Vreme.

… gospodin Lončar, ministar zdravlja, kada je gostovao ovde, kada je bio u Narodnoj skupštini pre desetak dana, rekao je da javne nabavke ugrožavaju nabavku lekova.

Nemamo to na dnevnom redu, nemamo Zakon o zdravstvu na dnevnom redu.
(Janko Veselinović, s mesta: Dali ste dva minuta i 30 sekundi Zoranu Babiću. To nije u redu.)
Vi – dva minuta i 20 sekundi. Ne znam šta je u redu, a šta nije u redu, dva minuta i 22 sekunde, dva minuta i 20 sekundi – prešli ste na ministra Lončara. Nema korektnijeg od mene ovde, zaista.
Reč ima dr Jorgovanka Tabaković, guverner, dva minuta.

Trajaće i kraće od dva minuta.
Gospodine Veselinoviću, bili ste u parlamentu, ali ste očigledno zaboravili. U decembru mesecu smo ovde usvojili inoviran Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čime smo podigli nivo zaštite svih korisnika finansijskih usluga na viši nivo, 18. decembra je izglasan. Zaista ne vidim razloga da to prenebregavate i kažete da smo trebali da izađemo sa takvim zakonom.
Da vam ponovim, zato što prigodni kovani novac NBS inače prodaje, kao i sve druge centralne banke, u prostorijama svojih izložbenih prostora ili muzejskih delova, mi smo to hteli da uredimo zakonom, jer se ponašamo i radimo po zakonu.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Vujović, predlagač zakona.

Zahvaljujem.
Reagovao sam na rečenicu gospodina poslanika koji je rekao da smo mi, tj. ja, lično je upotrebio moje ime, možemo da tražimo iz zapisnika, da smo uzeli, da ne upotrebim teži izraz, funkcije Agencije za osiguranje depozita. Zamolio sam vas da pročitate rečenicu.
Sada ću pročitati rečenicu kojom smo mi nešto uzeli. Rečenica glasi i to je jedina izmena Zakona o ministarstvima – učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija se prenosi na Ministarstvo finansija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u istim.
Znači, ako Ministarstvo finansija, tj. država Srbija nema pravo da upravlja svojim akcijama, ja ne znam onda o čemu vi govorite. To je neko nekada dao nekoj agenciji koja je time upravljana na način i odredbama koje su tada važile. Vraćanje toga u nadležnost Republike Srbije je po meni savršeno logično, konzistentno sa promenama zakona koji se predlažu i reagovao sam zato što ste to formulisali kao ličnu uvredu, pominjali ime i implicirali da je neko nešto nekome oduzeo, ukrao ili na drugi način. Molim vas, tražite stenogram da vidite šta ste rekli, to je jako važno.
Ja sam vrlo tolerantan. Za one stvari oko Zakona o nabavkama, tu sam samo rekao, nije napismeno, ali sam rekao da podnosimo samo jedan član koji omogućuje primenu ušteda koje smo ovde doneli sa budžetom i ništa drugo. Nisam time rekao da ima jako mnogo nelogičnosti. Očekuje nas pregovor o poglavlju koje se tiče javnih nabavki se Evropom i to će biti prilika da usaglasimo ceo Zakon o javnim nabavkama sa Evropom, da izbegnemo nelogičnost i sve ostalo. Bilo je drugih članova i mi smo u internoj raspravi rešili da ovaj put nećemo usputne promene, nego samo jednu koja je nužna - da se smanje troškovi. To je sve što sam hteo da kažem.
Prema tome, molim vas, ja sam vas zamolio da pročitate rečenicu iz koje bi bilo jasno da ono što ste rekli ne stoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je odluka RIK-a o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branimiru Rančiću, izabranom sa Izborne liste Aleksandar Vučić – „Budućnost u koju verujemo“, Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista.
Na osnovu odluke RIK-a i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Branimiru Rančiću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Poštovani narodni poslaniče, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodnog poslanika da potpiše teksta zakletve.
Dozvolite da vam poželimo uspešan zajednički rad u tekućem mandatnom periodu.
Reč ima Ivan Jovanović.
