Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo guverner, poštovani ministre sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, komentarisaću i diskutovaću o izmenama i dopunama Zakona o NBS i Agenciji za osiguranje depozita. Smatram i pokušaću da dam jednu širu sliku negativnih efekata koji su se dogodili, a o kojima su mnoge moje kolege pre mene pričali, a vezano je za bankrotstvo banaka u prethodnih nekoliko godina, počevši od „Agrobanke“, završavajući sa Privrednom bankom Beograd, ono što je budžet i poreske obveznike, građane Republike Srbije, koštalo blizu milijardu evra.
Možda to ne bi bio ni toliko drastičan, ni toliko veliki problem da je to samo pitanje monetarne politike, da to nema jasne i ogromne negativne efekte i na fiskalnu konsolidaciju, na ukupan javni sektor i, naravno na kompletnu nacionalnu ekonomiju. Ne mogu da ne pomenem da su se ovakve stvari dešavale u predhodnom periodu, od kada je kriza nastala u samoj evro zoni, dakle u EU, u SAD, u Japanu još 2007/08. godine i pomenuću da je sama EU uložila nekih 100 milijardi dolara kako bi mogla da pomogne bankarskom sektoru, pogotovo u zemljama koje čine periferiju EU. Španije je u onom prvom koraku dala četiri i po milijarde evra za svoje privatne banke, u drugoj fazi 19 milijardi, kako bi mogla i kako bi na taj način spašavala bankarski sistem.
Međutim, kod nas se dešava nešto drugo. Mi kao zemlja sa svim drugim specifičnostima, kao zemlja koja, to je jedan od veoma važnih pokazatelja, još uvek nema tržišnu ekonomiju u tom punom kapacitetu, dešava se sasvim dijametralno jedna suprotna stvar, a to je da mi imamo problem sa državnim bankama, da kod nas privatne banke sa svim korektno funkcionišu i na sasvim korektan način su prevazišle svetsku ekonomsku krizu. Mi u periodu od 2008. do 2012. godine imamo jednu jasnu krizu menadžmenta, jasnu krizu i povezivanje menadžmenta državnih banaka sa oligarsima koji su na kraju ovu državu koštale direktno milijardu evra, indirektno sigurno nekoliko milijardi evra.
Imajući u vidu da ne treba puno znati ekonomsku teoriju da to ima jedan negativni, multiplikativni, prelivajući efekat i na tražnju i na ono što Vlada Republike Srbije hoće da uradi, a to je fiskalna konsolidacija na pad privrednog rasta i, naravno, ogromne negativne efekte na ukupnu nacionalnu ekonomiju. Naravno, imalo je efekte na javni dug i ima efekte na mogućnost zaduživanja naše zemlje u inostranstvu. Podsetiću da se Španija u to vreme najveće krize zaduživala sa kamatnom stopom na dugoročne obveznice sa čak 6,5%. Mi smo se u tom periodu 2010/11. godine zaduživali sa čak 7,5%, da bi sada taj procenat bio mnogo niži.
Ono što mene najviše zabrinjava, to je da sama fiskalna konsolidacija, koja je neodvojivi deo konsolidacije i neodvojivi deo ekonomske reforme ove zemlje, ne može da se odvija i ne može da ima kvalitetne rezultate bez snaženja i jačanja privatnog sektora, a sve ovo što se događalo sa državnim bankama imalo je veoma negativan efekat i negativne konsekvence na sam privatni sektor.
Ne znam razlog i ne znam zašto tadašnje rukovodstvo NBS, zašto tadašnje monetarne vlasti, naravno u saradnji sa finansijskim vlastima, nisu preventivno delovale i nisu pristupile možda nekom od modela akvizicija, merdžovanja ili bilo čega drugog, kako bi mogli na vreme da reaguju i kako bi potencijalno pokušali da spasu ove banke kroz strateško partnerstvo ili neki vid privatizacije.
Zalažem se ispred moje stranke, u svakom slučaju, za to da privatni sektor u našoj zemlji treba da ima primat i da se pokazalo prethodnih 25 godina da državni menadžment vrlo teško može da opstane, pogotovo u konkurenciji koju sada imamo i na nivou regiona, da ne govorim na nivou EU. Mi smo sve to mogli da uradimo, ostaje to pitanje zašto se to tada kada je to moglo da se uradi nije uradilo.
Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, njena uloga je prosto obesmišljena krajem 2012. godine, kada je Agencija za osiguranje depozita morala da uplati Poštanskoj štedionici 199,6 miliona evra, da prosto isprazni svoj fond, jer samo ta jedna banka je koštala toliko, a imamo posle jedan sled događaja, kada nam se dogodila i Razvojna banka Vojvodine i sve ove druge banke o kojima su kolege pričale celo prepodne.
