Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Gospođo guverner, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Ja ću vam objasniti zašto će Poslanička grupa JS podržati ovaj set od šest zakona i mogu da kažem, možda jedini koji se nije uklopio u današnju temu, ali svakako vrlo bitan da se donese i zakon o javnim nabavkama, tako da ću prvo početi od njega da bih ostalo vreme posvetio setu zakona.
U ovom zakonu možemo da vidimo da je došlo do tih brojčanih iznosa u smislu pondera koji silaze sada, smanjuju se sa 10 na 5% i procenata koji sa 15 silaze na pet. Ja kažem zašto Poslanička grupa JS podržava ovaj zakon. Zato što je gospodin Dragan Marković predsednik Poslaničke grupe JS, više puta izneo šta su mane zakona o javnim nabavkama. Ovo što danas, ovu izmenu koju danas imamo, ne vidim kao veliku manu iz prostog razloga jer našim proizvođačima i dobavljačima koji se nadmeću u tenderima sa kolegama iz iste branše iz inostranstva, nikada nije bila problem cena, nego mogućnost da uopšte stanu u red i da budu u mogućnosti da učestvuju u javnim nabavkama. Tako da i ovaj momenat je nešto što mislim da utiče svakako na 1.5 milijardi uštede, koliko ste planirali da ćemo izmenom ovog zakona da ostvarimo i da uštedimo, a obzirom da smo duboko već zašli u reforme, ovo nije ni malo beznačajna cifra i pre svega zato podržavamo ovaj zakon.
Ostali zakoni, ili set zakona, ne bih se složio sa kolegama da nisu trebali da idu svi zajedno, prosto oni moraju da se donose zajedno zato što su uzajamno povezani i naslanjaju se jedan na drugi. Kao prvi po nekom našem dnevnom redu je bio i zakon o dopuni Zakona o ministarstvima, kao kruna svih ovih zakona. To je zakon koji se, pre svega, usaglašava sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, a onda se sve ostalo lančano i dešava. Ovom dopunom propisani su novi poslovi državne uprave koje obavlja Ministarstvo finansija. Pored ostalog, učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupaka prodaja akcija istim. Ono što je bitno da u jednom vremenu, ajde da kažem svetske ekonomske krize za koju niko sa sigurnošću ne može da kaže da li još traje ili je prošla, svakako je najveći udar iza nas. Mnoge banke su posrnule u tom trenutku, a upravo zakoni o kojima danas raspravljamo i mehanizmi kojima su oni raspolagali bili su dovoljno uspešni da mogu da sačuvaju poverenje građana u finansijski sistem Srbije.
Ja koristim priliku samo da postavim možda jedno pitanje ministarki, u stvari, izvinjavam se, guverneru - da li je MMF nama izašao u susret kroz pomoć sa 200 miliona dolara, ili je to bio kredit da bi mogli da zaključimo „stend baj“ aranžman, tj. da uopšte dobijemo jedan rok u kome smo trebali da donesemo sve ove zakone. Da li je to bio kredit ili je to bila njihova pomoć našem monetarnom sistemu?
Sledeći zakon je zakon o osiguranju depozita, i ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikromalih srednjih lica kod banaka radi zaštite depozita istih tih lica.
Preuzeti rok ili obaveza za usvajanje ovog zakona od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj upravo zbog ovog momenta koji sam malopre postavio kao pitanje je kraj 2014. godine, a sada i novi rok, a to je kraj januara 2015. godine, i dokaz da ovo trebamo da uradimo, pre svega, ne u kratkom roku, ne bih se sa tim složio. U ovom roku u kom i donosimo, jeste, opet ponavljam, taj momenat da smo ušli u reforme i da su pred nama obaveze i rokovi koje moramo da poštujemo da bi i na tom putu reformi istrajali.
Ono što je najbitnije za građane Srbije, to je momenat da, kada su u pitanju osiguranja depozita fizičkih lica do 50.000 eura, ništa se naravno nije promenilo. Ja još jedan put mogu da pohvalim i Narodnu banku i Ministarstvo finansija zato što su u teškim trenucima ekonomske krize uspeli da zaštite svoje građane i kako je to ministar finansija malo pre i rekao, da sačuvamo poverenje svih tih građana i da to malo štednje, možda je nekom puno, možda je nekom malo, u vremenu u kome živimo, 50.000 je ozbiljan iznos. Prosto, damo dodatnu sigurnost ljudima da i dalje imaju poverenje u Narodnu banku Srbije, da i dalje imaju poverenje u ovu državu, Ministarstvo finansija.