(Janko Veselinović, s mesta: Izvinite, a ja?)
Vi nemate reč. Po članu 104. stav 3, predsednik Narodne skupštine odlučuje o replici. Nije bilo osnova za repliku. Vama je odgovoreno od strane ovlašćenih predstavnika. Zaista nema osnova. Pročitajte dobro Poslovnik.
Izvolite, Jovanoviću.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, guvernerka i ostali gosti iz Narodne banke i iz Ministarstva, hitan postupak po kome donosimo ove zakone nije u redu, a još manje je u redu tajming, odnosno vreme koje je bilo ostavljeno narodnim poslanicima da se upoznaju sa zakonima i da se pripreme za raspravu.
Ja sam dobio zakone koji su došli iz Vlade, ne govorim o Narodnoj banci, juče u devet sati, a već u deset smo imali Odbor za finansije. Na koji način Narodni poslanik može da se upozna sa predloženim izmenama za samo sat vremena, koje su vrlo značajne i za građane i za privredu, da o njima kvalitetno diskutuje, a onda za 24 sata da uputi kvalitetne amandmane?
Mi smo čuli ovde od predstavnika Vlade i Narodne banke da mi možemo da se upoznamo na sajtovima izvršne vlasti i Narodne banke sa predloženim izmenama, sa nacrtima, da idemo na javne rasprave i da proveravamo kako izgledaju ti zakoni. Mislim da je to ponižavajuće za Narodnu skupštinu da se na taj način govori o narodnim poslanicima, da oni treba da traže i da mole da se njima dostavi predlog zakona na vreme. Mislim da bi predsedništvo ove Skupštine trebalo u tom smislu da obavi konsultacije sa Vladom Srbije, u smislu poštovanja Poslovnika.
Prvo ću govoriti o Zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu kojim se na neki način proširuju ingerencije Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnom sistemu, ali, s druge strane, provlače se neke odredbe koje nemaju veze sa usklađivanjem ni sa ovim, ni sa drugim zakonima koji su danas u proceduri. Pokušava da se umanji odgovornost guvernera i funkcionera Narodne banke u nekim slučajevima i umanjuje se mogućnost kontrolnog rada Skupštine, izveštavanje nadležnost skupštinskog odbora.
Iz kog razloga se smanjuje, odnosno ukida izveštavanje nadležnog odbora kada je u pitanju šestomesečni izveštaj o monetarnoj politici? Nema nijednog razloga za ukidanje ovog izveštaja, kao ni za ukidanje izveštaja o regionalnoj saradnji koji se svodi na onaj godišnji izveštaj. Mogao je on da bude i šestomesečni, nije morao da bude tromesečni, slažem se, ali nije dobro ukidati ove odredbe iz prostog razloga što ako se zalažemo za reformu propisa, ako smo za približavanje EU, veći nadzor, veća kontrola od strane nezavisnih organa, od strane Narodne skupštine i od radnih tela Skupštine svakako je potrebna i ja sam siguran da ćete se vi sa tim složiti. Mislim da je stanje u bankarskom sistemu izuzetno loše i da nam ovako ponuđena rešenja na brzinu, koja nisu mogla da se prodiskutuju, ne idu u korist.
O čemu sam govorio? Član 86b. – odgovornost funkcionera Narodne banke. Na jedan vrlo neadekvatan način menjaju se odredbe odgovornosti funkcionera Narodne banke kada je u pitanju šteta koja je prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Predlaže se da se definicija da su odgovorni za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom promeni i da se kaže da su odgovorni ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Prilično jedno rešenje koje ne može tačno da se definiše u zakonu. Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje prouzrokovanu štetu i krajnju nepažnju, ali ne prepoznaje ovaj relativan stav o postupanju u dobroj veri. Iz kog razloga se to radi? Da li na taj način želi Narodna banka da se ogradi od moguće štete koja će nastati i za koju ne želi da odgovara?
