Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu tragično stradalim građevinskim radnicima iz Srbije u požaru na sibirskom poluostrvu Jamal.
Slava im!
Nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 101 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite, gospodine Imamović.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, tražim objašnjenje od Visokog saveta sudstva povodom konkursa za izbor sudija za Osnovni sud u Novom Pazaru, koji je raspisan u decembru 2014. godine.
Mi imamo slučaj da se već dugi niz godina za sudije biraju samo kandidati iz reda sudijskih i tužilačkih pomoćnika, čime se vrši otvorena diskriminacija kandidata koji dolaze iz drugih državnih organa, advokatskih komora i drugih organizacija.
Član 46. Zakona o sudijama zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu prilikom izbora i predlaganja kandidata za izbor. Među kandidatima za sudije Osnovnom suda u Novom Pazaru 13 njih su kandidati koji nisu sudijski ili tužilački pomoćnici i nijedan od njih nije predložen za izbor.
Iz obrazloženja Visokog saveta sudstva, koji je Skupštini dostavljen, mi ne možemo da vidimo podatke o svim kandidatima koji su konkurisali, a nisu predloženi za izbor, tako da mi, narodni poslanici, zaista ne znamo da li mi zapravo glasamo za najbolje od njih.
Nama su se javili kandidati koji nisu predloženi za izbor, ljudi su završili fakultete i pre roka sa mnogo višim ocenama od predloženih kandidata, koji po svim kriterijumima imaju više bodova za izbor od onih koji su prošli.
Pitam – kako je to moguće i po kom se to osnovu u ovoj zemlji biraju sudije i tužioci? Znate, u javnosti vlada mišljenje da su sudije, tužioci i drugi nosioci javnih funkcija sa javnim ovlašćenjima bošnjačke nacionalnosti, pod znacima navoda, naši. Čak nam je jedan ministar pre nekoliko meseci, kada smo razgovarali o pritiscima i problemima koje prave pojedine sudije i tužioci, rekao – e, pa on je vaš. Vidimo da nas poslanike niti Bošnjačko nacionalno veće, niti ko pita za njih, niti nas konsultuje prilikom njihovog izbora.
Dalje, u aktima koje nam je dostavio Visoki savet sudstva stoje samo biografije kandidata koji su izabrani. Time nije ispoštovana zakonska obaveza Visokog saveta sudstva da obrazloži zašto je izabrao baš te kandidate. Mi ovde ne možemo samo na osnovu priloženih biografija da znamo da li su oni zapravo i najbolji kandidati i da li možda među odbijenim kandidatima ima neko ko u većoj meri ispunjava kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor.
Isto ovo pitanje i objašnjenje tražim od ministra pravde, koji je po funkciji član Visokog saveta sudstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosorić.

Hvala.
Pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, ovom ministarstvu sam i postavila pitanje 12.6.2014. godine i odgovor još nisam dobila.
Sada postavljam novo pitanje, a odnosi se na nameru ovog Ministarstva da započne rešavanje problema sela i spreči njegovo dalje odumiranje, jer činjenica je da su sela u Srbiji na ivici demografskog i ekonomskog sunovrata i procenjuje se da ima oko 145.000 kuća širom Srbije koje su prazne, što je oko 1.000 sela. Ako u Srbiji imamo 4.600 sela, to znači da svako četvrto je na putu izumiranja.
Činjenica je da i više od 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a za proteklih 50 godina iz sela u grad je prešlo oko 8.000.000 ljudi, što je taj trend u svetu dvostruko kraći.
Činjenice su da sela ubrzano odumiru, da su kuće napuštene, neobrađene oranice. Po proceni ima oko milion hektara zemlje koju niko ne obrađuje. Danas, u ovom periodu tranzicije našeg društva, kad veliki broj do skoro zaposlenih ostaje bez posla, želeli bi da se orijentišu prema poljoprivredi, ali su zbunjeni i nemaju informaciju, ni oni, ni oni građani koji se već bave nekom granom poljoprivrede. Tek njima je egzistencija ugrožena zbog nerešenih ključnih problema, kao što je loša infrastruktura, u šta ulagati, a da dugoročno ne promaše, problemi sa zdravstvenim osiguranjem, problemi sa poljoprivrednim penzijama, porezom na imovinu, šta proizvesti, kako proizvesti, da li će plasirati svoj proizvod, da li je tržište sigurno. Bez garancije su i tamo gde su uložili i svoj trud i novac. Setimo se samo proizvođača malina i problema svake godine sa kojima se susreću.