Izglasavanjem ovog zakona, ponavljam, dobijamo efikasnosti, bolje osiguranje, poverenje istih tih deponenata kroz neke mehanizme koji do sada nisu bili dostupni.
Što se tiče zakona o stečaju, likvidaciji banaka i društava za osiguranje, ovaj zakon je opet kao i ovi svi prethodni uslovljen, inicirana je njegova izmena upravo svetskom ekonomskom krizom, u kojoj su finansijske institucije i bankarski sektori mnogo većnijih i moćnijih sistema i zemalja, kao što je kolega Bauer malo pre i rekao, svima naneo određene poteškoće, ali svako se na svoj način borio sa tom krizom i ja još jedan put kažem, mogu da pohvalim način na koji se sa mnogo skromnijim sredstvima i Republika Srbija, tj. naša Narodna banaka Srbije izborila sa tim problemom.
Ponavljam, ono što povezuje sve ove zakone, to je upravo taj momenat efikasnosti i stabilnosti i održivosti funkcionalnog sistema našeg bankarskog sistema. Jedan od bitnijih efekata za dovođenje investitora u Srbiju je naravno i upravo sistem o kome pričamo, sistem finansija. On mora da uliva sigurnost svakom investitoru koji dolazi u Srbiju i zato trebamo da budemo svesni i momenta zašto se ovo radi, kojom brzinom se radi, i kakvu sigurnost svim tim investitorima ovaj zakon donosi. Ja kao i uvek ponavljam da nije premijer jedini koji trba da se bavi dovođenjem investitora, da to ne trebaju da rade ni samo ministri, da to trebaju da rade svi oni koji se nalaze na funkcijama izvršne vlasti, mislim i na gradonačelnike, i na predsednike opština.
Jedan od primera kako to treba dobro da se radi, upravo je gradonačelnik Jagodine, predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković Palma. Ovih dana smo imali, dozvolićete mi da samo malo skrenem sa teme, gospodine predsedavajući, najnovija istraživanja koja su pokazivala i pokazala popularnost ljudi koji se bave politikom u Srbiji.
Na prvom mestu po popularnosti je gospodin Aleksandar Vučić, iza njega na drugom mestu je gospodin Dragan Marković Palma. To je još jednom dokaz da se rezultati u ovoj zemlji prepoznaju i da svakako trebamo da podržimo i ovo što vi danas radite, jer to niko ne radi zbog neke svoje lične promocije, kao što imamo priliku da vidimo da neke određene kolege u sali rade. Ovo se radi za dobrobit svih građana Srbije i pre svega, ovim dokazujete da ste ozbiljni i odgovorni u poslovima koje vi sprovodite.
Zakon o agenciji osiguranja depozita je svakako zakon koji u ovom setu nije uopšte manje bitan od svih prethodnih zakona, a zašto, vraćam se na činjenično stanje i situaciju kroz koju smo prošli, a to je da zbog delom ekonomske krize, a delom i zbog nekog neodgovornog vođenja poslovne politike određenih banaka, imali smo situaciju da su neke banke ostale bez licence i da su im oduzete dozvole za rad.
Takve banke su bile Poljoprivredna banka, Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka. Upravo da nije bilo jednog ovakvog sistema koji je uspeo da sačuva deponente i da obezbedi sigurnost njihovih depozita u ovim istim bankama, nastao bi jedan, slobodno mogu da kažem, tehtonski poremećaj u finansijskom smislu na tržištu.
Država je, ponavljam, stala iza svojih deponenata, uspele su i agencija i sve institucije koje su imale direktnu vezu sa očuvanjem tog sistema da svoj posao odrade na najbolji mogući način.
Zajedno sa ovim zakonima, mi danas imamo izmenu Zakona o NBS, i izmenu i dopunu Zakona o bankama. Opet dolazimo na to da je ovo uzročno posledično sve vezano. Ovim se daje jedno veće ovlašćenje NBS što je sasvim normalno da, pre svega može pojedinačno da se bavi slučajem svake banke da od situacije može da reaguje, da prosto ne postoji jedan sistemski način po kome reaguje, nego u odnosu na to s kakvim problemima se sreću banke pojedinačno. Izglasavanjem tog zakona NBS će pre svega kao telo nadležno za restrukturiranje raspolagati takvim instrumentima koji omogućavaju taj individualan pristup.