Ali, pored toga što je ona ispraznila i morala da isprazni račun iz nama svima poznatih razloga, ona je gotovo pet miliona evra svake godine trošila pogrešno investirajući na tržištu kapitala. Tako da, ovo preuzimanje ingerencija od strane Narodne banke Srbije od Agencije za osiguranje depozita je jedan dobar potez, potez koji će osigurati, potez koji će unaprediti i omogućiti jednu bolju kontrolu bankarskog sistema, bolju kontrolu banaka, kako se ovo nikada više ne bi događalo.
Naravno, podsetiću da se u Srbiji to događalo 90-ih godina. Nismo usamljeni, u Hrvatskoj se ovako nešto dogodilo već dva puta, ali mislim da sa ovakvom politikom, ovakvim izmenama zakona, a pominjali smo i na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava ideju da se uvede i da se osnuje tzv. rezulutivni fond koji će upravo troškove svih tih grešaka koje se tiču banaka, da li privatnih ili državnih, prebaciti na bankarski sistem, prebaciti na tržište, a ne na građane Srbije. To će biti u stvari jedan krajnji rezultat i ovo je samo jedan korak i jedna faza koja će da stvori jedan red, disciplinu i jedno odgovorno i kvalitetno poslovanje i nadzor, kada je u pitanju bankarski sistem i kada je bankarski sektor u pitanju. Siguran sam da ovakvih gubitaka, koji su napravljeni u tom periodu krize od 2008. do 2012. godine, ne može čak biti ni u teoriji. Jer, da je neko ovo smišljao, da je danima sedeo u kabinetu smišljajući gubitke i smišljajući kako da ispumpa iz državnih banaka ovoliki novac, ja mislim da to ni najveći stručnjaci, ljudi koji najbolje poznaju monetarnu politiku i sistem ne bi mogli da smisle i da urade.
Imamo i primer iz Švedske. Švedska je 90-ih godina, kao skandinavska, kao zemlja bogata resursima, kao jedna zemlja koja je poznata po socijalnoj pravdi, poznata po bogatstvu njenih građana, imala isti problem. Mnoge banke u Švedskoj su 90-ih godina bile pred bankrotom. Šta je Švedska uradila? Nacionalizovala je te banke, restrukturirala te banke, oživela te banke i prodala ih na tržištu. Sada Švedska sa time nema nikakvih problema.
Ono što bih posebno istakao kao jednu vrednost izmena i dopuna ovih zakona, to je da će se u punom kapacitetu štititi interesi deponenata, da će doći do sigurno veće discipline na tržištu i da će doći do veće, intenzivnije i kvalitetnije saradnje između same Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita, jer ta koordinacija između tako važnih državnih institucija mora da bude gotovo na dnevnom nivou i mora da bude u svakom slučaju usaglašena, konkurentna i da podrazumeva jedan najkvalitetniji mogući vid nadzora koji očekujemo od kolega iz Narodne banke Srbije.
Pošto takvih problema, a nemamo ni sitnijih problema kada je u pitanju funkcionisanje Narodne banke Srbije sa guvernerom, gospođom Tabaković, uveren sam da ćemo maksimalno unaprediti ovaj sistem i da ćemo u tom nekom smislu uređenosti potencijala i mogućnosti za nadzor ući u domen i ući u krug onih razvijenih zemalja sa tržišnom ekonomijom, koje posao nadzora vrše na najbolji i najkvalitetniji mogući način.
Takođe bih napomenuo, apelovao i dao sugestiju i monetarnim vlastima i predstavnicima Ministarstva finansija, da se razmišlja i o tome da se osnuje jedan garantni fond, ali garantni fond koji će imati dupli ključ. Mi sada imamo Fond za razvoj i izglasali smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj. Međutim, jasno je, da bi jačali privatni sektor, da bi monetarna politika bila maksimalno usaglašena sa fiskalnom politikom, sa fiskalnom konsolidacijom, da bi ti rezultati bili jasni, da bi bili konkretni, da bi rezultovali privrednim rastom, smatram da je potrebno doći do nekog rešenja da se obezbede povoljna sredstva, pogotovo za domaće privrednike, za start ap preduzeća, ali samo i pod uslovom duplog ključa, odnosno jedne obostrane kontrole između privatnih banaka, privatnog sektora u bankarstvu i države, kako bi mogli da dođemo do najboljeg modela za kreditiranje i oživljavanje privatnog sektora u našoj zemlji.
Na kraju ću se osvrnuti na predlog kolege Ivana Jovanovića, koji je predložio da se o članovima upravnog odbora Agencije razmatra, diskutuje i da se biraju u Narodnoj skupštini Republike Srbije u okviru matičnog Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Smatram da je to odlična ideja. Smatram da bi na taj način mogli da pojačamo i da pospešimo kontrolu nad imenovanjem ljudi koji će sami vršiti nadzor nad radom Agencije i koji će biti odgovorni za situaciju i za stanje u bankarskom sistemu naše zemlje. Mislim da i sam Odbor i Narodna skupština imaju pun kapacitet, i stručni i svaki drugi, da urade taj posao na najbolji mogući način i da preuzmemo tu ingerenciju, kako bi tu došli najbolji i najkompetentniji ljudi. Hvala vam.