zahvaljujem.
Reagovao sam na rečenicu gospodina poslanika koji je rekao da smo mi, tj. ja, lično je upotrebio moje ime, možemo da tražimo iz zapisnika, da smo uzeli, da ne upotrebim teži izraz, funkcije Agencije za osiguranje depozita. Zamolio sam vas da pročitate rečenicu.
Sada ću pročitati rečenicu kojom smo mi nešto uzeli. Rečenica glasi i to je jedina izmena Zakona o ministarstvima – učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija se prenosi na Ministarstvo finansija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u istim.
Znači, ako Ministarstvo finansija, tj. država Srbija nema pravo da upravlja svojim akcijama, ja ne znam onda o čemu vi govorite. To je neko nekada dao nekoj agenciji koja je time upravljana na način i odredbama koje su tada važile. Vraćanje toga u nadležnost Republike Srbije je po meni savršeno logično, konzistentno sa promenama zakona koji se predlažu i reagovao sam zato što ste to formulisali kao ličnu uvredu, pominjali ime i implicirali da je neko nešto nekome oduzeo, ukrao ili na drugi način. Molim vas, tražite stenogram da vidite šta ste rekli, to je jako važno.
Ja sam vrlo tolerantan. Za one stvari oko Zakona o nabavkama, tu sam samo rekao, nije napismeno, ali sam rekao da podnosimo samo jedan član koji omogućuje primenu ušteda koje smo ovde doneli sa budžetom i ništa drugo. Nisam time rekao da ima jako mnogo nelogičnosti. Očekuje nas pregovor o poglavlju koje se tiče javnih nabavki se Evropom i to će biti prilika da usaglasimo ceo Zakon o javnim nabavkama sa Evropom, da izbegnemo nelogičnost i sve ostalo. Bilo je drugih članova i mi smo u internoj raspravi rešili da ovaj put nećemo usputne promene, nego samo jednu koja je nužna - da se smanje troškovi. To je sve što sam hteo da kažem.
Prema tome, molim vas, ja sam vas zamolio da pročitate rečenicu iz koje bi bilo jasno da ono što ste rekli ne stoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je odluka RIK-a o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branimiru Rančiću, izabranom sa Izborne liste Aleksandar Vučić – „Budućnost u koju verujemo“, Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista.
Na osnovu odluke RIK-a i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branimiru Rančiću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Poštovani narodni poslaniče, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodnog poslanika da potpiše teksta zakletve.
Dozvolite da vam poželimo uspešan zajednički rad u tekućem mandatnom periodu.
Reč ima Ivan Jovanović.
(Janko Veselinović, s mesta: Izvinite, a ja?)
Vi nemate reč. Po članu 104. stav 3, predsednik Narodne skupštine odlučuje o replici. Nije bilo osnova za repliku. Vama je odgovoreno od strane ovlašćenih predstavnika. Zaista nema osnova. Pročitajte dobro Poslovnik.
Izvolite, Jovanoviću.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, guvernerka i ostali gosti iz Narodne banke i iz Ministarstva, hitan postupak po kome donosimo ove zakone nije u redu, a još manje je u redu tajming, odnosno vreme koje je bilo ostavljeno narodnim poslanicima da se upoznaju sa zakonima i da se pripreme za raspravu.
Ja sam dobio zakone koji su došli iz Vlade, ne govorim o Narodnoj banci, juče u devet sati, a već u deset smo imali Odbor za finansije. Na koji način Narodni poslanik može da se upozna sa predloženim izmenama za samo sat vremena, koje su vrlo značajne i za građane i za privredu, da o njima kvalitetno diskutuje, a onda za 24 sata da uputi kvalitetne amandmane?
Mi smo čuli ovde od predstavnika Vlade i Narodne banke da mi možemo da se upoznamo na sajtovima izvršne vlasti i Narodne banke sa predloženim izmenama, sa nacrtima, da idemo na javne rasprave i da proveravamo kako izgledaju ti zakoni. Mislim da je to ponižavajuće za Narodnu skupštinu da se na taj način govori o narodnim poslanicima, da oni treba da traže i da mole da se njima dostavi predlog zakona na vreme. Mislim da bi predsedništvo ove Skupštine trebalo u tom smislu da obavi konsultacije sa Vladom Srbije, u smislu poštovanja Poslovnika.