Dalje, ukoliko izvršni odbor donosi odluku o ukidanju dozvole za rad platnoj instituciji, zašto se briše odredba, to niste čak naveli ni u obrazloženju, zašto se briše odredba da guvernerka potpisuje to rešenje? Ko ga potpisuje ako guvernerka predsedava izvršnim odborom, nego guvernerka? Zašto se to briše iz zakona? Da li će u svom poslovniku i statutu predvideti da neko drugi treba da potpiše to rešenje, kao što je u predloženom zakonu Narodna banka predložila da guvernerka Narodne banke može odrediti drugo lice da prisustvuje sednicama Narodne skupštine po pitanju zakona iz njihove nadležnosti?
Da li je moguće da u ovako teškoj situaciji, u bedi zbog koje su pritisnuti finansijski i građani i privreda, guvernerka ne može da prisustvuje sednicama Skupštine ili viceguverneri? Zašto to nije moglo tako da se definiše? Koja to druga lica mogu da prisustvuju po ovlašćenju guvernera Narodne banke? Ja mislim da ne mogu druga lica i da samo u izuzetnim slučajevima guverner može da odredi viceguvernera da zastupa Narodnu banku po pitanju zakona iz nadležnosti Narodne banke. To govori o odnosu prema građanima, to govori o odnosu prema privredi. U kom smislu?
Malopre je gospodin Vujović govorio da je dobro što su ovi zakoni objedinjeni, objedinjena je rasprava, zato što se tiču jedni drugih i red je da budu zajedno. Onda je rekao da su izmene Zakona o javnim nabavkama dobre i neće štetiti našoj privredi zato što je ona u prednosti jer posluje na domaćem terenu jer, u odnosu na inostrane firme, ima tu veliku prednost da poslovne prostorije ima na teritoriji Republike Srbije. Ali, pitam - da li, gospodine Vujoviću, domaće firme imaju istu mogućnost kreditiranja kao inostrane firme, da li zelenaške kamate koje se nude našim kompanijama mogu da budu i približno male kao što su male u razvijenim ekonomijama? Naravno da ne mogu i naravno da ne mogu domaće firme poslovati u istim uslovima kao strane kompanije, kao veliki sistemi. Mislim da nije dobro da se na ovaj način govori o domaćoj privredi. Ona treba da se podrži, da se pomogne, a ne da se na ovaj način gleda da se uštedi milijarda i po dinara. Ali, o tom zakonu ću govoriti kasnije. Samo sam napravio digresiju u odnosu na Zakon o Narodnoj banci.
Pitanje za gospođu Tabaković po pitanju bankarskog sistema je - koliko će građane Srbije koštati transformacija Srpske banke u banku za podršku vojnoj industriji? O tome nismo čuli ništa. To pitanje interesuje građane i ja vas molim da zbog narodnih poslanika i građana nas obavestite koliko će to koštati građane Srbije.
Drugo pitanje, kolika je devizna štednja građana, odnosno koliki je iznos depozita do 50.000 evra kod četiri grčke banke? Da li će budžet Srbije i građani Srbije biti primorani da spašavaju one koji su položili novac u ovim bankama? Da li je tačno da je 20% depozita ili 1,7 milijardi evra štednja u ovim iznosima u četiri grčke banke? Šta će biti ako se iskomplikuju pregovori ovih banaka, imajući u vidu najnoviji razvoj političke i ekonomske situacije u Grčkoj? Da li imamo odgovor na to pitanje? Koji je odgovor na pitanje građana koji su se zaduživali u švajcarskim francima? Kako će se njima pomoći jer, istina je, oni su sami najodgovorniji za to što su se zadužili u francima, ali ukoliko država interveniše po mnogim drugim manje značajnim temama i donosi zakone čak za neke manje važne grupe, mislim da je red da se i o ovom problemu država na neki način postara.
Što se tiče Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita, ovo je zakon koji je na neki način donet u prinudi, pod pritiskom Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Vi govorite da to nije slučaj, ali to se može jasno videti iz obrazloženja ovog zakona. Nije prvi put da obrazloženje koje Vlada šalje nije u skladu sa nastupima predstavnika u parlamentu.