Još jednom ponavljam, Poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati set ovih zakona o kojima sam pričao. Hvala na pažnji.

Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

Samo jedno kratko pojašnjenje. Ja sam pomenuo kredit Svetske banke, odnosno od Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je već iskorišćen. Znači, on je u evro protivvrednosti bio 145,3 miliona evra. To je bilo za popunjavanje Fonda za osiguranje depozita, od toga je 110 miliona već povučeno.
Nije bio uslov za korišćenje kredita donošenje ovih zakona ali se i Svetska banka i evropska banka za obnovu i razvoj koja je dala dopunskih 200 miliona ali kao rezervna sredstva koja se neće povlačiti ako to ne bude potrebno. Prema tome, nadamo se toplo da to nikada neće biti potrebno. One stoje tu u rezervi i jedan i drugi kredit su tražili da se bolje uredi sistem kojim će biti stabilniji, ceo finansijski sistem biti stabilniji i da se verovatnoća povlačenja, odnosno korišćenja Fonda za osiguranje depozita smanji na normalne komercijalne rizike, a ne na ove vanredne rizike koje smo imali u prethodnim godinama. Već ste pomenuli banke koje su posegle za tim sredstvima.
Prema tome, fond je popunjen ovim sredstvima. Dopunska sredstva koja stoje na raspolaganju ovih razlika od 110 do 145 miliona evra i celih 200 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj su na raspolaganju za ne daj Bože, što naš narod kaže, a, kažem, mi smo se obavezali u sklopu tih pregovora da ćemo unaprediti sistem. To je kod IBRD uslov efektivnosti zajma, a kod Svetske banke to je bilo dogovoreno da će biti sastavni deo unapređenja institucionalnog okvira.
Pored toga smo se u sklopu šireg dogovora kao program Vlade, deo programa Vlade mi obavezali da ćemo do kraja januara, sami smo to rekli, usvojiti ovaj set zakona na kojima se radi od polovine prošle godine, da bismo mi stvorili bolje uslove za funkcionisanje, stavili rizike pod kontrolu, imali bolje preduslove da rešavamo druge probleme koji uključuju ove kredite koji se ne finansiraju i sve ostalo. To nam je jedna od strukturnih mera koje smo sebi postavili kao cilj, a Fond je podržao i sada će to biti odraženo u pismu, to se zove Memorandum ekonomske i finansijske politike koji će biti potpisan, čini mi se, negde sredinom sledeće nedelje. Znači, u roku, da bude predat sa setom dokumenata za Savet direktora međunarodnog valutnog fonda, Međunarodnog monetarnog fonda. Hvala.

Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ne samo zato što ste smatrali da ja treba da vam odgovorim, već bih i inače dodala da nikakvo uslovljavanje Međunarodnog monetarnog fonda, ni novcem, ni pomoći, ni bilo čime nije predstavljalo uslov za razgovor o ovim zakonima koje je život nametnuo kao nepohodnu potrebu da izmenimo regulativu zbog uočavanja preplitanja, praznina i ne efikasne, u stvari, zaštite akcionara, poverilaca, depozitara i građana u slučaju preuzimanja prekomernog rizika od strane banaka i nemogućnosti regulatora, što je Narodna banka da se u tome uključi.
Ono što je dragocena pomoć i novina u Republici Srbiji danas jeste, da je pomoć Međunarodnog monetarnog fonda predstavljena tehničkom i ekspertskom pomoći u sačinjavanju ovih zakona, a po prvi put u delu ovih poslova bez ikakvih posrednika, zvučnih, bučnih, agencija, advokatskih kancelarija, itd, već u punom doprinosu ljudi koji sede ovde iz Ministarstva finansija i Narodne banke i onih koji ne sede ovde, ljudi koji primaju platu u Agenciji, Narodnoj banci i Ministarstvu finansija, pravnici su mladi, kreativni i oni sa više iskustva, bez ikakvih dopunskih troškova.