Prvo ću govoriti o Zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu kojim se na neki način proširuju ingerencije Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnom sistemu, ali, s druge strane, provlače se neke odredbe koje nemaju veze sa usklađivanjem ni sa ovim, ni sa drugim zakonima koji su danas u proceduri. Pokušava da se umanji odgovornost guvernera i funkcionera Narodne banke u nekim slučajevima i umanjuje se mogućnost kontrolnog rada Skupštine, izveštavanje nadležnost skupštinskog odbora.
Iz kog razloga se smanjuje, odnosno ukida izveštavanje nadležnog odbora kada je u pitanju šestomesečni izveštaj o monetarnoj politici? Nema nijednog razloga za ukidanje ovog izveštaja, kao ni za ukidanje izveštaja o regionalnoj saradnji koji se svodi na onaj godišnji izveštaj. Mogao je on da bude i šestomesečni, nije morao da bude tromesečni, slažem se, ali nije dobro ukidati ove odredbe iz prostog razloga što ako se zalažemo za reformu propisa, ako smo za približavanje EU, veći nadzor, veća kontrola od strane nezavisnih organa, od strane Narodne skupštine i od radnih tela Skupštine svakako je potrebna i ja sam siguran da ćete se vi sa tim složiti. Mislim da je stanje u bankarskom sistemu izuzetno loše i da nam ovako ponuđena rešenja na brzinu, koja nisu mogla da se prodiskutuju, ne idu u korist.
O čemu sam govorio? Član 86b. – odgovornost funkcionera Narodne banke. Na jedan vrlo neadekvatan način menjaju se odredbe odgovornosti funkcionera Narodne banke kada je u pitanju šteta koja je prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Predlaže se da se definicija da su odgovorni za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom promeni i da se kaže da su odgovorni ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Prilično jedno rešenje koje ne može tačno da se definiše u zakonu. Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje prouzrokovanu štetu i krajnju nepažnju, ali ne prepoznaje ovaj relativan stav o postupanju u dobroj veri. Iz kog razloga se to radi? Da li na taj način želi Narodna banka da se ogradi od moguće štete koja će nastati i za koju ne želi da odgovara?
Dalje, ukoliko izvršni odbor donosi odluku o ukidanju dozvole za rad platnoj instituciji, zašto se briše odredba, to niste čak naveli ni u obrazloženju, zašto se briše odredba da guvernerka potpisuje to rešenje? Ko ga potpisuje ako guvernerka predsedava izvršnim odborom, nego guvernerka? Zašto se to briše iz zakona? Da li će u svom poslovniku i statutu predvideti da neko drugi treba da potpiše to rešenje, kao što je u predloženom zakonu Narodna banka predložila da guvernerka Narodne banke može odrediti drugo lice da prisustvuje sednicama Narodne skupštine po pitanju zakona iz njihove nadležnosti?
Da li je moguće da u ovako teškoj situaciji, u bedi zbog koje su pritisnuti finansijski i građani i privreda, guvernerka ne može da prisustvuje sednicama Skupštine ili viceguverneri? Zašto to nije moglo tako da se definiše? Koja to druga lica mogu da prisustvuju po ovlašćenju guvernera Narodne banke? Ja mislim da ne mogu druga lica i da samo u izuzetnim slučajevima guverner može da odredi viceguvernera da zastupa Narodnu banku po pitanju zakona iz nadležnosti Narodne banke. To govori o odnosu prema građanima, to govori o odnosu prema privredi. U kom smislu?
Malopre je gospodin Vujović govorio da je dobro što su ovi zakoni objedinjeni, objedinjena je rasprava, zato što se tiču jedni drugih i red je da budu zajedno. Onda je rekao da su izmene Zakona o javnim nabavkama dobre i neće štetiti našoj privredi zato što je ona u prednosti jer posluje na domaćem terenu jer, u odnosu na inostrane firme, ima tu veliku prednost da poslovne prostorije ima na teritoriji Republike Srbije. Ali, pitam - da li, gospodine Vujoviću, domaće firme imaju istu mogućnost kreditiranja kao inostrane firme, da li zelenaške kamate koje se nude našim kompanijama mogu da budu i približno male kao što su male u razvijenim ekonomijama? Naravno da ne mogu i naravno da ne mogu domaće firme poslovati u istim uslovima kao strane kompanije, kao veliki sistemi. Mislim da nije dobro da se na ovaj način govori o domaćoj privredi. Ona treba da se podrži, da se pomogne, a ne da se na ovaj način gleda da se uštedi milijarda i po dinara. Ali, o tom zakonu ću govoriti kasnije. Samo sam napravio digresiju u odnosu na Zakon o Narodnoj banci.