Evo šta kaže predlagač u obrazloženju – ovakva promena statusa Agencije propisana je kao obaveza Republike Srbije prema ugovoru kojim je odobrena kreditna linija od strane EBRD radi obezbeđivanja stend-baj linije za potrebe finansiranja Fonda za osiguranje depozita.
Dakle, potpuno je jasno da je intencija Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj bila da se napravi maksimalno nezavisna regulatorna agencija i telo. Mislim da Vlada u svom pokušaju nije uspela i nije se ni približila jednom takvom rešenju. Kako Vlada Srbije zamišlja nezavisnu agenciju, najbolje govori član 11, o načinu na koji se bira upravni odbor agencije. Jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija imenuje i razrešava Vlada. Jednog člana imenuje i razrešava Narodna banka Srbije. Nezavisne članove upravnog odbora imenuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, uz prethodno pribavljenu saglasnost Narodne banke Srbije.
Da li iko u ovoj sali i da li iko od građana može da veruje da je ovo rešenje to koje će nam doneti nezavisnost Agencije za osiguranje depozita? Šta nama garantuje da, kao kod slučaja izbora direktora „Železnica“ od strane Vlade, neće biti ova rešenja menjana preko noći, ali da jedini kriterijum ipak ostane samo pripadnost najjačoj političkoj stranci vlasti?
Drugo rešenje koje je izuzetno zanimljivo i pokazuje vaš odnos prema parlamentu i pokazuje vaš odnos prema predlaganju zakona, vi ste predložili zakon u kome ostavljate da upravni odbor agencije utvrdi da li će agencija imati jedno direktora ili će imati odbor direktora. Zašto niste to utvrdili ranije na Vladi? Da li je moguće da je upravni odbor od pet članova, kažem sad opet, zavisnik od Vlade, da su oni kompetentniji nego što su svi ministri u Vladi zajedno? Da li je moguće da ste uputili nepotpun predlog, predlog koji nije dorečen? Jer, vi kažete da će upravni odbor, nakon donošenja ovog zakon i nakon izbora upravnog odbora, odlučiti o tome da li će ova agencija imati jednog direktora ili više direktora. Pri tom, ovo građani Srbije treba da znaju, smanjuju se ingerencije ove agencije, ali se povećava broj direktora, potencijalno. Do sada je agencija imala jednog direktora, a sada će imati više direktora. Takođe, neće važiti Zakon o ograničenom broju službenika, a smanjuju se ingerencije. To isto piše i u ovom predlogu.
Zašto ovaj predlog nije dobro razmotren? Zašto nisu nađena konačna rešenja, nego se ostavlja na arbitrernosti nekakvom upravnom odboru, koji će navodno biti nezavisan, a potpuno je jasno da danas u Srbiji niko ne može da radi bez pritiska i ništa nije nezavisno, upravo zbog takvog odnosa vlasti.
Na kraju, Zakon o javnim nabavkama. Ovo je, da kažem, jedan predlog koji pokazuje svu neozbiljnost vlasti i pokazuje koliko je Vladi bitno kako funkcioniše privreda, koji je položaj domaćih ponuđača i pokazuje jednu potpunu nespremnost da se Vlada uhvati u koštac sa recesijom, sa problemima privrede, sa bedom koja svakog dana sve više pritiska građane Srbije.
U obrazloženju ovog zakona, gospodine Vujoviću, vi kažete da će ovo rešenje dovesti do ušteda od oko 1,5 milijarde dinara na godišnjem nivou, izmena Zakona o javnim nabavkama. Ako se svi dobro sećamo u Narodnoj skupštini, kada je donošen Zakon o javnim nabavkama, imali smo velike najave, da će ovaj zakon doneti takve fenomenalne uštede, da će građani Srbije tek osetiti te blagodeti i da će bukvalno uživati.
To je bila jedna najava u rangu fabrike za proizvodnju čipova ili, recimo, kanala Dunav-Morava-Egejsko more. Predstavnici vladajuće većine su bili puni hvale za zakon koji će omogućiti da se smanji korupcija, da se obezbedi u budžetu dodatno finansiranje za najpogođenije slojeve stanovništva, da se omogući jedan pravi procvat Republike Srbije. Na žalost, ništa od toga se nije desilo. Imamo situaciju da je korupcija još veća, što potvrđuju nezavisne svetske agencije, i ne možete vi neprestanim ponavljanjem da je neka bivša vlast kriva za sve to, izbeći odgovornost za to.
