Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 91 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi reč, da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čortić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Moje pitanje je upućeno ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije. Naime, smatram da je u interesu naše zemlje da postoji što veći broj katedri za izučavanje srpskog jezika u inostranstvu, a s tim u vezi je pitanje koje se odnosi na postojanje Odseka za srpski jezik i književnost pri Zapadnom univerzitetu u Temišvaru u Rumuniji, s obzirom na to da u ovoj zemlji živi srpska nacionalna manjina, da je naših sunarodnika oko 20 hiljada i da postoji veliko interesovanje za učenje srpskog jezika, ne samo kod pripadnika srpske manjine već i kod Rumuna.
Ali, postoje problemi i smatram da bi matična zemlja trebalo da štiti, pomaže i unapređuje izučavanje srpskog jezika i književnosti kao studijskog programa u što većem broju zemalja, pa tako i u Rumuniji, gde postoje sledeći problemi, zato što bi naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trebalo zaista po ubrzanom postupku da rešava pitanja redovnog odobravanja stipendiranja studenata srbistike, odnosno da im omogući da u Srbiji pohađaju letnje seminare srpskog jezika i književnosti, da dobijaju mogućnost da na jednosemestarskim stipendijama borave na univerzitetima u Srbiji.
Mislim da je neophodno, i to je nešto što je preneo i generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru u razgovoru sa delegacijom Narodne skupštine Republike Srbije, da se obnovi finansiranje lektorata za srpski jezik na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru, odnosno da država pronađe preko Ministarstva za prosvetu potrebna sredstva za rad tog lektorata, kako se on ne bi definitivno ugasio, s obzirom na to da lektori dobijaju više nego minimalna sredstva za svoj rad, od kojih ne mogu ni da prežive. Sve to utiče i na kvalitet nastave i na pad broja studenata srpskog jezika.
Takođe je potrebno da se potpiše novi odnosno inovirani program saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture između naše zemlje i susedne Rumunije, s obzirom na to da je još uvek na snazi takav sporazum iz davne 1956. godine.
Drugi deo pitanja takođe upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja a odnosi se na rad Srpske teoretske gimnazije „Dositej Obradović“ u Temišvaru. Smatram da bi naše ministarstvo trebalo da omogući unapređenje nastave na srpskom jeziku u ovoj veoma značajnoj školskoj ustanovi. Potrebno je razmotriti mogućnosti da se uputi stručan nastavni kadar u Temišvar iz Srbije, koji bi podigao kvalitet nastave, s obzirom na to da postoji problem, da nema dovoljno kvalitetnih predavača koji bi predavali na srpskom jeziku u gimnaziji „Dositej Obradović“ i zbog toga bi trebalo iz Srbije uputiti odgovarajuće predavače, jer to utiče da se sve manje dece upisuje u ovu školu i da se snižava nivo predavanja.
Ministarstvo bi takođe trebalo da omogući da barem svake godine 10 svršenih gimnazijalaca iz ove škole nastavi studije u Srbiji, uz odgovarajuće stipendije koje će dobiti od našeg ministarstva i takođe mislim da bi matična država trebalo da uputi pomoć ovoj školi i kada je reč o nabavci učila, udžbenika za školu, što bi i te kako bilo dragoceno i dobrodošlo.
Sledeći deo pitanja odnosi se na postupak privatizacije odnosno dalje sudbine Novinsko-izdavačkog preduzeća „Dnevnik“. Moje pitanje je upućeno ministru za privredu. Interesuje me šta se dešava sa imovinsko-pravnim statusom „Dnevnika“ iz Novog Sada, odnosno da li će se sudbina ove kuće rešavati u paketu sa „Politikom“, zato što je „Dnevnik“ od izuzetnog značaja, i na pokrajinskom nivou, a uopšte i za informisanje u Republici Srbiji? To su stari, ugledni, štampani mediji i mislim da je obaveza države da nas informiše šta će biti sa sudbinom „Dnevnika“. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, jedna od najcitiranijih izjava u ova dva dana, pored onoga što se dešava na „Biznis forumu“ na Kopaoniku, je izjava našeg premijera, gospodina Aleksandra Vučića, koja se odnosi na prošlogodišnje poplave i šta to čini država da do onakvih nemilih slika i dešavanja više ne dođe?