Posrednicima koji se u mnogo slučajeva po principu ostavljanja jedne dobro ne izmalterisane i uglavljene cigle u građevinu sutra, kada više nisu u dobroj komunikaciji sa ljudima po državnim organima i javnim institucijama, pojavljuju kao branioci onog drugog interesa, one druge strane koja izvlačenjem te jedne cigle od tih takvih vrsnih eksperata u stvari prave državi krupne i ozbiljne probleme i štete. Znači, imate pred sobom zakonsku regulativu koje su radili ljudi koji mogu da vam odgovore na svaki stav i član zakona o razlozima i efektima. I ono što je najvažnije, a meni najdragocenije, to je što svima vama mnogo znači da su ovi zakoni doneti u saradnji, neposrednoj saradnji državnih institucija, Narodne banke, ministarstva, agencije i svih za to nadležnih i pozvanih, što garantuje ne samo minimalne troškove i najveću odgovornost, nego i najbolju i najmaksimalniju efektivnost u primeni ovih zakonskih projekata u kojima, da kažem samo kolegi koji je pomenuo diskreciju, da Narodna banka ima diskreciono pravo, ali i vrlo precizno propisanu proceduru primene određenih instrumenata i mera za restrukturiranje banaka koje mogu i zapadnu u probleme.
Znači, diskreciono pravo se nikako ne može identifikovati ili izjednačiti kao arbitrernost ili bilo kakva proizvoljnost u preduzimanju određenih mera. To je pristup sa kojim mi na ovim zakonima započinjemo i koji će sigurno biti nastavljen i u radu drugih organa unutar države Srbije.
Hvala poslanicima što to ističu kao jedan od najvažnijih rezultata ovih zakona koji su danas pred nama, a to je da smo svi na istom poslu tako da se zahvaljujem na mogućnosti da ovo istaknem kao jedan bitan rezultat.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama sedam zakona, gotovo da bi se moglo reći da oni koji su pravili unutrašnje uređenje Narodne skupštine, nisu predvideli ovakve mogućnosti pa mi na našim klupama nemamo mesta dovoljno da stavimo sve te zakone.
Naravno, kolega Đurišić je rekao da su zakoni iz različitih oblasti. Malo pre je i ministar Vujović rekao da Zakon o javnim nabavkama nema gotovo nikakve veze sa ovim ostalim zakonima i nije jasno zbog čega ste spojili ove zakone.
Zbog čega, guvernerko, zbog čega ministre opet po hitnom postupku? Zbog čega opet pred narodne poslanike dostavljate ovu hrpu zakona, propisa po hitnom postupku kako ne bi mogli ni na adekvatan način da ih pročitamo i da na adekvatan način pomognemo da ih popravim, ako se oni uopšte mogu popraviti?
Čemu hitnost kada svi ovi zakoni stupaju na snagu 1. aprila, osim dva, koji stupaju na snagu 1. jula. Da li slučajno ili ne, ovaj 1. april ste izabrali za stupanje na snagu vaših zakona, čija realizacija odgovara tom zakonu, makar kakav je do sada bio slučaj.
Dobro je što će ovi zakoni biti po prvi put posle ne znam kog vremena objavljeni, odnosno stupiti na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“ Republike Srbije. Nadam se da neće biti nikakvih problema oko štampanja tog „Službenog glasnika“ i da će to funkcionisati kako treba.
Zašto su ovi zakoni loši za građane Srbije? To je ključna stvar. Pored činjenice da su došli po hitnom postupku, dužnost mi je da kažem zbog čega su ovi zakoni loši po građane Srbije, kakvi su bili u ostalom svi do sada, što se vidi i po standardu građana Srbije.
Oni će omogućiti da budu produbljeni problemi i kriza u našoj državi. Daću primer za prvi od njih ili jedan od njih, baš pomenuti Zakon o javnim nabavkama.
Očekivali smo kada smo dobili Zakon o javnim nabavkama da će u njemu biti ključne stvari koje će rešiti probleme koji se pojavljuju u javnim nabavkama. Koji su to problemi? To je zastoj u javnim nabavkama, pa ne moguće je nabaviti aparate bitne teško obolelim licima u zdravstvenim ustanovama.
Nemoguće je nabaviti na vreme lekove. Nemoguće je bilo koji infrastrukturni projekat, malo ih je, ali gotovo da nijedan ne počne pre oktobra meseca.
