Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Najava privatizacije, biću potpuno kratka i konkretna na vaša pitanja, da li ima najave privatizacije, a po onome što se dešava vi mislite da ima ali vas niko nije obavestio.
Zbog javnosti Srbije i vas, DSS kao stožer koalicije je 2009. godine primila kredit od Svetske banke. Prvi je iznosio 49,5 miliona evra za smanjenje državnog učešća u finansijskom sektoru i to bankarskom i sektoru osiguranja i da izađe iz oblasti u kojima je akcionar sa precizno utvrđenim rokovima do kada to treba da se desi. Znači, prvo biste morali da pogledate jedan od tih ugovora obaveza koja je preuzeta a nije izvršena. Neću davati političku kvalifikaciju šta to znači za one koji su to uradili 2009. godine a nisu ispunili.
(Goran Ćirić, s mesta: Rekli ste DSS.)
Izvinjavam se DS, hvala što ste me ispravili.
Molim vas prosto te službene glasnike, međunarodne ugovore gde to stoji, nećete naći taj procenat kojim treba da se smanji učešće države u sektoru banaka i osiguranja zato što su razlozi za dobijanje tog kredita, znate gde napisani? Samo u obrazloženju zakona. To možete od mene da dobijete, lično ću vam poslati, jer sam poslanik koji čuva te papire, a možda ima i gospođa Čomić, jer ima nas štrebera u Skupštini koji čuvamo sve. Šta je važno?
Nemojte mene danas da pitate da li postoji obaveza zato što je ta obaveza ustanovljena onda, a nije izvršena. Mi smo dužni da izvršavamo po svaku cenu. Kako vam to dokazujem? Pismo koje će biti potpisano sa MMF je već u setu ostalih papira. U tom setu papira je sadržano pismo kojim se guverner NBS, odnosno ja i Vlada saglašavamo da ni jedna od mera koja će biti preduzeta neće ostati tajna za građana Srbije, već će stajati na sajtu i MFF, ali i Vlade RS. Dakle da ponovim, neće biti nikakve tajne, nikakvih uslova sa kojim građani Srbije neće biti upoznati.
Kada kažete da treba da štitimo interese građana, samo ponavljam jedno prosto pitanje svima – izvinite, da li su građani Srbije samo korisnici kredita ili su građani Srbije i štediše koji imaju štednju u tim istim poslovnim bankama, jer neko hoće da podmetne tezu da NBS, članovi Saveta, bilo ko štiti interese banaka. U tim bankama su i depoziti preduzeća u kojima radite i vi na primer i ja i bilo ko. Mnogi od građana Srbije su zaposleni u preduzećima čiji su depoziti po viđenju računa njihovih firmi u tim bankama gde su krediti delom, jedan mali delić koji nije sistemski važan, ali je važan svaki pojedinačni čovek. Zato idemo na pojedinačno rešavanje problema.
Nemojte da se prikazujete kao neko ko brine o građanima, ali gledate samo jednog građanina koji ima kredit u švajcarcima. Dužna sam, a nije mi bilo teško da to naučim, jer imam troje dece, pa imate tri sveta i morate da volite svako dece iako je različito. Uopšte mi nije teško da sada sagledavam situaciju depozitara, korisnika kredita, štediša, investitora, preduzeća koja treba da zapošljavaju nove ljude, države koja treba da snosi trošak ukoliko bilo kojom neodgovornom izjavom bankarski sektor Srbije koji je preko 75% u rukama matica koje nemaju sedište u Srbiji, ovde u Srbiji je suština bankarskog sektora.
Vraćam se na ono što je gospodin Bauer rekao na početku, da, posluje simetričnost informacija, neko je znao više neko manje, ali ne možete da se borite za individualna prava građanina koji je poslovno sposoban i da kažete – prevaren sam, a da onda tom istom građaninu osporavate individualno pravo da rešava svoj pojedinačni problem i da ga prevaljuje na kolektivitet.