Računa se na pomoć fondova EU, e tu je nepoznanica. Njihova nedoumica je koja grana poljoprivrede će biti favorizovana. Imaju informaciju da su sredstva Evropske unije namenjena ruralnom sektoru u Srbiji od 175 miliona eura stigla u Srbiju, tj. Programu za ruralni razvoj i pomoć poljoprivrednoj proizvodnji.
Sada moja pitanja upućena Ministarstvu poljoprivrede su – da li će poljoprivredni proizvođači biti na vreme obavešteni i pripremljeni za korišćenje sredstava Evropske unije iz Programa za razvoj i pomoć poljoprivrednoj proizvodnji? Hoće li im biti zagarantovana dostupnost i javnost ovim programima, da li će imati pomoć države, šta ako se bave nekom granom poljoprivrede, a naši standardi nisu usklađeni sa standardima Evropske unije, da li će grantovi biti pojedinačni ili namenjeni udruženjima i šta je sa zadrugama u Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Kosorić.
Reč ima dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Upravi carina i, naravno, resornom Ministarstvu finansija u Vladi Republike Srbije. Naime, odnosi se i ima vezu sa onim što je Vlada Republike Srbije definisala u svom programu kao strateški plan i strateški cilj, a to je ekonomski razvoj i, između ostalog, kao jedan od najbitnijih aspekata ekonomskog razvoja - ravnomerni regionalni razvoj.
Juče sam imao priliku da sa kolegama iz Ministarstva privrede, Agencije za osiguranje izvoza i Fonda za razvoj Republike Srbije razgovaram i imam sastanak sa preko 100 privrednika u Novom Pazaru, iz različitih grana i sektora privrede, tekstilne industrije, industrije proizvodnje nameštaja, prehrambene industrije i drugih grana koje su razvijene u celom tom regionu. Postavilo se pitanje problema nemogućnosti carinjenja robe u Novom Pazaru. Iako u protekle dve godine, obzirom da je carinarnica stacionirana u Kraljevu, da je Užice dobilo svoju carinarnicu, da je Kruševac, koji je 50 kilometara od Kraljeva, dobio svoju carinarnicu, iako je više dopisa upućeno na adresu carine i na adrese nadležnih, još uvek je iskazana ta nemogućnost da privrednici u Novom Pazaru carine svoju robu. Samim tim se ugrožava na neki način poslovanje, odnosno poskupljuje se poslovanje u tom regionu koji je i onako ugrožen i koji je i onako nerazvijen. Vlada Republike Srbije i sam premijer je više puta rekao da će uložiti puno napora da se taj nerazvijeni region, prvenstveno infrastrukturno opremi, ali i da će se sve uraditi na tome da se poboljša poslovni ambijent i da se privuče što više investitora koji bi rešili i najveći problem u tom regionu, a to je nezaposlenost koja je veća od čak 50%.
Ne vidim nijedan razlog da jedan grad koji je univerzitetski centar, koji ima dva univerziteta, koji ima puno mladih ljudi, puno ozbiljnih privrednika, preduzetnika i onih koji hoće da pokrenu svoj biznis, koji se nikada nije oslanjao na javni sektor, nema svoju carinarnicu i da roba, znamo svi da je taj region upravo najveći uvoznik robe široke potrošnje iz Turske, da se ta roba odvozi u Niš, u Šid, u Suboticu, da se tamo istovara, pregleda, utovara i ponovo vraća tamo. U svakom slučaju, to poskupljuje i kao što svi koji se bave privatnim biznisom znaju da transport može da uvećava troškove poslovanja čak 30% do 40%, samim tim ta privreda i privrednici u tom regionu su nekonkurentniji za taj procenat. Obzirom da su marže u trgovini, u proizvodnji negde između pet do 15%, jasno je da je to jedan ozbiljan trošak za te privrednike i da ga treba na neki način prevazići.
Moram da napomenem i tu činjenicu da je lokalna samouprava, na čelu sa veoma dinamičnim gradonačelnikom, gospodinom Mehom Ahmutovićem, opremila i uložila preko 200 hiljada evra u tu carinarnicu i da ta carinska ispostava trenutno u Novom Pazaru ima 17 ljudi koji imaju visoko obrazovanje. Prema tome, to je jedna od retkih lokalnih samouprava koja je obezbedila sve uslove da carinarnica u tom kraju može da funkcioniše. Ja ću vam dati samo jedan primer, da je u carinarnicama u Kruševcu i Užicu uloženo čak po tri miliona evra da bi se one opremile.