Citiraću šta kaže naš premijer. Naime, naš premijer je rekao juče da je izuzetno važno raditi na prevenciji od poplava, jer, kako je naveo, svaki dinar uložen u prevenciju jednak je sedam dinara koji se troše na obnovu. Srbija je na godišnjem nivou gubila 130 miliona evra zbog poplava, a na sušu još više. „Srbiju su prošlogodišnje katastrofalne poplave koštale 1,7 milijardi evra“, istakao je Vučić i dodao „da bi to moglo da se promeni ozbiljnim ponašanjem i planiranjem“. To kaže naš premijer godinu dana posle nemilih poplava koje su zadesile Srbiju maja prošle godine i ostavile ono što su ostavile. Mi smo kao država to pokušali da saniramo, uz svoje snage i pomoć međunarodne zajednice.
Postavljam pitanje gospodinu Vučiću, kao predsedniku Vlade, ministarki poljoprivrede i direktoru „Srbijavode“, kada će nasip na reci Savi kod Šapca biti završen? Nasip u dužini od 5,2 km, ako se dobro sećate, na kome je branjen Šabac. Ako se sećate one konferencije za štampu gde je rečeno da Šabac ne sme pasti, i ove godine je problematičan, jer, evo, godinu dana od te poplave a nije pipnut i ništa nije rađeno na tom nasipu.
Da bi građanima našim bilo jasno o čemu pričam, podsetiću vas poštovani građani Srbije da je od 2007. godine do 2012. godine oko Šapca urađen prsten od 18 km nasipa i da je ostalo sporno tih 5,2 km da bi se zatvorio potpuno prsten odbrane od poplava grada Šapca. Taj tender je raspisan 2012. godine, pare su bile obezbeđene, tender je bio završen, trebalo je da se potpiše ugovor i da se izvođač uvede u radove. Izvođač nije uveden u radove. Novac je povučen i evo već tri godine šabački napis nije završen.
Pitam predsednika Vlade – zašto se to ne završava? Ako već ozbiljno želimo da priđemo rešavanju problema poplava, zašto to ne radimo kada mu je vreme, nego sada kada počinju ove kiše i kada imamo izveštaj Hidrometeorološkog zavoda o povećanju vodostaja na svim rekama, na granici odbrana od poplava je, onda pričamo o tome da Srbija treba da se brani i da treba da budemo odgovorniji.
Građani Šapca i građani Srbije, jer se to tiče svih nas, jer svaka poplava direktno utiče na budžet, a budžet punimo svi mi, interesuje zašto se ništa nije uradilo u godinu dana? Ako ima odgovornih da čujemo ko je odgovoran i kako će on da se sankcioniše?
Moje drugo poslaničko pitanje je opet upućeno predsedniku Vlade i ministru zdravlja. Naime, ja sam 28. oktobra prošle godine postavio pitanje – zašto nije počeo da radi Zavod za paliativno zbrinjavanje i gerontologije u Nišu, koji je po planu mreži po svim aktima trebao da počne da radi još 2013. godine?
Dobio sam nemušti odgovor, kao što dobijam i sve odgovore od naše Vlade, da niko nije odgovoran i da je kriva lokalna samouprava. Odgovorno tvrdim da lokalna samouprava grada Niša i osnovno zdravstvo je učinilo sve što je u njihovim moćima i sve što je do njih da bi se taj zavod pustio u pogon. Ono što je još trebalo da se uradi, registracija u privrednom sudu je izvršena, ali problem je u ministarstvu i u fondu. Ministarstvo nije dalo kadrovski plan i saglasnost na predlog kadrovskog plana Zavodu za gerontologiju i paliativno zbrinjavanje. Drugo, na osnovu toga fond treba da potpiše ugovor sa tom ustanovom.
Mimo bilo koje politike i mimo bilo koje priče ono što interesuje građana Niša jeste kada će dobiti taj vid zdravstvene zaštite? Hiljadu odgovora i izgovora možemo da dobijemo, ali ono što je bitno jeste zdravstvo bude u funkciji u kojoj treba da bude, tj. da pruža usluge građanima i još jednom ponavljam pitanje, ne zbog čega nije, nego kada će Zavod za gerontologiju i paliativno zbrinjavanje početi da radi u gradu Nišu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici ja svoja pitanja upućujem na adresu dva ministarstva, Ministarstva privrede i gospodinu Sertiću, kao i na adresu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i gospodinu Ljajiću. Tiče se preduzeća „Lepterija“ iz Soko Banje.
