Reč ima narodni poslanik Vera Paunović, a neka se prijavi poslanik Ivan Karić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, poštovani ministre, stanje u kome se nalazi naš bankarski sistem se već duži vremenski period može definisati kao veoma složeno. Takav položaj bankarstva je svakako pod uticajem višegodišnje ekonomske krize koja se zakonomerno preliva iz svetskih finansijskih centara i na našu zemlju, a što sve negativno utiče na sve tri bazične vrste bankarskih poslova: kredite, depozite i posredovanje u plaćanjima. Zabeleženi su stečajevi četiri banke, čime se stvaraju i dodatno multiplikuju problemi koji opterećuju čitavu našu privredu i tržište.
Namera NBS kao predlagača ovog paketa zakona je upravo pokušaj da se ovakvi slučajevi i poteškoće u budućnosti izbegnu ili makar ublaže njihove štetne posledice. Stoga je NBS zatražila da ima šira i jača ovlašćenja u postupku kontrole rada i poslovanja samih banaka, ali i da se ovom zakonskom izmenom stvore novi i preciziraju neki stari instrumenti za poboljšanje položaja banaka koje bi se našle u eventualnom finansijskom problemu. U tom pravcu mislim da je dobro što će se sada u Zakonu o bankama prepoznati pojam: „sistematski značajna banka“, kao ona koja je po svojim karakteristikama važna za stabilnost celog finansijskog tržišta i da se radu tih banaka posveti posebna pažnja i nadzor.
Rizici kojima su banke izložene do sada su u zakonu bili striktno definisani kroz granice određenog procenta kapitala koji se mogao angažovati na raznim stranama i mislim da je dobro ako se Narodnoj banci sada poveri pravo da ona sama propiše te granice kao jedno fleksibilnije rešenje kojim će moći brže da se reaguje na aktuelna događanja u finansijskom sistemu.
Dodavanjem novih članova 36a do 36g uvodi se institut plana oporavka koji mora da predloži banka koja je potkapitalizovana i koji će se podnositi Narodnoj banci Srbije na ocenu, što bi trebalo da utiče na pažljivije poslovanje banaka. Predviđa se kontrola u vidu dijagnostičkog ispitivanja, kao jedan vid preventivne kontrole koju će vršiti NBS neposrednim uvidom u knjige i druge dokumentacije. Prerađeni su članovi koji se odnose na korektivne i prinudne mere koje NBS može da izrekne u postupcima kontrole, tako da su oni sada detaljnije razrađeni, a predviđaju se i mere rane intervencije i mogućnost uvođenja privremene uprave na godinu dana.
Najveći deo ovih izmena i dopuna zakona odnosi se na sam postupak restrukturiranja banaka, kojima je posvećeno čak 20-ak novih članova. Značaj ovog instituta najbolje se može videti iz članova 128a i 128b koji nabrajaju ishode i načela ovog postupka, a to su: ostvarivanje kontinuiteta u poslovanju, izbegavanje negativnih uticaja, zaštita deponenata i klijenata, da gubitak treba da snose u prvom redu akcionari banke, da se članovi uprave razrešavaju, kao i drugi postulati za vođenje postupka restrukturiranja.
Član 128e predviđa četiri modela za sprovođenje ovog postupka, prodaju ili prenos akcija, odvajanje imovine i raspodelu gubitaka na akcionare i poverioce koji su u daljem tekstu zakona precizno normirani. Kao dodatni vid zaštite akcionara i poverilaca predviđena je nezavisna procena da li bi eventualni postupak restrukturiranja proizveo veće gubitke u odnosu na stečajni postupak.
Nešto manji broj izmena sadrži Predlog izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije. Najveći deo njih je u vezi i u skladu sa predloženim izmenama Zakona o bankama i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i sa njima čini jednu logičnu celinu. Ovde bih istakla detalj da je dobro što je prepoznato da se uredi oblast izdavanja prihodnog i numizmatičnog novca, jer se na taj način mogu steći prihodi od njihove prodaje.