U svakom slučaju, apelujem na Ministarstvo finansija i Upravu carina da podstiču i da pokušaju da reše ovaj problem i da podstiču one koji su proaktivni i koji žele da rade, koji predstavljaju lokalne samouprave, ali žele da rade u punom kapacitetu za dobrobit privrede, za dobrobit preduzetnika i, naravno, ono što je najbitnije, za ekonomski razvoj i obezbeđenje uslova za novo zapošljavanje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Uvažene kolege, molim gospodina potpredsednika da se založi da malo za promenu dobijamo odgovore na poslanička pitanja koja postavljamo i da se Vladi objasni da ovaj institut poslaničkih pitanja ne služi tome da poslanici govore a Vlada ignoriše, nego da zaista neka reakcija sa njihove strane proistekne iz toga.
Moje prvo pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova, koji veoma rado u ovoj sali sprovodi istrage, a neretko i donosi presude u momentu kada se protiv određenih ljudi ne vode nikakvi procesi.
Naime, pojavila se informacija za koju ja molim da mi se kaže da li je tačna i ukoliko je tačna, kako je do toga moglo da dođe, ko će za to da odgovara i moja preporuka gospodinu Nebojši Stefanoviću da istraži šta se tu desilo.
Naime, čini se da je javnu nabavku za čarape za službenike policije dobila firma „Natur fruits“ u vrednosti od 15 miliona dinara, što možda i ne bi bilo čudno da se ne radi o privrednom društvu za proizvodnju i trgovinu voćem na veliko, tako da je pomalo neobično da čarape za policiju nabavlja firma koja se inače bavi trgovinom voća. Da stvar bude još interesantnija, sve čarape koje je policija nabavila za svoje službenike su broja većeg od 45.
Druga javna nabavka koja je sprovedena u policiji je javna nabavka za cipele za iste te policajce. Tu javnu nabavku je dobila firma „Krunik“ d.o.o Beograd, koja, prema podacima Agencije za privredne registre, ima samo jednog zaposlenog.
Gospodine Bečiću, mislim da i vi, kao i svi mi koji dolazimo svaki dan u ovu Skupštinu, vidite policajce koji stoje ispred naše Skupštine. Ti ljudi su do pre nekog vremena bili u patikama. Oni su na svoje uniforme, verovali ili ne, nosili patike, zato što su čekali da se sprovede ta javna nabavka da bi mogli da dobiju čarape i cipele. Čarape im nabavlja firma za trgovinu voćem, a cipele im nabavlja firma koja ima jednog jedinog zaposlenog, prema podacima Agencije za privredne registre. To nije nešto što ja izmišljam. Tako da, moje pitanje gospodinu Stefanoviću i preporuka je da on to malo istraži, pošto voli inače da se bavi i istragama.
Drugo moje pitanje, koje se isto tiče uspostavljanja odgovornosti, neka bude celoj Vladi, pošto ne znam zaista koga bismo mogli da pitamo. Ko će da odgovara za lošu procenu Lazara Krstića, zbog koje smo izgubili 783 miliona evra?
Naime, kada je gospodin Krstić dolazio u Vladu, njega je premijer predstavio kao vunderkinda, prema kome je imao jedan nežan, očinski odnos, kome se čak i obraćao s vremena na vreme sa „sine“. E pa, „sin“ gospodina Vučića je napravio štetu od 783 miliona evra, zato što je odbijao da kredite koje je Srbija podigla konvertuje iz dolara u evre.
Samo da građanima bude jasno, 783 miliona evra je dvogodišnja ušteda od smanjenja plata i penzija. Dakle, sve one pare koje će građani Srbije dve godine dobijati manje kroz svoje plate i penzije je Vlada Republike Srbije, njen ministar, gospodin Vučić koji ga je doveo, koji ga je promovisao kao vunderkinda, potrošio zbog jedne svoje loše procene.
Da li u Vladi Srbije postoji svest o tome da neko za to treba da odgovara? Ako treba, da li to treba da bude gospodin Krstić, da li onaj koji ga je doveo, da li onaj koji je od njega pravio nešto što očigledno gospodin Krstić nije? Čini se sve više, kako vreme prolazi, da je od tog njegovog angažmana imao koristi isključivo on, a građani Srbije će kroz smanjenje plata i penzija dve godine da plaćaju samo jednu jedinu njegovu grešku. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospođice Jerkov. Sigurno ćemo se potruditi da što pre dobijete potrebna obaveštenja mada znate ovlašćenja MUP i sigurno se sve radnje koje smatrate da su kriminalne biti proverene. Što se tiče presuda znate da to ne donosi MUP nego pravosuđe Srbije, a ne Ministarstvo pravde.