Ovo preduzeće već pet godina je u vlasništvu države, poseduje dva hotela, restoran na ekskluzivnoj lokaciji, čak i jednu banju. Od pre nekoliko dana ovo preduzeće se nalazi u stečaju, a 92 zaposlena na birou rada, bez posla, bez plate, bez otpremnina i bez socijalnog programa.
Prvo pitanje upućujem ministru Ljajiću – zašto Vlada svih ovih godina nije imenovala organ upravljanja, tačnije skupštinu od tri člana i tako na neki način vezala ruke i direktoru i menadžmentu da u punom kapacitetu vode ovo preduzeće, jer bez organa upravljanja nije moguće doneti niti jedan strateški dokument, ni jednu stratešku odluku. Zato još jednom upućujem pitanje i tražim odgovor – zašto svih ovih godina Vlada Republike Srbije nije imenovala organ upravljanja u ovom preduzeću?
Drugo pitanje upućujem ministru Sertiću, po meni čak i važnije pitanje – zašto se ovo preduzeće „Lepterija“ iz Soko Banje nije našlo na listi od 502 preduzeća za privatizaciju? Naime, Agencija za privatizaciju je po novom zakonu u avgustu prošle godine objavila javni poziv za dostavljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća. Preduzeće „Lepterija“ iz Soko Banje je bilo 503 i nije se našlo na ovoj listi, iako je država vlasnik, iako ima pozitivan kapital koji daleko prevazilazi dugovanja ovog preduzeća?
Da se „Lepterija“ iz Soko Banje našla na ovom spisku i Vlada i Agencija za privatizaciju bi promovisala „Lepteriju“ kod domaćih i stranih investitora znajući da je Agencija objavila javni poziv čak i u „Fajnešl tajmsu“. Gotovo sam siguran da bi makar jedno pismo o zainteresovanosti za privatizaciju stiglo na adresu Agencije i preduzeća „Lepterija“.
Sve i da se ni jedan investitor nije zainteresovao za ovo preduzeće u tom slučaju bi onda država zajedno sa ostalih 188 preduzeća uvela stečaj, ali bi onda makar radnici po akcionom planom Vlade imali pravo na socijalni program.
Ponoviću, danas se 92 zaposlena nalaze na birou za zapošljavanje bez posla, bez otpremnina i bez socijalnog programa. Najdobronamernije tražim od ministra Sertića i ministra Ljajića da se uključe u rešavanje ovog problema, jer ukoliko je cela Vlada, domaći i strani stručnjaci, eksterne firme mogle da se uključe u rešavanje „Železare“ iz Smedereva, onda mogu makar dva ministra da se uključe u rešavanje ovog pitanja.
Što se mene tiče, od mene kao narodnog poslanika iz Soko Banje i od strane lokalne uprave Soko Banje imaće punu podršku i punu saradnju za rešavanje ovog pitanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a odnosi se na rad gradske opštine Vračar.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave između ostalog obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada. Otuda moje pitanje proizilazi i otuda je upućeno njima.
U skladu sa tim, pitam – šta će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preduzeti povodom zloupotreba prilikom postavljenja pomoćnika gradske opštine Vračar? Naime, samo u 2014. godini predsednik gradske opštine Vračar je čak 16 puta potpisao rešenje, odnosno postavljenje pomoćnika gradske opštine Vračar. Dakle, 16 puta u jednoj kalendarskoj godini. O tome svedoči dokument koji je ispred mene, a koji je potpisala predsednica Skupštine dr Tijana Blagojević na postavljeno odborničko pitanje.
S obzirom da je Statutom gradske opštine Vračar utvrđeno da se mogu postaviti najviše tri pomoćnika predsednika, dolazimo u situaciju da se konstantno zloupotrebljava ova institucija gde predsednik gradske opštine postavi pomoćnika na nekoliko dana ili na nekoliko nedelja pa ga potom razreši, pa postavi novog i tako sve u krug. Ovaj koji je razrešen nastavlja da prima platu još tri meseca po zakonu, onda dođe novi pomoćnik, po pravilu stranački vojnik, po pravilu DS i tako u krug, a sve na teret građana.
