Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Uvažena ministarsko, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, u okviru svog današnjeg izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, uz okviru Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Maja 2003. godine u Kijevu, na panevropskoj ministarskoj ekološkoj konferenciji, uvažavajući činjenicu da područje Karpata predstavlja jedno od posebnih vrednosti u srcu Evrope, ne samo blaga najvećeg područja netaknutih šuma, bogatstva prirode, lepote pejzaža, a stoga i ekoloških vrednosti, usvojena je od strane svih prisutnih delegacija, između ostalih i naše koja je prisustvovala, Karpatska konvencija.
Ona predstavlja nastavak i elaboraciju davno donesenog iz 1991. godine strateškog dokumenta tzv. Dogovora iz Dobrisa, tj. panevropske inicijative „Životna sredina za Evropu“, koju je inicirao tadašnji ministar ekologije Čehoslovačke gospodin Varvušek, upravo pripremajući osnove održivog i ujednačenog razvoja celokupnog kontinenta, ekološki, ali i socioekonomskog međusobno uslovljenog prostora.
Posle uspešno inicirane i sprovedene Konvencije o zaštiti područja Alpa, Karpatska konvencija, viđena kao nastavak i uspešna replikabilnost saradnje evropskih zemalja koje dele tako značajna dva evropska planinska masiva, koja su pored bogatstva biodiverziteta, značajna i u kontekstu globalne inicijative zaštite planinskih područja i resursa voda, kao jednog od najugroženijih današnjih razvojno-egzistencijalnih resursa čovečanstva.
Ovo područje, pored ekološkog, predstavlja i vrlo značajan ekonomski, kulturni i potencijalno rekreativni prostor kojeg dele nekoliko velikih evropskih država i njihovih naroda, sa posebno raznovrsnim i bogatim kulturnim tradicijama, ali još i značajnim tradicionalnim načinima življenja. Kao takvo, ovo područje predstavlja ogroman potencijal interregionalne saradnje, posebno jer se nalazi kao most na rubovima danas već proširene Evrope, a u funkcionalnom smislu, u budućnosti neophodne organske, ekološke i ekonomsko-kulturološke veze sa celinom kontinenta.
Ovo područje istovremeno je izvorište nekoliko velikih reka srednjeg i centralnog evropskog toka pa, kao takvo, neposredno utiče i na sprovođenje druge velike panevropske strategije vezane za Deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju Karpata i Dunavskog sliva, doneseno u Bukureštu 2001. godine.
Ova konvencija, pored pomenute podrške Evropske unije i moguće saradnje sa alpskim zemljama, u svojim osnovnim ciljevima i merama strateškog upravljanja i zaštite opredeljuje se za sprovođenje principa obazrivosti i zaštite, principa - zagađivač plaća, participacije javnosti i uključivanja tzv. stakelo holdera, prekograničnu saradnju, integrisano upravljanjem teritorijom, zemljištem i vodnim resursima, za principe programskih inicijativa i protokola, principe ekosistemskog pristupa.
Dodatna podrška obezbeđena je osnivanjem Sekretarijata Karpatske konvencije u Beču, sa kojim naša zemlja, preko UNEP-a, ima izuzetnu saradnju. Odluka vlada sedam zemalja potpisnica Karpatske konvencije doprineće kroz Protokol o šumama da se zaštiti najvredniji šumski kompleks u Evropi, koji uključuje najveće preostale prašume i prirodne šume van Rusije. Tako su ministri vlada Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke i Ukrajine potpisale Protokol o održivom upravljanju šumama Karpatske konvencije 27. maja 2011. godine na Trećoj konferenciji potpisnica Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata – Karpatska konvencija.
Cilj protokola je održivo upravljanje i zaštita karpatskih šuma, kao i identifikacija i zaštita prirodnih šuma, naročito onih netaknutih. Protokol takođe ima svrhu da održi ili poveća površinu pod šumama, a isto tako i da poboljša zaštitne funkcije šuma, kao što su sprečavanje poplava, klizišta i uopšte regulacija vodenih tokova.
