Prva sednica Prvog redovno zasedanje, 03.03.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovno zasedanje

01 Broj: 06-2/90-15

03.03.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsednice.
Postavljam dva pitanja, krenuću od prvog. Zlatiborski okrug je geografski po konfiguraciji terena uglavnom kraj brdsko-planinski karaktera, tako da se i poljoprivredna proizvodnja ostvaruje uglavnom sa brdovitih predela ovog kraja. U tom pravcu treba pohvaliti i sve ono što je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede činilo i čini za ovaj kraj. Vlada Republike Srbije preko Ministarstva poljoprivrede nesumnjivo čini napore kako bi se reaktivirali poljoprivredni resursi brdsko-planinskih područja, gde svi poljoprivrednici se prirodno orijentišu na stočarsku proizvodnju.
Imajući u vidu da se u stočarsku proizvodnju nije ulagalo, te da je zbog takvog odnosa prema ovoj oblasti poljoprivredne proizvodnje stočarstvo decenijski zapostavljano, a samim tim je došlo do drastičnog opadanja stočnog fonda koji je bukvalno, možemo reći ruiniran, u tom smislu meštani i poljoprivrednici brdovitog sela Krema koje se nalazi u okruženju planina Tare, Zlatibora i drugih planinskih masiva, žele da se posvete stočarstvu i stočarskoj proizvodnji i tako povrate ugled stočarskog kraja koja su Kremna nekada imala. Kao i svi stočari u Srbiji tako i kremanci traže najefikasnija rešenja koja se vezuju za matičenje stoke u glavnom kraju.
S toga se postavlja pitanje Ministarstvu poljoprivrede da li je moguće uspostaviti stabilne subvencije stočarskoj proizvodnji brdsko-planinskim područjima iako grla stoke nisu matičena? Takođe pitanje – da li je moguće uspostaviti stabilne subvencije za prirodne livade koje služe za proizvodnju krmnog bilja kao i veštačke livade i zasade pod lucerkom? To je pitanje koje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede.
Drugo pitanje se postavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kao i Ministarstvu saobraćaja. Naime, teritorija sela Kremna i Mokra Gora je postala značajna turistička destinacija koja privlači veliki broj turista kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Pored čuvenog Drvengrada koji je jedna od najznačajnijih turističkih destinacija, čiji je graditelj, kreator, utemeljivač naš poznati režiser Emir Kusturica, Kremna i Mokra Gora imaju još jednu turističku destinaciju, a to je „Šarganska osmica“. To je pruga kojom turistički voz obilazi najlepša prirodna bogatstva koja ovaj kraj daje. Meštani Kremana i Mokre Gore izražavaju zadovoljstvo što su pre dve godine preko resornih ministarstava izvedeni radovi i to radovi u većem delu na izgradnji pruge Šargan – Kremna, kojom se turistička ponuda ovog kraja čini jedom od najatraktivniji u Srbiji.
Kako predstoji prolećni i letnji period kao period kada se turisti orijentišu na ovaj kraj, postavlja se pitanje da li je moguće završiti započete radove u što kraćem roku kako bi se turistički sadržaj učinio još prepoznatljivijim i atraktivnijim? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, voleo bih da Vlada, odnosno da zamolim vas gospođo predsednice da Vlada i ministri kojima upućujemo ova pitanja budu ažurniji u odgovoru. Postavio sam pre mesec dana jedno pitanje vezano za zajam za „Srbijagas“ za koji nisam dobio odgovor.
Na pitanje vezano za rad „Er Srbije“ čekao sam mesec dana, odgovora nema 15 dana. Dobro je da sam taj odgovor dobio pre nekoliko dana, pogotovo u svetlu informacije kako je „Er Srbija“ prošlu godinu završila sa dobitkom od 2,7 miliona evra, kako je to rekao direktor. U odgovoru Vlade na pitanje koje sam postavio pre mesec dana piše da je Vlada dala preporuku aerodromu „Nikola Tesla“ da otpiše dug od 17,6 miliona dolara „Er Srbiji“ za troškove koji su nastali u 2014. godini, iako smo slušali ovde da toga neće biti kada smo usvajali Zakon o preuzimanju duga od 73 miliona evra krajem prošle godine.
U stvari, kada to pogledamo vidimo da „Er Srbija“ nije imala plus, nego je poslovala sa minusom, ali da je taj minus prikriven time što nije platila obaveze koje druge avio kompanije moraju da plate aerodromu „Nikola Tesla“, ali dobro.
Želim sada da postavim pitanje ministru Antiću i nadam se da neću morati da čekam mesec dana. Vezano je za posao kojim je dogovorena i ugovorena kupovina uglja za Termoelektranu „Nikola Tesla“ zbog poplava koje smo imali u maju prošle godine i da bi se nadomestio nedostatak uglja, da ne bi morali da uvozimo struju, doneta je odluka da se kupi ugalj.
Navodno, taj posao je vrednosti 60.000.000 evra, po ceni od 35,8 evra po toni, koliko je ministar ovde jednom prilikom rekao, da je cena tone uglja. Ja sam izračunao da je to 1.700.000 tona uglja koje smo mi trebali, odnosno koje smo mi, koliko ja znam, kupili.
Mene zanima da li je plaćeno i koliko je ukupno uglja plaćeno i uvezeno u Srbiju iz Rumunije?
Drugo pitanje je koliko je istovareno?
Moje informacije su da je 1. marta istovareno svega 150.000 tona, znači manje od 10%.
Koliko će biti istovareno u martu? Moje informacije su da će u martu biti istovareno 400.000.