Predlog Zakona o osiguranju depozita i Agenciji za osiguranje depozita imaju za cilj da se obezbedi bolje funkcionisanje i obezbeđenje sredstava u ovom fondu, koji je u poslednje vreme znatno iscrpljen usled pokrivanja potraživanja nastalih stečajeva banaka. Novim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka unete su određene novine u ove postupke radi njihovog efikasnijeg sprovođenja i zaštite poverilaca, ali i princip da će po odlukama Narodne banke pokušaji restrukturiranja imati prvenstvo u odnosu na stečaj i likvidacije.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS, smatra da izmene postojećih i predlozi novih zakona koje je predložila NBS, mogu doprineti da se stanje u jednoj tako važnoj oblasti dodatno uredi na dobar način i da se izbegnu rizici da se ponove nedavni stečajevi banaka i time dodatno narušava stabilnost finansijskog sistema, pa će u danu za glasanje dati svoju podršku ovim zakonskim predlozima. Hvala na pažnji.

  Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Imate šest minuta i 11 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerka, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege, ja ću govoriti o jednom malo drugačijem aspektu, nažalost u Srbiji se o njemu ne govori mnogo. Govoriću o javnim nabavkama kroz održivi razvoj i kroz zelene i ekološke javne nabavke. Neću ulaziti u polemike koje su bile u toku današnjeg dana.
Samo hoću da vam kažem da sve zelene partije, ekološke organizacije i borci protiv klimatskih promena će 13. i 14. februara pozvati svoje vlade, državnu upravu, lokalne samouprave u celoj Evropi da prestanu da ulažu u prljave tehnologije i da prestanu da ulažu ili da počnu da prestaju da ulažu u prljave tehnologije i u fosilna goriva.
Zelene stranke širom Evrope pozvaće, pre svega, svoje vlade da donesu zakone o javnim nabavkama koje ne favorizuju prljave tehnologije nego upravo koje stvaraju ambijenti, uslove za zelene javne nabavke koje bi mogle da podrže zelenu ekonomiju, koje bi mogle da podrže cirkularnu ekonomiju o kojoj se u Srbiji vrlo malo govori i naravno javne nabavke koje bi mogle da podrže otvaranje novih zelenih radnih mesta.
To će biti ove godine najveća ekološka akcija u celom svetu. Zbog toga, kao predstavnik Zelenih Srbije koristim skupštinsku govornicu da uputima i na vas, pre svega, gospodine ministre ovaj apel da pokušamo da makar malo ekonomiju Srbije ozelenimo i makar malo da joj damo održivosti u narednom periodu.
Država Srbija s razlogom razmišlja o uštedi u javnim nabavkama i kroz javne nabavke i naravno zaustavljanju, s razlogom razmišljamo o zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti koja je veoma podložna, nažalost korupciji. Nemojte da imate, da kažem razmišljanje, Zeleni Srbije vas u tom naporu podržavaju.
Međutim, sa druge strani ni parlament kao zgrada ni parlament kao institucija ni naša Vlada, još uvek nažalost ne razmišljaju o održivosti i održivom razvoju. Moram da kažem da vrlo često u Vladi i oko Vlade i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, nego na većinu prethodnih vlada, sede zastareli neoliberalni ekonomisti, a mi u 21. veku zaključujemo na osnovu dešavanja, pre svega u Americi, da je neoliberalni kapitalizam gotovo mrtav.
Nažalost, ti neoliberalni ekonomisti kojih još uvek ima u Srbiji ne shvataju da sve investicije i nabavke imaju zaboravljene troškove, ako tako smem da kažem, pod znacima navoda „zaboravljene troškove“, koji se ogledaju u zagađenju životne sredine, prekomernim emisijama štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova koji ne ulaze u račun ni jednog proizvoda u Srbiji, pa ni električne energije, iako se koristim logikom uvažene guvernerke, čiju logiku vrlo podržavam. Nemojte da ostali građani Srbije ne plaćaju to što se deca u Obrenovcu razboljevaju zbog toga što struja nema stvarnu cenu i zbog toga što elektroprivreda ne misli o zaštiti životne sredine i o deci u Obrenovcu koja imaju astmu, bronhitis, imaju alergijska oboljenja. Tih gubitaka ima i u poljoprivredi i u pojavi, sada već možemo da kažemo epidemija teških oboljenja.
Kao predstavnik Zelenih daću vam nekoliko primera. Nažalost, složićemo se verovatno u tome. Naše škole koriste peći na mazut, naši vrtići koriste peći na mazut, naša deca se hrane brzom hranom, punom aditiva, šećera, hrane se hranom sa puno štetnih i transmasti i vrlo često sa sadržajima pesticida.