U međunarodnoj godini šuma, vlade sedam karpatskih država obavezale su se da štite i očuvaju najveće šumsko blago Evrope, uključujući i najveće preostale oblasti prirodnih i netaknutih šuma na kontinentu izvan Rusije, a koje zahtevaju hitnu zaštitu. Veruje se da u karpatskim planinama postoji oko 300 hiljada hektara starih ili prašumskih kompleksa, to uključuje preko deset hiljada hektara veličanstvenih šuma breze u istočnoj Slovačkoj i zapadnoj Ukrajini, koje su uvrštene na UNESKO listu svetske baštine, kao i oblasti u južnim Karpatima, u Rumuniji, koje sačinjavaju evropsko najveće celovito šumsko područje.
Nažalost, mnoge od ovih oblasti se krče i šume se seku. Samo 18% od 250 hiljada hektara rumunskih starih šuma nalazi se u granicama zaštićenih područja. U Slovačkoj se samo 0,47% šuma može smatrati starim šumama, kako je pokazala temeljna terenska studija izvedena tokom 2010. godine. Pre izvođenja studije mislilo se da se za bar 2% šumskih terena može smatrati starim šumama. Za Srbiju još uvek ne postoje precizni podaci o površini teritorije na kojoj se nalaze stare šume, tj. prašume. Kompleksi starih šuma složeni su sistemi koji pružaju brojne koristi ljudima, a to obuhvata i bitne usluge kakve su regulacija lokalne klime, upravljanje vodama i zemljištem, kao i deponovanje ugljenika.
Protokol o šumama Karpatske konvencije objedinjuje veliki broj zakonskih mehanizama i političkih obaveza, uključujući i novo zakonodavstvo Evropske unije o nelegalnoj seči, kao i direktive Evropske unije o staništima i pticama, kako bi se povelo računa o gubitku tog šumskog blaga. Od suštinske je važnosti da se te obaveze sada primene i u praksi.
U strategiji razvoja šumarstva Republike Srbije jedan od važnih ciljeva je očuvanje i unapređenje biodiverziteta u šumskim područjima. Srbija je zemlja sa bogatim biodiverzitetom, posebno u šumskim ekosistemima i koncept održivog razvoja sektora šumarstva i održivog upravljanja šumama doprinosi očuvanju prirodnih bogatstava naše zemlje. Novo zakonodavstvo Evropske unije, koje se bavi problemom nelegalne seče, zahteva od zemalja članica Evropske unije da preduzmu posebne mere kako bi se nosile sa problemom nelegalne seče, koji je glavni problem u karpatskom regionu.
Jedna alatka za onlajn praćenje drvne građe, koju je osmislila rumunska agencija za šume „Romsilva“, može da podrži primenu Protokola o šumama i zakonodavstvo Evropske unije, a pruža i dobar primer za druge zemlje. Rumunija je takođe bila među pionirima u regionu Karpata, promovišući odgovorno upravljanje šumama, sa nekih dva miliona hektara šuma koji očekuju sertifikaciju Saveta za brigu o šumama.
Ovim zakonom o kome danas govorimo potvrđuje se protokol o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju i zaštitu održivom razvoju Karpata od izuzetnog je značaja za našu zemlju. Održivi turizam zasniva se na kriterijumima održivosti što znači da mora da bude dugoročna, ekološki podnošljiv, ekonomski održiv ali i etički i društveno pravičan u odnosu na lokalne zajednice. Strane se obavezuju da će preduzeti mere na promovisanju održivog razvoja u oblasti Karpata, na taj način donoseći korist lokalnom stanovništvu, a na osnovu izuzetne prirode, predela i kulturne baštine Karpata, kao i da će intenzivnije sarađivati na postizanju tih ciljeva.
Karpatska konvencija prihvata da su prirodna i kulturna baština u Karpatima, uključujući predele osnovne karakteristike turizma. U stvari, estetska vrednost planinskih predela igra ogromnu ulogu u njihovoj privlačnosti za turiste, a izuzetni karpatski resursi nesumnjivo pružaju mogućnosti za razvoj turizma. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj da promoviše prekograničnu saradnju kako bi se omogućio razvoj održivog turizma kao što su koordinirani ili zajednički planovi upravljanja prekograničnim ili pograničnim zaštićeni oblastima i drugim lokacijama od turističkog značaja.
Ovim zakonom o kome danas govorimo potvrđuje se i protokol o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i od izuzetnog je značaja za našu zemlju. U Danu za glasanje SNS će glasati za predložena zakonska rešenja. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.