Svi treba da pomognemo, ali ne tako da odabrana grupa koja je bila svesna rizika manje ili više, to delimo na valutni rizik u koji je građanin ušao, kamatni rizik u koji je banka ušla i verujte da postoji raspoloženje banaka da to reši.
Vi ste suočeni u javnosti samo sa zaista tužnim pričama koje mi nije lako da čujem, jer nisam od onih kojima na jedno uvo uđe a na drugo izađe, upijam svu ljudsku nesreću i zato se bavim ovim poslom. Vi ne dobijate mejlove, a kabinet NBS zagušen je mejlovima onih drugih koji kažu – šta će biti sa našom štednjom, strani investitor, radim u stranoj firmi, ako on nema podršku toj banci, a vezani su, ako oni odu šta će biti sa mnom i sa mojom decom?
Ovo je rešenje u kome će morati svako po malo da popusti a da neko za pojedinačnu odluku traži odgovornost nekog trećeg. Ne znam zašto me to pitate, možda niste stigli da vidite saopštenje. Nema novina koje nisu prenele jučerašnje saopštenje u kojem NBS, potpisujem kao guverner izjavu koju sam napisala gde kažemo – ne štitimo interese banaka kao nekih imaginarnih finansijskih institucija, već smo dužni po zakonu da štitimo finansijsku stabilnost a mi je štitimo stvaranje stabilnih uslova za rad banaka.
Neko je postavio pitanje šta će biti sa grčkim bankama ako odu? Na nama je da tu stabilnost održavamo. Zahvalna sam svima vama koji shvatate šta znači odmerena reč u teškoj situaciji, ali ako neko postavlja pitanje danas šta znači član 86b odnosno ona odgovornost guvernera, viceguvernera i tih ljudi koji se bave supervizijom i kontrolom, gde ih navodno sada prvi put štitimo u vršenju svoje kontrolne funkcije supervizije, ako radeći u dobroj veri naprave neki propust pa mi tražimo da oni budu ovde zaštićeni.
Oni koji ne znaju, da ne kažem kako se stvarno zovu ti koji ne znaju sada hoće od toga da naprave novi medijski bum i da kažu da Narodna banka traži nešto za sebe. Reč je o odredbi koja postoji u ovom zakonu. Ja sam sedela tamo negde kada sam se bunila protiv nje, što štitimo guvernera Jelašića, tada guvernera u ostavci koji je 2010. godine ovde u ovoj sali branio standard EU, ali tako loše definisan da ga je Ustavni sud poništio kao neustavnu odredbu.
Reći ću dve reči o nezavisnosti, o Ustavnom sudu, ali i o sebi, ali moram prvo da završim sa obrazloženjem odredbe.
Član 86b. raniji i ovaj sada, promenjen je u jednoj sitnoj stvari gde se kaže - ako onaj ko radi kontrolu i superviziju napravi propust u dobroj veri. Znači ne nemarom i nepažnjom, nego verujući da radi ispravno, taj ima zaštitu. Ali, ako stranka kojoj se ne osporava pravo da utvrdi da je njoj naneta šteta tim postupanjem, bilo kom građaninu, dokaže da je ipak reč o nepažnji ili propustu, iako Narodna banka takvog svog funkcionera ili čoveka koji radi kontrolu štiti, tražiće od njega da regresno naplati i troškove odbrane što je stajala iza njega do trenutka dok se nije dokazalo da je on u dobroj veri napravio propust.
To je novina u kojoj NBS poštuje standard iz EU, po kojem onaj ko radi superviziju i ide u kontrolu ne sme da drhti nad time što će mu neko, osnovano ili neosnovano, sutra podneti krivičnu prijavu. To postoji od 2010. godine. Sada je poboljšano na teret odgovornosti NBS, i neko kaže – pogledajte šta sada Jorgovanka radi. Ne, guverner Jorgovanka. To je praksa Belgije, Poljske, Velike Britanije.