To utiče na njihovo zdravlje i ma koliko jedna nabavka brze hrane bila jeftinija nema opravdanja da podržimo tu javnu nabavku. Zgrade u kojima se nalaze državne institucije uglavnom se greju na fosilna goriva i mi kao predstavnici državnih institucija imamo obavezu da prvi podstaknemo zelene nabavke.
Mi moramo da počnemo da popravljamo svoje okruženje pre svega popravljajući nas same, da predupredimo klimatske promene time što ćemo početi odgovorno da se ponašamo. Hajde, da pokušamo da damo prioritet obnovljivim izvorima energije, da damo umesto peći na mazut, hajte da damo i izaberemo peći na pelet, ne biomasu, sa toplotnim pumpama, pa bar su danas toplotne pumpe tako reći beskonačna i beskonačno jeftina energija. Mogu da se koriste i zimi i leti. Hajte, da koristimo solarne panele sa led dijodama. Hajte, da nabavljamo organsku hranu i ako je za nijansu skuplja zbog naše dece u vrtićima i u obdaništima. I, hajde da se podrže ekološke inovaciju u Srbiji zbog toga što imamo veoma dobre ekološke inovatore.
Global Divestment Day, znači da treba oduzeti podršku i treba oduzeti podsticaj štetnim nabavkama. Zeleni Srbije će vas podsetiti 13. i 14. februara, uvaženi ministre na to i mislimo da je došlo vreme da podržimo zelenu ekonomiju, zelena radna mesta i cirkularnu ekonomiju pre svega menjajući Zakon o javnim nabavkama. Zahvaljuje se.

Hvala.
Reči ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovana guvernerko gospođo Tabaković, poštovani ministre, poštovani predstavnici Narodne banke i ministarstva, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS drug Dejan Radenković kao ovlašćeni predstavnik kategorički potvrdio da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i prihvatiti i glasati za ove zakone, ja ću se osvrnuti na samo jedan iz seta ovih zakona, a to je Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja i to sa nekoliko krajnje dobronamernih sugestija. Imajući u vidu nekakve situacije koje su se dešavale u dosadašnjoj praksi, imajući u vidu moj profesionalni deo posla u sudovima, a naročito u stečajnim predmetima.
Smatram da će te dobronamerne sugestije, kao i amandmani koje je poslanička grupa SPS doprineti da nakon analize tih amandmana ocene njihove opravdanosti i potrebe da se isti prihvate, naši amandmani postati sastavni deo predloženih zakona.
O čemu se radi? Pre svega, mi socijalisti polazimo od nečega što je suštinsko kada je u pitanju stečaj. Polazimo od zaštite poverilaca i to poverilaca svih banaka. Počev od regionalne razvojne banke, preko Agrobanke, do Univerzal banke i svih drugih banaka koje se nalaze u situaciji stečajeva po propisima o kojima mi danas raspravljamo.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što se često u sudskoj praksi poverioci stavljaju u neravnopravni položaj, to jest jedni se privileguju, drugi diskriminišu, a mi u stečaju imamo jednu obavezu, a to je obaveza da se poštuje prevashodno osnovni cilj stečaja, jer ovde moramo poći od toga da imamo Zakon o stečaju kao jedan okvir, a zakon o kome mi raspravljamo ipak je „lek specijalis“ u odnosu na taj zakon, jer se primenjuje na banke i društva za osiguranje.
Šta je to cilj stečaja? Pa, to je onako kako to zakon kaže, najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Kako se postiže? Postiže se poštovanjem načela stečaja. Prevashodno zaštite stečajnih poverilaca kroz kolektivno i srazmerno namirenje i kroz jedna tretman i ravnopravnost.
Ja moram da skrenem vama pažnju jer znam da potpuno identično razmišljamo, da ova načela do sada nisu bila poštovana. I to posmatram kroz prizmu stečajnog upravnika kada su u pitanju stečajevi nad bankama, a to je Agencija za osiguranje depozita. Agenciji za osiguranje depozita nesumnjivo treba dati adekvatnu ulogu.
