Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsednice.
Postavljam dva pitanja, krenuću od prvog. Zlatiborski okrug je geografski po konfiguraciji terena uglavnom kraj brdsko-planinski karaktera, tako da se i poljoprivredna proizvodnja ostvaruje uglavnom sa brdovitih predela ovog kraja. U tom pravcu treba pohvaliti i sve ono što je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede činilo i čini za ovaj kraj. Vlada Republike Srbije preko Ministarstva poljoprivrede nesumnjivo čini napore kako bi se reaktivirali poljoprivredni resursi brdsko-planinskih područja, gde svi poljoprivrednici se prirodno orijentišu na stočarsku proizvodnju.
Imajući u vidu da se u stočarsku proizvodnju nije ulagalo, te da je zbog takvog odnosa prema ovoj oblasti poljoprivredne proizvodnje stočarstvo decenijski zapostavljano, a samim tim je došlo do drastičnog opadanja stočnog fonda koji je bukvalno, možemo reći ruiniran, u tom smislu meštani i poljoprivrednici brdovitog sela Krema koje se nalazi u okruženju planina Tare, Zlatibora i drugih planinskih masiva, žele da se posvete stočarstvu i stočarskoj proizvodnji i tako povrate ugled stočarskog kraja koja su Kremna nekada imala. Kao i svi stočari u Srbiji tako i kremanci traže najefikasnija rešenja koja se vezuju za matičenje stoke u glavnom kraju.
S toga se postavlja pitanje Ministarstvu poljoprivrede da li je moguće uspostaviti stabilne subvencije stočarskoj proizvodnji brdsko-planinskim područjima iako grla stoke nisu matičena? Takođe pitanje – da li je moguće uspostaviti stabilne subvencije za prirodne livade koje služe za proizvodnju krmnog bilja kao i veštačke livade i zasade pod lucerkom? To je pitanje koje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede.
Drugo pitanje se postavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kao i Ministarstvu saobraćaja. Naime, teritorija sela Kremna i Mokra Gora je postala značajna turistička destinacija koja privlači veliki broj turista kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Pored čuvenog Drvengrada koji je jedna od najznačajnijih turističkih destinacija, čiji je graditelj, kreator, utemeljivač naš poznati režiser Emir Kusturica, Kremna i Mokra Gora imaju još jednu turističku destinaciju, a to je „Šarganska osmica“. To je pruga kojom turistički voz obilazi najlepša prirodna bogatstva koja ovaj kraj daje. Meštani Kremana i Mokre Gore izražavaju zadovoljstvo što su pre dve godine preko resornih ministarstava izvedeni radovi i to radovi u većem delu na izgradnji pruge Šargan – Kremna, kojom se turistička ponuda ovog kraja čini jedom od najatraktivniji u Srbiji.
Kako predstoji prolećni i letnji period kao period kada se turisti orijentišu na ovaj kraj, postavlja se pitanje da li je moguće završiti započete radove u što kraćem roku kako bi se turistički sadržaj učinio još prepoznatljivijim i atraktivnijim? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, voleo bih da Vlada, odnosno da zamolim vas gospođo predsednice da Vlada i ministri kojima upućujemo ova pitanja budu ažurniji u odgovoru. Postavio sam pre mesec dana jedno pitanje vezano za zajam za „Srbijagas“ za koji nisam dobio odgovor.
Na pitanje vezano za rad „Er Srbije“ čekao sam mesec dana, odgovora nema 15 dana. Dobro je da sam taj odgovor dobio pre nekoliko dana, pogotovo u svetlu informacije kako je „Er Srbija“ prošlu godinu završila sa dobitkom od 2,7 miliona evra, kako je to rekao direktor. U odgovoru Vlade na pitanje koje sam postavio pre mesec dana piše da je Vlada dala preporuku aerodromu „Nikola Tesla“ da otpiše dug od 17,6 miliona dolara „Er Srbiji“ za troškove koji su nastali u 2014. godini, iako smo slušali ovde da toga neće biti kada smo usvajali Zakon o preuzimanju duga od 73 miliona evra krajem prošle godine.
U stvari, kada to pogledamo vidimo da „Er Srbija“ nije imala plus, nego je poslovala sa minusom, ali da je taj minus prikriven time što nije platila obaveze koje druge avio kompanije moraju da plate aerodromu „Nikola Tesla“, ali dobro.
Želim sada da postavim pitanje ministru Antiću i nadam se da neću morati da čekam mesec dana. Vezano je za posao kojim je dogovorena i ugovorena kupovina uglja za Termoelektranu „Nikola Tesla“ zbog poplava koje smo imali u maju prošle godine i da bi se nadomestio nedostatak uglja, da ne bi morali da uvozimo struju, doneta je odluka da se kupi ugalj.
Navodno, taj posao je vrednosti 60.000.000 evra, po ceni od 35,8 evra po toni, koliko je ministar ovde jednom prilikom rekao, da je cena tone uglja. Ja sam izračunao da je to 1.700.000 tona uglja koje smo mi trebali, odnosno koje smo mi, koliko ja znam, kupili.