Ni za jedno slovo ni zarez nismo izmenili rešenje, već smo poštujući Ustavni sud, koji nije, javno kažem, dovoljno poštovao Narodnu banku, pa nismo čak ni imali uvid u pismena bila predmet odlučivanja, poništio je ovu odredbu. Još nije ni objavljena. Ali, ovo je prilika u kojoj smo, pored naše odgovornosti za superviziju finansijskih platnih institucija i sve što treba da radimo, uneli i odredbu koja je i tada na zahtev međunarodnih finansijskih institucija kao dostignut nivo slobode da se radi svoj posao od strane inspektora i funkcionera uveden tada u zakon.
Ali, ako Zaštitnika građana štiti Poverenik za informacije, a Poverenika štiti Zaštitnik, ako je moja funkcija zamrznuta, ja se našalim pa kažem – guvernera nema ko da brani. Guverneru ne treba odbrana, guverner radi svoj posao zakonito i u interesu države Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Zoran Babić, replika. Spominjali ste stranku i onda ministar Vujović.

Zahvaljujem se predsednice.
Pošto je bilo dosta reči o ispunjenim i neispunjenim obećanjima, ja moram da konstatujem da kada bi govorili o neispunjenim obećanjima DS, trebalo bi nam mnogo više vremena nego što moja poslanička grupa ima. Spreman sam da organizujem i jednu sednicu Skupštine na kojoj ćemo govoriti o svim neispunjenim obećanjima DS.
Reći ću samo dva, pošto je i gospodin Ćirić, probao da govori o dva ispunjena ili neispunjena obećanja. Govoriću o 200 hiljada radnih mesta, koliko su DS i Boris Tadić obećali 2008. godine, pa od 200 hiljada novih radnih mesta smo došli do 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, osim ako niste za tih 200 hiljada novih radnih mesta mislili na sve one ljude u redovima u filijalama u službi za zaposlenje.
Podsetiću vas i na 1000 evra obećanih po svakom stanovniku, svakom građaninu Republike Srbije, jasno priznatom, da je sve to urađeno i obećano, nerealno, ali samo da bi Boris Tadić dobio izbore i pobedio Tomislava Nikolića 2008. godine.
Tačno je da su javne nabavke i Zakon o javnim nabavkama čedo SNS i ponosimo se time, kao što se ponosimo kada smo vam predlagali izmene i dopune i 2010. i 2011. godine, kada niste želeli ni da razgovaramo o tome, a kamo li da raspravljamo u Narodnoj skupštini.
Tačno je to što ste rekli da je taj podatak od 300 miliona evra ušteda, a podatak je iz Uprave za javne nabavke, iste one Uprave za javne nabavke, koje ste vi dislocirali i prebacili tamo u neki špajz u Ustaničkoj ulici ili krajem Ustaničke ulice. Isti ti ljudi rade na osnovu zakona, rade korektno i pošteno. Zar je malo 300 miliona? Samo što niste shvatili dobar vremenski period. Nije za godinu dana, već za devet meseci važenja Zakona o javnim nabavkama, jer je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Oprostite mi, ako budem promašio, ali 1. aprila je startovao.
Takođe Kancelarija za brze odgovore, „van stop šop“, zašto vam smeta tako nešto kao ideja koja je već zaživela...

Vreme.

… još samo jednu rečenicu a to je, i ako pitanje nije bilo upućeno meni, već gospodinu Vujoviću, ako niste protiv aranžmana sa MMF, zašto ste onda oterali MMF 2011. godine? Zašto ste ga onda oterali i to predstavili kao pobedu Vlade…

Vreme, molim vas.

… i pobedu nas kao društva, a sada niste protiv saradnje sa MMF i niste protiv aranžmana sa MMF?

Hvala.
Reč je tražio Dušan Vujović.
Po Poslovniku gospodine Ćiriću?
Razmišljam uporno. Član 104. stav 2. vi nemate prava ne repliku. Ili predsednik …
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuo je moje ime i prezime.)
… poslaničke grupe.
Nemojte dobacivati. Poludeću.
(Goran Ćirić, s mesta: Ne date mi reč.)
Nije u pitanju reč, nego replika.
(Goran Ćirić, s mesta: Pitajte ga da li je pomenuo moje ime i prezime.)