(Borislav Stefanović, s mesta: Igore, nismo tebe pitali.)
Gospodine Stefanoviću, samo sam radio javnosti rekao ko donosi presude i ko se bavi istragama dao obaveštenje, a ostale pojedinosti će MUP da odgovori na pitanja koja je postavila gospođica Jerkov. Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima gospodin Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Uvaženi gosti, gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, postaviću pitanje predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću, a moje pitanje glasi – kada će biti završeno komunalno opremanje Turističkog centra Kopaonik. Naime, o čemu se radi.
Svi smo mi svesni da je turizam kao privredna grana jedna od najlakših pokretača privrednog razvoja Republike Srbije, da je to nešto što imamo kao dar prirode, a što kaže narod to je dar od Boga i što mi treba samo da stavimo u funkciju, a time i pokrenemo i privredu i sve ono što prati turizam kao privrednu granu.
Turistički centar Kopaonik je jedna od najinteresantnijih turističkih destinacija Republike Srbije i sem što je značajan za opštine koje gravitiraju, koje se naslanjaju na turistički centar tj. na planinu i masiv Kopaonika, jeste značajan i za celu srpsku privredu, za budžet Republike Srbije, jer značajna sredstva ubiraju i pune u budžet Republike Srbije.
Ono što je problem, što komunalno opremanje Turističkog centra Kopaonik, a on se nalazi na planini koja je proglašena nacionalnim parkom ne prati razvoj turističke ponude i turističkih kapaciteta na Kopaoniku. Za vašu informaciju Turistički centar Kopaonik ima dva dela i to sam turistički centar koji ima negde oko četiri hiljade ležajeva. Znači to su „Konaci“, „Sunčevi vrhovi“, JAT apartmani i da dalje ne nabrajam i mnogo veći deo, mnogo veći turistički potencijali, mnogo veće vikend naselje koje ima preko 3.000 izgrađenih objekata sa svim onim pratećim kapacitetima koje oni sadrže. Osnovni problem je neadekvatno rešena kanalizacija, vodosnabdevanje, parking prostor i sve ono što čini atraktivnim i popularnim i prihvatljivim sadržajima jednog turističkog centra.
Turistički centar Kopaonik i sam vrh Kopaonika je rešio sistem otpadnih voda i kanalizacija tako što je napravio pre 20 godina fabriku otpadnih voda koja se direktno izliva u rečcu na južnoj strani planine koja ide direktno u Ibar. To bi bilo u redu da ta fabrika otpadnih voda funkcioniše. Znači, fabrika već 20 godina radi i otpadne vode onako neprerađene se ulivaju preko potoka sa Kopaonika direktno u Ibar, a sa druge strane vikend naselje nema ni taj benefit, ako je to uopšte benefit, nego svih 3.000 objekata imaju septičke jame što je nedopustivo, složićete se sa mnom za jedan turistički centar, naročito ako se on nalazi u zoni nacionalnog parka.
Pre par godina Vlada je krenula u rešavanje problema. Urađene su studije. Urađeni su elaborati i na tome se stalo. Niti je nastavljeno dalje rešavanje problema Turističkog centra Kopaonik i vikend naselja Kopaonik, a oni na prirodno, kao nešto što je najatraktivnija ponuda Republike Srbije, iz godine u godinu imaju što veću posetu. Bojim se, neangažovanjem Vlade, neangažovanjem budžeta Republike Srbije da turistički centar koji daje značajan doprinos republičkom budžetu ne počne da stagnira i da ne zamre.
Ono što se očekuje od Vlade Republike Srbije je da investira, da komunalno opremi planinu, jer to nisu sposobne da urade opštine koje gravitiraju na Kopaoniku, a to su Raška, Kuršumlija, Blace, Jošanička Banja. Znači, to su male nerazvijene opštine, jer oni u turističkom centru vide svoju perspektivu, svoj mogući razvoj. Ono što je industrija za neke delove Srbije ili što je poljoprivrede za Vojvodinu to je Kopaonik za ove opštine i to je mesto gde možemo dobiti nova radna mesta, uposliti te opštine, tj. ljude tih opština i smanjiti nezaposlenost u tom delu. Zahvaljujem vam se.