Ni u kom slučaju preširoku autonomiju s jedne strane, a s druge strane vrlo jasne i precizne nadležnosti kako se ne bi Agencija pojavila kao neko ko će da generiše probleme tokom trajanja stečaja. A ti su se problemi pojavljivali. I to ne mali, ja sam uveren da vi to znate, gospodine ministre, jer je Agencija determinator problema koji su sada uslovili angažovanje Ustavnog suda.
Na žalost, kako reče, sa pravom, gospođa Tabaković, Ustavni sud još uvek nije reagovao na neke probleme, na koje je morao da reaguje i to jako hitno. Ne samo kada je u pitanju Narodna banka, već kad su u pitanju zakonske procedure koje su sistematizovane u ovom zakonu. Pa posebno, kakva je uloga Agencije za osiguranje depozita.
Ja ću samo da podsetim da, kada se radi o supstituciji, a često se dolazi do supstitucije, i to jedno vrlo sporno pitanje, gospodine ministre, jeste praksa kada Agencija za osiguranje depozita ulazi na mesto deponenta kome je isplaćen osigurani iznos i na taj način ona ulazi faktički u legitimaciju stečajnog poverioca. Ali, to nije problem.
Problem je što se ona primarno naplaćuje i ona se namiruje zajedno sa troškovima stečaja znatno pre svih ostalih poverilaca. Pa kako će onda da celu ovu situaciju posmatraju poverioci Univerzal banke, Agrobanke, Regionalne razvojne banke i svih ostalih poverioca.
Da li su oni stavljeni u neravnopravni položaj u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita? Pa jesu. I to je veliki problem ovog zakona, odnosno dosadašnjih zakonskih rešenja. Ja sam uveren da, s obzirom na ovaj problem, mi moramo da nađemo rešenje kako se to ne bi dešavalo.
Zbog čega ovo govorim? Poznato je da poslovne banke u skladu sa zakonom o osiguranju depozita imaju obavezu da kod Agencije za osiguranje depozita osiguravaju depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica, tako da osigurani iznos po svakom deponentu predstavlja iznos, koliko ja znam, do skoro je bio 50.000 eura. Ne znam da li je to tačno, možda grešim. Mislim da je tačno. Ovaj iznos, Agencija je dužna da isplati u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke. A potraživanje deponenta se u tom slučaju, po osnovu osiguranih depozita, prenosi na Agenciju. U praksi, ovakva situacija ne bi bila sporna kada bi Agencija imala potpuno ravnopravan tretman sa ostalim poveriocima. Ali nema. Ona je do sada imala privilegovan status, ili je pre svih ostalih poverilaca naplaćivala svoje potraživanje zajedno sa troškovima stečaja.
Kakav onda status imaju poverioci shodno odredbama Zakona o stečaju? Da li se narušava načelo ravnomernog namirenja poverilaca? Apsolutno da da. A ova Vlada Republike Srbije itekako, vodeći računa o interesima građana, mora da prepozna i znam da prepoznaje, znam da vi o tome vodite računa, upravo ovaj problem koji se pojavljuje kad su u pitanju neravnopravni statusi poverilaca, naročito u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita.
Zato Poslanička grupa SPS podržava izmene kada je u pitanju Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, i podržava sve ono što predstavlja izlazak iz problema koji su do sada postojali u sudskoj praksi.
Sledeća krajnje dobronamerna sugestija, jeste da se Agenciji strogo i striktno odredi nadležnost, kada je u pitanju njena obaveza pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji stečajnog dužnika.
Zašto ovo govorim gospođo Tabaković i gospodine ministre? Osnovna uloga stečajnog upravnika u stečajnom postupku je da čuva stečajnu masu, da je unapređuje, da je uvećava, da preduzima pravne i druge radnje kako bi obezbedio prodaju stečajne mase na najpovoljniji način, uzimajući u obzir najpovoljniju ponudu kupaca, da postigne najpovoljniju cenu, i na taj način, što efikasnije izmiri poverioce srazmerno njihovim potraživanjima.
Sada ovde imamo situaciju da smo u članu 14. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja, predvideli na pravi način obavezu Agencije da pobija pravne radnje i poslove, ako se pogoduju jedni poverioci ali se oštećuju drugi.