Pitanje za gospođu Tabaković po pitanju bankarskog sistema je - koliko će građane Srbije koštati transformacija Srpske banke u banku za podršku vojnoj industriji? O tome nismo čuli ništa. To pitanje interesuje građane i ja vas molim da zbog narodnih poslanika i građana nas obavestite koliko će to koštati građane Srbije.
Drugo pitanje, kolika je devizna štednja građana, odnosno koliki je iznos depozita do 50.000 evra kod četiri grčke banke? Da li će budžet Srbije i građani Srbije biti primorani da spašavaju one koji su položili novac u ovim bankama? Da li je tačno da je 20% depozita ili 1,7 milijardi evra štednja u ovim iznosima u četiri grčke banke? Šta će biti ako se iskomplikuju pregovori ovih banaka, imajući u vidu najnoviji razvoj političke i ekonomske situacije u Grčkoj? Da li imamo odgovor na to pitanje? Koji je odgovor na pitanje građana koji su se zaduživali u švajcarskim francima? Kako će se njima pomoći jer, istina je, oni su sami najodgovorniji za to što su se zadužili u francima, ali ukoliko država interveniše po mnogim drugim manje značajnim temama i donosi zakone čak za neke manje važne grupe, mislim da je red da se i o ovom problemu država na neki način postara.
Što se tiče Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita, ovo je zakon koji je na neki način donet u prinudi, pod pritiskom Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Vi govorite da to nije slučaj, ali to se može jasno videti iz obrazloženja ovog zakona. Nije prvi put da obrazloženje koje Vlada šalje nije u skladu sa nastupima predstavnika u parlamentu.
Evo šta kaže predlagač u obrazloženju – ovakva promena statusa Agencije propisana je kao obaveza Republike Srbije prema ugovoru kojim je odobrena kreditna linija od strane EBRD radi obezbeđivanja stend-baj linije za potrebe finansiranja Fonda za osiguranje depozita.
Dakle, potpuno je jasno da je intencija Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj bila da se napravi maksimalno nezavisna regulatorna agencija i telo. Mislim da Vlada u svom pokušaju nije uspela i nije se ni približila jednom takvom rešenju. Kako Vlada Srbije zamišlja nezavisnu agenciju, najbolje govori član 11, o načinu na koji se bira upravni odbor agencije. Jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija imenuje i razrešava Vlada. Jednog člana imenuje i razrešava Narodna banka Srbije. Nezavisne članove upravnog odbora imenuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, uz prethodno pribavljenu saglasnost Narodne banke Srbije.
Da li iko u ovoj sali i da li iko od građana može da veruje da je ovo rešenje to koje će nam doneti nezavisnost Agencije za osiguranje depozita? Šta nama garantuje da, kao kod slučaja izbora direktora „Železnica“ od strane Vlade, neće biti ova rešenja menjana preko noći, ali da jedini kriterijum ipak ostane samo pripadnost najjačoj političkoj stranci vlasti?
Drugo rešenje koje je izuzetno zanimljivo i pokazuje vaš odnos prema parlamentu i pokazuje vaš odnos prema predlaganju zakona, vi ste predložili zakon u kome ostavljate da upravni odbor agencije utvrdi da li će agencija imati jedno direktora ili će imati odbor direktora. Zašto niste to utvrdili ranije na Vladi? Da li je moguće da je upravni odbor od pet članova, kažem sad opet, zavisnik od Vlade, da su oni kompetentniji nego što su svi ministri u Vladi zajedno? Da li je moguće da ste uputili nepotpun predlog, predlog koji nije dorečen? Jer, vi kažete da će upravni odbor, nakon donošenja ovog zakon i nakon izbora upravnog odbora, odlučiti o tome da li će ova agencija imati jednog direktora ili više direktora. Pri tom, ovo građani Srbije treba da znaju, smanjuju se ingerencije ove agencije, ali se povećava broj direktora, potencijalno. Do sada je agencija imala jednog direktora, a sada će imati više direktora. Takođe, neće važiti Zakon o ograničenom broju službenika, a smanjuju se ingerencije. To isto piše i u ovom predlogu.
Zašto ovaj predlog nije dobro razmotren? Zašto nisu nađena konačna rešenja, nego se ostavlja na arbitrernosti nekakvom upravnom odboru, koji će navodno biti nezavisan, a potpuno je jasno da danas u Srbiji niko ne može da radi bez pritiska i ništa nije nezavisno, upravo zbog takvog odnosa vlasti.