Evo, ja sam svedok, u Novom Sadu i svi koji žive u Novom Sadu mogu da vide na čega liči grad sada trenutno. Juče sam prošao pored Socijalnog. Vi, gospođo guvernerka, znate gde je Socijalno, tamo su ulice raskopane, neobeležene. Počeli su radovi u oktobru ili novembru, nezavršeni, baš zbog toga što Zakon o javnim nabavkama ne funkcioniše. Ne funkcioniše zato što postoji usko grlo u Komisiji za javne nabavke, zato što veliki broj primedbi koje stižu ne mogu da budu obrađene i ništa od onih ušteda od milijardu evra po javnim nabavkama.
Gde su te pare? Zbog čega ste smanjili plate zaposlenima, penzionerima penzije, kada su ostvarene te uštede? Ne, vi sada kažete da će se ovim zakonom uštedeti milijardu i po dinara. Dakle, sa milijardu i po evra ste došli na milijardu i po dinara.
Evo slikovito ću vam reći zbog čega je ovaj zakon štetan po građane i zbog čega ga je trebalo menjati u drugom smislu. Dakle, nije samo loše ono što piše u njemu i što će biti oštećene domaće kompanije bez razloga, jer nije bilo nužno da se taj zakon izmeni i još nekih pet-šest meseci imamo mogućnost da se poštuje sadašnji zakon.
Recimo, u Kruševcu teški bolesnici koji imaju probleme sa zgrušavanjem krvi moraju da kupuju lekove, recimo „Sinkum 4“ u privatnim apotekama zato što ne funkcioniše sistem javnih nabavki. U Nišu nema lekova, deficitarni su lekovi, a i sanitetski materijal u Kliničkom centru, zato što ne funkcioniše Zakon o javnim nabavkama. U Novom Sadu pacijenti ne mogu da dobiju „PCR testove“ koji su bitni za utvrđivanje hepatitisa C zato što ne funkcionišu javne nabavke, itd. Ne rade aparati za zračenje.
Imamo sada problem, evo sada čitamo, da su se žalili i bibliotekari ne mogu da nabave knjige zato što javne nabavke onemogućavaju nabavku, pa tako ako je neka knjiga bitna da se nabavi, ona može da se nabavi u nekim objedinjenim javnim nabavkama kada više nije interesantna.
Međutim, pored ovog Zakona o javnim nabavkama vrlo je interesantno i kada smo dobili Zakon o ministarstvima, mi smo se iskreno obradovali. Pomislili smo da će u tom zakonu u ministarstvima doći do značajnih promena i da će to na neki način otkočiti rad ove Vlade koja je ovakva kakva jeste. Njena ocena je jedinica ili ako ima neka niža ocena od jedinice, nula. U stvari, iskreno da kažemo, nismo očekivali da ćete vi umesto Zakona o ministarstvima, da će predsednik Vlade predložiti promenu ministara, promenu nesposobnih ministarstava, jer nema ministarstva u kome ima bilo kakvog napretka.
Iskreno da kažem, ja lično smatram da čak je u pitanju i sastav tima. Obično kada stvar ne funkcioniše, a ne funkcioniše već tri godine, onda se menja selektor, a selektor se zna ko je. To je Aleksandar Vučić. Bilo bi normalnije da je umesto ovog Zakona o ministarstvima došlo pitanje promene ministara ili promena selektora. Naravno, gospođo Tabaković, ne bi ni vi u toj selekciji ostali na toj funkciji, jer smatramo da je stanje u oblasti koju vi uređujete i kojom se vi bavite katastrofalno.
Sada prelazim na ove ostale zakone. Mi smo danas ovde očekivali da ćemo pričati o tome koje ste mere preduzeli da ih dostavite pred narodne poslanike kako bi se rešilo pitanje naglog skoka švajcarskog franka, kako bi 20.000 porodica koje su se zadužila u švajcarskim francima, najčešće da bi rešili stambene potrebe, dobili mogućnost, kao u drugim zemljama, da ih ne pogodi taj cunami iz Švajcarske, kako bi mogli da reše to pitanje i kako bi mogli da nastave normalan život, jer se ne radi samo o finansijskoj krizi tih porodica, tu se radi o teškim stanjima u tim porodicama, jer imali smo primer neki dan jednog građanina koji nam se javio. Reko je da mu je za 100 evra porasla rata za njegov kredit i da jednu celu svoju platu i pola plate od bračnog druga daje za otplatu kredita koji je, iako ga isplaćuje svakog meseca, sve veći.