Ali, gospodine ministre, dozvolite da mi u Poslaničkoj grupi SPS, smo sagledali malo šire i došli do saznanja da se ovde pojavljuje jedan problem, zato što ova norma nije potpuna. Ako će se pobijati samo pravni poslovi i pravne radnje, i ako se pogoduju jedni, a stavljaju u inferiorni položaj drugi poverioci, onda to nije dovoljno.
Mi moramo obuhvatiti situacije kada se namerno oštećuju stečajni poverioci, kada se namerno pričinjava šteta, jer u praksi imamo takvih situacija. Zaključuju se štetni ugovori, pa nisu banke abolirane i amnestirane u praksi, u zakonu jesu, ali u praksi nisu, i tako se i ponašaju. Da nekad dođe do namernog oštećenja poverilaca, a mi u Zakonu o stečaju, u članu 122. imamo sistematizovanu normu koja ukazuje upravo na tako nešto da se sankcioniše namerno oštećenje poverilaca.
Mislim da smo i amandmanima na to ukazali, i da ćete vi znati da sagledate upravo ove probleme na koje vam ukazujemo.
Ja moram samo još jednom da skrenem pažnju. Kada je u pitanju Agencija za osiguranje depozita, treba reći da se svaki oblik diskriminacije sprečava upravo na ovaj način, sistematizovanjem normi koje zabranjuju diskriminaciju, jer Agencija za osiguranje depozita ima identično potraživanje kao i ostali stečajni poverioci.
I tu je zapravo reč o delu potraživanja stečajnih poverilaca, koji je samo prešao na drugo lice, s tim da to drugo lice, a to je Agencija za osiguranje depozita, svoje potraživanje naplaćuje prioritetno na teret stečajne mase.
Sad se postavlja pitanje – zašto na teret stečajne mase ako imamo fond? Pa treba da ide na teret fonda, a ne na teret stečajne mase. Zašto umanjujemo stečajnu masu? Zašto onemogućavamo poverioce da iz te stečajne mase namire svoja potraživanja?
Naravno, ovo ni u kom slučaju nije kritika. Ovo je najdobronamernije, ovo je jedan iskren pristup, uz maksimalnu podršku svim naporima koje čini NBS, svim naporima koje čini Ministarstvo, svim naporima koje čini Vlada RS, svemu onome što smo doprineli jednim dobrim Zakonom o stečaju koji je ovde nedavno usvojen i na koji način smo obezbedili investitorima da uđu u Srbiju, da investicije plasiraju uz određeni, ne mali, nego izuzetno veliki stepen pravne sigurnosti u odnosu na ono što je ranije bilo i sada je vreme da i u ovom zakonu intervenišemo na način koji podrazumeva i zaštitu poverilaca, a istovremeno i zaštitu investitora.
Zato gospođo Tabaković i gospodine ministre, Poslanička grupa SPS daje bezrezervnu podršku ovim predloženim zakonima, ovom setu zakona, naravno uverenju da ćete prihvatiti krajnje dobronamerne sugestije koje sam u ime Poslaničke grupe SPS istakao, i kako reče naš uvaženi drugi Dejan Radenković, imajući u vidu da zaista krajnje iskreno želimo da ne samo hodamo proevropskim putem, nego na tom putu da dođemo do konačnog cilja, a to je da uđemo na ona vrata gde nas Evropa očekuje, a to je da postanemo stalni član evropske zajednice. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Vi znate, četiri minuta i dve sekunde.

  Zahvaljujem.
Zakon za koji ću pokušati obrazloženje da zasluži vašu pažnju, tiče se Agencije. U suštini, o čemu se radi u ovom zakonu? O tome da se regulacijom ustanovljava mehanizam, da ako se zovete Marijan Marić to je vaš ulog u dinarima ili u evrima ili u francima siguran, ako imate javni novac tamo, da je to sigurno, ako imate zarade tamo, da je to sigurno, jer tu je država koja će to da kontroliše i da procenjuje rizike i sanira štetu. To je sistem kontrole u koju svi moramo da imamo poverenja.
Kako izgleda kad nema kontrole? To je `90.-tih kada vam pokradu deviznu štednju, kada hiper inflacijom opljačkamo sve nas, kada država podrži piramidalne banke, kada deviznim kursom omogućite da neki ljudi zarade, kada u bankama nema novaca, kada ulazite godinama u banke i pitate – jel imate para? Zato što banke nisu likvidne.