Svedoci smo da zima polako prestaje, jedino zbog čega građani treba da se nadaju dužoj zimi je činjenica da će povećanje struje doći kada se završi zima, kako su nam rekli.
Sada građani navijaju da zima traje do jula meseca, ali bojim se da se to neće desiti da će zima proći kada je i vreme, u naredne dve nedelje. Šta da radimo sa tom količinom uglja? To je opet jedna trećina od ugovorene količine i zanima me da li će se ovaj ugovor produžiti za naredne dve godine?
Zanima me na koji način je firma koja je izgradila trake za istovar uglja iz luke do kotlova dobila taj posao? Da li je bio tender? Zanima me koliko je plaćen taj posao?
I zanima me kada će biti završeno ispumpavanje vode iz kopova „Tamnava“? Bilo je obećanje da će to biti završeno do kraja februara. Februar je završen pre tri meseca. To se nije desilo.
Da li se nije desilo zato što firma koja je dobila taj posao nije bila u stanju to da uradi u zadatom roku i u kom roku će završiti taj posao i da li će plaćati neke penale zato što posao nije završila na vreme?
I zanima me kada će onda biti uspostavljen pun iskop uglja sa kopova „Tamnava“ i šta ćemo da radimo sa tih još milion ili preko milion tona uglja koje smo kupili, ili nismo kupili, ili treba da kupimo iz Rumunije i šta ćemo raditi sa tim ugljem?
Da li su to bačene pare građana Srbije i da li na taj način se baca sva ona ušteda koju je Vlada htela da napravi smanjenjem plata i penzija, a mogla je odgovornim radom da napravi veće uštede na mestima na kojima ima prostora za uštede, a ne da uzima pare od građana i od penzionera i onih koji rade u državnom aparatu? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da će Vlada Mirka Cvetkovića da nam da odgovore na to kako je pokradena Elektroprivreda Srbije za 500 miliona evra?
Međutim, te odgovore nismo još uvek dobili, a Mirko Cvetković više i ne može da nam ih da, a čini mi se da su dva mangupa stavila u džep i to Vojin Lazarević i Vuk Hamović, tih 500 miliona evra.
To je ista ta Vlada Mirka Cvetkovića, koja je, postavljam pitanje – da li je tačno da je Vlada Mirka Cvetkovića angažovala izvesnu lobističku agenciju u SAD da je to platila milion evra, da lobira za srpski interes?
Interesuje me za kakve srpske interese, pogotovo kada je u pitanju KiM? Imajući u vidu da je vlasnik te agencije izvesni Albanac sa imenom i prezimenom Šćip Osman, ako je Vlada Republike Srbije, koju je vodio Mirko Cvetković, odnosno predsednik Republike Srbije, odnosno predsednik građana Republike Srbije, koji su članovi Demokratske stranke, Boris Tadić, angažovali Šćipa Osmanija da lobira u američkoj administraciji za interese Srbije na Kosovu, postavljam pitanje i da li i u kakvom stanju je njihovo zdravstveno stanje bilo?
Takođe, postavljam pitanje da li je sproveden postupak javne nabavke? A, ako nije koje su referense te agencije u SAD da joj mi damo milion dolara građana Srbije?
Treće pitanje, ako je tačno da je angažovana ta agencija, kakvi su efekti bili po Srbiju u vezi njenog lobiranja?
Takođe bih hteo da postavim pitanje i Centralnoj banci, odnosno guverneru da li bi Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine potrošila 4,5 milijarde deviznih rezervi na očuvanje kursa dinara koji nismo očuvali i koji je skočio sa 80 na 120 dinara u tom periodu?
Takođe, postavljam pitanje Centralnoj banci i Vladi Republike Srbije koje su posledice bile otkazivanja Ugovora sa MMF februara meseca 2012. godine, zato što Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Borisa Tadića, predsednika građana Demokratske stranke, nije smela da sprovede program koji je prihvatila sa MMF, da ne bi bili poraženi na izborima.
Ni jedna sudbina nijednog od nas političara u političkom smislu nije važna i ne može biti važnija od interesa države Srbije i građana Srbije. Zato smo tako i prolazili u prethodnom periodu, da ne pričamo o nekim drugima kako su se sakrivali i gurali pod tepih istiniti finansijski izveštaji, koji se sada predstavljaju kao nezavisni.
I treće pitanje Centralnoj banci – kako i kakav uticaj ima na finansijskom tržištu potpisivanje ugovora sa MMF, u prvom smislu na buduće kredite kojima ćemo morati da se zadužujemo da plaćamo skupe kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Vlada Borisa Tadića predsednika građana Demokratske stranke i kako se odražava na kurs dinara, jer sam ovde proteklih nekoliko dana slušao kako su mnogi zabrinuti za taj kurs, a koji se skoro vratio na onaj period iz 2012. godine. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Dejan Radenković, Nenad Milosavljević, Vladimir Marinković, Suzana Spasojević i Olgica Batić.