Očekivali smo da ćete dati rešenje, gospođo Tabaković, i za sve one koji imaju kredite u evrima. U suštini, očekivali smo da ćete nam danas doći i predstaviti mere za stabilizaciju dinara. Šta se dešava sa dinarom? Kako ga vi pohvalite, evro odleti u nebo. Mi smo očekivali u tom smislu da ćete vi predstaviti mere koje bi zaštitile građane, a ne mere koje se tiču izdavanja kovanog novca. Predstavili ste to danas i u svom dosta podugačkom ekspozeu i to da ste uredili pitanje izdavanja kovanog novca. Sada Narodna banka ne samo što štampa, odnosno kuje novac, Narodna banka izdaje novac i ona odlučuje o tome koji novac će izdati, koji će se likovi na tom kovanom novcu naći zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Poštovana gospođo Tabaković, bilo bi vrlo interesantno da nam date odgovor na pitanje zbog čega niste, po Zakonu o Narodnoj banci, predvideli bolju zaštitu klijenata banaka? Ona sada gotovo i da ne postoji. Zbog čega niste predvideli, umesto tog kovanja novca sa likovima znanim i neznanim, zaštitnu ulogu NBS po pitanju građana koji budu bili pogođeni nepredvidivim merama koje se dese na međunarodnom finansijskom tržištu? Vi ste imali mogućnost i prema starom Zakonu da nešto uradite, pa je bilo rečeno da Narodna banka obavlja poslove zaštite prava i interese korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim finansijskim fondovima u skladu sa zakonom.
Ista takva odredba u članu 4. stavu 11. postoji sada. Mi smo dali predlog da se dopuni taj Predlog zakona sa jednom odredbom u kojoj bi bilo predviđeno da Narodna banka ima ovlašćenje da reaguje u ovako kriznim situacijama, jer nisu građani Srbije štediše krive za to, kao što nisu krivi ni za poplave, zato što je došlo do poremećaja na finansijskom tržištu. Radi se o višoj sili.
Gospođo Tabaković, imamo mi za vas brojna pitanja. Narodna banka je 2014. godine poslovala sa gubitkom. Kako to? Otkud gubitak NBS?
Imamo da vam postavimo jedno vrlo važno pitanje – koliko je, recimo, vaša plata i da li je tačno da primate 586.000 dinara kao platu za guvernera Narodne banke Republike Srbije i da li je tačno da ste ovih dana raspisali javni tender za nabavku držača za noge za vaše zaposlene, dok građani jedva preživljavaju, između ostalog i zbog činjenice da kurs dinara, odnosno kurs evra leti u nebo? Nije u pitanju samo nabavka tih držača. Imali ste vi tendere i za sportske terene, teniske terene, za golf, za kuglanje. Raspisivali ste tendere koji su se ticali i nekih drugih stvari, usluga lečenja, ginekologa itd.
Gospođo Tabaković, mi nemamo ništa protiv da zaposleni u Narodnoj banci imaju zdravstvenu zaštitu, ali tu zdravstvenu zaštitu, gospođo Tabaković, ne treba da plaćaju građani Srbije, jer, gospođo Tabaković, vaši zaposleni imaju duplo veću platu od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako ne duplo veću zaradu i u odnosu na javni sektor. Zašto bi, gospođo Tabaković, vaši radnici imali plaćene usluge teniskih terena, iako imate vaše sportske terene, zašto bi vaši radnici imali pravo na besplatno lečenje, besplatne preglede, dok ostali građani Srbije nemaju mogućnost ni da nabave lek… Džaba se obraćate predsednici ne može vas predsednica Skupštine zaštititi jednostavno se ovde radi o istini na koju morate dati odgovor.
Dakle, umesto da ste predložili mere kojim bi povećali kontrolnu funkciju NBS i zaštitili građane od monopola banaka, vi ste predvideli neke mere koje u suštini utvrđuju taj monopol, ali u suštini vi ste prema ovim zakonima Narodnu banku stavili u ulogu i onog koji donosi propise, sprovodi propise i kontroliše sama sebe i kontroliše ostale. Ne samo to, postoji nekoliko zakona koji se tiču, recimo, Zakona o osiguranju depozita, rekli ste, oduzeli ste praktično ovlašćenja koja se odnose na tu agenciju, Agenciju za osiguranje depozita, da ćete na taj način omogućiti jednostavnije poslove. Kaže se – pojednostavljuju se poslovi Agencije za osiguranje depozita. Pojednostavljuju se tako što ste im oduzeli ovlašćenja i ta ste ovlašćenja dali gospodinu Vujoviću njegovom Ministarstvu finansija, da li je tako? I sad će Ministarstvo finansija od svih svojih muka i problema.