Da li imam ja pravo na nešto na zasedanju? Na nešto barem? Mogu li da pročitam član 104.?
(Goran Ćirić, s mesta: Imate pravo da mi date reč.)
Niste ni duhoviti. Otužno je već. Stvarno je otužno.
Ako hoćete da me saslušate, ako nećete, radite šta god hoćete. Napravite od parlamenta ne znam ni ja šta, dobrovoljno pevačko društvo. Neka radi ko šta hoće.
Član 104. stav 2. uz moju najbolju nameru govori o tome kada se pominju političke stranke da pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Neki put se dešava ovde da damo ovlašćenom. Niste ni jedno ni drugo.
Sada radite šta god hoćete, a na meni je da kažem da je član 104. stav 2. takav i na meni je da pokušam da vodim sednicu, što mi se stalno osporava, a ja ću da se borim za to dok god mogu da se borim.
Uz svo uvažavanje vaše da želite da odgovorite, ne znam kako. Daću reč ministru, dr Dušanu Vujoviću. Možda on vas lično nešto spomene.

Samo da, pošto je bilo upućeno direktno pitanje oko programa sa fondom, želim da, to smo govorili već pre, naglasim jednu važnu stvar.
Prvo, ovaj fondov program, odnosno naš program sa fondom, fondov program podržava naš program. To je ono što mislim da smo mi uspeli ovaj put da to bude naš program koji će fond da podrži. Naravno, fond ima dopunskih uvek zahteva, očekivanja i ostalo. Prepoznaćete da je naš program po tome što on ne liči na standardne fondove programe. On ima stabilizaciju, makrostabilizaciju, rashodnu i prihodnu stranu.
Ono što nigde nema, on nema reformu starih preduzeća. On nema plan razrešenja tih preduzeća koja se nalaze u portfoliju, odnosno portfelju Agencije za privatizaciju. On nema pitanje rešavanja velikih preduzeća, kao što su „Smederevo“, hemijski kompleks itd.
Fondov program po pravilu nema programe rešavanja javnih preduzeća tzv. monopola prirodnih i pravnih monopola, kao što su „Srbijagas“, EPS, „Telekom“ i ostali. Ono što je novina u našem programu, i pored toga fond i kada ima te strukturne mere, one nisu potkrepljene detaljima koje ćemo mi imati u programu. Drugo jako važno, oni nikada za mojih 9.000 dana iskustva u Svetskoj banci nisu imali potpuno uparene strukturne kredite Svetske banke koji će podržati reforme tih preduzeća.
Ovo sve što govorite, deo toga će biti u programu, a deo toga se priprema. Prema tome, nas čeka jako veliki posao da se to razradi, sinhronizuje i ostalo. Većina tih projekata se nalazi u fazi pripreme i očekujem da budu realizovani u mesecima nakon potpisivanja sporazuma sa fondom.
Gde se nalazimo? Poslednje detalje dogovaramo, ispunjavamo. Između ostalog smo se obavezali sami da ćemo ovaj set zakona, koji sređuje situaciju, da će biti 1. februara. Da li će biti 1. ili će biti 2. ili će biti…To su sve sitnice. Mi smo rekli do kraja januara meseca. Jako je važno da do predaje dokumenata za savet direktora fonda to uradimo, da nađemo rešenje.
Oni su čak prihvatili kod nas onog momenta da kažemo da smo predali taj set zakona, da smo ušli u raspravu, za njih je više nego dovoljan znak da će to biti prihvaćeno sa amandmanima ili bez amandmana, ali suština tih dokumenata je tu, koja podiže nivo organizacije finansijskog sektora koja smanjuje rizike, koja eliminiše one probleme koje smo imali u prošlosti.
Pre svega, njih interesuje koja je eksponiranost budžeta na moguće gubitke u finansijskom sektoru. To je pre svega aspekt fonda. Prema tome, ja mislim da tu već imamo rešenja koja obećavaju dosta.