Ja sam za tih godina čula četvoro ljudi koji su govorili o kontroli i o javnosti. Ti ljudi su bili: Dragoslav Avramović guverner Narodne banke, Boško Perošević predsednik Izvršnog veća Vojvodine, Milan Beko savezni ministar, Jorgovanka Tabaković republička ministarka za privredu i privatizaciju. Naši vrednosni sistemi su se razlikovali ali ja sam uvek imala dovoljno oštro uvo da čujem da govore o kontroli i o javnosti, jer je to ključni problem kojim se još uvek bavimo.
Zašto i na koji način sada ja smatram da će izmenama Zakona o agenciji ono malo kontrole koju smo postigli biti porušeno? Ja razumem razloge, zašto su ovakve izmene i dopune i razumem i okolnosti u kojima se donose i imajući iskustvo pažljivog čitanja i propisa i pažljivog gledanja ponašanja i u situacijama kada ima mehanizama kontrole da bi moj novac bio siguran i kada ih nema, ja vam tvrdim ovo neće biti dobro.
Igrarija sa nezavisnim članovima Upravnog odbora može da prođe, zato što ima većine ali neće dati dobre posledice. Ja vas molim da o tome razmislite, da u situaciji da Vlada menja Zakon o ministarstvu, jer je bila Vlada ta koja je kontrolisala pa nije valjalo, pa je izašla, pa je ušla u Agenciju, pa kaže – ne valja ni kada Agencija radi, pa ćemo da se vratimo u Ministarstvo, pa ćemo posle opet da izađemo pokazuje vam šta treba da budete da bi varali ljude u sistemu gde ima kontrole.
Godina 90-tih, trebali ste samo da nema kontrole, da imate neograničenu moć. Sada, pravi prevaranti nisu u Srbiji i oni moraju da imaju završen Harvard, Mit, Viston, Oksford da bi zaista mogli da prevare. Ovim i svima njima idete na ruku.
Ja ću kada budem razgovarala o amandmanima detaljno obrazložiti zašto smatram da nijedno rešenje iz agencije i zakona i da je bolje da onda potpuno stavite van snage Zakon o agenciji, nego da na ovakav način stvarate ogroman prostor za prave prevarante, ne za one kojima samo nedostatak kontrole za 10 godina u Srbiji je omogućio da bahato rade šta hoće i da opljačkaju ljude i unište sve što je i ličilo na zdrav finansijski sistem.
Molila bih vas da u toku rasprave o amandmanima zaista pažljivo slušamo jedni druge, jer ja mislim da mi delimo zajednički cilj, a to je da objasnimo na kraju ove rasprave na koji način će se sistem ranih upozorenja za rizike ovde ostvariti kada niko nije umeo od raznih eksperata sa Harvarda, Kembridža, Mita i Prinstona, da nas upozori na noć u kojoj je skočio švajcarac. Srbija dovoljno kasni da bi mogla sebi da dozvoli da ne ponavlja tuđe greške. Hvala vam.

Vreme.
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ja ću vrlo kratko da prokomentarišem ovu, neko bi je mogao nazvati sumnju unapred, koju ima gospođa Čomić, a ja bih je nazvala sumnjom iz iskustva i rekla bih stihom jedne pesme – kad ti jednom srce slome, ne veruješ nikome. Ili što bi rekao Oskar Vajld – ljudi imaju običaj da svoje greške nazivaju iskustvom.
Time što sam istakla da je na ovom zakonu radio pravni tim iz NBS, iz Ministarstva finansija, Agencije za osiguranje depozita uz stručnu i ekspertsku pomoć, ali ne uz naloge i ne uz prećutno prihvatanje bilo kog saveta, ja vam već time dajem garanciju da ovo može da bude samo pesma i da nemate razloga, iako su vam slomili srce ti mladi, stručni iz, ne samo vama, nego svima nama, da zaista imate puno razloga da verujete u neke nove, mlade, a i stare iskusne ljude koji neće, i sebe ubrajam u njih, koji neće da dozvole tu grešku da se ta kontrola u stvari samo zove kontrolom i da budemo još jednom prevareni, jer mi na to zaista više nemamo prava. Hvala.