Na kraju, Zakon o javnim nabavkama. Ovo je, da kažem, jedan predlog koji pokazuje svu neozbiljnost vlasti i pokazuje koliko je Vladi bitno kako funkcioniše privreda, koji je položaj domaćih ponuđača i pokazuje jednu potpunu nespremnost da se Vlada uhvati u koštac sa recesijom, sa problemima privrede, sa bedom koja svakog dana sve više pritiska građane Srbije.
U obrazloženju ovog zakona, gospodine Vujoviću, vi kažete da će ovo rešenje dovesti do ušteda od oko 1,5 milijarde dinara na godišnjem nivou, izmena Zakona o javnim nabavkama. Ako se svi dobro sećamo u Narodnoj skupštini, kada je donošen Zakon o javnim nabavkama, imali smo velike najave, da će ovaj zakon doneti takve fenomenalne uštede, da će građani Srbije tek osetiti te blagodeti i da će bukvalno uživati.
To je bila jedna najava u rangu fabrike za proizvodnju čipova ili, recimo, kanala Dunav-Morava-Egejsko more. Predstavnici vladajuće većine su bili puni hvale za zakon koji će omogućiti da se smanji korupcija, da se obezbedi u budžetu dodatno finansiranje za najpogođenije slojeve stanovništva, da se omogući jedan pravi procvat Republike Srbije. Na žalost, ništa od toga se nije desilo. Imamo situaciju da je korupcija još veća, što potvrđuju nezavisne svetske agencije, i ne možete vi neprestanim ponavljanjem da je neka bivša vlast kriva za sve to, izbeći odgovornost za to.
U prošloj nedelji imali smo gospodine Vojinoviću, izveštaj revizora, koji govori upravo o javnim nabavkama. Umesto da se pobrinete za promenu Zakona o javnim nabavkama, kvalitetnu primenu, pre svega kada su u pitanju državni organi, ministarstva, vi ste posegli za tom merom da odmah zavučete ruku u džep kod građana ili kod privrede, zato što samo tamo još može nešto da se izvuče. Kod krupnog kapitala više ništa ne može, jer smo se obračunali sa svim kriminalom i korupcijom, sada su na redu i dalje građani, kojima se smanjuju plate i penzije. A Državni revizor kaže da, od kontrolisanih 135 subjekata, u kojima se potrošilo 16,5 milijardi dinara za potrebe javnih nabavki, imamo 363 slučaja nezakonitih javnih nabavki. Imamo 7,56 milijardi dinara nezakonitih javnih nabavki, imamo 45,81% slučajeva kontrolisanih koji su nezakoniti u slučajevima javnih nabavki, i to, navešću neke primere.
Imate primer Ministarstva građevine i urbanizma u 2013. godini, imate, nije bivša vlada, ova Vlada, ili bivša Vučićeva i Dačićeva vlada, ili Ministarstva za saobraćaj za 2013. godinu, ili imate Kancelariju, čuvenu, za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina, gde takođe imate ogromne nepravilnosti prilikom javnih nabavki i dodele sredstava udruženjima.
Zašto niste tu pokušali da primenom Zakona popravite i da omogućite da se ne smanjuje mogućnost domaćoj privredi da bude konkurentna stranim ponuđačima prilikom javnih konkursa i tendera koje organizuje država. Zašto ste posegli za merom od 1,5 milijardi dinara, prema privredi, kada ste već uštedeli milijardu evra samo na osnovu donošenja ovog zakona.
Samo što tu milijardu, nažalost, niko još uvek ne vidi. Niko ne vidi, a građani vide da žive sve lošije, da žive u sve gorim uslovima, da država Srbija pomaže samo krupne kapitaliste, pomaže samo one koji dolaze sa strane, i to po ne transparentnim uslovima, od čuvenih Potenkinovih sela koji se tiču fabrike čipova, avio delova i ostalih šarenih laža, koje treba da umire građane Srbije da se oni strpe još malo, a već 2017, 18, 19 ili 20. krenuće boljitak po njih. Pa, neće krenuti zato što iz ovog postupka, iz ove procedure kojom vi nastupate u Narodnoj skupštini se potpuno vidi da nemate interesa da budete odgovorni, da zakone predlažete onako kako treba u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, i to je nešto što dovoljno govori o načinu na koji shvatate reforme. Reforme se na ovaj način ne sprovode, reforme ne mogu biti izgovor, one treba da budu uzrok, a posledica treba da bude ipak bolji život. Hvala.