Što se tiče konkretnih privatizacija, mi ne idemo sa programom u kome najavljujemo, mi vam najavljujemo naše namere, mi objavljujemo naše principe i kažemo – primer „Telekoma“, već mesecima postoji ideja u javnosti, objavljena i potvrđena, da želimo da razmotrimo privatizaciju „Telekoma“. Zašto? Nekoliko faktora: situacija na tržištu, nedostatak ogromnih finansijskih sredstava da bi „Telekom“ držao korak sa dešavanjima tehnološkim i drugim u svetu. Prema tome, sada se nalazimo u fazi da ćemo raspisati tender za savetnika za „Telekom“ i očekujemo da ćemo dobiti odlične uslove i da se „Telekom“ privatizuje. To ne znači da ćemo ga prodati bud zašta, prošli put je propao pokušaj privatizacije, ali ćemo pokušati u ovoj situaciji da se integralni „Telekom“, koji uključuje sve, klasičnu telefoniju, modernu kablovsku televiziju sa optičkim vlaknima, mobilnu telefoniju sa 4G kapacitetom i sve ostalo što je potrebno da se proda na najbolji način. Sada nam kažu u preliminarnim razgovorima da „Telekom“ može da postigne cenu veću nego što ikada pre imao. Naravno, prodavaće se onaj deo koji je vlasništvo države, a ne onaj deo koji je u vlasništvu malih akcionara.
Znači, naša namera je da iskoristimo pogodnu situaciju na tržištu da potražimo strateškog investitora i da pokušamo da dobijemo najbolju moguću cenu. Sličnim principima se rukovodimo i kada je u pitanju privatizacija udela države, odnosno državnih akcija u pojedinim bankama. Mi imamo strategiju privatizacije i povlačenja države, kao što je ovde već pomenuto. Ni tu nećemo davati zabadava i tu ćemo pokušati uvek da dobijemo najbolju moguću cenu i najkvalitetnije donošenje odluka u finansijskom sektoru. To je naše. Država ne želi da se meša u donošenje finansijskih odluka, ali želi da obezbedi da se izbegnu rizici koji su pre postojali u tom sektoru.
Što se EPS-a tiče, prva stvar kod EPS-a, kod „Železnica“, kod „Srbijagasa“, jeste pravno-organizaciona konsolidacija tih preduzeća, da se uđe sa jasnim modelom organizacije, modernim menadžmentom. Onog momenta kada oni budu organizovane firme koje će efikasnije poslovati, da li će one privlačiti dopunske investicije, pre svega kao model dokapitalizacije u stvari, a ne privatizacije, ili ne, to će biti stvar tržišta, to će biti stvar uslova i svega drugoga.
Takođe, jako važno, i to je deo koji je već pominjan u javnosti, ali mislim da moram da ga naglasim, da sa fondom imamo dogovor da sve privatizacije, sredstva od privatizacije služe za delimičnu otplatu dugova, onih najskupljih dugova koji nam najviše opterećuju budžet, 130 milijardi su kamate u ovogodišnjem budžetu, i završavanje onih kapitalnih projekata koji daju najveći prinos. To su oni projekti koji se godinama rade, a nisu završeni. Nema reči o potrošnji. Znači, ne možemo da privatizujemo stvari, a da to ide u tekuću potrošnju, pošto to nije racionalno.
Postoji tu jedan sivi slučaj, a to je investicija u ljudski kapital, ali to je nešto o čemu možemo da razgovaramo uz saglasnost međunarodnih organizacija. Znači, principi su bitni. Ne možemo sada da vam kažemo tačne odgovore, pošto ih niko ne zna. Zato unajmljujemo savetnike, zato želimo da istražimo situaciju i u datom trenutku ćemo doći pred parlament, ako treba da razgovaramo o strategiji privatizacije, strategiji dobijanja tih resursa i najboljeg trošenja tih resursa zarad ubrzanja privrednog rasta i korišćenja prilike koju ćemo stvoriti, nadam se, uspešnom fiskalnom konsolidacijom i održavanjem makroekonomske stabilnosti u narednim mesecima. Hvala.