U prošloj nedelji imali smo gospodine Vojinoviću, izveštaj revizora, koji govori upravo o javnim nabavkama. Umesto da se pobrinete za promenu Zakona o javnim nabavkama, kvalitetnu primenu, pre svega kada su u pitanju državni organi, ministarstva, vi ste posegli za tom merom da odmah zavučete ruku u džep kod građana ili kod privrede, zato što samo tamo još može nešto da se izvuče. Kod krupnog kapitala više ništa ne može, jer smo se obračunali sa svim kriminalom i korupcijom, sada su na redu i dalje građani, kojima se smanjuju plate i penzije. A Državni revizor kaže da, od kontrolisanih 135 subjekata, u kojima se potrošilo 16,5 milijardi dinara za potrebe javnih nabavki, imamo 363 slučaja nezakonitih javnih nabavki. Imamo 7,56 milijardi dinara nezakonitih javnih nabavki, imamo 45,81% slučajeva kontrolisanih koji su nezakoniti u slučajevima javnih nabavki, i to, navešću neke primere.
Imate primer Ministarstva građevine i urbanizma u 2013. godini, imate, nije bivša vlada, ova Vlada, ili bivša Vučićeva i Dačićeva vlada, ili Ministarstva za saobraćaj za 2013. godinu, ili imate Kancelariju, čuvenu, za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina, gde takođe imate ogromne nepravilnosti prilikom javnih nabavki i dodele sredstava udruženjima.
Zašto niste tu pokušali da primenom Zakona popravite i da omogućite da se ne smanjuje mogućnost domaćoj privredi da bude konkurentna stranim ponuđačima prilikom javnih konkursa i tendera koje organizuje država. Zašto ste posegli za merom od 1,5 milijardi dinara, prema privredi, kada ste već uštedeli milijardu evra samo na osnovu donošenja ovog zakona.
Samo što tu milijardu, nažalost, niko još uvek ne vidi. Niko ne vidi, a građani vide da žive sve lošije, da žive u sve gorim uslovima, da država Srbija pomaže samo krupne kapitaliste, pomaže samo one koji dolaze sa strane, i to po ne transparentnim uslovima, od čuvenih Potenkinovih sela koji se tiču fabrike čipova, avio delova i ostalih šarenih laža, koje treba da umire građane Srbije da se oni strpe još malo, a već 2017, 18, 19 ili 20. krenuće boljitak po njih. Pa, neće krenuti zato što iz ovog postupka, iz ove procedure kojom vi nastupate u Narodnoj skupštini se potpuno vidi da nemate interesa da budete odgovorni, da zakone predlažete onako kako treba u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, i to je nešto što dovoljno govori o načinu na koji shvatate reforme. Reforme se na ovaj način ne sprovode, reforme ne mogu biti izgovor, one treba da budu uzrok, a posledica treba da bude ipak bolji život. Hvala.

Predlagači su se javili.
Reč ima ministarka Tabaković. Izvolite.

Poštovani poslaniče, počeću od primedbi koje su tema za našu diskusiju, potvrđujući i svoju otvorenost za razgovor. Počeću od onog što je formalno.
Izjednačavanje NBS kao predlagača zakona u ovom domu, sa ostalim predlagačima podrazumeva da može da predstavlja i neko drugi, onaj koga ovlasti guverner, ali se slažem sa vašom primedbom da to treba da bude do nivoa direktora uprave i viceguvernera za koje se mandat dobija upravo glasovima poslanika u ovom domu, znači da se niže od tog nivoa ne spusta lica ovlašćeno da predstavlja zakone koje predlaže Narodna banka.
Znači, mi smo predložili da to ne bude samo guverner, jer može da se desi potreba da je on bolestan, da je na putu, a da neko drugi treba da bude prisutan u parlamentu. Da ne postoji ta vrsta ograničenja, ali da neko ko predstavalja Narodnu banku ne bude nižeg nivoa od viceguvernera ili direktora uprave. I tu smo spremni, ako ste podneli takav amandman, da usvojimo. Nemam nikakav problem.