(Dušan Vujović, s mesta: Neću da slušam ovo.)
Molim vas, gospodine Vujoviću, da ne dobacujete.

Ministre, molim vas, nemate prava da dobacujete poslaniku.
(Dušan Vujović, s mesta: Neću da slušam ovo. Izbacite me iz sale.)
Zašto bih vas izbacila iz sale. Ministre, možete da se javite za reč. Dužna sam da vam kažem da ne možete…
(Dušan Vujović, s mesta: Neću da slušam ove gluposti. Ljudi u prenosu slušaju ove gluposti.)
Molim vas, ministre. Nemate pravo da dobacujete. Molim ministra Vujovića da uzme pauza za sebe. Nema prava da dobacuje poslaniku.
Određujem pauzu od minut da izađe ministar Vujović napolje. Izvolite ministre.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Nema prava da se lično obraća bilo kome.)
Molim vas, poslaniče Martinoviću, nema prava zaista ministar da se direktno…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Nema prava da se lično obraća bilo kome.)
Molim vas, poslaniče Martinoviću, zaista za primenu Poslovnika, bez obzira ko je u pitanju. Ne može ministar da viče. Mir u sali. Ne može da viče na poslanika u toku trajanja diskusije i da kaže da ne može to da sluša. Ministar ima pravo, kao i guvernerka koja se javila za reč, da odgovori. To piše u Poslovniku.
(Narodni poslanici dobacuju s mesta.)
Molim vas, nemojte mi dobacivati i ministar je zamolio da izađe napolje i to smo učinili. Nije ništa sporno. Ministar ne pravi problem, nemojte ni vi.
Izvolite, nastavite, vratiću vam ovaj minut.
(Janko Veselinović, s mesta: Mislim da je bilo malo duže.)
Nije, samo vam se čini. Nastavite vašu diskusiju, jer guvernerka želi da vam odgovori. Izvolite.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Moram priznati da je ovo prvi put da ste postupili po Poslovniku, ali moram priznati da sam vrlo iznenađen nervozom gospodina ministra.
Dakle, u slučaju stečaja banke, ono što sam hteo da kažem, a što me je ministar prekinuo na tren, kada je u pitanju Predlog zakona o osiguranju depozita, ovim zakonom Narodna banka odlučuje koja će to banka preuzeti depozite te banke koja ide u stečaj.
Pitamo guvernerku zbog čega je to tako, zbog čega se ne raspiše javni tender za te poslove u kojima bi se jasno definisalo šta se traži od banke koja bi trebala da preuzme te depozite, kako bi mogla da obavi tu svoju funkciju? Siguran sam da u zemlji Srbiji postoji više banaka koje bi te poslove mogle da obavljaju, a ne samo jedna banka, kako se to do sada dešavalo, a koja je nastala pod imenom Štedionica i koja dobija sve depozite da reguliše obaveze po njima.
Sa druge strane, gospođo Tabaković, nije nam jasno zbog čega ste obavezali banke da direktno primenjuju jedinstvene međunarodne računovodstvene standarde. Dakle, u ne izmenjenom obliku, u engleskoj verziji. Imamo jasnu primedbu na to. To je slično kao što se dešavalo, svojevremeno, u Bugarskoj kada su zakoni direktno primenjivani bez prevoda. Bilo bi normalno da se ti zakoni, odnosno da se ta uputstva prevedu, da se objave u „Službenom glasniku“ na srpskom jeziku uz određene komentare i uputstva koja bi prilagodila ta uputstva, odnosno bolje objasnila način njihove primene.
Kada ste branili neke stavove u ovom zakonu, rekli ste da je to praksa i u nekim drugim zemljama, značajna praksa u nekim drugim zemljama. Tada ste naveli pet zemalja Evrope, iako u Evropi postoji mnogo, mnogo više zemalja. Dakle, to nije značajna praksa koja bi vas navodila da vi te standarde, kao eksperiment, ne mislim samo na ove standarde, primenjujete u Srbiji.
Poštovana guvernerko, naravno, razumem, vi ste zamrzli članstvo u SNS, ali i dalje ste potpredsednik u SNS…