Dostavljeni su vam zapisnici Petog i Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativna, budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da u tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 30. januara i 2. i 3. februara 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 48 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 10. i 12. februara 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 49 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog red sednice, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 48 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa DS je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 143, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 35 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red zbirna lista kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 141, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 37 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 42 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 42 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 136, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 42 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Sabina Dazdarević i Šaip Kamberi predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Prijedlog rezolucije za rješavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 174 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Nova Srbija je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 46 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 34 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o dopunama Zakona o NBS.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita sa valutnom klauzulom u CHF – Švajcarski franak, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 164 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa SNS je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 34 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, radi se o predlogu za izmenu Krivičnog zakonika. Moj predlog za izmenu je izuzetno jednostavan. Naime, ja predlažem da se član 108. Krivičnog zakonika izmeni tako da se u ona krivična dela koja ne zastarevaju, a gde se trenutno nalaze ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, itd, uvrste i krivična dela predviđena u članovima 388. i 389. Krivičnog zakonika. Radi se o trgovini ljudima i pre svega trgovini decom. To je, uprošteno rečeno, onaj čuveni Zakon za bebe.
Naime, postoji radna grupa koja je pripremila čitav novi zakon koji Vlada Republike Srbije iz nekog razloga pokušava da ne donese ili izbegava da donese. Svi rokovi u tom slučaju su prošli.
Republika Srbija je prošle godine osuđena pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Njoj je naloženo da do 9. septembra ove godine obezbedi naknade za roditelje nestalih beba, a takve dece nije malo. To Udruženje roditelja smatra da je u Republici Srbiji u prethodnih 40 godina nestalo čak 10.000 beba, a roditelji te dece smatraju da ministar pravde i ministar policije iz nekog razloga opstruišu donošenje ovog zakona i da je sadašnji ministar policije to činio čak i u vreme kada je bio predsednik ove Skupštine i kada je bio po funkciji predsednik Odbora za zaštitu prava deteta, tako da je ovaj moj predlog da se učini da ta krivična dela ne zastarevaju samo jedan međukorak do donošenja zakona.
Kao što sam rekla grupa tih roditelja je uz pomoć, odnosno u grupi na čijem čelu je bila prof. Vesna Rakić Vodinelić, pripremila čitav predlog novog zakona. Vlada iz nekog razloga pokušava da izbegne njegovo usvajanje, ali mi narodni poslanici možemo da pomognemo tim ljudima.
Ja mogu samo da zatražim od narodnih poslanika da ne bude isto kao sa Zojinim zakonom, da ne bude da šest puta odbijamo ovu inicijativu, pa da onda kada neko iz Vlade namigne rešimo da je prihvatimo i da svako od poslanika razmisli zbog čega sada neće glasati, ukoliko neće glasati, da se krivično delo krađa dece ne svrsta u krivična dela koja ne zastarevaju.
Ne znam kako se drugačije može apelovati na poslanike, osim da sami reše da li će pritisnuti ovo dugme. Postoji nekoliko krivičnih dela koja ne zastarevaju. Moj predlog je i predlog tih roditelja, jer ovo nije predlog zakona koji je došao od mene, da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo trgovine decom radi usvojenja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
U sali nema nikog iz IT sektora, po običaju, da vidi šta je sa pokazateljem vremena, pa bih molila stručne službe da dođu da nam pomognu da vodimo sednicu kako treba.
Ne znam šta ste dobacivali, ali ako strožije nastupim, onda se pojavimo u novinama na naslovnim stranicama, pa sada gledajte.
Molim da se izjasne poslanici o vašem predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 od ukupno prisutnih 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se u dnevni red sednice uvrsti i Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
Međutim, podsećam vas da je Narodna skupština upravo glasala da ne prihvata da ovaj predlog zakona razmatra po hitnom postupku, te on može da bude uvršten u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja. Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Pre nego što vam dam reč, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim parlamentarke Jugoistične Evrope, učesnice Konferencije Ženske parlamentarne mreže – Ravnopravne i osnažene, zajedno smo jače, koje trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravite naše gošće.
Zahvaljujem.
Da li poslanica Biljana Hasanović Korać želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Biljana Hasanović-Korać