Takođe, jučerašnja primedba koju ste izneli oko roka dostavljanja, odnosno dinamike dostavljanja izveštaja o sprovođenju monetarne politike. Stručne službe iz NBS su imale problem sa šestomesečnim dostavljanjem monetarne politike, pa onda godišnjem. Ispostavilo se da vam u onom godišnjem dostavljaju dva puta izveštaj za prvih šest meseci.
Takođe, nemam problem sa time da ostane ta dinamika šestomesečna, makar se u onom godišnjem izveštaju ponavljao izveštaj iz prvih šest meseci. Vrlo sam otvorena da sve ono što doprinosi našoj boljoj saradnji izveštavanju, usvojimo. Ako postoji takav amandman, usvojićemo ga, ako ne, možemo ga i na odboru nadležnom zajednički definisati da bude kao amandman odbora s tim da se to, evo ja javno iznosim, da je to vaša ideja koja je potpuno na mestu.
Kada smo kod izveštavanja za saradnju sa međunarodnim institucijama, ne mislim da se neke bitne stvari dešavaju u roku od tri meseca. Ali, ako smatrate da je sada zaključivanje aranžmana iz predostrožnosti sa MMF nešto što bi moglo da doprinosi boljem i da kažem, osnovanijem dolasku u ovu Skupštinu gde imamo zaista šta da vam predstavimo jer će MMF imati te svoje izveštaje i redovnu kontrolu sprovođenja preuzetih obaveza, ne vidim razlog da i to ne bude tromesečno. Znači, nisam uopšte za sužavanje prostora za informisanje narodnih poslanika i podizanje na viši nivo odgovornosti NBS ovom parlamentu.
Ono što jesam dužna da vam objasnim jeste potpuno srpski i otvorena priča o tome, a šta su nezavisni članovi uz prethodnu saglasnost NBS, odnosno Ministarstva finansija u tom organu nadzoru upravljanja u Agenciji za osiguranje depozite.
Izvinite, gospodine Jovanoviću a da li bi vi nešto platili, a da vam neko samo podnese račun i da od vas traži novac, a da vi uopšte ne vidite gde ide taj novac? Zašta se troši? Za mene je to Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija koje u ime Vlade jeste neko ko iz budžeta Republike Srbije troši deo novca za slučajeve koji se podrazumevaju ovim zakonom, pa zato mora i da zna ko će odlučivati o trenutku kada se taj državni novac upotrebljava za održavanje finansijske stabilnosti. To je argument zašto Ministarstvo finansija, odnosno Vlada imenuje, a na predlog ministra finansija.
Zašto uz saglasnost NBS? Pa, ako mislite da NBS nema dovoljno posla i da sada ima ovu jedinicu organizacionu koju zovemo FIRU koja će se baviti restrukturiranje banaka, pre svega preventivno, vara te se. Mi imamo dosta posla. Ali, naši kapaciteti, stručni, informaciono tehnološki, ali pre i iznad svega odgovornost koju imamo za ove slučajeve podrazumeva da treba nešto i da radimo i da se pitamo za ono zašta ćemo biti odgovorni. To je elementarna logika i nema tu nikakve filozofije. Nema tu primene, prinude ili bilo ko. To je elementarna logika. Ako za nešto treba da odgovaram, moram da budem upoznata, da se pitam i da u pravom trenutku, a kako se najviše pitate, kako ste pravi moćni vlasnik. Ako imate predstavnika koji može da utiče na donošenje odluka.
Zbog čega smo došli u situaciju da me danas, između ostalog, pitate za Srpsku banku? Pa, zato što država vlasnik jeste bila nemoćan vlasnik u bankama u kojima je imala akcije, odnosno imala vlasnički udeo. Vreme je da sa tom praksom prekinemo, a ovo su mehanizmi kako se to čini. Zašto je mehanizam kolektivni organ kao mogućnost koja stoji u zakonu? Pa, da li vi vidite da u transformaciji banaka uzimamo dobru praksu, nigde više nemate jednog čoveka isključivo koji odlučuje o tome. Imate predsednika Izvršnog odbora ali ga čini kolektivni organ koji se zove Izvršni odbor.
