Dobro, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, ja sam se pitao šta bi se dogodilo, na primer, gospodine Arsiću, a sada to pitanje koje sam sebi postavio, postavljam svim našim koleginicama i kolegama, ovde, narodnim poslanicima, da koleginica Olgica Batić, kao jedan od predlagača ovog zakona, nije primetila da 1. marta ove godine ističe rok do kojeg potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave.
Ja sam zaključio poštovana gospodo da bi našoj Vladi to promaklo, iako je sama Vlada insistirala upravo na ovakvom roku, poštovana gospodo. Ja onda zaključujem da mi narodni poslanici moramo stalno da popravljamo strašne greške koje čini Vlada Republike Srbije.
Zaključio sam da je gospođa Jekov bila apsolutno u pravu kada je zahtevala ovde da mi narodni poslanici kažemo Vladi i ministru Selakoviću da je pogrešio i da ovde treba da obezbedimo neku saglasnost oko toga, da i poslanici Napredne stranke kažu – jeste, grešio je ministar Selaković što po više puta šalje iste Predloge zakona, pa promeni jednu tačku, pa promeni rok i onda posle nekog vremena mi vidimo da je to pogrešno, i da poslanici Napredne stranke kažu kada su oni sami pogrešili, jer su sledili pogrešni put ministra Selakovića.
Poštovana gospodo, zar moramo ovde i u ovom sazivu Narodne skupštine da se podsećamo više od 100 godina stare rečenice - da ne treba narodni poslanici svaku varvariju da oblače u pravničko ruho, poštovana gospodo, a mi smo to ovde uveli kao praksu sada.
Pitao sam se, da nema poslanika, evo sada Olgice Batić, na primer, šta bi se desilo? Ušli bismo u pravni nered po ko zna koji put. Zato je važno, gospodine Arsiću, da se pozivamo na Ustav, jer nas Ustav pre bilo kog drugog dokumenta podseća na vrednosti vladavine prava koja valjda treba da bude osnovni integrativni faktor naše države ovde.
Mislim, poštovana gospodo, povodom rasprave o Predlogu zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, da mi ovde treba da se zamislimo o neefikasnosti našeg pravosuđa.
Malo sam se pripremio za ovu raspravu. Saznao sam da smo mi, naša država, poštovana gospodo, narodni poslanici, na prvom mestu po broju predstavniki pred Evropskim sudom za ljudska prava u odnosu na broj stanovnika. Da li je u redu da se zamislimo oko toga?
Druga stvar, poštovana gospodo, povodom rasprave o ovom predlogu zakona, mislim da je red da se zamislimo o ne pravičnosti našeg pravosuđa.
Imam još jednu informaciju za vas, ako ona ovde nije poznata. Evropski sud za ljudska prava je u preko 20% svih meritorno okončanih postupaka protiv naše države utvrdio da je povređeno ljudsko pravo na pravično suđenje. Imamo posla sa nepravičnim pravosuđem i onda je logično pitanje, poštovana gospodo, odgovornosti nečije za to, pa i ministra pravde i ove Vlade.
Treća stvar, poštovana gospodo, da se zamislimo povodom rasprave o ovom predlogu zakona o tome da je naše pravosuđe, ne samo nepravično, ne samo neefikasno, nego skupo i faktički neuređeno. Ako to možemo ovde da konstatujemo, pozivajući se na činjenice, onda mislim da moramo da delamo tako da se menja ovakvo stanje pravosuđa koje može da se opiše danas kao da je u kolapsu.
Zato ne razumem gospodina Babića kada postavi pitanje – šta je šteta onoga što je delanje gospodina Selakovića? Zar nije dovoljno samo podsećanje na višemesečni štrajk advokata, poštovana gospodo. Dovoljno je da ti ljudi ne rade, pa da imamo evidentnu štetu, poštovana gospodo.
Mogao bih ovako u još nekoliko tačaka da govorim, a sve podovom rasprave o ovom predlogu zakona, da mi gospodin Arsić nije skratio vreme na četiri minuta i 33 sekunde, poštovana predsednice Narodne skupštine, a ja imam pravo na punih pet minuta, kao poslanik Nove stranke.