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u dogovoru sa kolegama iz moje poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, podnela sam Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Suština ove dopune jeste da se u članu 20. posle tačke 16. doda tačka 16a koja glasi: „Uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata“.

Osnov za ovaj zakon je u Ustavu Republike Srbije i to je navedeno u obrazloženju.

Ja ću nešto govoriti o razlozima zbog kojih sam predložila ovu dopunu Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi je donet 2007. godine. Tada nije predviđeno da lokalna samouprava obavlja poslove stipendiranja učenika i studenata, jer je postojao koncept stipendiranja i stimulisanja učenika i studenata za stvaranje uslova za učenje, za rad, za usavršavanje i za postizanje što boljeg rezultata.

Ova vladajuća koalicija koja vlada, namerno ne kažem upravlja, Srbijom već treću godinu, od silnih obećanja i reformi nije realizovala skoro ništa. U obrazovanju je katastrofalno stanje. Nezadovoljni su i prosvetni radnici i učenici i studenti i štrajkovi traju već dosta dugo. Mladi sve manje imaju mogućnosti da se školuju, a oni koji uspeju da završe škole napuštaju Srbiju i odlaze u potrazi za boljim uslovima za život. Nema nekih značajnih efekata u oblasti stipendiranja i stimulisanja učenika i studenata.

Jeste kriza, ali je Vlada nesposobna da napuni budžet. Nije dobro procenila gde mogu da se naprave uštede. Nije ništa urađeno na reformi Poreske uprave da bi se osposobila da se naplate porezi od najvećih poreskih dužnika, a prema listi koju je sama Poreska uprava objavila, najveći poreski dužnici su upravo najbogatiji ljudi u Srbiji. Opredelila se za meru smanjenja plata i penzija, što je i tako teško stanje učinila još težim i roditelje koji školuju učenike i studente onemogućila da im pruži potrebne…