Podaci o tome se vrlo retko objavljuju na sajtu gradske opštine Vračar iako je to obaveza lokalne samouprave, a nije tajna da plata pomoćnika gradske opštine Vračar je veća od 100.000 dinara, čak negde figurira podataka da je oko 115.000 dinara, pa samim tim nije teško izračunati koliko je to veliki novac. Da ovo što sam sada rekao je istina svedoči i rešenje o postavljenju.
Ja ću sada pročitati samo jedno rešenje o postavljanju Jovane Mehandžić Đurđić za pomoćnicu predsednika gradske opštine Vračar za oblast sporta i omladine na period od četiri godine, odnosno do sledećih lokalnih izbora, počev od 21. jula 2014. godine, da bi već 29. avgusta iste godine, nepunih mesec dana ili možda malo više od mesec dana predsednik opštine Vračar doneo rešenje o razrešenju iste osobe, Jovane Mehandžić-Đurđić.
Moje pitanje, ponavljam, šta će konkretno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uraditi povodom ovoga ne bi li se na neki način sprečila dalja zloupotreba ove institucije postavljenja pomoćnika gradske opštine Vračar?
Dalje, istom Ministarstvu postavljam pitanje na istu temu - da li je istina da su odbornici skupštine gradske opštine Vračar postavljeni za pomoćnike iako to predstavlja direktan sukob interesa, iako je to direktno zabranjeno postojećim zakonom? Primer za to je i Jovana Mehandžić-Đurđić, o čemu samo malo pre govorio, kao i Đorđe Delamarić.
Dalje, kada sam već uzeo reč i kada već potenciram zloupotrebe u radu gradske opštine Vračar, moram da pitam - da li je neko odgovarao povodom nalaza DRI da je u 2012. godini javno preduzeće „Poslovni prostor“ imao potraživanja od 500 miliona dinara? Dakle, da nije uspeo da naplati svoja potraživanja.
I ako je DRI naložila da opština vrši kontrolu nad poslovanjem javnih preduzeća, Narodnim univerzitetom „Božidar Adžije“ i Sportskog centra „Vračar“, lokalna samouprava nije vršila nadzor što je rezultiralo ukidanjem, odnosno odlukom o likvidaciji kulturne ustanove Narodnog univerziteta „Božidar Adžije“. Da li takva sudbina očekuje i Sportski centar „Vračar“, s obzirom da već duže vreme posluje sa gubitkom, s obzirom da zaposleni ne primaju plate redovno, a da direktor planira investicije koje su direktno protivne zakonu, odnosno direktno se kose sa zakonom, ali ako mene pitate i sa zdravim razumom?
Hvala na pažnji. Nadam se da ću dobiti odgovor na ova pitanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Kao član Odbora za prava deteta, postavljam pitanje ministru prosvete, ministru rada i ministru zdravlja, zbog problema u radu inter-resornih komisija.
Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj i zdravstvenoj, kao i socijalnoj podršci detetu i učeniku, Međuministarskim sporazumom tadašnjih ministara prosvete, zdravlja i rada i socijalne politike iz 2011. godine obrazovano je zajedničko telo za podršku u radu i koordinaciju nadzora nad radom inter-resornih komisija za procenu potreba, za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku.
U periodu od 2011. godine do 2012. zajedničko telo je održalo četiri sastanka i pokrenulo više aktivnosti, relevantnih za rad inter-resornih komisija. Poslednji put to telo je održalo sastanak, prema informacijama koje ja imam, u novembru 2013. godine.
Zadatak zajedničkog tela je da pruža podršku u radu inter-resornih komisija za procenu potreba, za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku, posebno u pogledu organizacije obuka, podrške koordinatorima u resornim ministarstvima i drugih vidova ekspertske i tehničke pomoći, usklađuje poslove vršenje nadzora nad radom inter-resorne komisije i utvrđuje plan sprovođenja nadzora.
Ovo telo predstavlja osnov za efikasnu međuresorsku saradnju u cilju unapređenja inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji. Međutim, važeći Pravilnik o radu inter-resurnih komisija i uopšte zakonski okvir koji reguliše njihov rad nije dovoljno rešen. Komisije ne izveštavaju o svom radu, a finansiranje mera koje preporučuju je neadekvatno u najvećem broju opština.
Zbog toga je moje pitanje za sva tri ministarstva – kada će se obnoviti rad inter-resurnih komisija u cilju boljeg regulisanja stanja u oblasti inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji? Zahvaljujem.