Po ugledu na tu praksu da više ljudi više zna, kao što ja u dogovoru sa vama želim da poboljšam amandmanima neka rešenja, a zato što ranija rešenja jesu pokazala svoje manjkavosti koje su se na kraju iskazivale kao trošak koji je neko morao da potpiše i da plati, izašlo se sa rešenjem koje jeste dobro ali nismo hteli da ostavimo alternativu nego mogućnost. Ima jednog direktora ali to može da bude i kolektivni organ.
Da li se povećava broj zaposlenih? Pa, povećaće se i u ovom delu gde Narodna banka mora da ustanovi ovu novu organizacionu jedinicu. Nažalost, nove odgovornosti nameću i novi broj ljudi, ali je ta Agencija za osiguranje depozita i do sada pokazala da za nadležnosti koje ima nema dovoljno resursa. Znate onaj izgovor koji je ranije često bio i pred mene i pred vas iznošen, da mrtve banke troše kao žive za nezavršene stečajeve, za mnogobrojna pitanja koja se otvaraju i na koja ne mogu ni ja da dobijem odgovor, ne vi. Kada kažem – ja, a ne vi, ne smatram da je reč ni o kakvoj superiornosti nego o mestu na kojem jesam, pa mogu da dobijem više odgovora. Verujte da ne mogu lako da se dobiju ti odgovori, jer kada nešto dugo traje kao stečajni postupci koji traju od 2001, 2002. godine nezavršeni do danas, zaista jesu razlog da unapredimo praksu onog što smo zatekli kao otvorena, a ne zatvorena pitanja i da nikada više takva pitanja ne otvorimo.
Sad, ono što nije moja nadležnost ali jeste moje iskustvo i obaveza da vam kažem. Izvinite, a koji to zakon samim činom donošenja čini uštedu? Da li postoji jedan zakon koji je ikad iko doneo, da je samim činom donošenja ušteda bila 100 dinara, a ne milijardu?
Donošenje zakona ne podrazumeva uštedu u tom trenutku. Jako imam dugo parlamentarno iskustvo i nemam efekte, nisam imala priliku da čitam efekte zakona koji se predlažu i koji će biti doneti. Imam vama jedan vrlo direktan odgovor. Pre donošenja aktuelnog Zakona o javnim nabavkama, 28% od ukupnih postupaka je bilo pregovaračkih. Hajde za građane da to prevedemo, u četiri oka, kako kažeš - tako će biti. Dve strane se dogovaraju, naručilac - isporučilac. Znate li koliko je takvih pregovaračkih postupaka iza zatvorenih vrata danas? Svega 10%.
Ne može preko noći ništa ali postepeno može. Kako moja uvažena Gordana Čomić koleginica koju i sada rado slušam kaže – korak, po korak. Samo da znamo da idemo u dobrom pravcu. Ne možete da kažete da je Zakon o javnim nabavkama pogrešan pravac.
Ali, zašto gospodine Jovanoviću, svakog poslanika uvažavam, posebno onog ko se posveti ovim problemima, ne kažete da je od svih kontrolisanih subjekata od strane Državne revizorske institucije, NBS ona koja nije imala nijedan prekršaj, nijedan dinar sredstava koji nije usmeren gde ne treba, ništa kao osnov za prekršaj, tri tehničke preporuke koje se odnose na knjiženje zaliha vezano za izdavanje ličnih dokumenata. Jedan ogroman problem koji se trudimo da raščistimo u tom nekom trojnom ugovoru oko štampanja dokumenata, raniji izvođači, Ministarstvo policije i mi.
Ja vama priznam da ste izneli prilično dobrih primedbi. Ono što smatram da nije uredu obrazlažem. Pa, bi zaista bio red da u dobroj veri, dobroj nameri uzvratite pohvalom onome ko to zaslužuje makar u kontroli poslovanja, a to je NBS. Zahvaljujem se na pažnji.