Mene zanima da li je plaćeno i koliko je ukupno uglja plaćeno i uvezeno u Srbiju iz Rumunije?
Drugo pitanje je koliko je istovareno?
Moje informacije su da je 1. marta istovareno svega 150.000 tona, znači manje od 10%.
Koliko će biti istovareno u martu? Moje informacije su da će u martu biti istovareno 400.000.
Svedoci smo da zima polako prestaje, jedino zbog čega građani treba da se nadaju dužoj zimi je činjenica da će povećanje struje doći kada se završi zima, kako su nam rekli.
Sada građani navijaju da zima traje do jula meseca, ali bojim se da se to neće desiti da će zima proći kada je i vreme, u naredne dve nedelje. Šta da radimo sa tom količinom uglja? To je opet jedna trećina od ugovorene količine i zanima me da li će se ovaj ugovor produžiti za naredne dve godine?
Zanima me na koji način je firma koja je izgradila trake za istovar uglja iz luke do kotlova dobila taj posao? Da li je bio tender? Zanima me koliko je plaćen taj posao?
I zanima me kada će biti završeno ispumpavanje vode iz kopova „Tamnava“? Bilo je obećanje da će to biti završeno do kraja februara. Februar je završen pre tri meseca. To se nije desilo.
Da li se nije desilo zato što firma koja je dobila taj posao nije bila u stanju to da uradi u zadatom roku i u kom roku će završiti taj posao i da li će plaćati neke penale zato što posao nije završila na vreme?
I zanima me kada će onda biti uspostavljen pun iskop uglja sa kopova „Tamnava“ i šta ćemo da radimo sa tih još milion ili preko milion tona uglja koje smo kupili, ili nismo kupili, ili treba da kupimo iz Rumunije i šta ćemo raditi sa tim ugljem?
Da li su to bačene pare građana Srbije i da li na taj način se baca sva ona ušteda koju je Vlada htela da napravi smanjenjem plata i penzija, a mogla je odgovornim radom da napravi veće uštede na mestima na kojima ima prostora za uštede, a ne da uzima pare od građana i od penzionera i onih koji rade u državnom aparatu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da će Vlada Mirka Cvetkovića da nam da odgovore na to kako je pokradena Elektroprivreda Srbije za 500 miliona evra?
Međutim, te odgovore nismo još uvek dobili, a Mirko Cvetković više i ne može da nam ih da, a čini mi se da su dva mangupa stavila u džep i to Vojin Lazarević i Vuk Hamović, tih 500 miliona evra.
To je ista ta Vlada Mirka Cvetkovića, koja je, postavljam pitanje – da li je tačno da je Vlada Mirka Cvetkovića angažovala izvesnu lobističku agenciju u SAD da je to platila milion evra, da lobira za srpski interes?
Interesuje me za kakve srpske interese, pogotovo kada je u pitanju KiM? Imajući u vidu da je vlasnik te agencije izvesni Albanac sa imenom i prezimenom Šćip Osman, ako je Vlada Republike Srbije, koju je vodio Mirko Cvetković, odnosno predsednik Republike Srbije, odnosno predsednik građana Republike Srbije, koji su članovi Demokratske stranke, Boris Tadić, angažovali Šćipa Osmanija da lobira u američkoj administraciji za interese Srbije na Kosovu, postavljam pitanje i da li i u kakvom stanju je njihovo zdravstveno stanje bilo?
Takođe, postavljam pitanje da li je sproveden postupak javne nabavke? A, ako nije koje su referense te agencije u SAD da joj mi damo milion dolara građana Srbije?
Treće pitanje, ako je tačno da je angažovana ta agencija, kakvi su efekti bili po Srbiju u vezi njenog lobiranja?
Takođe bih hteo da postavim pitanje i Centralnoj banci, odnosno guverneru da li bi Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine potrošila 4,5 milijarde deviznih rezervi na očuvanje kursa dinara koji nismo očuvali i koji je skočio sa 80 na 120 dinara u tom periodu?
Takođe, postavljam pitanje Centralnoj banci i Vladi Republike Srbije koje su posledice bile otkazivanja Ugovora sa MMF februara meseca 2012. godine, zato što Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Borisa Tadića, predsednika građana Demokratske stranke, nije smela da sprovede program koji je prihvatila sa MMF, da ne bi bili poraženi na izborima.
Ni jedna sudbina nijednog od nas političara u političkom smislu nije važna i ne može biti važnija od interesa države Srbije i građana Srbije. Zato smo tako i prolazili u prethodnom periodu, da ne pričamo o nekim drugima kako su se sakrivali i gurali pod tepih istiniti finansijski izveštaji, koji se sada predstavljaju kao nezavisni.
I treće pitanje Centralnoj banci – kako i kakav uticaj ima na finansijskom tržištu potpisivanje ugovora sa MMF, u prvom smislu na buduće kredite kojima ćemo morati da se zadužujemo da plaćamo skupe kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Vlada Borisa Tadića predsednika građana Demokratske stranke i kako se odražava na kurs dinara, jer sam ovde proteklih nekoliko dana slušao kako su mnogi zabrinuti za taj kurs, a koji se skoro vratio na onaj period iz 2012. godine. Hvala.